Crna Ribizla Polovina Rada
Content
Uvod
U našoj zemlji se od 1954. godine naglo proširila crna ribizla , i to najpre a Sloveniji, a
zatim i u drugim republikama. Pored vitamina A, B i C, plodovi crne ribizle sadţe i različite
mineralne materije, kiseline i pektinske materije, koje inače korisno utiču na zdravlje ljudi.
Otuda se plodovi ribizle uopšte, a posebno crne, preporučuju zdravim osobama kao i deci,
odnosno rekonvalescentima i u sveţem stanju u obliku sokova, voćnog koncentrata i smrznutom
stanju. Prema tome, u gajenju šireg asortimana jagodastog voća, ribizli, svakako, pripada
značajno mesto. Uz dobru negu, odnosno agrotehniku, zasad ribizle moţe trajati do 20 i više
godina. Plodovi ribizle vrlo dobro podnose transport i nisu podloţni truljenju, pa su i sa ovog
razloga interesantni za preradu za mnoge krajeve naše zemlje. Kao što smo napomenuli, ribizla
je višegodišnja biljka, uspravnog ţbuna, koji dostigne i do 2 m visine. Ribizla ima jak korenov
sistem plitko ispod zemlje. Cela biljka cme ribizle, stablo, list, plod odaje vrlo karakterističan
miris.
Crna ribizla je posle kupine najmlađa voćna vrsta u našim proizvodnim zasadima.Pošto
crna ribizla u ljudskoj ishrani moţe imati veoma značajnu ulogu, jer sadrţi veliku koli-inu raznih
mineralnih materija i vitamina, naročito vitamina c, a pošto naša zemlja ima idealne uslove za
gajenje ribizle, proizvodnju crne ribizle treba uvećavati. U našoj zemlji je već formiran uţi centr
za gajenje ribizle kao što je Kopaonik-Ţeljin.
U svetu crna ribizla je zastupljena:
-Velika Britanija ima pod crnom ribizlom 6.500 ha sa prosečnom godišnjom
proizvodnjom od 32.000 t.
- Nemačka ima oko 4.500 ha i prosenu proizvodnju od 15.000t.
-Francuska ima oko 1.600 ha i prose-nu proizvodnju od 7.600 t
1
-Italija ima 7.230 ha a prose-na godišnja proizvodnja od45.580t. Domaća i svetska trţišta
su otvorena za sorte i kvalitetne plodove i prerađevine od crne ribizle, onda jasno proizilazi da je
ova voćna kultura veoma perspektivna .
Crna ribizla
Ribizla daje najveće i najbolje prinose na bujnom jednogodišnjem izdanku. Stoga treba
nastojati da ţbunovi budu bujni, a naročito letorasti jednogodišnjeg izdanka. Ukoliko se ţbun
prve godine slabo razvija, već posle završetka prve vegetacije, preporučuje se rezidba na 2 do 3
pupoljka.1 Na taj način će ojačati koren, a dobiće se i 6 do 8 bujnih izdanaka. Najrodniji deo
ţbuna su jednogodišnji izdaci i letorasti iz prethodne vegetacije. Starije drvo - dvogodišnje, a
naročito trogodišnje - daje slabiji rod i sitnije plodove. Imajući ovo na umu, lako ćemo shvatiti
teţnju za formiranjem mladog drveta. U praksi se odavno pakazalo dobrim da na jednom dobro
razvijenom ţbunu ribizle treba da bude podjednak broj jednogodišnjih, dvogodišnjih i
trogodišnjih grana. Taj broj moţe biti od 3 do 5 komada od svakog uzrasta. Pri ovome se računa
da će jednogodišnje zameniti dvogodišnje, a ove trogodišnje: Povremeno djubrenje zasada ribizle
većim količinama stajnjaka je obavezno. Već prema izgledu i stanju ţbunova, oni se svake
godine prihranjuju i mineralnim djubrivima.
Karakteristike crne ribizle
U našoj zemlji postoje odlični prirodni uslovi za uspešno gajenje crvene i crne ribizle.
Uzimajući u obzir dobre proizvodne karakteristike ribizle, pogodnost agroekoloških uslova za
njeno gajenje na širem području Srbije, kao i konstantnu traţnju na trţištu za plodovima ove
vrste voćaka, preporuka stručnjaka je da se ona moţe intzivnije eksploatisati. Od klimatskih
činilaca za gajenje ribizle od najvećeg značaja su: svetlost, temperatura, voda, vlaţnost i vetar.
