NP

450 DIN • 270 DEN • 7 KM • 10 EUR • 14 USD

G o d i n a V I . • broj 17 • w w w . n o v i p l a m e n . o r g • c i j e n a 3 5 k n

nP
novi

PLAMEN

»asopis demokratske ljevice za politiËka, druπtvena i kulturna pitanja

Sir Richard Jolly
Za demilitarizaciju su potrebni vizionari

El Greco, Krist izbacuje trgovce iz hrama (detalj), ulje na platnu, c.1600,
National Gallery, London

1

IMPRESSUM

SAVJET NOVOG PLAMENA
INTERNACIONALNI

“Novi Plamen“
Ëasopis za politiËka,
druπtvena i kulturna
pitanja
IzdavaË:
“Demokratska misao“ d.o.o.
Pavla Hatza 14,
10 000 Zagreb
www.noviplamen.org
[email protected]
»asopis izlazi dvaput
godiπnje.
Glavni urednici:
Filip Erceg
Mladen JakopoviÊ
Goran MarkoviÊ
Ivica MladenoviÊ
Redakcija:
Jasna Tkalec, Filip Erceg,
Mladen JakopoviÊ,
Goran MarkoviÊ, Marko
Veπligaj, Vuk BaËanoviÊ,
Milena TimotijeviÊ,
Ivica MladenoviÊ
Urednik znanstvene
sekcije:
Neven JakopoviÊ
GrafiËki urednik:
Nenad PejuπkoviÊ
Tisak:
GMG GRAF, Sesvete
Æiro-raËun:
2484008-1103959884
(Reiffeisen banka)
Pretplate iz inozemstva
mogu se vrπiti na:
SWIFT RZBHHR2X
IBAN: HR37 2484 0081
1039 5988 4

“Treba vjerovati u
mozak Ëovjeka, treba
hodati, kretati se,
misliti, boriti se, to je
jedini ljudski naËin, a
sve ostalo je dim.”
Miroslav Krleæa

prof. dr. Noam Chomsky - Prof. Emeritus,
lingvist i politiËki pisac, najistaknutiji suvremeni javni intelektualac prema anketi britanskog
Ëasopisa Prospect
✝ Ken Coates - vodeÊi svjetski struËnjak
za samoupravljanje, predsjednik Bertrand
Russell Peace Foundation, 10 godina bio Ëlan
Evropskog parlamenta, a pet godina
predsjednik Komisije za ljudska prava
Evropskog parlamenta
prof. dr. David Graeber - profesor na Yaleu,
vodeÊi svjetski antropolog, slobodarski socijalist
Michael Albert - vodeÊi svjetski struËnjak za
participativnu demokraciju, urednik ZNeta
Chris Ford - britanski humanistiËkosocijalistiËki filozof i sindikalni aktivist
prof. dr. Bogdan Denitch - prof. emeritus
sveuËiliπta u New Yorku, predsjednik udruge
Tranzicija u demokraciju i su-predsjednik
Demokratskih socijalista Amerike
John McDonnell MP - lijevo-laburistiËki Ëlan
britanskog parlamenta
prof. dr. Dragan Plavsic - profesor prava
u Oxfordu
prof. dr. Catherine Samary - suradnica u francuskom izdanju Le monde diplomatique i vodeÊa struËnjakinja za podruËje bivπe Jugoslavije
prof. dr. Jean Ziegler - bivπi πvicarski parlamentarac i UN-ov povjerenik za pravo na hranu
Prof.dr. Darko Suvin - pisac, nauËnik,
kritiËar, pjesnik, profesor emeritus i Ëlan
kanadske Akademije nauka i umijetnosti
SLOVENIJA
dr. Sonja Lokar - politiËarka, bivπa Ëlanica
Predsjedniπtva CK SK Slovenije
prof. dr. Rastko MoËnik - sociolog i profesor
sociologije kulture, Ëlan Foruma za levico
prof. dr. Slavoj Æiæek - sociolog, filozof
i kulturni kritiËar
BOSNA I HERCEGOVINA
prof. dr. Nerzuk ∆urak - profesor na Fakultetu politiËkih nauka u Sarajevu, novinar
Bratislav Napotnik - predsjednik sindikalne
organizacije ROS “»ajavec”, Banja Luka
prof. dr. fra Marko OrπoliÊ - bivπi BiH ministar za Multireligijska i multinacionalna pitanja
Josip PejakoviÊ - glumac, predsjednik
Alternativnog ministarskog vijeÊa
prof. dr. Dragoljub Stojanov - profesor ekonomije, bivπi ministar za vanjsku trgovinu BiH
prof. dr. Miodrag ÆivanoviÊ - predsjednik
Stalnog meunarodnog komiteta za
humanizam i poredak, poËasni predsjednik
Evropskog pokreta BiH
prof. dr. Slavo KukiÊ - profesor sociologije i
prodekan Ekonomskog fakulteta SveuËiliπta u
Mostaru
HRVATSKA
prof. dr. Inoslav Beπker - novinar
prof. dr Nadeæda »aËinoviÊ - profesorica
filozofije na Filozofskom fakultetu u Zagrebu,
predsjednica Hrvatskog PEN kluba
Ivan GrguriÊ - magistar ekonomske i socijalne
povijesti sa SveuËiliπta Oxford
prof. dr. Maja Hribar OæegoviÊ - teatrolog
dr. Ivan JakopoviÊ - politolog
✝ Kasum Cana - umjetnik, predsjednik Foruma Roma Hrvatske i Ëlan Internacionalnog
Roma parlamenta u BeËu

prof. dr. Ljubo JurËiÊ - profesor na
Ekonomskom fakultetu u Zagrebu, bivπi
ministar gospodarstva RH i predsjednik
Druπtva hrvatskih ekonomista
dr sc. Hrvoje JuriÊ - predavaË na Filozofskom fakultetu u Zagrebu
prof. dr. Svetozar Livada - sociolog
Dorino Manzin - novinar
prof. dr. Predrag MatvejeviÊ - pisac, profesor na rimskoj Sapienzi i pariπkoj Sorboni i
potpredsjednik meunarodnog PEN kluba
prof. dr. Milorad Pupovac - lingvist, saborski
zastupnik
Boæo Rudeæ - direktor izdavaËke kuÊe Prometej
dr. Guste Santini - financijski struËnjak,
poslovni konzultant i urednik znanstvenog
Ëasopisa Ekonomija/Economics
Slobodan ©najder - pisac i kazaliπni redatelj
prof. dr. Slobodan Uzelac - bivπi potpredsjednik Vlade RH
mr sc. Velimir ViskoviÊ - predsjednik Druπtva
hrvatskih pisaca, leksikograf, urednik Knjiæevne republike i Sarajevskih biljeænica
dr sc. Antun VujiÊ - filozof i leksikograf, bivπi
ministar kulture RH
Milan F. ÆivkoviÊ - tajnik Srediπnjeg Savjeta
SDP-a, predsjednik SDP-ovog Savjeta za
kulturu i medije, direktor Novog druπtva udruge za razvoj socijalne demokracije
SRBIJA
prof. dr Todor KuljiÊ - profesor sociologije
na Univerzitetu u Beogradu
Duπan Gojkov - beogradski pisac, reæiser,
urednik Balkanskog knjiæevnog glasnika
prof. dr. Olivera MilosavljeviÊ - profesorka
historije na Univerzitetu u Beogradu
Miroslav SamardæiÊ - politolog, urednik
u Kulturnom centru Zrenjanina
Zlatoje Martinov - glavni urednik lista Republika
prof. dr. Zagorka GoluboviÊ - antropologinja
i sociologinja. Predavala je Sociokulturnu
antropologiju na Univerzitetu u Beogradu.
Dugogodiπnja je suradnica Instituta za filozofiju i druπtvenu teoriju u Beogradu
Duπan MaljkoviÊ - filozof, prevodilac i
izdavaË. Urednik Ëasopisa za queer teoriju
i kulturu QT. Kolumnista site-a B92.net, saradnik NIN-a i TreÊeg programa Radio Beograda,
urednik u izdavaËkoj kuÊi Karpos
prof. dr. Djokica JovanoviÊ - sociolog iz Niπa,
profesor sociologije na Univerzitetu u Beogradu
Vladan Milanko - filozof i filmski kritiËar,
glavni. i odg. urednik ciklusa “Filmovi koji
nas gledaju”
Jelena VeljiÊ - studentkinja etnologije i
antropologije, aktivistkinja i novinarka
Sran MiloπeviÊ - historiËar, suradnik Instituta za noviju istoriju Srbije
Ivan ZlatiÊ - novinar, aktivist Pokreta
za slobodu
CRNA GORA
doc. dr Filip KovaËeviÊ - predavaË politiËke
psihologije i psihoanalize na Univerzitetu Crne Gore u Podgorici
MAKEDONIJA
prof. dr. Ljubomir Cuculovski - profesor
filozofije na Univerzitetu Sv Kiril i Metodij u
Skoplju
mr. TrajËe Panov - doktorant politiËkih nauka na Evropskom univerzitetskom institutu
u Firenzi, Italija

S A D R Æ A J

3

UVODNE MISLI
Pelagius, O bogatstvu

4
7

HRVATSKA
Jasna Tkalec, Klub Dante i Hrvatska
Karolina LeakoviÊ, Æene i oskudica

134
137
140
143

9
14

18

BiH
Goran MarkoviÊ, Kako do promjena u Bosni i
Hercegovini?
Zlatiborka Popov MomËinoviÊ, Neko je rekao
veronauka?! Refleksije na bosanskohercegovaËka
iskustva
SLOVENIJA
Sonja Lokar, Slovenija: sve se vraÊa, sve se plaÊa

25

SRBIJA
Branko MiπoviÊ, O kontinuitetu dræavnih institucija
u Jugosferi: sluËaj Srbije
Miloπ RankoviÊ, Reformisani, pa na Ëelo Vlade

29

CRNA GORA
Filip KovaËeviÊ, ProljeÊe crnogorske pobune

32
37
40

INTERVIEW
Richard Jolly, Demilitarizacija zahtijeva vizionarsko vodstvo
Franco Cassano, Graditi na pijesku
Ivan ErgiÊ, Sport: ideologija u svom Ëistom obliku

20

44
47
49
52
53
54
56
62
67
76

80
102
107
112
116
118
124
126
128
129
131
132

SVIJET U 21. STOLJE∆U
10 GODINA teroristiËkih konc-logora u ‘’ratu protiv
terora’’
Bill Van Auken, Nakon NATO summita: pokolj u
Afganistanu i Pakistanu se nastavlja
James Cogan i John Walters, Afganistanski glas
protiv okupacije predvoene SAD-om
Manlio Danucci, Nakon pokolja nevinih
Eric Stoner, Zunesova kritika rata sa Libijom i predlog
nenasilne alternative
Mladen JakopoviÊ, Nenasilnim otporom Palestinaca
smirio bi se ekstremizam
Anastas Vangeli, Kina: priËa dvadeset i prvog vijeka
Goran MarkoviÊ, Uspon i dometi grËke radikalne
ljevice
Jasna Tkalec, Italija: kako ponovo oæiveti Lazara?
Friedrich Burschel, Savremena NemaËka: ukratko o
ekstremizmu
EVROPSKA DEMOKRATSKA LJEVICA
Ivica MladenoviÊ, SocijalistiËke magle i vidici: istorijsko
zalee, aktuelno stanje i potencijal za strukturnu
transformaciju u Francuskoj
Leo Furtlehner, Situacija na levici u Austriji
Thomas Kachel, Ljevica u Britaniji: prema novom
ustroju
Dag Seirstad, Ljevica u Norveπkoj: politika vlade
lijevog centra
Antti Alaja, Progresivni pokret u Finskoj i crvenozelena agenda
Cornelia Hildebrandt, Die Linke u NemaËkoj
SUVREMENA SOCIJALDEMOKRACIJA
Vicente Navaro, Postoji alternativa! Kako bi ©panija
mogla voditi ekspanzionistiËku politiku
Dani Rodrik, Proizvodnja: put do razvijene ekonomije
Klaus Mehrens, UËeπÊe zaposlenih u razvojnoj politici
Goran LukiÊ, Nova ekonomija nasuprot starom
naËinu
Andrea Nahles, Obnova partija tiËe se demokratije i
uËeπÊa
Markus Roberts i Daniel Elton, Zaπto partije treba
ponovo da postanu pokreti?

