Microsoft PowerPoint

Pojam multimedija (multimedia) - dolazi od latinskih riječi
multus (mnogi) i medium (medijum)
feX
• Multimedija predstavlja integraciju različitih medijskih
•

elemenata koji su u osnovi samostalni sadržaji.

Definicije i opšti pojmovi

Multimedija je informacija predstavljena ili memorisana u
kombinaciji teksta, grafike, zvuka, animacije i videa
objedinjenih pomoću računara.
^F^^p^
Multimedija su aplikacije i dokumenti poboljšani dodavanjem
zvuka, animacije ili videa; u najširem smislu programska
podrška koja korisnicima omogućuje pristup ovim medijima
Interaktivna multimedija - korisnicima je omogućena
kontrola nad aplikacijom, ako je
dodata struktura
hiperveza - hipermedija
•

^^tl

Aleksandar
Stamenković

Osnovi informatike

Hipertekst i hipermedia
• Hipertekst
To je tekst, prikazan na računam, koji sadrži linkove ka
drugim tekst dokumentima. Čitalac može jednostavnim
klikom na link da otvori drugi tekst koji detaljnije
objašnjava tu reč.
- Na ovaj način, čitalac hiperteksta stvara sopstveni put
pretraživanja i čitanja
Preteča
hiperteksta je i poznato delo Milorada Pavića : Hazarski
rečnik
^lmSS^
-

• Hipermedija

Nastaje kada se u hipertekst dodaju slike, animacija,
zvuk, video, Koristi se za WWW (World Wide Web)
-

Aleksandar
Stamenković

Osnovi informatike

Primer hipertekstualnog dokumenta
Application software

Etymology
The preflx hyper- (comes from the Greek prefi x "UTTEP-" and means "ovei

From VVikipedia. the free encyclopedia

"hypertext" is often used where the term "hypermedia" might seem approf
By novvthe word "hypertext" has become generally accepted for branching i

This article do

responding graphics. movies and sound - as well as text - is much less us

sources. Unve

expressing the idea that it extends hypertext. — Nelson, Literary Machin

Application software is any tool that functio
supporting or improving the softvvare user's vn

Types andus esof hypertext

employs the capaPilities of a computer directl'
should Pe contrasted with system software (ir

Hypertext documents can either Pe static (prepared and stored

integrators), which is involved in integrating a

in^fdvanc cross-reference collections of data in documents, sottvvare

them in the performance of tasks that Penefit

applications, c conventions, such as menus and command lines.

application sofhvare and its implementation.

Hypertext can develop1 implementation of hypertext is the World Wide WeP
(first deployed in 199

A simple, if imperfect analogy in the world of \
application) to an electric power generation p of
any real use until harnessed to an applicat
Typical examples of 'softvvare applications1 ar
applications.

Osnovi informatike
Aleksandar
Stamenković

Interaktivnost
Interaktivnost - vrsta dijaloga korisnika i aplikacije
Hipermedija kao svoju bitnu komponentu uključuje
interaktivnost i od korisnika zahteva aktivnost: hipermedijske
teme su povezane tako da korisnik u potrazi za informacijom
prelazi s predmeta na drugi povezani predmet.
Interaktivnost omogućava korisniku biranje, odlučivanje, ali
i povratni uticaj na program u realnom vremenu zahvaljujući
postojanju više navigacijskih putanja u hipermedijskom
programu.
Navigacija (navigatiori) kretanja korisnika kroz
hipermedijsku aplikaciju.
• Olakšavanje navigacije u aplikaciji: dodaju se pomoćni alati
kao što su mape, dugmad s tekstom ili simbolima, ikone itd.
•

Aleksandar
Stamenković

Osnovi informatike

Mrežni hipermedijski sistemi

Početak hipermedije je pristup neumreženoj
hipermediji: jedan korisnik u interakciji s jednom
aplikacijom (obično na CD-ROM-u)
• Razvoj računarskih mreža - istovremeno
pregledavanje aplikacije od strane više korisnika
unutar kompanija, škola, kod ku^|Py^^B>
Posebno značajno korištenje Interneta, tj. WWW-a
kao globalnog mrežnog hipermedijskog sistema.
VWVW (VVorld VVide Web)
^K*
• Nastao je kao hipertekstualni sistem, dodavanjem
multimedijskih elemenata postaje hipermedijski
sistem - globalna hipermedija (hiperveze povezuju
čvorove na računarima bilo gde na Internetu)
•

•

•

Aleksandar
Stamenković

Osnovi informatike

Prednosti mrežne hipermedije
•

•

Autor teksta može jednostavno dodavati reference
ka drugim tekstovima drugih autora koji se nalaze
na drugim računarima
Pritom svaki autor menja, dopunjuje i^A
poboljšava
i^!
svoj tekst \

Vp

Samim tim, autor nema potrebe da objašnjava ono
što su drugi pre njega (bolje) objasnili, a i čitalac
ima pristup najkvalitetnijim informacijama
Ceo internet je praktično jedan globalni
hipermedijski sistem na kome bukvalno nema šta
ne može da se pronadjev

Aleksandar
Stamenković

Osnovi informatike

Primena multimedije

Pogodna u svim područjima gde je potreban
pristup elektronskim informacijama
Čovek je u stanju zapamtiti oko 20% podataka ako
ih je samo čuo, 40% ako ih je vidio i čuo, a 75%
ako ih je vidio, čuo i aktivno koristio.
U poslovanju\
- Poslovne multimedijske aplikacije: marketing,
prezentacije, reklame, simulacije, katalozi,
obuka zaposlenika, videokonferencije, on-line
prodaja.

Na javnim mestimS
- Hoteli, autobuske i železničke stanice, trgovački centri,
muzeji i slično gde god su potrebne informacije.

