Eliksir Mladosti Med
Content
Eliksir mladosti Apiterapija - med i dugovečnost Za tajnom dugovečnosti čovek traga od pamtiveka, ali kroz milenijume nije odmakao mnogo dalje od predaka koji su verovali u moć meda! I kao da se u pčelinjoj košnici zaista krije čudnovati eliksir mladosti. Nastavljajući tradiciju proučavanja meda ljudi su uvek iznova dodavali poneki biser. Slavnim imenima i danas se pridružuju ljudi koji neumorno tragaju za tajnama meda. Među njima je i beogradski apiterapeut Žarko Stepanović, koji se duže od dve decenije bavi izučavanjem lekovitih svojstava meda i pčelinjih proizvoda. On veruje da je na sasvim određenim primerima pokazao i dokazao da se biološki časovnik može, ako ne zaustaviti, ono bar delimično usporiti. I tako obezbediti duži i zdraviji život! - Dokazao sam da pčelinji proizvodi u svojoj strukturi sadrže gotovo sve bitne supstance za produženje mladosti, odnosno za usporenje procesa starenja kaže Stepanović. - Ne ulazeći dublje u sam proces starenja, navešću samo bitne činjenice da se shvati značaj apiterapije u ovom procesu. Važne supstance za produženje mladosti su: visokokvalitetne belančevine (protein gamaglobulin); nukleinske kiseline (DNK i RNK); razne masne kiseline (decenska i druge); enzim superoksid dismutaza (SOD); koenzim Q10; DHEA - dehidroepiandrosteron (vrsta hormona); pregnonolon (vrsta hormona); kompleks vitamina (A, B5, C, E, F); kopleks minerala i oligoelemenata (cink, selen, kalcijum, magnezijum). Spominje se i ekstrakt grožđanog semena, čija su suštinska komponenta bioflavonoidi. Med
A šta zapravo uzrokuje starenje?! Osnovni krivac je svakako oštećenje DNK ćelija izazvano procesom oksidacije, što dovodi do razvoja degenerativnih bolesti. Uticaj slobodnih radikala u 80-90% slučajeva, uzrok je svih oboljenja. Proces sagorevanja kiseonika koji omogućava život, odvija se putem slobodnih radikala kiseonika. To su obični molekuli bez elektrona, koji mogu da se kreću po organizmu bez ikakve kontrole. Nastojeći da nedostajuće elektrone oduzmu nekom drugom molekulu. Slobodni radikali mogu da se neutrališu pomoću antioksidanata - jedinjenja koja im daju jedan svoj elektron, a pri tom se ne pretvaraju u slobodne radikale. - Zbog neprekidnih napada slobodnih radikala oko 50. godine života, trećina belančevina koje se nalaze u ćelijama organizma, pretvara se u otpadni materijal. Taj otpad i toksini različite vrste, tokom strenja oštećuju DNK čoveka, ometaju biološku kontrolu, slabe odbrambenu snagu i potpomažu razvoju bolesti. DNK je mikromolekul koji određuje tajnu života, umnožava se, prenoseći genetsku informaciju iz jedne u drugu ćeliju i iz generacije u generaciju. U ljudskom telu identifikovano je oko 200 tipova različitih ćelija. Ti procesi organskih kiselina (DNK) uključujući i proces RNK (ribonukleinske kiseline - drugi bitni mikro molekul), koji određuju tajnu i razvitak živih bića, neverovatno su osteljivi i opasni. Jer postoji mnogo mesta na njihovom putu u organizmu, na kojima stvari mogu da krenu naopako. Zato oštećenje DNK može da ima velike posledice na organizam, koje se prenose i na potomke. Od 75 triliona ćelija u ljudskom telu, 50 hiljada umire i zamenjuje se za nekoliko sekundi. Sposobnost tela da se regeneriše je neverovatna, ali mu treba i malo pomoći. Svim mehanizmima umnožavanja, regeneracije, prenosa i prevođenja genetskih kodova DNK i RNK, upravlja specijalna vrsta proteina koji se nazivaju enzimi. Veruje se da ljudi koji dožive sto i više godina, prirodno imaju više enzima u organizmu. Pčelinji proizvodi i preparati, kada se izrade na odgovarjući tehnološki način, značajni su antioksidanti zaštitnici od slobodnih radikala, jer u svojoj strukturi sadrže sve najvažnije antioksidante: * fitohemikalije (prirodne hemijske supstance iz medonosnog bilja) koje formijraju imunološki sistem biljaka, a kao moćni antioksidansi kod ljudi imaju zaštitno delovanje protiv mnogih bolesti (srčane, plućne, maligne) * biljne pigmente - prirodne hemijske supstance iz medonosnog bilja koje pčele prerađuju i dorađuju u sastavu pčelinjih proizvoda. Da spomenem