147
151

160
169
180
183
189

193

196
198
203
209

TEMA BROJA: Komercijalizacija obrazovanja i
studentski otpor
Todor KuljiÊ, Studentski delatni otpor kapitalizmu
Jana BaËeviÊ, Konflikti u polju visokog obrazovanja
danas: izazov nalaæenja alternativa izmeu
masifikacije, komodifikacije i neokonzervativizma
Emin EminagiÊ, Direktno-demokratsko druπtvo:
analiza novog vala studentskih protesta u zemljama
bivπe Jugoslavije
Sanja Petkovska, Globalna restrukturacija obrazovnih
sistema: neke od pretpostavki procesa
Bojan MariËik, Da li demokratizacija studentskog
pokreta moæe pripremiti studente za borbu za bolju
poziciju, unatoË komercijaliziranog obrazovanja?
Pavluπko ImπiroviÊ, Omladinski pokret u Jugoslaviji i
Srbiji: juËe i danas
POGLEDI
Darko Suvin, Petnaest teza o komunizmu i Jugoslaviji,
ili dvoglavi Janus osloboenja kroz dræavu
Andrea Martocchia, Intelektualrijat
Aleksa MilojeviÊ, Razvoj svojine temeljni je faktor
ekonomskog napretka
Ljubomir Cuculovski, Neki aspekti raspadanja SFRJ
Zagorka GoluboviÊ, Kriza demokratske tranzicije
u Srbiji
SOCIJALNO KR©∆ANSTVO
Francis McDonagh, Dom Hélder Câmara:
od moÊi do proroËanstva
SINDIKATI
Martin Thomas, PolitiËki fondovi sindikata u Britaniji
Hilary Wainwright, Novi sindikalizam u nastanku
Michael Hurley i Sam Gindin, Napad na javne usluge:
hoÊe li sindikati æaliti zbog napada ili povesti otpor?
Pavle VukËeviÊ, Sindikati kao akteri postizbornih
promjena u RH: moÊ i nemoÊ sindikata

211

HISTORIJSKA PITANJA
Goran MarkoviÊ, Talas rehabilitacija u Srbiji

214

SJE∆ANJE
Dragoljub Stojanov, Branko Horvat: Ëovjek koji je
previπe znao

215

DOKUMENTI
Prvi Balkanski Forum: drugaËiji Balkan je moguÊ

218
219
223
225

PRIKAZI
Milan VukomanoviÊ, Srbija i moderna (–okica
JovanoviÊ: ‘’Prilagoavanje’’)
Merima OmeragiÊ, Skepsa kao postupak: pad od
visokog modernizma u postmodernu
(Ranko MarinkoviÊ, ‘’Kiklop’)
Zlatko Jelisavac, Kultura seÊanja (Todor KuljiÊ,
‘’SeÊanje na titoizam’’)
SreÊko Horvat, U zemlji krvi i novca (Angelina Joly,
‘’In tha land og blood and honey’’)

229
236

KULTURA
Jasna Tkalec, Ispod mosta Mirabeau
Vladan Milanko, Dok Ëekamo na film o Ratku MladiÊu: film i ideologija danas i ovde

240

POEZIJA
Darko Suvin, PolitiËke pjesni za Zagrebom

244
244
247
249
252
253

PRAVA ÆIVOTINJA
Umberto Veronesi, Vegetarijanstvo je izbor zdravlja, a
ne samo etiËki izbor
Prijatelji æivotinja, Æivot svinja
Snjeæana Klopotan, Zakon o zaπtiti æivotinja
Hrvoje JuriÊ, Veliki ciljevi i mali koraci
Prijatelji æivotinja, Saborski zastupnici i zaπtita æivotinja
OsjeÊaju li kukci bol?

3

Uvodne misli

Pelagius
O bogatstvu
Pogledajmo ima li æivot velikog bogataπa ikakve sliËnosti s
Kristovim æivotom. Ja sliËnosti ne vidim: prvi je bahat, drugi je
skroman; prvi je pun bijesa, drugi je pun suosjeÊanja; prvi je ljutit, drugi dugo podnosi patnju; prvi je hvalisav, drugi je samozatajan; prvi prezire siromaπne, drugi ih prima u zagrljaj; prvi ih
zlostavlja, drugi ih cijeni. Bogataπi, u umiπljenom i ponosnom
duhu u kojem æude za slavom svijeta, ponekad su navikli teæiti
zemaljskoj moÊi i zauzeti mjesto za sudom pred kojim je Krist
stajao i bio sasluπan...
I cijelo vrijeme uvjeravate sebe da ste od Boga dobili to πto
ste, zapravo, stekli pokvarenim uzimanjem ili pod cijenu sramotnog poltronstva i ulizniπtva...
Koji je razlog, molim vas, za toliku diskrepanciju izmeu ljudi
koji se svi zovu krπÊanima i vezani su sveËanom zakletvom za istu religiju, a jedni poduzimaju tolike profane Ëinove okrutnosti
pa se ne boje tlaËiti, pljaËkati, muËiti i, u konaËnici, ubijati, dok
su drugi toliko obuzeti osjeÊajima suosjeÊanja i duænosti pa se
boje da Êe manjkati u milosru prema onima koje drugi uniπtavaju bez ikakvog straha. (...) Znamo da smo “jedno tijelo”, po
rijeËima apostola (I Kor. 12:13); ako smo zaista jedno, moramo
se jedinstveno ponaπati. Nema mjesta za toliku razliËitost u jednome narodu. Pretraæimo svete spise i odmjerimo s ozbiljnom i
paæljivom miπlju kojem bismo se zakonu trebali okrenuti i koji
bismo put trebali odabrati. Izaberimo hoÊemo li biti suosjeÊajni
ili Êemo, ma koliko to πokantno zvuËalo, æivjeti æivot svijesne okrutnosti, ako je to po naπem miπljenju bolje...
Æelim dodati neπto πto ni jedan mudar Ëovjek neÊe poricati.
Teπko je, naime, steÊi bogatstvo bez da se poËini svakovrsno
zlo. Bogatstvo se stiÊe kalkuliranim laæima ili lukavom kraom
ili prevarom, ili pljaËkom uz nasilje, ili besramnim falsificiranjem.
Ono se Ëesto dobija kraom udovica ili tlaËenjem siroËadi ili, joπ
daleko okrutnije, prolivanjem nevine krvi...
Zato Bog s pravom osuuje pretjerano bogatstvo, jer je uvidio da je pohlepa za njim uzrok grijeha. Koji bi mudar ili razuman Ëovjek sumnjao da je pohlepa izvor svih zala, korijen zloËinstva, izvor transgresija? (...) Pohlepa je razlog zbog kojeg
imamo pirate na oceanskim valovima, drumske razbojnike na
putevima, kradljivce u gradovima i selima, i pljaËkaπe posvuda;
pohlepa je ta koja potiËe na prevaru, razbojniπtvo, neistinu, laæno svjedoËenje, varanje, bezboæniËka, okrutna i svaka druga
zlodjela. Zbog pohlepe je zemlja umrljana s krvlju, siromaπan je
Ëovjek liπen vlastite imovine, nesretan je Ëovjek gaæen i ni njegova udovica ni siroËad nisu poπteeni...
Kojeg ima Ëovjeka koji, ma koliko bio milosrdan, skroman,
strpljiv, obziran i umjeren u siromaπtvu, ne postaje napuhan u
bahatosti, nadmen i zapaljen ludilom kad mu se bogatstvo gomila? ...

Pelagius (roen c. 354., vjerojatno
u Britaniji - umro nakon 418., moguÊe u Palestini) je bio heterodoksni krπÊanski mislilac Ëiji je teoloπki sistem naglaπavao znaËaj slobodne volje u postizanju duhovnog spasenja. Svojim je naukom i
skromnim æivotom, zajedno sa
svojim sljedbenicima, pruæao utjecajnu alternativu konformistiËkom
postavljanju dominantne crkvene
struje u procesu rane institucionalizacije krπÊanstva. Iako star viπe
od tisuÊljeÊa i pol, Pelagiusov nauk
u velikoj mjeri korespondira sa suvremenom kritikom nejednakosti i
nasilja, sa suvremenim socijalnim
krπÊanstvom i teologijom osloboenja, uz Ëiju su pomoÊ zadnjih godina u velikom dijelu Juæne Amerike na vlast doπle lijeve partije koje
su uglavnom, zajedno s progresivnim klerom, odluËno na strani potlaËenih narodnih masa.
M.J.

4

Hrvatska

Klub Dante i Hrvatska

Jasna Tkalec

Brecht je pisao: “Kad doe trenutak da se marπira,
mnogi ne znaju da neprijatelj marπira na Ëelu kolone’’.
Graani ove zemlje u to su se imali prilike uvjeriti kroz
protekla dva decenija. Ponekom je zaluenost nacionalistiËkom rikom, provincijalna zatucanost i primitivizam
natakao na oËi πtitnike, koji se stavljaju konjima, da bi
gledali samo u jednom pravcu, te ni danas ne mogu
shvatiti kuda ih vode, dok im koËijaπ dovikuje ‘’gijo’’ i zamahuje biËem nad njihovom glavom. Treba se nadati da
je to ipak malobrojniji i neukiji dio stanovniπtva, πto su
nakon gotovo dvije decenije pokazali i izborni rezultati.
Da bi ljude tretirali kao konje u zaprezi i vitlali nad njima korbaËem, bilo je prethodno potrebno pokrenuti izvjesne mehanizme koji su lukavo koristili njihove priroene osobine, da bi ih se na kraju dovelo u toliko neslobodan, teæak i tragiËan poloæaj. A da bi se to izvrπilo nad
druπtvom u cjelini, morali su i pojedinci nad samima sobom i nad vlastitom nutrinom napraviti sve one operacije koje se ne smatraju nekim pohvalnim Ëinom, a koje je
Dante Alighieri, jer je teπko patio izgnan i izdan od vlastitih sugraana, opisao u ‘’Boæanskoj komediji’’ i to u
pjevanju o Paklu, jer je tamo smjestio sve one koji su mu
naπkodili i raskvarili rodni grad Firencu.
U Paklu Dante susreÊe greπnike, koji trpe vjeËne muke zbog svojih zemaljskih Ëina — te su muke okrutne, jer
je Dante pisao krvlju svoga srca i svoje stradanje pretoËio pjesniËkim metaforama u muke svojih neprijatelja krivaca po Danteovom miπljenju osim vlastite nesreÊe i
nesreÊe Firence. I mada Danteov ep, po strukturi graen poput srednjovjekovne katedrale, stremi uzviπenom,
te predstavlja jedno od najveÊih djela svjetskog pjesniËkog stvaralaπtva, neki su, poput Voltairea, smatrali da je
Dante lud. Mislili su to, jer nisu razumjeli Danteovo shvaÊanje boga kao otjelovljenja pravde i uzviπenog. PretoËeno u umjetnost, u Danteovim stihovima to uzviπeno, a
istovremeno duboko ljudsko, obasjava svijet i najavljuje
Renesansu — Ëijom Êe kolijevkom postati upravo Firenca.
Okrutnost opisa vjeËnih muka greπnika u Paklu, Danteovih suvremenika, politiËkih protivnika ili osobnih neprijatelja, jest ona pjesnikova strana koja pripada joπ uvi-