Aleksandar
Stamenković

Osnovi informatike

Primena multimedije
• Kod kuće
- PC računan, Internet

• U obrazovanju
-

-

, ^"^DBnJ

Obrazovne ustanove izuzetno pogodna mesta za
primenu hipermedije.
Najmlađi uzrast - važna grafika, animacija i zvuR-koji
vrlo često zamjenjuje ili nadopunjuje tekst (na primer
kod učenja čitanja).
Odrasli - slike-fotografije upotpunjene tekstom i video
zapisi
Oblik korištenja multimedije u edukaciji: uključivanje
studenata u proces izrade multimedijske aplikacije
Obrazovanje na daljinu

^^^^&Of^

-

-

-

Aleksandar
Stamenković

Osnovi informatike

Multimedijalni računarski sistem
Računarski sistem za razvoj (autori) i za pregledavanje (korisnici)
multimedijskih aplikacija
Prevladavaju Windows i Macintosh platforme
•
Opšta pravila: vrlo brzi računari sa velikom radnom memorijom i hard
diskom
•

•

Aleksandar
Stamenković

usnovi imormatiKe

Hadrverska podrška
Memorija
-

RAM, ROM, hard disk
disketa, magnetni i optički uređaji
DVD (Digi^lVersatile Disc)
CD-ROM čitači i snimači

^^^^ f^J

Ulazni uređaji

tastatura, miš, trackball, touchscreen, grafičke table
(tablets), skeneri, digitalne kamere, sistemi za " ,
prepoznavanje govora (mikrofon)
^F
x

• Izlazni uređaji ^

^H

- monitori, zvučnici, videfrt*c§pfaji, projektori, printeri

• Komunikacioni uređaji
- modem, ISDN adapter, ADSL modem

Aleksandar
Stamenković

Osnovi informatike

Softver

•

Sistemski softver - Microsoft Windows ili MacOS

•

Obrada teksta i OCR programi

•

Alati za crtanje, slikanje i obradu grafike

•

3D modeliranje

•

Obrada zvuka

•

Obrada animacija i video signala

^pt^^H^r^

Konverzija izmedju
različitih formata video i
zvučnog sigrfeteu^^
• Multimedijski autorski alati
•

Aleksandar
Stamenković

Osnovi informatike

Osnovni elementi multimedije
Grafika

Stamenković

Grafika
Važna za vizualni efekat multimedijske
aplikacije
Bitmape (paint ili rasterska grafika) ili
vektorske (drawn grafika)
•

•

Bitmape - foto-realistične slike i za kompleksne
crteže koji zahtijevaju fine detalje^^F^Sj^p
- Vektorska grafika - za grafičke oblike koji se
mogu matematički izraziti koordinatama,
dužinom i uglovima (linije, pravougaonici,
poligoni, kružnice,...)
-

Aleksandar
Stamenković

Osnovi informatike

Vrste grafike
A)
B)

Bitmape (paint ili rasterska grafika)
Vektorske (drawn grafika)

• Bitmape
-

-

-

sastavljene od pojedinačnih tačaka pixela (picture element)

svaki pixel iste veličine
rezolucija - broj piksela po horizontali i vertikali
određuje kvalitet slike
matrica za memorisanje informacija o svakom pixelu koji
čini sliku (lokacija, boja), dimenzija matrice zavisi od
broja boja.

Aleksandar
Stamenković

Osnovi informatike

Bitmape - boje i veličina slike
Crno-bela slika (monochromatska)
- Svaki pixel je memorisan kao jedan bit (0 ili 1) pa 640 480 slika
zahteva 37.5 KB (640 x 480 / 8 / 1024)
X

• Slika u tonovima sive boje (gray-scale)
- Svaki pixel je memorisan kao byte (vrednost između 0 to 255) 640 x
480 slika zahteva preko 300 KB.

^|K^0^8^4^S@

•
•

Slika u 8-bitnoj boji (indeksirana)
Slika u 24-bitnoj boji
-

^^Bj^đ^S^
'I /

Svaki pixel je memorisan kao 3 byta (za svaku RGB boju po jedan)
- Podržava 256 x 256 x 256 mogućih kombinacija boja (16,777,216)
640 480 slika zahteva 921.6 KB.
- Mnoge RGB slike se memorišu kao 32-bitne slike jer se dodatni byte
podataka za svaki pixel koristi za memorisanje alpha vrednosti koja
predstavlja informaciju o nekim posebnim efektima/"^ ^
X

Aleksandar
Stamenković

Osnovi informatike

Ako su u pitanju 24bitne
boje onda ovaj pixel ima
sledeće komponente
R=0.37*255=94
G=0.36*255=91
B=0.13*255=33

Aleksandar
Stamenković

Osnovi informatike

Vektorska grafika
• Poređenje bitmape i vektorske grafike
-

-

-

-

A/eličina datoteke - za gornji primer oko 30 bajtova
alfanumeričkih podataka nasuprot 5000 bajtova
(200x200/8) za crno-belu sliku ili 40 000 (200x200) za
sliku sa 256 boja.
Kod vektorskih slika se ne mogu pojedine informacije
pridruživati nekom delu objekta (npr. delovi
crte u više
boja)
Pri povećanju bitmap slike opada kvalitet
slike (stepenasta izobličenje crta - jaggies)
Delovi bitmap slike se ne mogu pomeriti tako da se
sačuvaju objekti koji su
nacrtani ispod (kod pomeranja
ostaje prazni prostor).