samo dva od nekoliko stotina: betakarotin (provitamin A) koji se pretvara u vitamin A kada je organizmu potreban, a ostatak deluje kao antioksidans u prevenciji kancera, jača imunološki sistem i smanjuje rizik od arterioskleroze, srčanog napada i moždanog udara (samo u polenu ima ga 20 puta više nego u šargarepi), i drugo flavonoidi - koji imaju i do 50 puta veću antioksidativnu moć od vitamina C i E (ima ih samo u propolisu oko 50%) * ugljeni hidrati (glukoza i fruktoza) - aminokiseline, visokokvalitetne belančevine (protein gamaglobulin), nukleinske kiseline (DNK i RNK), neorganske i razne masne kiseline * biljne hormone * vitamine , a posebno vitamin A, B, C i E (ima ih dovoljno pre svega u matičnom mleču i polenu), a po sadržaju vitamina E polen je bogatiji i od voća
* oligoelemente (antioksidantni minerali) i minerale * fermente, enzime koji oslobađaju iz hrane sve potrebne hranljive sastojke: aminokiseline, masne kiseline, šećere, vitamine i minerale, u obliku koji je iskoristiv za organizam - Postoje mnogi dokazi da je dugovečnost povezana sa korišćenjem pčelinjih proizvoda. Tako drevni Indijci u poznatim manu zakonima govore o produženju života čak do 500 i više godina, pomoću lekovitih napitaka meda i mleka. Ruska akademija nauka anketiranjem 130 100-godišnjaka ustanovila je da je među njima više od 80% bilo pčelara. U Institutu za dugovečnost u Moskvi, duboka starost i dugovečnost kod stogodišnjaka nastala je zahvaljujući tome što su se celog života hranili pčelinjim (cvetnim) prahom iz pčelinje zajednice. Suptancama za usporavanje procesa starenja obezbeđuje se kvalitetna i neprekidna zamena ćelija koje umiru, a samim tim se stvaraju i povoljni uslovi za suzbijanje i lečenje nekih bolesti, uspostavljanjem imunog sistema. Uz pomoć tajni zarobljenih u medu ljudi će moći da žive i do 120 godina. A preko toga živeće se tek kada nauka identifikuje gene koji upravljaju procesom starenja i nađu način da ih kontrolišu. U jurnjavi za 100-tom naš zadatak je za sada da odmah počnemo sa korišćenjem meda i njegovih proizvoda!
RECEPTI PROPOLIS - 25 g usitljenog propolisa - 100 ml 70% alkohola U tamnoj staklenoj flaši potopiti propolis u alkoholu i ostaviti 10-tak dana na sobnoj temperaturi uz povremeno mućkanje. Procediti kroz dvostruku gazu i tokom 3 meseca uzimati 3 puta na dan, po 20-30 kapi rastvorenih u 1/2 dl tople vode. POLEN - 750 g kristalizovanog livadskog meda - 250 g polena (cvetnog praha) Pomešati sastojke u emajliranoj posudi, poklopiti i čuvati na sobnoj temperaturi 10-tak dana, uz mešanje drvenom kašikom više puta na dan. Posle toga sipati u staklenu teglu i uzimati tokom 3 meseca, 3 puta dnevno po 1 kašičicu rastvorenu u 1/2 dl mineralne vode. MATIČNI MLEČ - 1 kg kristalizovanog lipovog meda - 15 g matičng mleča Pomešati sastojke u tamnoj staklenoj posudi, pa uzimati 2 puta dnevno (a preventino samo ujutru), na tašte i oko 18 sati, po 1 kašičicu, sa što dužim zadržavanjem u ustima, bez rastvara u bilo kakvom napitku. Tokom ove terapije potrebno je kontrolisati krvni pritisak i broj leukocita. PČELINJI VOSAK Svakodnevno pre doručka žvakati parče pčelinjeg voska u vidu mednog saća, sasvim lagano da se što bolje rastopi, pa progutati sav sadržaj. NAPOMENA Ako se matični mleč koristi zasebno, bez drugih pčelinjih proizvoda, potrebno je posle ove doze napraviti 15 dana pauze, pa spremiti novu količinu i nastaviti sa uzimanje u toku 3 meseca. SUPER KOMBINACIJA Pčele stvaraju med od slatkih biljnih sokova nektara i medne rose, dodajući mu vlastite materije. Ali nektarni med može da bude sastavljen i od više različitih biljaka, što određuje i njegova lekovita svojstva. Uglavnom je reč o mešavini ugljikohidrata (šećera) i vode, sadrži organske kiseline, enzime, minerale, antioksidanse i druge materije. Narodni lekari su pravili raznovrsne lekove s medom i lekovitim travama i tako lečili mnoga obolenja. Neka od tih tradicionalnih iskustava koriste se i danas, jer je i savremena nauka dokazala da se spajanjem sastojaka pčelinjih proizvoda i biološki aktivnim sastojcima iz lekovitog bilja, povećava.