Hrvatski dræavni arhiv, Zagreb, detalj krova

jek medievelnim shvaÊanjima dobra i zla, kao i kazne za
njih. Strast meutim s kojom se Dante i u svom epu, a i
ranijim politiËkim dogaajima u rodnoj Firenci, borio i
stradao za svoja uvjerenja, pa i sam Ëin πto je ep napisan na talijanskom jeziku, nisu srednjovjekovni: glasnici
su novog doba.
U prvi je krug Dante smjestio lijene, mlitave (ignavi),
koji su dopustili da se to dogodi u njihovom rodnom
gradu i njihovoj domovini, te ËuvajuÊi svoj povlaπteni poloæaj skrivili proganjanje i uniπtavanje ljudi. Njih je Dante
opisao kako ih vjeËno proædiru larve i crvi, kojih se ne
mogu osloboditi i neiskazivo se muËe, jer su bili ravnoduπni prema sudbini bliænjih. Straπno je Dante kaznio i
krivce za simoniju, vjerska lica koja su zbog dobiti dopuπtala odnosno trgovala krivicama i grijesima ljudi. Po Danteu oni su æivi zakopani naglavaËke u zemlju. A ispod
glave se nalazi zlato, koje su primili za svoje nedjelo, dok
im noge strËe iz zemlje i pali ih vjeËni oganj.
Raskolnici, πizmatici, to jest one koji su izazivali svau
i rat meu ljudima, licemjerno potpirujuÊi svau i raskol
izmeu jednih i drugih, da bi se kasnije obogatili u graanskom sukobu i ratu, po Danteu su jezivo kaænjeni
tako πto su, zbog dvoliËnosti, od lica pa do spolovila rascijepani na dvoje - jer su zlonamjerno od jednog i jedinstvenog napravili dvije polovice i na tom se joπ obogatili. U zadnji je krug pakla Dante smjestio izdajnike, koji
su cijelim tijelom u ledu, dok im u smrtnim mukama od
tijela odvojena glava proklinje izdajstvo, koje su poËinili.
Graanski ratovi nisu izbijali samo u trinaestom stoljeÊu u Firenci i nije samo njih karakterizirala zapanjujuÊa

Hrvatska
surovost. SliËne su se stvari deπavale u svim ratovima,
naroËito graanskim, a ameriËki pisac Matthew Pearl,
koji je specijalizirao knjiæevnost na Harvardu i pravo na
Yaleu, prenio je Danteovu tematiku u vrijeme rata Sjevera i Juga u Americi i postao pisac bestselera ‘’Danteov klub’’ (The Dante Club). Radnja knjige dogaa se u
Bostonu 1865, neposredno nakon graanskog rata, u
kojem je jedna grupa intelektualaca i pjesnika, meu
kojima i Longfellow, osnovala klub kako bi prevela,
πtampala i uËinila poznatom ameriËkoj publici ‘’Boæansku komediju’’.
Upravni odbor Harvardskog Univerziteta, zagriæeno
protestantski i konzervativan, na sve naËine nastoji sprijeËiti divulgaciju ‘’nemoralnog papskog praznovjerja’’,
odnosno prevoenje i πtampanje Danteovog epa, koje
je u Ameriku stiglo s imigrantskim masama preko oceana, a po miπljenju vladajuÊe veÊine prijeti duhovnim korumpiranjem istinski Ëistih protestantskih naËela. U Bostonu, koji doæivljava buran poratni razvoj i u kojem se joπ
vide uniforme vojnika Unije za osloboenje robova, iznenada se poËinju dogaati neobiËno okrutni zloËini, koji
pogaaju istaknute Ëlanove bostonskog visokog druπtva. Ubijaju prvo uglednog suca, zatim vikara unionistiËke crkve, a poznatog elegantnog i æovijalnog ratnog
profitera pronalaze uæasno iznakaæenog u smrtnom
hropcu, doslovno presjeËenog na dva dijela.
Zgranuti pripadnici Danteovog kluba shvaÊaju da se
ubojica inspirirao njihovim prijevodom te majstorskom
svirepoπÊu kaænjava ærtve paklenim mukama preuzetim
iz Danteove ‘’Boæanske komedije’’. Velikim trudom uspijevaju otkriti kako su se pripadnici upravnog odbora Harvardskog sveuËiliπta koristili sumnjivim tipovima, kako bi
ukrali i uniπtili prijevod Danteovih stihova. No oruæje se
okrenulo protiv njih, jer izvrπilac zloËina u svom ludilu
vjeruje da je, kao i protestantski upravni odbor Harvarda, izvrπilac boæanske pravde. Nadahnut Danteovim
spjevom, sa Ëijim ga sadræajem nehotiËno upoznaje jedan od Ëlanova kluba, dobronamjerni propovjednik neke ‘’milosrdne ustanove’’ koja okuplja ratne veterane,
poludjeli osvetnik, prateÊi i kraduÊi prijevode pojedinih
pjevanja, sprovodi u djelo zloËine za koje vjeruje da su
pravedna zasluæena kazna za nedjela mlitavosti sudstva,
korumpiranosti vjerskih lica, podlosti ratnih huπkaËa, πiritelja raskola i ratnih profitera, te izdaje najviπih i najuglednijih Ëlanova druπtva. Na kraju, posredstvom neustraπivih pripadnika Danteovog kluba i prvog obojenog
policajca Bostona, biva osujeÊen i smrtno stradava. Danteovi stihovi, ne bez poteπkoÊa, postat Êe dio intelektualnog prtljaga obrazovanih ljudi novog kontinenta.
Tko je meutim poËinitelj zloËina? Ratni veteran, Gavin, priprosti dobrovoljac, koji se sasvim mlad, zadojen
slobodarskim idejama, naπao u vojsci sjevernjaka, u kojoj je doæivio neiskazive uæase. Jedan od malobrojnih
preæivjelih iz vlastite jedinice, poslije ranjavanja, zarobljavanja i okrutnosti, kojima je prisustvovao, poludio je, ali
na prikriven naËin, poπto se nakon rata vratio u Boston
i vidio da su se neki, dok su on i njegovi sudrugovi patili i ginuli za svoja uvjerenja i jedinstvo zemlje, stjecali
ogromna bogatstva, posijali korupciju u svim domenama æivota, a najviπe u crkvi, iskupljivali se novcem od patriotske duænosti sudjelovanja u ratu i uæivali æivot pun

5
lagodnosti i izobilja. Niπta Gavina ne moæe utjeπiti ni odvratiti od pakla, koji je proæivio i koji joπ æivi u njemu,
osim Danteovih stihova, u kojima nalazi adekvatnu kaznu krivaca za proæivljeno stradanje. I poËinje na «vlastitifl bezuman naËin πtititi ljude koji nastoje proπiriti Danteove stihove po Americi i kaænjavati «greπnikefl, koji su
se ogavno ponijeli u æivotu i u ratu.
Svatko tko je proËitao ovakav zaplet mora se podsjetiti na zbivanja u Hrvatskoj i okolnim zemljama u zadnjih
dvadesetak godina. Na sreÊu poludjeli veterani nisu poËinili sliËne zloËine, bar ne po uspostavljanju mira i novog poretka, ali istinske krivce nesreÊe nije kaznilo ni nacionalno ni internacionalno sudstvo. Samo pokoji visoki
duænosnik okrivljen za ratne zloËine osuen je od sudova bilo nacionalnih ili internacionalnih, ali ne od javnosti
i sredine iz koje je potekao. Mnogo je godina proπlo, velik dio krivaca doæivio je kraj prirodnim putem, a druge
je internacionalna ili nacionalna pravda naprosto pustila
na miru u pomanjkanju dokaza ili iz nekih drugih razloga. SijaËa raskola, ratnih bogataπa, laæaca i izdajnika,
kao i mlitavaca, kraj kojih sve to mirno prolazilo, bilo je
i suviπe mnogo da bi mogli biti adekvatno kaænjeni. Njih
rulja joπ i danas brani. Nepravde uËinjene u Hrvatskoj viπe nitko ne moæe ispraviti. Previπe je vremena proπlo. Rat
se oËito vodio iz drugih razloga, no onih za kojima je
krenuo mladi i naivni Gavin u knjizi «Danteov klubfl.
Mnogo od onog πto se dogaa u Pearlovoj knjizi dogaalo se i pred oËima graana ove zemlje. Mnoge ærtve
sudbine, kao i vojnik Gavin, postale su krvnici, i obrnuto.
Najteæe je stradao narod. Na sreÊu narod najËeπÊe nije
svjestan toga stradanja. SluπajuÊi bogohulne i laæne propovjednike nije samo jednom neki narod krenuo na put
nesreÊe za svojim snovienjima. I mnogi je zlotvor koristio snove ljudi o slobodi i sreÊi za vlastite niske ciljeve. A
plaÊao je narod, koji Ëesto niπta ne razumije, a moæda u
tome ima i neke ‘’boæje mudrosti’’, jer kako bi drugaËije podnio vlastite æivotne tegobe? Andrej Platonov piπe:
‘’Ali kakvo je snovienje hranilo svest tog zalutalog naroda kad je mogao da trpi svoju sudbinu? Od istine nije
mogao da æivi, odmah bi pomro od tuge kad bi znao istinu o sebi. Ljudi æive zbog roenja, a ne zbog uma i istine...’’
Noge u verigama
Jasno je da nakon gotovo dva decenija vladanja mraËnjaËke koncepcije dræave, uz neukusnu i Ëesto potpuno
bezumnu nacionalistiËku retoriku, koja joπ uvijek vlada
veÊinom medija, nije lako iziÊi na put izbavljenja. IskljuËivo promjenom vlade Hrvatska ne moæe da se izvuËe iz
pakla u koje je dospjela djelovanjem korupcionaπa, podlaca, profitera i izdajnika, koji su skrivili nesreÊu pojedinaca i druπtva, a danas se slobodno se kreÊu uz blistave
karijere i druπtvene povlastice. Ærtve su ostale ærtve, a
krvnici su tek sporadiËno kaænjeni.
Svaki Ëlan ove zajednice morao bi sebi postaviti pitanje: πto sam ja Ëinio u ovih proteklih dvadesetak godina
da situacija ne bude takva? ParafrazirajuÊi Kennedyjevu
izreku: ne pitajte πto zemlja moæe uËiniti za vas, nego
πto vi moæete uËiniti za nju?
Æeljene korake naprijed teπko je postiÊi s tolikim avetima u duπi i kosturima u ormaru. Civilno druπtvo u Hrvat-