Aleksandar
Stamenković

Osnovi informatike

Kod Rasterske grafike, kvalitet slike zavisi od rezolucije
1x1
100

2 u 2

5 k 5

10 k 10

20 k 20

50 u 50

100 u

Grafički formati

Formati slika
- za bitmape i vektorsku grafiku
-zavisni i nezavisni od
platforme
- sa
kompresijom
i
bez
kompresije
Ime formata
Tagged Image File Format
GIF (Graphics Interchange Format)
JPEG
1
PNG (Portable Network Graphics)
Encapsulased PostScript Windows Bitmap
Windows Metafile \ Macintosh PICT i PICT2
Adobe Photoshop
\ Adobe lllustrator
CorelDraw CRD

Tip
datoteke

Tip
slike

.TIFF
.GIF
.JPG
.PNG
.EPS
.BMP
.WMF
.PIC
.PSD
.Al
.CRD

bitmapa
bitmapa
bitmapa
bitmapa
vektorska
bitmapa
vektorska
oba
bitmapa
vektorska
vektorska

Kompresioni formati slika za brz prenos mrežom
Kompresija uz gubitak sadržaja (lossy compression) i
KompreStjshteez gubitaka (lossless compression) %
Vektorska grafika za Web: Scalable Vector Graphics
Bitmap grafika: GIF, JPEG, PNG Scalable
Vector Graphics (SVG)
- nije format, nego jezik za opisivanje 2-D grafike u
XML-u
Aleksandar
Stamenković

Osnovi informatike

4*

Grafički formati

PNG (Portable Network Graphics)
- noviji format, zamjena zshSitkompresija bez gubitaka

Aleksandar
Stamenković

Osnovi informatike

Grafika za Web

Potsetimo se, to je grafika sačinjena od tačaka, zadatih
matematičkim koordinatama, i linija kojima su te tačke
povezane, a koje su zadate matematičkim formulama.
Vektorski crteži su mnogo fleksibilniji od bitmapa. Kako su
zadati matematičkim formulama, ovi crteži se veoma lako i bez
gubitka na kvalitetu mogu povećati ili smanjiti. Dovoljno je
samo promeniti određeni parametar u odgovarajućoj
formuli. ^^^^ To nije slučaj sa bitmapama, kod kojih se
uvećanjem ili smanjenjem dimenzija slike gubi na kvalitetu.

Aleksandar
Stamenković

Osnovi informatike

Grafički formati - GIF

GIF (Graphics Interchange Format)
-

8-bitna boja (prikaz do 256 boja)
1987. uvela ga je kompanija CompuServe
Postao popularan zbog efikasnog algoritma

za

kompresiju
- Pogodan za slike s većim područjima u istoj
boji (ilustracije, ikone, logo,...)
Čak i spori modemi omogućavaju prenos relativno velikih
slika.
\ \
^^N. ^KpF A
v

- Komprimovani format bez gubitaka; Kompresija se vrši
red po red tako što se skup pixela iste boje zamenjuje
jedinstvenim opisom (na pr. manja slika sa horizontalnim
linijama, nego slika iste veličine sa vertikalnim)

Aleksandar
Stamenković

Osnovi informatike

Osnovne karakteristike formata GIF

Transparent Image - transparentna pozadina slike,
tj. slika sa providnom pozadinom
Animated GIF - jedini opšte prihvaćeni grafički
format koji podržava pravljenje animacija; koristi se za
kratke animacije i filmove niske rezolucije za WEB
stranice. Animaciju čini nekoliko frame-ova, koji se
velikom brzinom, jedan za drugim prikazuju na
ekranu.

Aleksandar
Stamenković

Stamenković

Imamo ukupno 8 slika koje se naizmenično ponavljaju

ve pojedinačne slike nazivaju se okviri (engl. frames).

Definiše se i vremensko trajanje svakog okvira, kao i da li se
animacija ponavlja od početka kad stighe do kraja.

Osnovi informatike
Aleksandar
Stamenković

Grafički formati - JPEG

• JPEG (Joint Photographic Experts Group)
« __l -

-

Ime po organizaciji koja je kreirala standard
Rasterski grafički format
^^đSSiJ*
24-bitna dubina boja (preko 16 miliona boja)
Pogodan za fotografije
Kompresija formata sa gubitkom
^fira
Kompromis između nivoa kompresije (veličine slike) i kvaliteta
slike
Bolji rezultati za "zamagljene" slike bez oštrih prelaza i jednoličnih
boja
- Najbolji format za prikaz fotografija i realnih slika sa glatkim
varijacijama u tonu i bojl>^^
Slika je mnogo kvalitetnija od GIF-a.
Dekompresiju vrši aplikativni program pre prikaza

Aleksandar
Stamenković

^^^^BB

^VK^V^^P

Osnovi informatike

Grafički formati - PNG

• PNG (Portable Network Graphics)
-

bitmap - rasterski format
Nastao kada je kompanija Unisys objavila da će
patentirati algoritam za kompresiju koji koristi GIF, što bi
značilo da proizvođači softvera koiji koriste GIF moraju
da plaćaju za korišćenje algoritam za kompresiju. ^^^B|

B^J

PNG format je baziran na drugom algoritmu za
kompresiju podataka v \
PNG podržava i kompletnu ali i delimičnu
transparentnost (GIF samo kompletnu)*^^
-Veća dubina boja (24, 32 ili čak 48 bitova za boje)
- Kod većine slika omogućava veću kompresiju nego GIF
-

Aleksandar
Stamenković

Osnovi informatike

Grafički formati - Poredjenje

Format GIF omogućava dubinu od 256 boja; Kompresija
ima "lossless" shemu - ne gube se detalji slike sa malo
boja; potrebnije je sačuvati detalje nego smanjiti veličinu
datoteke,
•
Format JPEG omogućava dubinu od 16.7 miliona;
Kompresija zasnovana na "lossy" shemi - kod memorisanja
se gube detalji sa fotografije. JPEG ne podržava
isprepletene slike, transparentnos i animaciju.
^^^^^^HP^ GIF
podržava, PNG bolji u predstavljanju transparentnih i
isprepletenih slika.lGIF najbolji za animaciju.
Xs
Najavljeno proširenje PNG u APNG za bolju podršku
animaciji.
Sva tri formata se zasnivaju na kompresiji.
• Postoje formati kao Windows bitmap .bmp koji ne
podrazumevaju kompresiju.
•

Aleksandar
Stamenković

Osnovi informatike

Modeli boja
• Trihromatska teorija boja (1801 Thomas Young,
kasnije usavršio Herman von Helmholtz)
- Osnovni princip: svaka boja se može dobiti kao kombinacija tri
osnovne boje, tako su na primer tri osnovne slikarske boje: crvena,
žuta i plava.