Zato je veoma vaţno ribizlu gajiti na osvetljenim mestima. Crna ribizla dobro podnosi niske
1
prof. dr Mihailo Nikolić, mr Jasminka Milivojević, “Gajenje ribizle”, Poljoprivredni list br. 27-28.
2
temperature, ali je na visoke temperature veoma osetljiva, te se mogu javiti oštećenja na
listovima. Generalno ribizli pogoduju planinska područja sa srednjom letnjom temperaturom od
17 do 18 stepeni.
Navodnjavanje je veoma vaţna agrotehnička mera. Pre sadnje ribizle, neophodno je
dobro pripremiti zemljište. Najpre je neophodno uraditi analizu zemljišta. U konsultaciji sa
stručnjakom, i na osnovu analize, neophodno je uraditi đubrenje zemljišta. Ribizli odgovaraju
duboka, strukturna, drenirana zemljišta sa dobrim vodnim kapacitetom, bogatim humusom i
vaţnim biogenim elementima. Reakcija zemljišta treba da bude sa optimalnom pH vrednosti od
5,5 do 7.2
Kada je u pitanju podizanje sazada, treba imati na umu da ribizla voli planinska područja,
dok niţe terene ispod 400 metara treba izbegavati zbog pojave paleţi lišća i prevremene
defolijacije.
Ribizla je voćka koja se moţe intezivnog gajiti i iskorišćavati na jednom mestu 15 i više
godina. To zavisi pre svega od pripreme zemljišta, ali i od toga da li su sadnice bezvirusne i
sertifikovane.
Ukoliko je zemljište na kome se ţeli podići zasad ribizle zakorovljeno, potrebno je
zemlju tretirati totalnim herbicidima sa sistemačnim dejstvom u količini od 8 do 10 litara po ha.
Odličan predusev za gajenje crne ribizle su krmne biljke lucerka i detelina i strna ţita ječam,
ovas, raţ i pšenica. Za gajenje crne ribizle, neophodna je optimanlna količina humusa oko 3,5 %.
U okviru meliorativnog đubrenja stajnjak se unosi u količini od 30 do 50 tona po ha, u
zavisnosti od analize zemljišta fosforna đubriva se unose u količini od 600 do 800 kg po ha,
kalijumova od 300 do 400 kg po ha, dok đubriva koja sadrţe hlor treba izbegavati, jer je upravo
ovaj element, toksičan za crnu ribizlu.
Osnovni preduslov za uspešno gajenje ribizle jeste dobro razvijena i kvalitetna sadnica.
Sadnice ribizle koje se koriste za podizanje zasada treba da imaju razgranat korenov sistem,
2
prof. dr Mihailo Nikolić, mr Jasminka Milivojević, “Gajenje ribizle”, Poljoprivredni list br. 27-28.
3
duţine 15–25 cm. Ribizla se gaji po sistemu ţbunova i sistemu ţive ograde. U većini
komercijalnih zasada koristi se sistem ţbunova, a rastojanje između redova je 2,5 do 3 m, i u
redu 1,5 do 2 m. U zavisnosti od mehanizacije, po 1 ha ide oko 5000 sadnica, ukoliko se obrada
vrši uz pomoć freze, odnosno 3000 biljaka ukoliko je mašinska obrada.
Ribizla se moţe saditi u periodu od opadanja lišća u jesen, do kretanja vegetacije u
proleće. Bolje rezultate daje jesenja sadnja, jer se do pojave niskih zimskih temperatura kod
zasađenih prporaka obnove ţile te se time obezbeđuje bolje ukorenjavanje. Nakon sadnje,
neophodno je uraditi navodnjavanje i to sa 5-6 litara vode.3
Od nege zasada, zavisi i dugovečnost ove voćke. Prednost uzgoja crne ribizle je
višestruka. U našoj zemlji nema dovoljno zasada ove voćke, ona se uvozi, a relativno je laka za
odrţavanje. Berba se vrši u jednom prohodu. Što dodatno olakšavao celu proizvodnju. Ulaganja
u ovu proizvodnju se mogu isplatiti već u trećoj godini. U drugoj godini, ţbunovi daju
simboličnu količinu i ona je u proseku od 200 do 400 gr. Svake naredne godine, rodnost se
povećava i ona u vremenu pune rodnosti moţe biti po jednom ţbunu i do 9 kg.