6
skoj odavna je oklja
treno, privreda opljaËkana i djelomiËno uniπtena, kultura i umjetnost spali su na niske
grane i tavore u siromaπtvu, ne samo materijalnom.
Glavne dræavne institucije, kao i one kulturne, koji su godinama bile ispunjavane podmuklim ili poniznim posluπnicima, lakejima vladajuÊe stranke, teπko je preporoditi,
i to joπ u doba najveÊe krize. Joπ teæe je ljude, koje su
dvadeset godina prisiljavali da puze, nauËiti da hodaju
uspravno i misle ispravno. Dræavni mehanizam morao bi
raditi kao precizna i prefinjena maπina, a to je jako teπko s obzirom na ljudski materijal od kojeg je sastavljen.
Organizam druπtva je odavna obolio i vanjski simptomi gube, koja ga nagriza, samo su zaljeËivani, dok protiv istinske unutarnje bolesti nije niπta poduzeto. Teπko
da Êe to moÊi uraditi i novoizabrana vlast, ma kakve bile njezine namjere. U ustanovama je zatekla glomazan
upravni aparat, namjeπtenike primane po politiËkoj podobnosti i partijskim i liËnim vezama, a ne po meritumu
i znanju. U financijskim teπkoÊama teπko se moæe osloboditi tog tereta te primati nove mlade, obrazovane i
sposobne ljude. Privreda je opljaËkana, korumpiranost
posvemaπnja, zdravstvo i πkolstvo postavljeni ne u funkciju lijeËenja ljudi ili stjecanja znanja, veÊ podvrgnuti monetarnim kriterijima uπtede troπkova dræavi. Kao da πtednja postaje vaænija od lijeËenja bolesnika ili preventivnih
funkcija zdravstva. Obrazovanje se nastoji privatizirati, a
javne obrazovne institucije okljaπtriti i suziti iskljuËivo na
stjecanje profesionalnih znanja i vjeπtina, πto je problematiËno kao pristup i kao praksa. Mlade se usmjerava
prema sektorima u kojima se pretpostavlja da se lako
dolazi do novca i da se novac zarauje i pojedincima i
druπtvu, jer su interes i træiπte stavljeni na mjesto koje je
nekad pripadalo iskljuËivo bogu. Novodoπli upravljaËi i
ministri imaju zbog tog zateËenog stanja noge u verigama i kreÊu se po minskom polju...
StruËnjaci iz Ekonomskog instituta kao Ivan Lovre koviÊ poruËuju da treba hrabro mijenjati monetarnu
politiku, okrenuti se proizvodnji i stvaranju te zemlji i
njenim resursima, i na taj naËin depresiju pretvoriti u
rast. Bez privrednog rasta nema oporavka zemlje ni u
kom smislu.
Kad bi takve preporuke vlada i prihvatila, pitanje je da
li bi joj evropski staratelji dozvolili da ih sprovede? Jer je
veÊina evropskih zemalja u sliËnoj ili istoj ekonomskoj situaciji kao i Hrvatska, a tri jahaËa Apokalipse, MMF,
Centralna Evropska Banka i EU nalaæu jo
uvijek tvrdoglavo (iako malo opreznije nakon Hollandeove pobjede
u Francuskoj i prodora ljevice u GrËkoj i drugdje) svima
istu terapiju: stezanje kaiπa i vraÊanje dræavnog duga, a
kad se to postigne onda Êe se misliti na privredni razvoj
i rast. No u danim uvjetima Ëini se da jedno onemoguÊava drugo. Ministar znanosti i obrazovanja JovanoviÊ
«bije teπki bojfl: æalio bi uvesti jedan (treba se nadati
pristojan) pravopis, uËiniti vjerski odgoj zaista izbornim
predmetom (a pravo je pitanje da li je njegovo mjesto u
πkolama ili u vjerskim institucijama, jer bi po slobodi savjesti trebao biti dopuπten i ateizam), a takoer se obruπio na testove pune zamki, jer taj oblik ispitivanja ne dokazuje obrazovanje veÊ snalaæljivost i memoriranje Ëinjenica, a ne istinsko poznavanje materije. Testomanija je u
ovim krajevima na snazi veÊ viπe od pola vijeka i teπko ju

Hrvatska
je iskorijeniti dekretom. Takvih je zakonom propisanih
zastranjivanja u ovoj zemlji, i ne samo u njoj, veoma
mnogo, i postoji umjesna bojazan da Êe ona nadiÊi snage dosta raznorodne koalicije trenutno na vlasti. Nije
manji nered u zdravstvu, gdje se sve usluge nastoje naplaÊivati, πto je kod ovoliko osiromaπenog stanovniπtva
teπko primijeniti. Podjednako je muËno u Hrvatskoj beznae mlade generacije. U toj privrednoj i politiËkoj situaciji mladi, ukoliko nisu djeca imuÊnih roditelja, jako teπko dolaze do sigurnog kruha, skupo plaÊajuÊi vlastiti
krov nad glavom, dok nesigurnost i siromaπtvo æivota bivaju svakim danom sve veÊi... A da se to ne bi teæe odrazilo u javnosti, lokalne vlasti se brinu za zabavu publike.
Mnoæe se festivali, javni nastupi ozbiljnog i neozbiljnog
sadræaja, kultura se pretvara u robu, navodna umjetnost
dobiva trænu cijenu, svime se prometuje, pa i idejama i
aspiracijama ljudi.
Za sve to nije kriva najnovija vlast. Ona je takvo stanje
zatekla. Pa kako je bolje baviti se unutarnjim bezazlenim
problemima nego bolno zarezati i odstraniti metastazirano tkivo druπtva i izlijeËiti organizam korijenitim zaokretom u drugom pravcu, za πto treba imati snage,
sredstava i znanja, te jaku unutarnju i vanjsku podrπku,
kojom teπko da ova vlast raspolaæe, u tom je sluËaju lakπe iÊi linijom manjeg otpora, Ëeπati stare kraste i zabavljati publiku besmislicama.
Zemlja teπko moæe naÊi izlaz iz Êor-sokaka u koji je
upala, a i kad bi ga naπla samostalnijom politikom i smjelim zaokretima u privredi, teπko da bi sama imala snage
da to sprovede i da bi joj strani tutori i multinacionalne
kompanije dozvolile da krene u tom pravcu. Nakon sedmogodiπnjeg Ëekanja, sa nerijeπenim pitanjem sudstva,
korupcije pa djelomice i ljudskih prava Hrvatska Êe 2013.
vjerojatno biti primljena u EU. Obje zajednice oËekuju
od tog akta korist, a obje Êe ostati razoËarane. Jer ovdje
se joπ malo πto moæe uπiÊariti, zemlji je mnogo toga veÊ
uzeto i rasprodano, privreda nepopravljivo razorena, a
stanovniπtvo nepomirljivo raskoljeno na poziciju i opoziciju, meu kojom je dijalog vrlo teæak. Krivice i zloËini
jedne strane ogromni su i nekaænjeni, a druga strana u
najmanju ruku moæe biti optuæena za zloËin mlitavosti,
ignaviae, za vrijeme uæasnih i nepopravljivih dogaaja.
©to u jednoj tako muËnoj druπtvenoj situaciji moæe da
Ëini koalicija na vlasti, kojoj neprijatelj — ne protivnik veÊ
neprijatelj - puπe za vratom, a spasiteljsko krilo u koje se
ona i njena ministarka vanjskih poslova namjeravaju baciti, mirisno i pristojno evropsko krilo, upravo se pred
oËima graana EU pretvara u krilo proædrljive ale, Ëiji je
monetarno-zelenaπki mehanizam veÊ zahvatio velik dio
njenih graana. Nema princa na bijelom konju koji bi je
spasio, nema ni drugaËijeg spasenja osim raËunanja na
vlastite snage, koje su nejake i razjedinjene. No kaæe Platonov; flIpak, ljudi æive zbog roenja, a ne zbog uma i
istine, i, dok kuca njihovo srce, ono troπi i mrvi njihovo
oËajanje i samo se razara, gubeÊi u radu i patnji svoju
materiju.fl
Velika stradanja i velika iskuπenja stvaraju velika djela i
junake, a osrednjost guπi otrovnim zadahom baruπtine.
«Iz dijamanata ne raste niπta, iz ubreta nastaje cvijeÊefl.
Vjetar nade zapuhao je iz MatvejeviÊevih «talasokracijafl:
moæe li on uliti snagu naprednim snagama zemlje?

Hrvatska

7

Æene i oskudica

Mirogoj, Zagreb

Karolina LeakoviÊ
Kriza je pa se moramo prilagoditi, ustegnuti, suzdræati, restrukturirati, træiπno orijentirati, prekvalificirati,
zaboraviti na sigurnost zaposlenja, kolektivne ugovore, osam sati rada, osam sati kulture i osam sati odmora, Prvi maj i Dan æena.
Treba preæivjeti, telefonirati manje, jesti rjee ali kaæu - i pruæiti ruku pomoÊi. Dræava se suspreæe, ne
pruæa viπe usluge koje smo dojuËer smatrali normalnima, poput obrazovanja, zdravstvenih i socijalnih usluga, kulture, gradeÊi prostor za “privatnu inicijativu” i
træiπte. Umjesto iz zdravstvenog proraËuna financirane kupovine, primjerice, mamografa ili vage za novoroenËad, pozvani smo i ohrabrivani sudjelovati u humanitarnim akcijama, kojima se pledira na naπu ljudskost i spomenuto “pruæanje ruke pomoÊi”.
Moramo nauËiti kako nema besplatnog ruËka. Kako
pogreπno! I doslovno i u prenesenom znaËenju: naπe
majke-kuÊanice i naπe bake-kuÊanice i mnoge kuÊanice stoljeÊima prireuju nam ruËak. Besplatno. Tako je,
naime, vrednovan njihov kuÊanski rad.
Nevidljiva ruka pomoÊi
“Nevidljiva ruka træiπta” nije “ruka pomoÊi”. No,
upravo se tako zove projekt kojega je kreirala træiπnim
principom voena administracija Europske unije, provodeÊi ga u Hrvatskoj proπle godine. Radi se o “izgradnji kompetencija æena za profesionalnu njegu djece i
starijih osoba”, Ëijoj je provedbi u Hrvatskoj Europska
unija namijenila viπe od 160 tisuÊa eura. Cilj je takova
ulaganja “stvaranje novih moguÊnosti za zaposlenje
æenama koje su, uslijed promjena u strukturi gospodarstva, bile iskljuËene iz svijeta rada putem usvajanja znanja i vjeπtina za poslove njege djece i starijih osoba”1.
Jedan je to u nizu projekata iz kontingenta “Æene na
træiπtu rada”. Sredstva su - naravno - bespovratna pa
koja ih to administracija ne bi prihvatila raπirenih ruku,
neovisno o tome πto — veÊ i na prvi pogled, u samom
nazivu, projekt obiluje stereotipnim i diskriminirajuÊim
porukama, otvoreno smjeπtajuÊi æene u prostor privatnoga, doma, brige, skrbi, njege djece i starijih. A tek
ciljevi: “motivacija nezaposlenih æena na zapoπljavanje
u zanimanjima dadilja i gerontodomaÊica, te pruæanja

struËno savjetodavno-psiholoπke podrπke; edukacija
nezaposlenih æena za zanimanja dadilja i gerontodomaÊica; poticanje procesa izmjene zakonske regulative
vezano uz zapoπljavanje dadilja; demonstriranje obiteljima primjene modela zapoπljavanja u kuÊnoj radinosti putem pilot projekta zapoπljavanja dadilja i gerontodomaÊica; promocija ideje zapoπljavanja provedbom
usluga struËne brige o djeci i starijim osobama.”
Ovako osmiπljen, financiran i izveden projekt osposobljavanja æena u Hrvatskoj na povrπinu iznosi mnoga pitanja. Prvo je: zaπto se ovakav tip osposobljavanja nudi samo æenama, i to samo starijim od 45 godina? Drugo: gdje Êe one koje se osposobe za dadilje i
gerontomaÊice raditi i tko Êe ih platiti? I treÊe - znaËi
li ovaj projekt komodifikaciju usluga za pruæanje kojih
se æene osposobljavaju? I koja je u tome uloga Europske unije, koja bi trebala biti viπe od okvira za slobodan protok kapitala.
Ima besplatnog ruËka
Tradicionalna podjela rada druπtveno je prihvatljivom (i oËekivanom) uËinila da æene i djevojËice u domaÊinstvu njeguju, spravljaju obroke, Ëiste. I sve to,
naravno, besplatno. Takvo stanje stvari onemoguÊuje
njihovo sudjelovanje u plaÊenom radu u mjeri koja bi
znaËila emancipaciju. Global Monitoring Report iz
2007. godine navodi tako da u, primjerice, Nikaragvi,