• Aditivni model boja
-

-

-

Mediji koji emituju svetlost (TV ekran, monitor) koriste tzv. aditvni
sistem mešanja boja.
Osnovne boje su : crvena (red - R), zelena (green - G) i plava (blue
- B), to je RGB model boja.
^p
Svaka od ovih boja stimuliše jedan od tri tipa receptora boja u oku,
sa što je moguće manjom stimulacijom preostla dva.
Kombinacijom po dve osnovne boje dobijaju se tzv.
subtraktivne boje R+B=magenta, R+G=yellow, G+B = cy
R+G+B = bela

Aleksandar
Stamenković

Vf

Osnovi informatike

Modeli boja
• Subtraktivni sistem boja - CYMK (Cyan,
Magenta,Yellow, blacK)
-

-

model boja za štampanje
Pogodan u slučajevima kada naše oko prihvata svetlost koja se odbija
sa nekog predmeta.
^^TASkA
Predmet apsorbuje određenu talasnu dužinu bele svetlosti, a
preostale reflektuje.
A

^^P^^^^^VI^KkS

Štampana strana sastoji se od vrlo sitnih tačaka primarnih boja i crne.
Cyan - suprotna od crvene, dobija se kad se od bele oduzme crvena
(tj. predmet apsorbuje crvenu). G+B = cyan
Magenta - suprotna od zelene. R+B = magenta
Yellow - suprotna od plave. R+G = yellow**N^
- Cyan, magenta i yellow mastilo ne mogu kombinovanjem da daju crnp
e
' mastilo, pa se ovim bojama obavezno pridružuje i crna (blacK) čime se
dobija CYMK sistem boja.
-

Digitalno predstavljanje boja
• Color depth - dubina boja je broj bitova koji se koristi
za predstavljanje boje
A
-

8 bita - 256 boja
16 bita— 65 536 boja, Hi Color
24 bita - 16 777 216 boja, True Color
svake od 3 osnovne boje.

• Složene boje se predstavljaju kao trojke brojeva oblika
"( r >9> b )
\ l
^ t

&jE^

-

-

U RGB modelu se po 8 bitova koristi za predstavljanje intenziteta
svake od 3 osnovne boje

r - intenzitet crvene boje (0-255)
g - intenzitet zelen§*te£y§(0-255)
b - intenzitet plave boje (0-255)

• Brojevi (r,g,b) se predstavljaju u binarnom, dekadnom ili
heksadekadnom sistemu
>

Unošenje teksta u računar
Ručno nošenje - kucanje teksta
•
ASCII (TXT) zapis (na pr. Notepad)
•
HTML zapis (na pr. MS Frontpage)
•
Poseban aplikativni program za slaganje teksta (na pr.
MS
Word)
[
•

•
•
•

Automatsko unošenje - prepoznavanje teksta
Štampani tekst, ali i tekst ispisan rukom
Skeniranje teksta i prepoznavanje znakova i pretvaranje u
tekstualni zapis pomoću OCR (Optical Character
Recognition) programa (na pr. Recognita)

Fontovi

oblik (typeface) - skup grafičkih znakova koji imaju isti prepozantljiv
oblik i dizajn na pr. Times, Arial, Courier,...
pismo ili font - skupina znakova iste veličine i stila koji pripadaju
određenom obliku, na pr. Times 12-point bold
stil fonta: podebljano (bold), iskošeno (italic), podvučeno (underline),...
veličina fonta: u jedinicama points ^^^P^^^B^^P ^B^^bi
velika i mala slova (uppercase/lowercasse) - čitljivija kombinacija malih

i Wew line

^^IP^tJ^^fc '

velikih slova
\
proporcionalni (varijabilna širina znakova, npr. lm5^Kj^B^|
neproporcionalni font (stalna širina znakova, npr. Courier)

• Animacija predstavlja niz neznatno različitih
slika koje se prikazuju jedna za drugom
dovoljnom brzinom da se time stvori utisak
kretanja.
Aleksandar
Stamenković

usnovi imormatike

•

•

Sve te slike zapakovane su u jedan isti fajl, u
jednom od animacionih formata.
Postoje razne vrste animacija, počev 0^3^^^
najjednostavnijih, kakav je, na primer, animirani
GIF, do mnogo složenijih animacija.

Aleksandar
Stamenković

usnovi imormatike

3D animacija

Trodimenzionalna animacija se sastoji se od tri složena koraka:
#
modeliranje;
#
animiranje;
^Ai^B
renderirS^^.^^
#
•
3D modeliranje je proces izrade konture predmeta, odnosno formiranje
osnovnog izgleda predmeta. Od konture predmeta generiše se
trodimenzionalni predmet, kome se, radi povećanja stepena realističnosti,
dodaju teksture, odsjaji, senke itd.
•
Animiranje kreiranog 3D predmeta vrši se zadavanjem polazne tačke i
odredišne tačke, zadavanjem putanje između ove dve tačke, kao i
određivanjem vrste i dinamike kretanja. Na osnovu ovih elemenata,
računar kreira sekvence koje u nizu stvaraju iluziju kretanja.
• Rendering je poslednji korak 3D animacije karakterističan po velikim
proračunima koji mogu trajati više minuta, sati, ali i danima. Rendering

^^H[

Slfl

je proces formiranja sinhronizovanog kretanja na osnovu zadatih
elemenata tj. proces formiranja kontinualne animacije sa svim njenim
kvalitativnim elementima (boje, teksture, senke i dr.).