Pogodnost jednokratne berbe, lakog plasmana, jeftine proizvodnje i skromnih zahteva u
gajenju su dovoljno dobre preporuke da ova vrsta jagodastog voća bude više zastupljena u
proizvodnji u našoj zemlji.
Istorijat i poreklo
Pretpostavlja se da je ribizla poreklom sa područja Sredozemlja odakle se proširila po
srednjoj Europi. Drugi nazivi, boričak, ivanovo groţđe, ribez. Ribizli najbolje odgovara duboka,
prohladna, peskovita ilovača, ali dobro drenirana. Kiselost zemljišta bi trebala da se kreće
između 5,5-7,0 pH. Ribizla bolje podnisii teţa zemljišta u poređenju sa mnogim drugim voćnim
vrstama, mada treba izbegavati područja na kojima se zadrţava prevelika vlaţnost zemljišta.
3
"Tehnologija proizvodnje ribizle", prof.dr.Mihajlo Nikolić i doc. dr Jasminka Milivojević, Beograd 2011.
4
Morfološke osobine
Ribizle se u odnosu na boju ploda dele na: crvene („Rovada‟, „Rolan‟, „Detvan‟,
„Jonkeers Van Tets‟ i dr.), crne („Ben Lemond‟, „Ben Sarek‟, „Ometa‟, „Ebony‟ i dr.) i bele
(„Blanka‟, „White Imperial‟ i dr.), iako poslednjih godina postoje i određeni genotipovi koji
imaju purpurno ili pink obojenu pokoţicu ploda („Pink Champagne‟). Različita je i namena
upotrebe njihovih plodova, čija se veličina kreće poput one kod zrna graška ili manje borovnice,
a sazrevaju sredinom do kraja leta. Uglavnom se radi o različitim vrstama, a ne tipovima istih, te
se tehnologija uzgoja i namena plodova umnogome razlikuju. Tako se crvene i bele ribizle
dominantno proizvode za sveţu potrošnju, dok se crne koriste u industriji, preteţno kao
bojadiseri za različite tipove prerađevina. U zavisnosti od kultivara plodovi ribizli mogu biti
slatkog ili kiselog ukusa.4
Pored boje i namene plodova, ribizle se još razlikuju i po sistemu uzgoja koji je
prvenstveno prilagođen biološkim i morfološkim osobinama biljaka, te se crvena ribizla gaji u
sistemu vitkog jedno, dvo ili troosovinskog vretena, kao i kordona, a crna dominantno u
grmovima
Hemijski i biohemijski sastav
Plod sadrţi vitamine (C, B1,P), karotin, šećer, organske kiseline, tanine, fenolkarbonske
kiseline, pektine, eterično ulje, flavonole, antocijane, katehine, selen, cink. Lišće sadrţi vitamin
C, eterično ulje, cink, molibden, selen.
Plod ribizle (Ribis nigri fructus) bogat je vitaminom S (100-400 mg/%). Sadrţi organske
kiseline, pektin, tanine i dr. Upotrebljava se u obliku čajnog napitka, kao lekovito sredstvo u
slučajevima gde je potrebno davanje vitamina C (grip, anemija, avitaminoza). Sokovi dobijeni iz
4
"Tehnologija proizvodnje ribizle", prof.dr.Mihajlo Nikolić i doc. dr Jasminka Milivojević, Beograd 2011.
5
plodova koriste se u obliku sirupa i koncentrata kao korigent proizvodima neprijatnog ukusa i
mirisa, kao osveţavajući napitak, a sluţe i za jačanje organizma.
Preporučuje se kod čira na ţelucu i dvanaestopalačnom crevu, kod gastritisa i smanjene
količine kiseline u ţelucu. Droga se koristi za sprečavanje i lečenje infekcija, naročito disajnih
puteva, deluje kod reumatskih bolesti, promuklosti, gihta i kašlja.