8
æene i djevojke viπe od pola dana provedu skupljajuÊi
ogrjev i donoseÊi vodu. Upravo su radi toga zakinute
u traæenju plaÊenoga posla.
S druge strane, æene kojima je emancipacija omoguÊila izlazak na træiπte rada, dakle one koje su se izborile za plaÊen posao - nisu ipak osloboene neplaÊenog kuÊanskog rada: one i dalje u najveÊoj mjeri brinu o ËistoÊi domaÊinstva, kuhaju, glaËaju, nabavljaju
namirnice, brinu o djeci i starijim i/ili nemoÊnim Ëlanovima obitelji. Neoliberalni je kapitalizam, nerijetko pod
krinkom emancipacije, nametnuo eksploataciju i plaÊenog i neplaÊenog rada æena. Sada i napokon “osloboene”, “ekonomski neovisne”, “financijski potentne”, u stvarnosti i dalje su potlaËene, potplaÊene i preoptereÊene. I da, joπ uvijek obavljaju najviπe neplaÊenog rada u kuÊanstvu.
Nejednaka raspodjela ekonomske moÊi
I tomu je jednako u Europskoj uniji, u SAD-u, u Juænoj Americi. Kad je o EU rijeË, poljska teoretiËarka
Ewa Ruminska-Zimny tvrdi kako je Unija “uokvirena” i
ograniËena postavkama neoklasiËne ekonomije. Zato
Unijina socijalno-ekonomska arhitektura ne daje moguÊnosti otvaranja pitanja uzroka nejednake raspodjele ekonomske moÊi izmeu muπkaraca i æena, odnosno pitanja plaÊenog i neplaÊenog rada.2 Povijesno
gledano, nastavlja autorica, ovaj se okvir razvio na
konceptu plaÊenoga rada i monetarne ekonomije, koja poËiva na zaposlenome muπkarcu. Dok su muπkarci radili, proizvodili i stvarali nacionalni dohodak, æene
su ostajale kod kuÊe, brinuÊi se za domaÊinstvo, djecu
i starije, ali se njihov rad (neplaÊeni kuÊanski rad) nije
vrednovao na odgovarajuÊi naËin. Neproduktivan (u
ekonomskim terminima) i nezabiljeæen na nacionalnom raËunu — taj je rad obezvrijeen. Samim su time
obezvrijeene i one koje ga obavljaju. Takav pristup i
takve podjele na snazi su i danas. Ekonomski uËinci,
træiπna logika, porast BDP-a i dalje su glavna mjerila
napretka i dobrostanja, dok se o socijalnim uËincima
ne Ëuje gotovo niπta. Uostalom, socijalna politika ionako je stvar nacionalnih zakonodavstava.
Zbog svega toga (i zbog mnogo drugoga) rodne
ravnopravnosti i ravnopravne podjele moÊi u druπtvu
nema bez promjene vladajuÊe neoliberalne paradigme. Æene kao prve i najveÊe ærtve krize nemaju πto
izgubiti zapoËnu li borbu za egalitarno druπtvo. Æene
moraju usvojiti emancipacijske prakse: one Êe se jedino tako izboriti protiv eksploatacije i podËinjenosti.
Sve je ostalo samo reprodukcija postojeÊih odnosa.
Kako? Mnogi i mnoge teoretiËarke i aktivistkinje
upozoravaju da pokret za emancipaciju æena dosad
ipak nije uspio promijeniti dublje strukturne ekonomske nejednakosti. Upozoravaju na to i Miloπ Mi liÊ i Sanja Petkovska u eseju “Feminizam, reprodukcija i ekonomski poloæaj æene”3, pitajuÊi πto je zapravo borba za ravnopravnost: je li to borba za ravnopravnost u eksploatiranju ili borba za jednaku
πansu da se dospije na poziciju eksploatiranih?” I
joπ: koliko je ekonomska neravnopravnost æene
uopÊe ekonomska kategorija. Je li rijeË o sistemskom podËinjavanju?

Hrvatska
Odumiranje javnog sektora
Restrikcije u javnom sektoru, a svjedoËimo tome
svakodnevno i u naπem dvoriπtu, izravno se negativno
odraæavaju na status æena u druπtvu. Za njih su — ako
je suditi prema primjeru s poËetka ovog kratkog osvrta — rezervirani slabo plaÊeni poslovi njegovateljica.
Dræava se povlaËi iz sfere pruæanja socijalnih usluga,
prepuπtajuÊi ih træiπtu: u takvim okolnostima: evo prilike za sve naviknute raditi slabo plaÊene poslove, navalite, æene! Ionako radite besplatno, misle si policymakeri. Komodifikacijom spomenutih njegovateljskih
usluga (i mnogih drugih), zaposlit Êemo nezaposlene
i — zaboravila sam — na træiπtu rada nekonkurentne
æene, i stvoriti konkurenciju usluga u podruËju usluga
za djecu i starce. Pritom se zaboravlja ili namjerno preπuÊuje kako to istodobno znaËi da Êe se smanjiti javna proraËunska izdvajanja za obrazovanje i odgoj djece te socijalne (i druge) usluge namijenjene seniorima.
Da, da: to je povezano, ma koliko πutjeli.
Naime, djecu predπkolske dobi ne treba samo “Ëuvati” dok im roditelji rade. Djeca moraju imati pristup
obrazovnim moguÊnostima, odgovarajuÊoj prehrani,
logopedima, odgajateljicama, o njima moraju brinuti i
socijalni pedagozi, kineziologinje, psihologinje. To bi
trebao biti standard u vrtiÊima u Hrvatskoj. Situacija u
kojoj se standardi ne poπtuju ne rjeπava se obukom
nezaposlenih i teπko zapoπljivih æena za Ëuvanje djece
i otvaranjem obrta u stanovima.
SliËno je i s uslugama za seniore, s tim da je situacija u tom sektoru alarmantna. Neki podaci govore da
je proraËunskim sredstvima zadnji dom umirovljenika
u Hrvatskoj izgraen joπ prije dvadesetak godina.
Mjesta u tim ustanovama naprosto nema, a industrija
privatnih domova cvjeta, slabo nadzirana i nevjerojatno financijski potentna. Tko ondje radi i koliko je za to
plaÊen(a) — o tome podataka nema. Pa dopustite onda da zakljuËim: na æenama i æenskom radu obilno se
zarauje: u usluænim djelatnostima - od seksa do njege i Ëuvanja djece i starih.
I upravo zato, ali ne samo zbog toga: kako na europskoj periferiji iznova - ali na drugaËijim premisama, otvoriti raspravu o ravnopravnosti æena i muπkaraca? Jer
to je, Ëesto sluπam, tema o kojoj Êemo govoriti “kad se
za to steknu uvjeti” (Ëitaj: kad dosegnemo zadovoljavajuÊi stupanj ekonomskog razvitka). Rasprava o minimalnim plaÊama, o promjenama u znanosti i obrazovanju, o socijalnoj politici, izgradnji vrtiÊa i πkola - pa to
nije rodno neutralna rasprava. Rasprava o budæetu, konaËno - sve je samo ne rodno neutralna. Gdje su i Ëiji
su glasovi koji Êe zboriti na tragu takve perspektive?

Karolina LeakoviÊ je u proπlom mandatu Sabora bila zastupnica SDP-a. Meunarodna je
tajnica SDP-a.

1 http://www.ljudskipotencijali.hr, stranicama pristupljeno
25. travnja 2012.
2 “Gender in the EU: The Future of the Gender Policies in the European Union”, Heinrich Boell Stiftung, Varπava, 2009.,
http://www.boell.pl
3 “Netko je rekao feminizam?”, uredila Adriana ZaharijeviÊ, Heinrich Boell Stiftung, Beograd, 2008., str. 162-182

9

Bosna i Hercegovina

Kako do
promjena
u Bosni i
Hercegovini?
doc.dr. Goran MarkoviÊ
Da je stanje u Bosni i Hercegovini katastrofalno u
svakom pogledu, svi se slaæu. PolitiËke elite nastoje da
to opravdaju globalnom krizom, s jedne strane, i nesreenim unutraπnjim prilikama, s druge. Graane ne zanimaju objaπnjenja i opravdanja. »ini se da je neposredno nakon rata bilo viπe optimizma, jer je postojalo
vjerovanje da Êe se æivot poboljπati nakon πto puπke
utihnu. Kako vrijeme odmiËe, sve manje se vjeruje u
to. Nekadaπnja nada je nestala, a perspektive su vrlo
neizvjesne. Ljudi se sve manje pitaju kad Êe im konaËno biti bolje, kao da su se predali æivotarenju bez ikakve vjere u sutraπnjicu. Postavlja se pitanje da li su promjene u Bosni i Hercegovini moguÊe, kada i kako.
©ta znaËi izborna apstinencija?
Visoka izborna apstinencija pouzdan je pokazatelj politiËkih stavova i raspoloæenja znatnog broja graana.
Postoje mnoga objaπnjenja zaπto graani ne glasaju, od
toga da su (politiËki ili uopπte) neobrazovani i neobavijeπteni, do toga da su podlegli potroπaËkom mentalitetu i stoga nezainteresovani za politiku i opπte dobro. Dakle, krivicu treba svaliti na malograane i neobrazovane.
Zaboravlja se najvaæniji razlog — politiËki protest. Iako je taËno da u svakom druπtvu ima onih koji iz raznih razloga ne izlaze na izbore, bilo zato πto ih viπe interesuje trka po πoping centrima nego „traÊenje vremena“ na biraliπtima, bilo zato πto ne razumiju znaËaj
izbora, Ëinjenica je da izlaznost na izborima ponekad
snaæno varira. Ne moæe biti da je to zato πto su velike
mase najednom shvatile kako su izbori vaæniji od πopinga, ili zato πto su se najednom informisale o krupnim
druπtvenim pitanjima, pa su odluËile da moraju doprinijeti konaËnom ishodu izbora.
Ovakva objaπnjenja pogotovo ne mogu biti valjana u
Bosni i Hercegovini, Ëiji graani su konstantno „bombardovani“ (dez)informacijama i visoko politizovani.
Osim toga, dominacija nacionalizma kao politiËkog
pokreta i ideologije zahtijeva stalnu mobilizaciju masa,
koje treba da budno prate da njihovi nacionalni interesi ne budu „ugroæeni“ od onih drugih i drugaËijih (a, u
stvari, vrlo sliËnih). Graani, naravno kao pripadnici
nacija, ubjeivani su u nuænost uËeπÊa na izborima, ka-