Aleksandar
Stamenković

3D animacija

• Najpoznatiji programi za animaciju su 3D Studio Max Softimage 3D
Extreme i Lightwave 3D.
Osnovi informatike

>^

Aleksandar
Stamenković

Za animacije se koriste razni formati fajlova.
Najpoznatiji animacioni formati prikazani su u sledećoj tabeli

Ekstenzija
.gif
.avi
.mpg .mpeg
.swf
.dir .dcr
.max

Format \
Animirani CompuServe GIF
\
Windows Audio Video Interleaved Format
Motion Video
Flash
V..
Macromedia Director
3D Studio Max
>v

3D AHHMAU.HJA - 3DStudioMAX

* 3D 5tuđio MAX R2 - Untitted

Ffc Eđt T«b GrOM) VfcvvS

RefnJefirtfl

Trad.Vi*tf Hrt>

jgjgj ^l^) !B| * OJ^
3 li| ±j ^]Bj
_xj_vj jjxv, >] jjj)j>|<gj
*7|

^JBO]

_g|

^J^jtvi^

■^NM^I
SIKIITI
|StErjdadPrr™tr«3
J
Bncff*
1TLijaTmpciPjum
L
.__.L±._ 1
■

Aleksandar
Stamenković

Osnovi informatike

MA« SNJECTAD

£11 1

Cick a-:Sck JNDDI-SGLoselecL objetls

Aleksandar
Stamenković

GIRF-IEMJ

m 4
1

fo[|

Osnovi informatike

43
1J
>
ti
]

Flash animacije

• Jedan od danas najpopularnijih programa za
pravljenje animacija je FLASH, kompanije
Macromedia.
^Bk^nS
• O n takođe omogućava i kreiranje animacija sa
zvukom i interaktivni rad. ^^i^^^T
Pri kreiranju animacija Flash vrši i kompresiju
podataka, pa su Flash fajlovi relativno mali i
veoma su pogodni korišćenje na Internetu.

Aleksandar
Stamenković

Osnovi informatike

Zvuk (audio)

Zvuk se u računaru proizvodi uz pomoć
uređaja koji nazivamo zvučna kartica.
Zvučna kartica proizvodi dve vrste zvuka:
■

MIDI audio - to je veštački, sintetički zvuk
koji računar generiše uz pomoć dela ZVUČQ§-- '
kartice koji se naziva sintesajzer

■

digitalni audio - to je zvuk mnogo bliži realnom
zvuku koji se dobija digitalizacijom analognih
zvučnih signala, tzv.
procesom sempolvanja
(uzorkovanjajfe___

Aleksandar
Stamenković

Osnovi informatike

MIDI format
• MIDI je skraćenica od
Musical Instrument Digital Iterface
• to je standard razvijen 1980-tih godina za uspostavljanje
komunikacije između elektronskih muzičkih
instrumenata
(tzv. sintesajzera) i računara.

^^^B

• Ovaj standard je omogućio računarskim programima da
reprodukuju zvuk i muziku preko zvučne kartice.
Najpre je to bilo za pofrfeteoračunarskih igrica, a kasnije se
proširilo i na ostala polja primene računara.

MIDI format
•

•

•

•

MIDI fajl ne sadrži samu muziku, već samo instrukcije kako računar
treba da odsvira tu muziku.
On se može shvatiti kao neka vrsta notnog zapisa koji zvučna kartica
čita i na osnovu njega reprodukuje muziku.
Na primer, MIDI fajl sadrži instrukcije o instrumentu, noti, koliko dugo
držati notu, koliko glasno je odsvirati i o drugim muzičkim atributima.
Boja zvuka za svaki Instrument ponaosob nije zabeležena u
MIDI fajlu. Ona je zabeležena u zvučnoj kartici, i kvalitet
zvuka zavisi od kvaliteta kartice.

Aleksandar
Stamenković

Osnovi informatike

•

Tabelaod 128 instrumenata po MIDI standardu može se naći na 168170 strani knjige Majstor za Multimediju...

Digitalni audio
Za razliku od MIDI audia, digitalni audio predstavlja
stvarni zvuk.
Digitalni audio je dobijen preradom, tzv. digitalizacijom
realnog zvuka, ali tako da naše uši teško da mogu da
primete razliku u kvalitetu.
^^^jf

^^P^

Realni zvuk je analogna fizička veličina - parametri zvuka se
neprekidno menjaju od jednog do drugog vremenskog
trenutka.
Digitalizacijom zvuka se ne beleže parametri zvuka u
svakom trenutku vremena, već samo u pojedinim diskretnim
trenucima vremena. x

Aleksandar
Stamenković

Osnovi informatike

Origin
alni
talasn
1

;;.;■;-■>■-: ^,.;-.v..: >';':v.>>: -v*:".::-:::*

1

i

L

I

1

I

I

1

r-I i-: - ^;-:- i -i - i - i* L -: -L:: iL":-: "i"

,;

1 1
1

1
i

;-:-:-:^:;::.:::::;T;:;;:;::v-:;>:-:;;::::':::i::::::;:::

uzor
Uzork
ovani
podac

j
SLIKA 9.2

\

Rekons
truisan
i

Nemoguće je rekonstruisati originalni talasni oblik ako je frekvencija uznrkovanja previše niska.