Sortiment
Smatra se da je crna ribizla autofertilna (samooplodna) voćna vrsta i da moţe obilno
rađati u jednosortnim zasadima. Međutim najnovija proučavanja su pokazala da se sorte crne
ribizle u pogledu oplođivanja trojako ponašaju:5
-Autofertilne (samooplodne)
-Delimično samooplodne
-Autosterilne (samobesplodne)
Kao izrazito autofertilne (samooplodne) pokazale su se sorte: negritjanka, karakol,
detskaja, nadeţda itd. Kao delimično samooplodne odnosno samo besplodne gde spadaju sorte iz
grupe tipa boskopski dţin. Uspešno oprašivanje i oplođenje crne ribizle ometaju jaki vetrovi o
čemu takđe treba voditi računa pri podizanju zasada. Bujne sorte se sade na rastojanju 3 x 2m pri
čemu je za 1 ha potrebno 1670 sadnica,srednje bujne 3 x 1,5 m gde je potrebno 2220 sadnica i
slabo bujne na rastojanju 3 x 1 m gde je potrebno 3330 sadnica.
Primena niskih temperatura,primena hladjenja
5
"Tehnologija proizvodnje ribizle", prof.dr.Mihajlo Nikolić i doc. dr Jasminka Milivojević, Beograd 2011.
6
Zamrzavanje je anabiotički postupak konzervisanja, što znači da nije cilj zamrzavanja da
se unište mikroorganizmi, već da se stvore uslovi koji onemogućavaju njihovu aktivnost.
Namirnica je sačuvana sve dok je temperatura niska, kada se namirnica odmrzne mikroorganizmi
se opet aktiviraju.
U poređenju sa ostalim metodama konzervisanja zamrzavanjem se najbolje očuvaju
osnovni nutritivni sastojci i labilne komponente kao što su vitamini.6
Proces smrzavanja smanjuje temperaturu hrane sve dok njen toplotni centar (mesto sa
najvišom temperaturom na kraju procesa smrzavanja) ne dostigne -18oC, sa pratećom
kristalizacijom vode, glavnom komponentom biljnog tkiva. Voda u voću i proizvodima od voća
zauzima 85-90% njihovog celokupnog sastava. Sa fizičke tačke gledišta, tkivo povrća i ţivotinja
se moţe smatrati razblaţenim rastvorom vode, koja je prirodni medijum gde se odigravaju
hemijske i biohemijske ćelijske reakcije i razvijaju mikroorganizmi. Kristalizacija vode tokom
smrzavanja smanjuje aktivnost vode (aw) u ovim tkivima i kao posledica toga dolazi do
smanjenja hemijskih i biohemijskih reakcija i razvoja mikroorganizama. Smrzavanje takođe
obuhvata korišćenje niskih temperatura što dovodi do usporavanja reakcija kako se temperatura
sniţava. Proučavanje promene temperature tokom smrzavanja je osnova za razumevanje
promena u proizvodu koje se dešavaju u toku procesa smrzavanja. Slika 1 pokazuje tipičnu krivu
smrzavanja na različitim temperaturnim nivoima. Kada se proizvod ohladi do 0oC, stvara se led
(pogledati deo A-S, slika 1). Tačna temperatura na kojoj se formira prvi kristal leda zavisi od
vrste proizvoda i posledica je koncentrisanja supstanci nezavisno od sadrţaja vode. Na primer,
voće sa visokim sadrţajem vode (≈90%) ima tačku smrzavanja ispod -2oC ili -3oC, dok meso sa
manjim sadrţajem vode (≈70%) ima tačku smrzavanja -1oC; glavna razlika je u visokoj
koncentraciji šećera i organske kiseline u voću. Formiranje leda se javlja nakon što proizvod
dostigne temperaturu ispod tačke smrzavanja (-5oC do -9oC) za samo nekoliko sekundi. Ovaj
proces je poznat kao super-hlađenje
Kontrolisanje brzine smrzavanja je vaţan aspekt smanjenja oštećenja ćelije, koji uzrokuje
gubitak kvaliteta u smrznutom voću. Postoje tri tipa ćelijskog oštećenja usled smrzavanja:
6
"Tehnologija proizvodnje ribizle", prof.dr.Mihajlo Nikolić i doc. dr Jasminka Milivojević, Beograd 2011.
7
oštećenje podstaknuto rastvorom,
osmotsko oštećenje i
strukturalno oštećenje.