Avaz Twist
Tower,
Sarajevo

ko bi glasali za „svoje“ nacionalne kandidate, πto su
oni shvatili kao svoju nacionalnu ili patriotsku duænost.
Poslijeratni izbori, meutim, pokazuju stalnu tendenciju visoke izborne apstinencije. BiraËima je oËigledno
postala besmislena i kontraproduktivna stalna nacionalistiËka mobilizacija pred izbore, kako bi obezbijedili joπ
jedan mandat nacionalnim liderima. Doπlo se do situacije da viπe od 50 % biraËa ne izlazi na biraliπta, pogotovo u velikim gradovima — (bivπim) industrijskim i univerzitetskim centrima. Zaπto je izlaznost znaËajno opala od 1996. do 2010. godine? Dva su osnovna razloga
za to. Jedan je manje povjerenje graana u politiËke institucije predstavniËke demokratije, a drugi je nepovjerenje u partijske elite, njihovu spremnost i sposobnost
da donesu poboljπanja. Dok je prvi razlog sistemske
prirode, jer umanjuje legitimitet samog politiËkog sistema, drugi razlog ukazuje na potrebu pronalaæenja drugih subjekata i formi djelovanja za koje bi se vjerovalo
da mogu donijeti promjene.
Izborna apstinencija, dakle, nije znak da graani niπta ne znaju, veÊ, naprotiv, da znaju i da su svjesni viπe
nego πto politiËke elite æele priznati. OstajuÊi kod kuÊe
na dan izbora, graani izraæavaju protest protiv politiËkih elita i njihovih programa. Oni, istovremeno, ispoljavaju nepovjerenje u predstavniËku demokratiju, koja se
pretvorila u formalnu i elitistiËku, u skup procedura koje samo treba da omoguÊe smjenu na vlasti partijskih
elita, bez bilo kakvog suπtinskog uËeπÊa graana u svemu. DrugaËije se ne moæe objasniti skokovit rast izborne apstinencije, pogotovo imajuÊi u vidu Ëinjenicu da
su se na vlasti smijenile sve velike partije i da su sve
znaËajne ideologije, osim komunistiËke, imale priliku

10
da se predstave graanima, makar ideoloπki profil naπih stranaka i nije dovoljno izgraen.
©ta slijedi poslije izborne apstinencije?
Slijede apatija i politiËka pasivnost. NemajuÊi za koga da glasaju, buduÊi da su razoËarani u velike partije,
graani se opredjeljuju da odustanu i od minimalnog
uËeπÊa u politiËkom æivotu, koji se ogledao u glasanju
na izborima. Ovakvo opredjeljenje je donekle opravdano. Ono je prihvatljivo u mjeri u kojoj graani opravdano odluËuju da se ne opredjeljuju za taktiku „manjeg
zla“. Drugim rijeËima, kad se na izborima nae pred izborom izmeu nekoliko velikih partija, od kojih su neke bile na vlasti duæe, a neke kraÊe vrijeme, biraË moæe
razmiπljati i djelovati na dva naËina. Jedan je da se
opredijeli za politiËku stranku koju smatra manjim
zlom, odnosno Ëiji program mu je, za nijansu, prihvatljiviji. Drugi naËin je da apstinira, smatrajuÊi da izmeu
stranaka nema suπtinskih razlika, jer je jedna politiËka
stranka manje zlo zato πto nije imala prilike da upravlja (ili da dovoljno dugo upravlja), da bi se pokazalo da
ni ona nije nikakvo manje zlo, veÊ samo drugaËije zlo.
Zaπto je vaæno odbaciti izbor izmeu dva zla i opredjeljivanje za manje zlo? Prvo, zato πto uopπte nije izvjesno da je manje zlo zaista manje. Dok je politiËka
stranka u opoziciji, moæe nam izgledati da je ona manje zlo. Ali, Ëim doe na vlast, makar i u lokalnoj zajednici, pokazuje se da njeni lideri rade isto πto i lideri partija koje su dotad bile na vlasti. Nema nijednog dokaza da su socijaldemokratske partije, koje se ponekad
smatraju nacionalno umjerenijim i socijalno osjetljivijim, zaista sprovodile program progresivnih reformi
kad bi doπle na vlast. SNSD je proveo duæe vremena na
vlasti od SDP-a, to je taËno, ali zbir ukupnog vremena
koje su tri socijaldemokratske partije (SDP, SNSD i SocijalistiËka partija) provele na vlasti, kao i mjere njihovih vlada, ne pruæaju nijedan dokaz za tvrdnju da su
one imale namjeru sprovesti bilo kakve, barem umjerene, progresivne reforme.
Drugo, dokle god se graani opredjeljuju za „manje
zlo“, vrte se u krugu mainstream politike, stalno oËekujuÊi da jedna partijska elita konaËno rijeπi njihove
probleme. „»ekajuÊi Godoa“, mnogi Êe doËekati penziju ili kraj æivota, a da se niπta neÊe promijeniti. Izbor
izmeu dva zla jednom u Ëetiri godine, najgori je scenario koji moæe zadesiti politiËki iole svjesnog graanina, jer mu vezuje ruke u iπËekivanju toliko æeljenih promjena. Ako graanin vjeruje da neka politiËka stranka,
sa svojom infrastrukturom, iskusnim kadrovima, novcem i medijskom kampanjom, moæe, osvajajuÊi vlast,
sprovesti program koji je za njega prihvatljiv, zaπto ne
bi saËekao da ona osvoji vlast i pokaæe πta moæe?
Izborna apstinencija, ako je uzrokovana razoËarenjem
u politiËke stranke i saznanjem o beznaËajnim razlikama
izmeu njih, predstavlja preduslov stvarnog graanskog
aktivizma. Samo graanin osloboen iluzija o politiËkim
strankama moæe aktivno i samostalno uËestvovati u politiËkom æivotu. Ako se graanin, meutim, ograniËi na
prezir politiËkih stranaka putem izborne apstinencije, neÊe puno postiÊi. Ovo je pogotovo sluËaj u Bosni i Hercegovini, Ëiji izborni zakon ima jednu odredbu kojom se

Bosna i Hercegovina
æele sprijeËiti posljedice visoke izborne apstinencije. Naime, prema Izbornom zakonu Bosne i Hercegovine, izbori Êe biti legalni bez obzira na procenat izlaznosti biraËa
na izbore. Drugim rijeËima, svaki nosilac politiËke funkcije smatraÊe se legalnim i legitimnim, bez obzira da li je
izabran na izborima na kojima je, na primjer, uËestvovalo 80 % ili manje od 50 % biraËa.
Ovo rjeπenje nije nepoznato u modernim dræavama,
iako se u mnogima od njih barem za izbor πefa dræave
zahtijeva da na izbore izae natpoloviËna veÊina biraËa, ili, ako ni to nije sluËaj, barem da izabrani kandidat
dobije natpoloviËnu veÊinu glasova od broja glasalih biraËa. U Bosni i Hercegovini nije potrebno ispuniti nijedan od ova dva uslova, πto znaËi da na bilo koju funkciju moæe biti izabran kandidat koji uæiva podrπku, na
primjer, 20 % ukupnog biraËkog tijela. Mnogi graani
protestuju zbog toga, ali politiËkoj eliti ne pada na pamet da promijeni ovu zakonsku normu, jer bi se naπla
u teπkom problemu. Bilo bi vrlo teπko „natjerati“ 50 %
biraËa da izae na biraliπta, a pogotovo bi bilo teπko
obezbijediti 50 % podrπke bilo kom kandidatu.
Imamo, dakle, nelegitimne politiËke predstavnike,
bez obzira πto je njihov izbor legalan. Oni predstavljaju
manjinu biraËa, koji su ih birali. U politici, Êutanje nije
znak odobravanja. Oni koji nisu glasali nisu obavezno
saglasni sa uËinjenim izborom. Postavlja se pitanje πta
dalje Ëiniti? Odgovor je, barem teorijski, jednostavan —
potrebni su novi oblici organizovanja i novi subjekti druπtvenih promjena. Postavlja se pitanje da li je dovoljno
iÊi na stvaranje neke nove partije — nove kako u organizacionom, tako i u programskom i kadrovskom smislu, ili je partije bolje zamijeniti nekim drugim organizacijama. Ili je, pak, najbolje kombinovati ove oblike?
»ini se da odgovor na ovo pitanje zavisi od toga kako se misli djelovati. PolitiËke stranke, iako ne uvijek i
ne nuæno, stavljaju akcenat na izbore i parlamentarnu
borbu. Ako se misli sprovoditi druπtvene promjene tako πto Êe se osvajati mandati u parlamentima, treba iÊi
na stvaranje nove partije. Ako se misli ostvarivati promjene na ulici, u preduzeÊima, na univerzitetima, treba stvarati organizacije drugaËijeg tipa. Uvijek ostaje
uvjerenje da se ovi oblici druπtvenog djelovanja meusobno ne iskljuËuju. Dakle, i partije i druge organizacije, poput sindikata i razliËitih udruæenja.
RazoËarenje socijaldemokratijom
Socijaldemokrati, i to pogotovo u Federaciji Bosne i
Hercegovine, bili su nada velikog broja lijevo orijentisanih graana, koji su dosad povremeno glasali za Socijaldemokratsku partiju (SDP) ili Ëak apstinirali. Na izborima odræanim 2010. godine, SDP je osvojila 28 (od
98) mandata u PredstavniËkom domu Parlamenta
FBiH, dok je na izborima 2006. godine osvojila 17
mandata.
Nakon izbora, SDP je „na miπiÊe“ formirala vlast u
Federaciji BiH, krπeÊi federalni ustav pri formiranju Doma naroda federalnog parlamenta i ulazeÊi u koaliciju
sa dva, sa stanoviπta velikog broja svojih biraËa, „sumnjiva“ koaliciona partnera — SDA i HSP. Posebno je
sporna koalicija sa SDA, naroËito u Tuzlanskom kantonu, jer su mnogi biraËi SDP-a ovo ocijenili kao izdaju