A šta zapravo uzrokuje starenje?! Osnovni krivac je svakako oštećenje DNK ćelija izazvano procesom oksidacije, što dovodi do razvoja degenerativnih bolesti. Uticaj slobodnih radikala u 80-90% slučajeva, uzrok je svih oboljenja. Proces sagorevanja kiseonika koji omogućava život, odvija se putem slobodnih radikala kiseonika. To su obični molekuli bez elektrona, koji mogu da se kreću po organizmu bez ikakve kontrole. Nastojeći da nedostajuće elektrone oduzmu nekom drugom molekulu. Slobodni radikali mogu da se neutrališu pomoću antioksidanata - jedinjenja koja im daju jedan svoj elektron, a pri tom se ne pretvaraju u slobodne radikale. - Zbog neprekidnih napada slobodnih radikala oko 50. godine života, trećina belančevina koje se nalaze u ćelijama organizma, pretvara se u otpadni materijal. Taj otpad i toksini različite vrste, tokom strenja oštećuju DNK čoveka, ometaju biološku kontrolu, slabe odbrambenu snagu i potpomažu razvoju bolesti. DNK je mikromolekul koji određuje tajnu života, umnožava se, prenoseći genetsku informaciju iz jedne u drugu ćeliju i iz generacije u generaciju. U ljudskom telu identifikovano je oko 200 tipova različitih ćelija. Ti procesi organskih kiselina (DNK) uključujući i proces RNK (ribonukleinske kiseline - drugi bitni mikro molekul), koji određuju tajnu i razvitak živih bića, neverovatno su osteljivi i opasni. Jer postoji mnogo mesta na njihovom putu u organizmu, na kojima stvari mogu da krenu naopako. Zato oštećenje DNK može da ima velike posledice na organizam, koje se prenose i na potomke. Od 75 triliona ćelija u ljudskom telu, 50 hiljada umire i zamenjuje se za nekoliko sekundi. Sposobnost tela da se regeneriše je neverovatna, ali mu treba i malo pomoći. Svim mehanizmima umnožavanja, regeneracije, prenosa i prevođenja genetskih kodova DNK i RNK, upravlja specijalna vrsta proteina koji se nazivaju enzimi. Veruje se da ljudi koji dožive sto i više godina, prirodno imaju više enzima u organizmu. Pčelinji proizvodi i preparati, kada se izrade na odgovarjući tehnološki način, značajni su antioksidanti zaštitnici od slobodnih radikala, jer u svojoj strukturi sadrže sve najvažnije antioksidante: * fitohemikalije (prirodne hemijske supstance iz medonosnog bilja) koje formijraju imunološki sistem biljaka, a kao moćni antioksidansi kod ljudi imaju zaštitno delovanje protiv mnogih bolesti (srčane, plućne, maligne) * biljne pigmente - prirodne hemijske supstance iz medonosnog bilja koje pčele prerađuju i dorađuju u sastavu pčelinjih proizvoda. Da spomenem samo dva od nekoliko stotina: betakarotin (provitamin A) koji se pretvara u vitamin A kada je organizmu potreban, a ostatak deluje kao antioksidans u prevenciji kancera, jača imunološki sistem i smanjuje rizik od arterioskleroze, srčanog napada i moždanog udara (samo u polenu ima ga 20 puta više nego u šargarepi), i drugo flavonoidi - koji imaju i do 50 puta veću antioksidativnu moć od vitamina C i E (ima ih samo u propolisu oko 50%) * ugljeni hidrati (glukoza i fruktoza) - aminokiseline, visokokvalitetne belančevine (protein gamaglobulin), nukleinske kiseline (DNK i RNK), neorganske i razne masne kiseline * biljne hormone * vitamine , a posebno vitamin A, B, C i E (ima ih dovoljno pre svega u matičnom mleču i polenu), a po sadržaju vitamina E polen je bogatiji i od voća