8
U našoj zemlji se od 1954. godine naglo proširila crna ribizla , i to najpre a Sloveniji, a
zatim i u drugim republikama. Pored vitamina A, B i C, plodovi crne ribizle sadţe i različite
mineralne materije, kiseline i pektinske materije, koje inače korisno utiču na zdravlje ljudi.
Otuda se plodovi ribizle uopšte, a posebno crne, preporučuju zdravim osobama kao i deci,
odnosno rekonvalescentima i u sveţem stanju u obliku sokova, voćnog koncentrata i smrznutom
stanju. Prema tome, u gajenju šireg asortimana jagodastog voća, ribizli, svakako, pripada
značajno mesto. Uz dobru negu, odnosno agrotehniku, zasad ribizle moţe trajati do 20 i više
godina. Plodovi ribizle vrlo dobro podnose transport i nisu podloţni truljenju, pa su i sa ovog
razloga interesantni za preradu za mnoge krajeve naše zemlje. Kao što smo napomenuli, ribizla
je višegodišnja biljka, uspravnog ţbuna, koji dostigne i do 2 m visine. Ribizla ima jak korenov
sistem plitko ispod zemlje. Cela biljka cme ribizle, stablo, list, plod odaje vrlo karakterističan
miris.
Crna ribizla je posle kupine najmlađa voćna vrsta u našim proizvodnim zasadima.Pošto
crna ribizla u ljudskoj ishrani moţe imati veoma značajnu ulogu, jer sadrţi veliku koli-inu raznih
mineralnih materija i vitamina, naročito vitamina c, a pošto naša zemlja ima idealne uslove za
gajenje ribizle, proizvodnju crne ribizle treba uvećavati. U našoj zemlji je već formiran uţi centr
za gajenje ribizle kao što je Kopaonik-Ţeljin.
U svetu crna ribizla je zastupljena:
-Velika Britanija ima pod crnom ribizlom 6.500 ha sa prosečnom godišnjom
proizvodnjom od 32.000 t.
- Nemačka ima oko 4.500 ha i prosenu proizvodnju od 15.000t.
-Francuska ima oko 1.600 ha i prose-nu proizvodnju od 7.600 t
1
-Italija ima 7.230 ha a prose-na godišnja proizvodnja od45.580t. Domaća i svetska trţišta
su otvorena za sorte i kvalitetne plodove i prerađevine od crne ribizle, onda jasno proizilazi da je
ova voćna kultura veoma perspektivna .
Crna ribizla
Ribizla daje najveće i najbolje prinose na bujnom jednogodišnjem izdanku. Stoga treba
nastojati da ţbunovi budu bujni, a naročito letorasti jednogodišnjeg izdanka. Ukoliko se ţbun
prve godine slabo razvija, već posle završetka prve vegetacije, preporučuje se rezidba na 2 do 3
pupoljka.1 Na taj način će ojačati koren, a dobiće se i 6 do 8 bujnih izdanaka. Najrodniji deo
ţbuna su jednogodišnji izdaci i letorasti iz prethodne vegetacije. Starije drvo - dvogodišnje, a
naročito trogodišnje - daje slabiji rod i sitnije plodove. Imajući ovo na umu, lako ćemo shvatiti
teţnju za formiranjem mladog drveta. U praksi se odavno pakazalo dobrim da na jednom dobro
razvijenom ţbunu ribizle treba da bude podjednak broj jednogodišnjih, dvogodišnjih i
trogodišnjih grana. Taj broj moţe biti od 3 do 5 komada od svakog uzrasta. Pri ovome se računa
da će jednogodišnje zameniti dvogodišnje, a ove trogodišnje: Povremeno djubrenje zasada ribizle
većim količinama stajnjaka je obavezno. Već prema izgledu i stanju ţbunova, oni se svake
godine prihranjuju i mineralnim djubrivima.
Karakteristike crne ribizle
U našoj zemlji postoje odlični prirodni uslovi za uspešno gajenje crvene i crne ribizle.
Uzimajući u obzir dobre proizvodne karakteristike ribizle, pogodnost agroekoloških uslova za
njeno gajenje na širem području Srbije, kao i konstantnu traţnju na trţištu za plodovima ove
vrste voćaka, preporuka stručnjaka je da se ona moţe intzivnije eksploatisati. Od klimatskih
činilaca za gajenje ribizle od najvećeg značaja su: svetlost, temperatura, voda, vlaţnost i vetar.