U svakoj sekundi se uzima nekoliko hiljada trenutaka, i beleži se
vrednost parametaraž^j ^au svakom od njih.
Drugim rečima, mi uzimamo nekoliko hiljada uzoraka zvuka u
svakoj sekundi, zbog čega se to naziva uzorkovanje ili
samplovanje (engl. sample - uzorak).
Aleksandar
Stamenković

Osnovi informatike

Broj tih trenutaka u sekundi (broj uzoraka) nazivamo
frekvencijom uzorkovanja (semplovanja).
Frekvencija uzorkovanja se meri u hercima (Hz), odnosno
kilohercima (KHz).
U praksi se uglavnom koriste sledeće frekvencije:
44,1 KHz, 22,05 KHz i 11,025 KHz
Ove frekvencije daju tzv. CD-kvalitet zvuka.
Smatra se da se frekvencijom većom od 44,1 KHz ne bi
dobilo bitno poboljšanje u kvalitetu zvuka, jer ljudsko uvo ne
bi bilo u stanju da primeti razliku u kvalitetu.

Kvalitet zvuka kod digitalnog audia zavisi najviše od sledeća tri
faktora:
■ frekvencije uzorkovanja - kao što smo rekli, koriste se
#ft£kvencije od 44,1 KHz, 22,05 KHz i 11,025 KHz;
■

■

rezolucije odnosno veličine uzoraka - to je broj bitova
koji koristimo za opisivanje parametara zvuka svakog od
uzoraka; 4 upotrebi su rezolucije od 8 i 16 bitova;
izbora stereo ili mono audia.

Naravno, bolji kvalitet daju veće frekvencije uzorkovanja i veće
rezolucije, i stereo zvuk je bolji od mono zvuka.

Međutim, sa povećanjem frekvencije i rezolucije, i izborom
stereo zvuka, povećava se i veličina fajlova u kojima se čuva
digitalizovana muzika.
\
Aleksandar
Stamenković

Osnovi informatike

Aleksandar
Stamenković

Osnovi informatike

Veličina fajlova za stereo snimke računa se prema formuli
(frekvencija ® trajanje ® rezolucija ® 2) : 8
pri čemu se trajanje snimka meri u sekundama.
Formula kod mono snimaka je skoro ista - jedino nema
množenja sa 2 (veličina je duplo nw

^H§

d

Na primer, kod digitalnog audia najboljeg kvaliteta (44,1 KHz, 16
bita, stereo) za čuvanje 1 minuta muzike potrebno je
(44100 ® 60 ® 16 ® 2) : 8 = 10584000 B 0 10,5 MB
Dakle, za jednu prosečnu pesmu (3-4 minuta) potrebno je oko
30-40 MB. Kao što znamo, na običan muzički CD, kapaciteta
650-700 MB, staje oko 70 minuta muzike.

Prednosti MIDI fajlova
•

•

MIDI fajlovi su mnogo manji, i to 200 do 1000 puta, nego
fajlovi za digitalni audio, pa ne zauzimaju previše RAM-a,
prostora na disku, resursa procesora itd;
zbog toga što su mali, MIDI fajlovi ugrađeni u Web strane
učitavaju se i izvode mnogo brže nego fajlovi za
digitalni audio;

• a k o se koristi MIDI uređaj visokog kvaliteta, MIDI fajl
može zvučati i bolje od digitalnog audia;

Aleksandar
Stamenković

Osnovi informatike

• MIDI podaci se mogu lako menjati, može se menjati
dužina i manipulisati delovima MIDI kompozicije, što se
ne može sa digitalnim audiom.

Aleksandar
Stamenković

Osnovi informatike

Nedostaci MIDI fajlova
•

•

zvuk kod MIDI audia zavisi od kvaliteta zvučne kartice na
našem računaru, i zvuk nekog instrumenta može zvučati
mnogo drugačije sa različitim karticama;
MIDI se vrlo teško može upotrebiti za reprodukciju
ljudskog glasa;
V\

•

•

■

■

!

r

i

I

V

I

mnogo je sin izbor softvera i sistemske podrške za
digitalni, nego zaMIDI audio;
pravljenje digitalnog audia ne zahteva poznavanje
muzičke teorije, dok rad sa MIDI audiom zahteva
izvesno poznavanje te teorije.

Wav fajlovi
Wav fajlovi su zvučni fajlovi koji sadrže uzorke zvuka
(semplove) u digitalnoj formi. Nastavak im je .wav
Oni sadrže samo po nekoliko sekundi zvuka, pa su manje
veličine od uobičajenih fajlova za digitalni audio.
Wav semplovi se koriste uglavnom kao zvučni efekti.
Aleksandar
Stamenković

Osnovi informatike

i.

Wav je skraćenica od Wave (talas) format praktično sadrži semplovan talasni
oblik zvuka
•— ^***'^

\
^
aplauz \ \ v

(CI§j^fCheers)

Aleksandar
Stamenković

Osnovi informatike

Naveščemo samo one formate audio fajlova koji se kod nas
najčešće koriste:
Format
MIDI audio
Wav audio
CD audio (obični muzički CD-i)
MP3 audio
"^*^^
RealAudio

Ekstenzija
.mid .midi
.wav
.cda
.mp3
.ra

MP3 Audio
MP3 audio je kod nas jedan od najpopularnijih audio
formata.
MP3 je skraćenica od
MPEG Audio Layer 3.
To je tehnologija kcnripresije audio signala koja-je u
št^nk^ da fajl za digitalni audio svede na oko 10% svoje

veličine, uz samo neznatan gubitak u kvalitetu zvuka.
MP3 za zvuk predstavlja isto što
JPEG i GIF predstavljaju
za slike.
\.