Bosna i Hercegovina
partijskih principa i biraËkog povjerenja. Uprkos tome,
nije doπlo do podjele u partiji, odlaska Ëitavih organizacija ili stvaranja novih od strane nezadovoljnih Ëlanova.
To je zato πto je SDP organizovana na birokratski i centralistiËki naËin, sa Ëlanovima koji pate od neizljeËivog
oportunizma, koji zbog toga nisu spremni da se otisnu
od svoje velike partije i krenu u stvaranje nove.
Prema analizi nevladinog sektora,1 federalna vlada Ëiju okosnicu Ëini SDP, koja u njoj ima i mjesto premijera,
nije uËinila krupne iskorake nakon svog formiranja. Aktivnosti Vlade su se uglavnom kretale u pravcu donoπenja zakona i drugih pravnih akata, za koje se tvrdi da
predstavljaju temelj reformi. U kljuËnim oblastima æivota, meutim, nije vidljiv napredak, pogotovo u oblasti
zapoπljavanja, gdje je broj nezaposlenih poveÊan. Takoe nije doπlo do porasta stranih investicija, koje Vlada smatra vaænim za ekonomski napredak. Vlada nije
bila u stanju da podstakne izvoz, niti da obezbijedi budæetska sredstva za te svrhe. Nisu osigurani krediti sa
povoljnijim kamatnim stopama, potrebni za razvoj. Vlada planira da poveÊa iznos sredstava za plate zaposlenih u javnoj upravi. Budæetska sredstva predviena za
nauku manja su od onih iz 2010. godine. U Federaciji
joπ uvijek 380.000 lica nije obuhvaÊeno zdravstvenim
osiguranjem, a Vlada za godinu dana nije uËinila pomak u toj oblasti. Cijene lijekova nisu smanjene.
Zato se na sljedeÊim izborima moæe oËekivati pad
podrπke socijaldemokratima. Savez samostalnih sindikata, koji je svojevremeno podræao platformu aktuelne
federalne vlade, najavljujuÊi proteste, iskazao je nezadovoljstvo radom Vlade i najavio povlaËenje svoje podrπke. To je joπ jedan udarac Socijaldemokratskoj partiji, koja se æeli predstaviti kao partija koja zastupa interese svijeta rada. Savez samostalnih sindikata, uprkos
tome πto je birokratizovana organizacija, ne æeli viπe
bezrezervno podræavati federalnu vladu, jer je oËigledno da ona ne zastupa interese radniËke klase. Socijaldemokrati, naravno, mogu tvrditi da je potrebno da
proe izvjesno vrijeme kako bi se stvorio pravni i institucionalni okvir reformi. Ali, vlada je veÊ potroπila Ëetvrtinu mandata, a nije zapoËela reforme. Kao da ne
postoji nikakav pravni i institucionalni okvir koji treba
stvarati iz poËetka!
Nova partija
PolitiËki sistem je tako ustrojen da su politiËke stranke najvidljivija i najuticajnija organizacija putem koje
pojedine druπtvene klase, ili njihovi dijelovi, ostvaruju
svoje interese. U Bosni i Hercegovini, sve partije koje
imaju svoje predstavnike u parlamentima predstavljaju
krupni kapital. Istina je da se pojedine partije, poput
Socijaldemokratske partije i SocijalistiËke partije, æele
predstaviti kao partije svijeta rada i demokratske ljevice. Istina je da radniËka klasa, kao najbrojnija u naπem
druπtvu, nema svog politiËkog predstavnika. Isto vaæi
za druge druπtvene klase i slojeve koji, poput radniËke
klase, stradaju u neoliberalnom, poluperifernom kapitalizmu u kome æivimo.
Na ljevici je potpuno otvoren prostor za stvaranje politiËke stranke koja bi zaista predstavljala radniËku klasu i sve druge koji æive samo od svog rad, tekuÊeg ili

11
minulog. Dakle, potrebna je jedna klasna, radniËka i
socijalistiËki orijentisana partija. Kako u Bosni i Hercegovini imamo tri parlamentarne partije socijaldemokratske orijentacije, dakle partije tzv. lijevog centra, nova partija treba da okupi πirok spektar radikalne ljevice.
Pod radikalnom ljevicom se misli na sve ljeviËare koji su
programski i ideoloπki na antikapitalistiËkim pozicijama. U tom smislu, nova partija principijelno mora biti
antisistemska. Ona u svom programu mora imati za cilj
zamjenu kapitalizma socijalizmom, πto je suπtinski element koji nedostaje i mora nedostajati u programima
socijaldemokratskih partija. Taj cilj treba shvatiti na
pravi naËin — partija ljevice ne moæe zagovarati obnovu druπtvenog poretka po uzoru na sovjetski, kineski ili
sjevernokorejski. Ona bi svojim programom bila vrlo
daleko od takve vizije novog druπtva.
ImajuÊi u vidu izrazito slabe snage bosanskohercegovaËke ljevice, koja gotovo da ne postoji kao organizovana snaga, ona nuæno mora biti pluralna. U njoj Êe po
svoj prilici dominirati razne struje marksizma, mada su
i ostala radikalno-lijeva uËenja dobrodoπla. Ideoloπka
pluralnost ljevice znaËi da Êe ona okupiti pojedince i
grupe koji su lijevo od socijaldemokratije. Takav njen
karakter moæe izazvati probleme u funkcionisanju, jer
Êe unutraπnja heterogenost biti izvor sukoba i teænji
pojedinaca i grupa ka dominaciji. To je jednostavno nezgoda koja se ne moæe izbjeÊi, ali se moæe vremenom,
uozbiljavanjem ljevice, prevazilaziti, i to u mjeri u kojoj
ljevica bude ukljuËena u druπtvene borbe, a ne zatvorena u svoj unutraπnji svijet.
»emu Êe sluæiti ta pluralna, πiroka partija ljevice? Ona
Êe biti politiËko predstavniπtvo radniËke klase i svih druπtvenih grupa Ëiji je poloæaj sliËan poloæaju radniËke klase. SluæiÊe politiËkoj artikulaciji interesa tih druπtvenih
grupa, formulisanju i promovisanju alternativnih politika. Ona treba da posluæi i kao svojevrstan „servis“ drugim druπtvenim pokretima i organizacijama, poput sindikata, koji Êe, ako æele da postanu druπtveno relevantni, takoe morati da formuliπu odreene politike. Na
koncu, ali tek na koncu, ova partija Êe posluæiti i kao
parlamentarno orue ovih druπtvenih grupa i pokreta.
Da bi u Bosni i Hercegovini mogla biti stvorena lijeva
partija koja ne bi od samog poËetka bila osuena na
politiËku marginalizaciju, mora biti izvrπen dugotrajan
pripremni rad i stvorene pretpostavke za njeno djelovanje. Prije svega, ona mora poËeti svoj æivot sa dovoljnim
brojem sposobnih aktivista i sa jasnim programom. Taj
program mora imati dva segmenta. Jedan je skup mjera koje ljevica predlaæe u ovom trenutku, koje bi bile
prihvatljive i za druge druπtvene organizacije, poput sindikata, organizacija studenata, penzionera, i dr. Oko tih
prijedloga bi se mogao formirati πirok socijalni front
svih onih koji su za progresivne druπtvene promjene,
bez obzira na njihovu bliæu ideoloπku i politiËku orijentaciju. Drugi segment programa bi sadræao odgovor na
pitanje kakav druπtveni poredak ponuditi umjesto postojeÊeg. Ljevica je jedina u stanju da ponudi zaista alternativna ekonomska i politiËka rjeπenja, poËev od rjeπavanja krupnih ekonomskih i socijalnih problema, do rjeπavanja ustavnog pitanja i novih oblika demokratije.
Osim toga, lijeva partija bi bila prototip moderne

12
partije, partije „u pravom smislu“, πto sadaπnje partije
u Bosni i Hercegovini nisu. One su partije u pokuπaju,
koje se joπ nisu preobrazile iz interesnih grupa u prave
politiËke partije. One skoro nemaju unutraπnji partijski
æivot, organizacija im je nerazvijena, unutarpartijski odnosi izrazito oligarhijski, a mnoge poËivaju na kultu
voe. Ideoloπki nisu profilisane i nemaju nikakvu vezu
sa drugim organizacijama, nego su koncentrisane na
parlamentarno djelovanje. Povezane su sa krupnim kapitalom, a svoje djelovanje zasnivaju na neiscrpnoj
energiji i æelji πake pripadnika partijske elite da vladaju.
Takve partije ne mogu predstavljati temelj demokratskog poretka. One samo koËe demokratski duh, iskljuËujuÊi iz politiËkog æivota i svoje Ëlanove, a pogotovo
ostale graane. Danaπnji politiËki sistem Bosne i Hercegovine je vladavina najgorih, koji tu vladavinu ostvaruju posredstvom politiËkih stranaka.
©ta bi, dakle, lijeva partija morala imati πto druge
partije nemaju? Prvo, ona mora imati program, kako
minimalni, tako i maksimalni. Pod minimalnim programom podrazumijeva se razraen program mjera koje
treba preduzeti kako bi doπlo do trenutnog poboljπanja poloæaja πirokih slojeva stanovniπtva. Taj program
bi sluæio kao sredstvo borbe ne samo partije ljevice, nego i drugih druπtvenih pokreta. On bi posluæio kao program jednog πirokog socijalnog pokreta. Pod maksimalnim programom se podrazumijeva vizija sveobuhvatnih i korjenitih druπtvenih promjena, po kojima se istinska ljevica razlikuje od svih drugih politiËkih pokreta.
Drugo, ljevica mora imati pravu stranaËku organizaciju, saËinjenu od aktivista upoznatih sa politiËkim programom i ideologijom. Ona Êe se od drugih politiËkih stranaka razlikovati po tome πto Êe iznutra biti organizovana
demokratski, na temeljima ideoloπkog pluralizma, bez
priznatog voe i sa decentralizovanom organizacijom.
©ta bi radila ta partija? Da li bi ona uËestvovala na izborima? Sigurno je da bi. Samo, uËeπÊe na izborima u
ovoj fazi druπtveno-politiËkog razvoja nije naroËito korisno. Ono ne moæe u ovom trenutku dati pozitivne rezultate. Parlamentarne stranke su povezane sa krupnim kapitalom, finansiraju se iz budæeta svih nivoa,
kontroliπu medije, imaju podrπku vjerskih zajednica i
koriste nacionalizam kao glavno orue opstanka na
vlasti. Partija ljevice isprva treba da posluæi kao politiËko krilo πirokog socijalnog pokreta. Ona treba da ponudi politiËki program, organizuje javni politiËki rad,
posluæi kao spona razliËitih komponenti socijalnog
pokreta (sindikata, udruæenja, itd.), sprovede antinacionalistiËku kampanju i na taj naËin pripremi, u mjeri
u kojoj je to u stanju, javno mnjenje. Njena uloga u poËetku nuæno mora biti organizatorska, teoretska i propagandistiËka. Ona treba da bude jedan od stubova
socijalnog pokreta u nastajanju. Prividna i vjeπtaËka
apolitiËnost sindikata i drugih udruæenja mora biti prevaziena. To ne znaËi da ove organizacije treba da budu podreene ljevici, veÊ da izmeu njih treba razviti
partnerski odnos. Ljevica, dakle, u poËetku ne moæe
oËekivati da Êe neπto promijeniti kroz parlament. Stoga, ne preziruÊi izbornu borbu, ona treba da se orijentiπe na vanparlamentarne (to nije isto πto i antiparlamentarne) oblike borbe.