Zato je veoma vaţno ribizlu gajiti na osvetljenim mestima. Crna ribizla dobro podnosi niske
1
prof. dr Mihailo Nikolić, mr Jasminka Milivojević, “Gajenje ribizle”, Poljoprivredni list br. 27-28.
2
temperature, ali je na visoke temperature veoma osetljiva, te se mogu javiti oštećenja na
listovima. Generalno ribizli pogoduju planinska područja sa srednjom letnjom temperaturom od
17 do 18 stepeni.
Navodnjavanje je veoma vaţna agrotehnička mera. Pre sadnje ribizle, neophodno je
dobro pripremiti zemljište. Najpre je neophodno uraditi analizu zemljišta. U konsultaciji sa
stručnjakom, i na osnovu analize, neophodno je uraditi đubrenje zemljišta. Ribizli odgovaraju
duboka, strukturna, drenirana zemljišta sa dobrim vodnim kapacitetom, bogatim humusom i
vaţnim biogenim elementima. Reakcija zemljišta treba da bude sa optimalnom pH vrednosti od
5,5 do 7.2
Kada je u pitanju podizanje sazada, treba imati na umu da ribizla voli planinska područja,
dok niţe terene ispod 400 metara treba izbegavati zbog pojave paleţi lišća i prevremene
defolijacije.
Ribizla je voćka koja se moţe intezivnog gajiti i iskorišćavati na jednom mestu 15 i više
godina. To zavisi pre svega od pripreme zemljišta, ali i od toga da li su sadnice bezvirusne i
sertifikovane.
Ukoliko je zemljište na kome se ţeli podići zasad ribizle zakorovljeno, potrebno je
zemlju tretirati totalnim herbicidima sa sistemačnim dejstvom u količini od 8 do 10 litara po ha.
Odličan predusev za gajenje crne ribizle su krmne biljke lucerka i detelina i strna ţita ječam,
ovas, raţ i pšenica. Za gajenje crne ribizle, neophodna je optimanlna količina humusa oko 3,5 %.
U okviru meliorativnog đubrenja stajnjak se unosi u količini od 30 do 50 tona po ha, u
zavisnosti od analize zemljišta fosforna đubriva se unose u količini od 600 do 800 kg po ha,
kalijumova od 300 do 400 kg po ha, dok đubriva koja sadrţe hlor treba izbegavati, jer je upravo
ovaj element, toksičan za crnu ribizlu.
Osnovni preduslov za uspešno gajenje ribizle jeste dobro razvijena i kvalitetna sadnica.
Sadnice ribizle koje se koriste za podizanje zasada treba da imaju razgranat korenov sistem,
2
prof. dr Mihailo Nikolić, mr Jasminka Milivojević, “Gajenje ribizle”, Poljoprivredni list br. 27-28.
3
duţine 15–25 cm. Ribizla se gaji po sistemu ţbunova i sistemu ţive ograde. U većini
komercijalnih zasada koristi se sistem ţbunova, a rastojanje između redova je 2,5 do 3 m, i u
redu 1,5 do 2 m. U zavisnosti od mehanizacije, po 1 ha ide oko 5000 sadnica, ukoliko se obrada
vrši uz pomoć freze, odnosno 3000 biljaka ukoliko je mašinska obrada.
Ribizla se moţe saditi u periodu od opadanja lišća u jesen, do kretanja vegetacije u
proleće. Bolje rezultate daje jesenja sadnja, jer se do pojave niskih zimskih temperatura kod
zasađenih prporaka obnove ţile te se time obezbeđuje bolje ukorenjavanje. Nakon sadnje,
neophodno je uraditi navodnjavanje i to sa 5-6 litara vode.3
Od nege zasada, zavisi i dugovečnost ove voćke. Prednost uzgoja crne ribizle je
višestruka. U našoj zemlji nema dovoljno zasada ove voćke, ona se uvozi, a relativno je laka za
odrţavanje. Berba se vrši u jednom prohodu. Što dodatno olakšavao celu proizvodnju. Ulaganja
u ovu proizvodnju se mogu isplatiti već u trećoj godini. U drugoj godini, ţbunovi daju
simboličnu količinu i ona je u proseku od 200 do 400 gr. Svake naredne godine, rodnost se
povećava i ona u vremenu pune rodnosti moţe biti po jednom ţbunu i do 9 kg.