Postoji veliki broj programa koji mogu da komprimuju CD
audio i prave MP3 fajlove.
Prilikom kompresije, jedan od bitnih parametara koji utiče na
brzinu i kvalitet reprodukcije MP3 fajlova je tzv. bitrate (čita se
bitrejt).
Bitrate se meri u kilobitima u sekundi - kbps. To je prosečan broj
kilobita koji se koristi za pamćenje jedne sekunde zvuka.
Što je taj broj veći, to je kvalitet muzike bolji, ali nam trebaju
jači
računari
za
njihovu
reprodukciju.
^^^M

JSO^

Koriste se sledeće vrednosti za bitrate:
■ CD Quality (CD kvalitet): 128, 160, 192 kbps i više
Near CD Quality (skoro CD kvalitet): 96 kbps;
■
■

FM Radio Quality (FM radio kvalitet): 64 kbps.
Ove vrednosti predstavljaju tzv. konstantni bitrate (CBR).
Danas se sve više koristi i tzv. variable bitrate (VBR), gde na
nivou cele muzičke kompozicije (muzičkog fajla) ne postoji stalna
vrednost za bitrate, već je bitrate promenljiv.

Aleksandar
Stamenković

Osnovi informatike

Posebnim algoritmima je postignuto da različiti delovi muzičke
numere imaju različite bitrate-vrednosti>čim^ je kvalitet zvuka
poboljšan bez povećanja veličine fajlova^^^B|^KAJHpj
MP3 muzika je danas veoma popularna, i to ne samo za
reprodukciju na računarima - danas postoji veliki broj muzičkih
stubova i CD-plejera koji reprodukuju i MP3, pa čak postoje i mali
prenosivi plejeri samo za MP3 muziku.

Video
Digitalni video je najkompleksniji vid multimedije, koji u sebe
uključuje i grafiku, i zvuk, i drugo.
Slika na ekranu kod digitalnog videa se dobija tako što se u
jednoj sekundi jedna za drugom prikažu 30 nepokretnih slika
(okvira, engl. frame) najvišeg kvaliteta.
Svaka takva nepokretna slika zahteva i do 1 MB memorije, pa
je za digitalni video potrebno čak do 30 MB memorije po
sekundi, 1,8 GB po minutu, i 108 GB po satu.
Kada se tome doda i zvuk, vidi se da se radi o ogromnoj količini
informacija koju treba skladištiti, prenositi i obrađivati.

Aleksandar
Stamenković

Osnovi informatike

Rad sa ovolikom količinom podataka zahteva ne samo ogromnu
memoriju, već i vrlo visoke karakteristike svih ostalih komponenti
računara, kao i softvera.
Problem nije samo u skladištenju ogromne količine podataka koju
zahteva digitalni video, već i u prenosu 30 MB podataka u svakoj
sekundi, ka* i u obradi tolike količinepodataka.
Ovi
problemi
se
prevazilaze
korišćenjem
raznih algoritama za kompresiju digitalnog videa.
Takav algoritam se naziva kodek, engl. codec (potiče od
coding/decoding ili compression/decompression).
Kodek je algoritam za kompresiju (kodiranje) digitalnog videa
radi isporuke, i kasniju dekompresiju (dekodiranje)j^«n

njegovog prikaza.

\

Video formati

Ovi algoritmi mogu komprimovati digitalne video informacije u
rasponu od 50:1 do 200:1, što značajno smanjuje količinu
podataka sa kojima se radi.
Međutim, prilikom kompresije, izvesna količina podataka se
nepovratno gubi, pa dolazi do gubitaka u kvalitetu videa
1
(kompresija je "loosy").
Od kompresionih algoritama, kod nas se najviše koriste
MPEG, JPEG, DivX\i drugi.

^M^^^^b

MPEG je međunarodni standard za digitalnu prezentaciju
pokretnih slika koju je napravila

Moving Picture Experts Group
odakle i potiče ova skraćenici
Danas se koriste MPEG, MPEG1 i MPEG2, a u razvoju su i još
naprednije varijante ovog standarda (MPEG4, MPEG7).
Aleksandar
Stamenković

Osnovi informatike

Kod nas su najčešće u upotrebi sledeći formati video
fajlova:
^""t
^^K^l
Format
^Kfl
Moving Picture Experts Group - MPEG
Windows Audio Video Interleaved Format - AVI
DVD Video
Video CD
^^**-^^
Intel Indeo Video File

Aleksandar
Stamenković

Osnovi informatike

Ekstenzija
.mpg .mpeg
.avi
.vob
.vcd
.ivf

Video na CD, DVD, Blu-Ray
DVD (Digital Versatile Disk) diskovi su kreirani upravo za
skladištenje digitalnog video materijala, isto kao što su CD
diskovi kreiramzS skladištenje digitalnog audia.
Kod DVD filmova se koristi MPEG1 ili MPEG2 kompresija
video zapisa, obično u rezoluciji 720x480.
Veličina filma je između 4 i 9 GB, zbog čega se moraju
koristiti DVD diskovi, jer je to previše za CD diskove.
Kvalitet ovih filmova je>®Qjjia dobar.
Sa ovakvom kompresijom, na CD-e se mogu smeštati samo
vrlo kratki filmovi (spotovi, reklame i si.).