* oligoelemente (antioksidantni minerali) i minerale * fermente, enzime koji oslobađaju iz hrane sve potrebne hranljive sastojke: aminokiseline, masne kiseline, šećere, vitamine i minerale, u obliku koji je iskoristiv za organizam - Postoje mnogi dokazi da je dugovečnost povezana sa korišćenjem pčelinjih proizvoda. Tako drevni Indijci u poznatim manu zakonima govore o produženju života čak do 500 i više godina, pomoću lekovitih napitaka meda i mleka. Ruska akademija nauka anketiranjem 130 100-godišnjaka ustanovila je da je među njima više od 80% bilo pčelara. U Institutu za dugovečnost u Moskvi, duboka starost i dugovečnost kod stogodišnjaka nastala je zahvaljujući tome što su se celog života hranili pčelinjim (cvetnim) prahom iz pčelinje zajednice. Suptancama za usporavanje procesa starenja obezbeđuje se kvalitetna i neprekidna zamena ćelija koje umiru, a samim tim se stvaraju i povoljni uslovi za suzbijanje i lečenje nekih bolesti, uspostavljanjem imunog sistema. Uz pomoć tajni zarobljenih u medu ljudi će moći da žive i do 120 godina. A preko toga živeće se tek kada nauka identifikuje gene koji upravljaju procesom starenja i nađu način da ih kontrolišu. U jurnjavi za 100-tom naš zadatak je za sada da odmah počnemo sa korišćenjem meda i njegovih proizvoda!
RECEPTI PROPOLIS - 25 g usitljenog propolisa - 100 ml 70% alkohola U tamnoj staklenoj flaši potopiti propolis u alkoholu i ostaviti 10-tak dana na sobnoj temperaturi uz povremeno mućkanje. Procediti kroz dvostruku gazu i tokom 3 meseca uzimati 3 puta na dan, po 20-30 kapi rastvorenih u 1/2 dl tople vode. POLEN - 750 g kristalizovanog livadskog meda - 250 g polena (cvetnog praha) Pomešati sastojke u emajliranoj posudi, poklopiti i čuvati na sobnoj temperaturi 10-tak dana, uz mešanje drvenom kašikom više puta na dan. Posle toga sipati u staklenu teglu i uzimati tokom 3 meseca, 3 puta dnevno po 1 kašičicu rastvorenu u 1/2 dl mineralne vode. MATIČNI MLEČ - 1 kg kristalizovanog lipovog meda - 15 g matičng mleča Pomešati sastojke u tamnoj staklenoj posudi, pa uzimati 2 puta dnevno (a preventino samo ujutru), na tašte i oko 18 sati, po 1 kašičicu, sa što dužim zadržavanjem u ustima, bez rastvara u bilo kakvom napitku. Tokom ove terapije potrebno je kontrolisati krvni pritisak i broj leukocita. PČELINJI VOSAK Svakodnevno pre doručka žvakati parče pčelinjeg voska u vidu mednog saća, sasvim lagano da se što bolje rastopi, pa progutati sav sadržaj. NAPOMENA Ako se matični mleč koristi zasebno, bez drugih pčelinjih proizvoda, potrebno je posle ove doze napraviti 15 dana pauze, pa spremiti novu količinu i nastaviti sa uzimanje u toku 3 meseca. SUPER KOMBINACIJA Pčele stvaraju med od slatkih biljnih sokova nektara i medne rose, dodajući mu vlastite materije. Ali nektarni med može da bude sastavljen i od više različitih biljaka, što određuje i njegova lekovita svojstva. Uglavnom je reč o mešavini ugljikohidrata (šećera) i vode, sadrži organske kiseline, enzime, minerale, antioksidanse i druge materije. Narodni lekari su pravili raznovrsne lekove s medom i lekovitim travama i tako lečili mnoga obolenja. Neka od tih tradicionalnih iskustava koriste se i danas, jer je i savremena nauka dokazala da se spajanjem sastojaka pčelinjih proizvoda i biološki aktivnim sastojcima iz lekovitog bilja, povećava.