Pogodnost jednokratne berbe, lakog plasmana, jeftine proizvodnje i skromnih zahteva u
gajenju su dovoljno dobre preporuke da ova vrsta jagodastog voća bude više zastupljena u
proizvodnji u našoj zemlji.
Istorijat i poreklo
Pretpostavlja se da je ribizla poreklom sa područja Sredozemlja odakle se proširila po
srednjoj Europi. Drugi nazivi, boričak, ivanovo groţđe, ribez. Ribizli najbolje odgovara duboka,
prohladna, peskovita ilovača, ali dobro drenirana. Kiselost zemljišta bi trebala da se kreće
između 5,5-7,0 pH. Ribizla bolje podnisii teţa zemljišta u poređenju sa mnogim drugim voćnim
vrstama, mada treba izbegavati područja na kojima se zadrţava prevelika vlaţnost zemljišta.
3
"Tehnologija proizvodnje ribizle", prof.dr.Mihajlo Nikolić i doc. dr Jasminka Milivojević, Beograd 2011.
4
Morfološke osobine
Ribizle se u odnosu na boju ploda dele na: crvene („Rovada‟, „Rolan‟, „Detvan‟,
„Jonkeers Van Tets‟ i dr.), crne („Ben Lemond‟, „Ben Sarek‟, „Ometa‟, „Ebony‟ i dr.) i bele
(„Blanka‟, „White Imperial‟ i dr.), iako poslednjih godina postoje i određeni genotipovi koji
imaju purpurno ili pink obojenu pokoţicu ploda („Pink Champagne‟). Različita je i namena
upotrebe njihovih plodova, čija se veličina kreće poput one kod zrna graška ili manje borovnice,
a sazrevaju sredinom do kraja leta. Uglavnom se radi o različitim vrstama, a ne tipovima istih, te
se tehnologija uzgoja i namena plodova umnogome razlikuju. Tako se crvene i bele ribizle
dominantno proizvode za sveţu potrošnju, dok se crne koriste u industriji, preteţno kao
bojadiseri za različite tipove prerađevina. U zavisnosti od kultivara plodovi ribizli mogu biti
slatkog ili kiselog ukusa.4
Pored boje i namene plodova, ribizle se još razlikuju i po sistemu uzgoja koji je
prvenstveno prilagođen biološkim i morfološkim osobinama biljaka, te se crvena ribizla gaji u
sistemu vitkog jedno, dvo ili troosovinskog vretena, kao i kordona, a crna dominantno u
grmovima
Hemijski i biohemijski sastav
Plod sadrţi vitamine (C, B1,P), karotin, šećer, organske kiseline, tanine, fenolkarbonske
kiseline, pektine, eterično ulje, flavonole, antocijane, katehine, selen, cink. Lišće sadrţi vitamin
C, eterično ulje, cink, molibden, selen.
Plod ribizle (Ribis nigri fructus) bogat je vitaminom S (100-400 mg/%). Sadrţi organske
kiseline, pektin, tanine i dr. Upotrebljava se u obliku čajnog napitka, kao lekovito sredstvo u
slučajevima gde je potrebno davanje vitamina C (grip, anemija, avitaminoza). Sokovi dobijeni iz
4
"Tehnologija proizvodnje ribizle", prof.dr.Mihajlo Nikolić i doc. dr Jasminka Milivojević, Beograd 2011.
5
plodova koriste se u obliku sirupa i koncentrata kao korigent proizvodima neprijatnog ukusa i
mirisa, kao osveţavajući napitak, a sluţe i za jačanje organizma.
Preporučuje se kod čira na ţelucu i dvanaestopalačnom crevu, kod gastritisa i smanjene
količine kiseline u ţelucu. Droga se koristi za sprečavanje i lečenje infekcija, naročito disajnih
puteva, deluje kod reumatskih bolesti, promuklosti, gihta i kašlja.