Međutim, uz povećanje kompresije ili smanjenje rezolucije,
moguće je dugometražne filmove skladištiti i na CD-e.
U VCD (Video CD) formatu, gde se koristi MPEG1 kompresija,
filmovi se rade u veoma maloj rezoluciji - 320x240.
Kod DivX formata kompresija video zapisa je MPEG4, a ona
omogućuje da se 4 - 9 GB komprimuju na 1 -1.4 GB.
Na taj način čitav film staje na jedan do dva CD-a koje čita
običan CD-ROM, a daje pri tome zadržana DVD rezolucija

720x480 i zvuk od 48Khz.
^Bfij^k
Zato su DivX filmovi kod nas danas veoma
popularni. Oni se uglavnom smeštaju u .avi
fajlove.
Naravno, i kod DivX-a dolazi do izvesnih gubitaka u kvalitetu.
Osnovi informatike

Aleksandar
Stamenković

Paketi kodeka
•
•

•

•

•

Danas postoji veliki broj različitih vrsta kodeka
Zbog ovoga je česta situacija da korisnik presnimi
neki film na svoj računar, ali ne može da ga
odgleda jer nema installiran kodek

Da ne bi korisnik morao sam da traži i installira
svaki kodek, postoje paketi kodeka
Ovi paketi sadrže veći broj različitih kodeka koji
se koriste najčešće za dekompresiju video
materijala V____
Primer takvog paketa kodeka je ffdshow

Titlovi
Titl (engl. subtitl) je prevod stranog govora koji se daje
u ispod slike u obliku teksta. ^m^^^^SS^^S^^Š
U mnogim programima za reprodukciju video materijala
omogućeno je korišćenje titlova, pri čemu se može
podešavati font, veličina slova i njihov položaj na
ekranu.
Aleksandar
Stamenković

Osnovi informatike

Titlovi se daju kao obični tekstualni (ASCII) fajlovi.
Oni su formatirani tako da za svaki deo teksta upućuju na
redni broj okvira gde taj deo teksta treba da se pojavi na
ekranu, i na redni broj okviracjttekće taj deo iščeznuti sa
ekrana (vidi primer na narednoj strani).

Aleksandar
Stamenković

Osnovi informatike

File Edit
Help

Options

{200><50B>Obrada by: R H TKO O2001|
http://go.to/diuxgenius {909}{960}Znate li koji je problem
sa Holiuudom?
{965}{1068}Praue sranja. Neuerouatna sranja,|u koje niko ne mole da poueruje.
<1073><1136>Nisam neki filmadlija...
{1141}{1233}_koji trali shuatanje postojanja|kroz dim od bombi.
{1238}{1320}Ne, lako je provaliti lolu glumu,|kratkouidu reliju ________
<1325><1U20>
i moronske scenarije.
{1425><152U>Ne, ja prieam o|nedostatku realizma. Realizam.
{1529}{1625}To je ono Ita danas nedostaje|u modernoj nmeriekoj kinematografiji.
{1647}{1769}Uzmite PSE(EE POPODNE, na primer.|Kalu da je to Al Paainou najbolji
film.
{1773><188ii>Posle filma LICE SA 0IILJK0M|i KONA 1 , narauno.
{1889}<1969}Remek delo relije,|najbolji Lamatou film.
{2005><2127>Dobra fotografija, scenario,|gluma, sue je vrhunsko. Ali______
<2316><2385>...ali nisu illi do kraja.
{2400}{2528}lta bi bilo da je na kraju filma Sani leleo|da se izuuee iz suega?
Stvarno leleo.
{2555><2664>0uo je telak deo. Ita bi bilo|da je odmah poeeo da ubija taoce?
<2669><2713>Bez milosti, bez kajanja.
{2730}{2864}"Ispunite nale zahteve ili|plavula leti po zidu." Gotovo i kraj.
<2869><2933>lta, jol nema busa? Hajde.
{2942}{3028}Koliko je potrebno nevinih|Irtava da zavrli po zidovima ______
{3033><3O92>
kako bi gradska vlada promenila|svoju politiku prema taocima?
{3098}{3223}Ouo je 1976. Nema CNN-a.|Nema CNBC-a. Nema Interneta.
{3271}{3366}Da premotamo unapred.|Danalnjica, ista situacija.
{3371><3458>Za koliko vremena bi mediji|napravili ludilo? Za par sati.
{3463}{3555}To bi bila najveća priea odJBostona do Budimpelte.
<3581>{3626>10 taoca umiru.
<3641}<3684}20, 30.
{3689}{3760}Bez milosti. Bam, bum.|Jedan za drugim.
{3786}{3930}Sui su snimljeni u visokoj rezoluciji, uz pomos kompjutera.|Skoro da
mnlPtP ngptiti nnn n m n ? n M .

Reprodukcija videa
Za reprodukciju digitalnog videa koriste se razni programi

Aleksandar
Stamenković

Osnovi informatike

Može se naći veliki broj programa za reprodukciju DVD,
VCD, DivX i drugih vrsta filmova i video materijala.
Program Windows Media Player, deo standardne

instalacije najnovijih verzija Windows-a, može se koristiti za
reprodukciju svih ovih vrsta video materijala.
Nedostatak mu je to što upotrebu titlova dozvoljava samo
kod DVD filmova, a
£gdDivX (.avi) filmova. ^ ^ y

7teSJ

^^^^^^^

Za reprodukciju DVD filmova postoje i mnogi drugi
specijalizovani programi.

Aleksandar
Stamenković

Za reprodukciju DivX filmova kod nas se najviše koriste sledeći
programi (plejeri):

Micro DVD Player
Iako u imenu ima DVD, to nije DVD već DivX plejer.
Glavna prednost mu je što je to mali program (oko 2-3 MB), koji
se obično nareže na CD zajedno sa filmom, pa nfema problema
sa reprodukcijom ako nemamo drugi plejer.

GOM Player, Media Plaver Classic
Mali besplatan DivX plejer, veoma zgodan za rad i jako dobrih
mogućnosti.

Aleksandar
Stamenković

Osnovi informatike