Sortiment
Smatra se da je crna ribizla autofertilna (samooplodna) voćna vrsta i da moţe obilno
rađati u jednosortnim zasadima. Međutim najnovija proučavanja su pokazala da se sorte crne
ribizle u pogledu oplođivanja trojako ponašaju:5
-Autofertilne (samooplodne)
-Delimično samooplodne
-Autosterilne (samobesplodne)
Kao izrazito autofertilne (samooplodne) pokazale su se sorte: negritjanka, karakol,
detskaja, nadeţda itd. Kao delimično samooplodne odnosno samo besplodne gde spadaju sorte iz
grupe tipa boskopski dţin. Uspešno oprašivanje i oplođenje crne ribizle ometaju jaki vetrovi o
čemu takđe treba voditi računa pri podizanju zasada. Bujne sorte se sade na rastojanju 3 x 2m pri
čemu je za 1 ha potrebno 1670 sadnica,srednje bujne 3 x 1,5 m gde je potrebno 2220 sadnica i
slabo bujne na rastojanju 3 x 1 m gde je potrebno 3330 sadnica.
Primena niskih temperatura,primena hladjenja
5
"Tehnologija proizvodnje ribizle", prof.dr.Mihajlo Nikolić i doc. dr Jasminka Milivojević, Beograd 2011.
6
Zamrzavanje je anabiotički postupak konzervisanja, što znači da nije cilj zamrzavanja da
se unište mikroorganizmi, već da se stvore uslovi koji onemogućavaju njihovu aktivnost.
Namirnica je sačuvana sve dok je temperatura niska, kada se namirnica odmrzne mikroorganizmi
se opet aktiviraju.
U poređenju sa ostalim metodama konzervisanja zamrzavanjem se najbolje očuvaju
osnovni nutritivni sastojci i labilne komponente kao što su vitamini.6
Proces smrzavanja smanjuje temperaturu hrane sve dok njen toplotni centar (mesto sa
najvišom temperaturom na kraju procesa smrzavanja) ne dostigne -18oC, sa pratećom
kristalizacijom vode, glavnom komponentom biljnog tkiva. Voda u voću i proizvodima od voća
zauzima 85-90% njihovog celokupnog sastava. Sa fizičke tačke gledišta, tkivo povrća i ţivotinja
se moţe smatrati razblaţenim rastvorom vode, koja je prirodni medijum gde se odigravaju
hemijske i biohemijske ćelijske reakcije i razvijaju mikroorganizmi. Kristalizacija vode tokom
smrzavanja smanjuje aktivnost vode (aw) u ovim tkivima i kao posledica toga dolazi do
smanjenja hemijskih i biohemijskih reakcija i razvoja mikroorganizama. Smrzavanje takođe
obuhvata korišćenje niskih temperatura što dovodi do usporavanja reakcija kako se temperatura
sniţava. Proučavanje promene temperature tokom smrzavanja je osnova za razumevanje
promena u proizvodu koje se dešavaju u toku procesa smrzavanja. Slika 1 pokazuje tipičnu krivu
smrzavanja na različitim temperaturnim nivoima. Kada se proizvod ohladi do 0oC, stvara se led
(pogledati deo A-S, slika 1). Tačna temperatura na kojoj se formira prvi kristal leda zavisi od
vrste proizvoda i posledica je koncentrisanja supstanci nezavisno od sadrţaja vode. Na primer,
voće sa visokim sadrţajem vode (≈90%) ima tačku smrzavanja ispod -2oC ili -3oC, dok meso sa
manjim sadrţajem vode (≈70%) ima tačku smrzavanja -1oC; glavna razlika je u visokoj
koncentraciji šećera i organske kiseline u voću. Formiranje leda se javlja nakon što proizvod
dostigne temperaturu ispod tačke smrzavanja (-5oC do -9oC) za samo nekoliko sekundi. Ovaj
proces je poznat kao super-hlađenje
Kontrolisanje brzine smrzavanja je vaţan aspekt smanjenja oštećenja ćelije, koji uzrokuje
gubitak kvaliteta u smrznutom voću. Postoje tri tipa ćelijskog oštećenja usled smrzavanja:
6
"Tehnologija proizvodnje ribizle", prof.dr.Mihajlo Nikolić i doc. dr Jasminka Milivojević, Beograd 2011.
7
oštećenje podstaknuto rastvorom,
osmotsko oštećenje i
strukturalno oštećenje.
8