Bosna i Hercegovina
Socijalni pokret za socijalne promjene
NaËelno govoreÊi, nosilac druπtvenih promjena mogu biti dva subjekta — politiËke elite ili organizovane
druπtvene grupe koje su trenutno potlaËene. Da politiËke elite ne æele promjene, jasno je svakom, ma i
povrπnom, posmatraËu naπih druπtvenih (ne)prilika.
One su se dobro snaπle u globalnom neoliberalizmu.
OËekivanja svjetskih centara moÊi da se u Bosni i Hercegovini ne vodi nikakva smislena politika, kako bi se
stvorio prostor za suviπak njihovih roba i za eksploataciju jeftine radne snage, savrπeno se uklapa u raËunicu
naπe politiËke elite i njenih kompanjona iz nove buræoazije za brzo sticanje ogromnih profita.
Godine nakon potpisivanja Dejtonskog sporazuma
bile su godine jalovog iπËekivanja poboljπanja. Isto nas
Ëeka u narednim godinama. Ostaje da vidimo da li neko drugi moæe izboriti promjene u Bosni i Hercegovini.
To je krajnje teπko, povezano sa mnogim pobjedama i
porazima, jer za druπtvene promjene treba da se bore
oni koji nikad nisu uËestvovali u druπtvenim i politiËkim
sukobima, oni koji ne posjeduju kapital, infrastrukturu,
spremne kadrove i medijsku prou. ©ta je to socijalni
pokret o kome je ovdje rijeË? Pod njim se misli na skup
svih druπtvenih organizacija koje predstavljaju razliËite
druπtvene grupe (radniËku klasu, penzionere, studente, itd.) koje su potlaËene u ovom druπtvu i koje se posredstvom svojih, formalno nepolitiËkih, organizacija
bore za ostvarivanje vlastitih interesa. Ti interesi su vrlo srodni, Ëak su identiËni u smislu da se ove druπtvene
grupe bore za poboljπanje svog, u osnovi identiËnog,
druπtvenog poloæaja. Stoga je socijalni pokret neformalna koalicija ili mreæa velikog broja postojeÊih i novih druπtvenih organizacija interesnog karaktera.
Kaæemo da su ove organizacije formalno nepolitiËke
zato πto se ne bore za osvajanje politiËke vlasti, ne uËestvuju na izborima i ne izjaπnjavaju se o strogo politiËkim pitanjima. To ne znaËi da one ne vode politiku, jer
svako zauzimanje stava o krupnim pitanjima, poput
nezaposlenosti, prava na rad, obrazovnog sistema, itd.
jesu po sebi politiËka pitanja. Sindikat ne moæe vrπiti
svoju funkciju ako ne zauzima stavove o pitanjima ekonomske i socijalne politike. »im se izjaπnjava o prijedlogu budæeta ili nekog zakona, on djeluje politiËki.
U Bosni i Hercegovini postoji socijalni pokret u zaËetku. Sindikalne akcije imaju lokalni ili, u najboljem sluËaju, granski karakter. Iako sindikati nisu dovoljno snaæni
da zaπtite radnike, ne moæe se reÊi da pojedini granski
sindikati nisu uspijevali da izau kao pobjednici iz sukoba sa poslodavcima, pogotovo kad se u toj ulozi javlja
vlada. Pojedini sindikati budæetskih korisnika su uspijevali da se izbore za prava svojih Ëlanova. Da bi sindikat
imao ulogu koja mu je namijenjena, moraju biti ispunjena dva uslova. Prvi je da se sindikat iz birokratske
strukture pretvori u organizaciju sa stvarnim unutraπnjim æivotom i minimumom unutraπnje demokratije.
Ovo je neophodno za aktiviranje sindikalnog Ëlanstva i
pretvaranje sindikata u istinske radniËke organizacije.
Ovaj uslov je teπko ispuniti iz dva razloga. Prvo, sindikalna birokratija nije zainteresovana za pretvaranje sindikata u „prave organizacije“, koje æive i djeluju u bazi, u preduzeÊima, jer time ugroæava vlastite pozicije.

Bosna i Hercegovina
Njoj odgovara da sindikatom upravljaju razni odbori i
vijeÊa, koji nisu izabrani zaista demokratski i koji nikome zaista ne odgovaraju za svoj rad, osim Ëisto formalno. Drugo, problem je i u sindikalnom Ëlanstvu, koje je
dosta pasivno, bez iskustva i vjere u vlastite snage. Danaπnje sindikalno Ëlanstvo ne posjeduje kulturu borbe
i otpora, jer ga u veÊini Ëine radnici koji su vaspitani u
„socijalizmu“, gdje nije bilo otvorene klasne borbe, niti se smatralo da je moæe biti, a sindikat i dræava su
imali drugaËiju ulogu nego danas. Sad najednom sve
to treba posmatrati drugim oËima i od radnika stvoriti
uzorne πtrajkaËe. To ide teπko i sporo, a veliko je pitanje da li Êe uopπte biti moguÊe prije dolaska nove generacije radnika, odraslih i vaspitanih u kapitalizmu.
Poseban problem je odsustvo razraenog programa,
koji bi sadræao jasne zahtjeve. Na Zapadu, sindikati
imaju svoje struËnjake, Ëak Ëitave struËne timove, koji
do detalja razrauju sindikalne programe — ekonomske, socijalne, Ëak izrauju i nacrte zakona. Dakako, u
Bosni i Hercegovini se takvo πto ne moæe oËekivati, jer
inaËe imamo malo struËnjaka, a sindikat joπ i nema
novca da ih angaæuje. Ali, problem nije samo u tome,
veÊ i u nerazumijevanju na strani sindikalne birokratije
potrebe da se radi na takav naËin. Sindikalna birokratija joπ uvijek djeluje preteæno tako πto se protivi, dok
malo πta predlaæe, a i kad predlaæe, to su pojedinaËne
mjere, a ne kompleksne politike.
Cijepanje postojeÊih sindikata i stvaranje novih, uz uvjerenje da Êe biti bolji, zasad nije rjeπenje. Kaæemo „zasad“, jer nema nikakvih uslova za to. U velikoj oskudici
kadrova i novca, teπko se moæe zamisliti da bi novi sindikati uspjeli da se probiju. Radnicima preostaje da se
pokuπaju izboriti za reformu postojeÊih sindikata, njihovo oæivljavanje i unutraπnju demokratizaciju. Bez obzira
na to koliko su slabi, sindikati ipak imaju izvjesnu snagu.
Ona se ogleda u tome πto su vlada i poslodavci duæni da
ih priznaju kao pregovaraËku stranu, a oni, s druge strane, organizovanjem πtrajka ili prijetnjom istim, povremeno uspijevaju da se izbore za pojedina radniËka prava.
Kad bi neko prebrojao πtrajkove i radnike koji su u
njima uËestvovali, vidio bi da taj broj nije tako mali. Na
prvi pogled izgleda da se niπta ne deπava, jer je kriza
velika, a πtrajkova je malo. Mediji samo uopπteno informiπu o πtrajkaËkim akcijama. UoËljivo je da sindikalna birokratija nije raspoloæena da otvoreno i dosljedno kritikuje reæim, a pogotovo da nudi alternativna
rjeπenja. Zato organizovani πtrajkovi prolaze manje-viπe nezapaæeno. Osim toga, problem je i u tome πto su
πtrajkaËke akcije izolovane a radnici atomizovani. Sindikat sluæi tome da radnike poveæe u moÊnu organizaciju, ali se upravo to ne dogaa. Nedostaje πira perspektiva, jer se veÊina πtrajkaËkih akcija svodi na zahtjeve za ostvarivanje osnovnih radniËkih prava. Joπ jednom, da bi se to promijenilo, sindikalna birokratija
mora biti izazvana od strane sindikalnog Ëlanstva, a
da bi to bilo moguÊe, unutar samih sindikata se mora
formirati sindikalna antibirokratska opozicija, koja Êe
biti sposobna da poveæe sindikalne aktiviste koji vide
dalje od zahtjeva za isplatom plata i povezivanjem
staæa.
©to je reËeno za sindikate, u znatno veÊoj mjeri vri-

13
jedi za ostale druπtvene organizacije. One pogotovo
nemaju izgraenu organizaciju, aktivno Ëlanstvo i jasan program. VeÊina njih ima karakter reæimskih organizacija u veÊoj mjeri nego πto je sluËaj sa sindikatima.
Stoga je ovdje realnije oËekivati formiranje nekih alternativnih organizacija. Vrlo Ëesto ove organizacije sluæe
kao pokriÊe za ostvarivanje liËnih interesa njihovih samoproglaπenih lidera. Zbog toga one ne igraju bilo
kakvu ozbiljnu ulogu u druπtvenom æivotu.
NaroËito ozbiljan problem je odsustvo bilo kakve veze i saradnje izmeu razliËitih druπtvenih organizacija.
Ovo se Ëesto opravdava razliËitoπÊu njihovih ciljeva, jer
se istiËe da, na primjer, sindikati i studentske organizacije predstavljaju razliËite druπtvene grupe, pa nije
logiËno da izmeu njih postoji neka veza. Ona, meutim, itekako postoji. Ostvarivanje interesa svih potlaËenih grupa, poËev od radniËke klase pa nadalje, zavisi
od ukupnog stanja u druπtvu, kako ekonomskog i socijalnog, tako i politiËkog. Nijednoj druπtvenoj organizaciji ne moæe biti svejedno kakvu poresku ili socijalnu
politiku vodi vlada, jer u prvom redu od ekonomskog
stanja zavisi ostvarivanje njihovih grupnih interesa. Isto tako, da li Êe politiËki sistem sadræati viπe ili manje
demokratskih elemenata, bitno opredjeljuje moguÊnost djelovanja svake od njih. Zato je neophodna njihova saradnja i zajedniËki nastup prema vladi. Dok
svaka organizacija zadræava autonomiju boreÊi se za
svoje specifiËne zahtjeve i ciljeve, one djeluju koordinirano kad zahtijevaju ono πto im je zajedniËko. Teπko
da ovakav pristup moæe imati alternativu. Da bi doπao
do izraæaja, potrebno je da prethodno budu stvorene
zaista æive druπtvene organizacije, umjesto sadaπnjih,
koje æive samo na sjednicama svojih odbora i predsjedniπtava.
Pritisak na vlade moæe biti djelotvorniji od stotinu
parlamentarnih debata i glasanja. U ovoj fazi razvoja
bosanskohercegovaËkog druπtva, nesumnjivo je tako.
Taj pritisak moæe, a i ne mora biti institucionalizovan.
On se moæe vrπiti na ulici i u preduzeÊu, putem πtrajkova i protesta, a moæe i kroz proces pregovaranja (npr.
kolektivnog izmeu sindikata, vlade i poslodavaca).
Ovi oblici borbe mogu biti djelotvorniji iz jednostavnog
razloga — pojedine druπtvene grupe (npr. radniËka klasa) i njihove organizacije mogu izvrπiti snaæniji pritisak
na vlade nego opozicija u parlamentu. ©trajk, na primjer, moæe politiËki i ekonomski biti opasniji za dræavnu vlast nego vrlo snaæna opozicija u parlamentu, koja je sposobna da kritikuje, ali ne moæe niπta promijeniti. Vlada, ma koliko osiona bila, mora voditi raËuna o
javnom mnjenju, zbog Ëega mora reagovati na svaki
organizovani, dugotrajan i ozbiljan pritisak „odozdo“.
Kritika parlamentarne opozicije ne mora stajati vladu
nijednog izgubljenog glasa, ali dobro organizovan i
masovan πtrajk moæe itekako poljuljati vladu. Naravno,
do toga ne moæe doÊi ni brzo ni jednostavno. ProÊi Êe
moæda godine dok se to ne poËne dogaati, ali izgleda da je to jedini put ka promjenama.

1 RijeË je o tzv. Istinomjeru: http://istinomjer.ba/im2/wp-content/uploads/2012/03/Pregled-po-oblastima.pdf.

14

Bosna i Hercegovina

Refleksije na bosanskohercegovaËka iskustva

Neko je rekao
veronauka?!
Gazi Husrev-begova
dæamija, Sarajevo

mr. sc. Zlatiborka Popov MomËinoviÊ

Uvod
Problem izvoenja veronauke u javnim πkolama je
jedna od brojnih in tema, ali i tema koje izazivaju polarizaciju, ostraπÊenost i bilo kakva trezvena diskusija
o tome se uvek i iznova Ëini osuena na neuspeh. Zagovornici veronauke se pozivaju na vaænu ulogu koju
religija ima u oËuvanju kulturnog identiteta i na tradicionalno potvrenu znaËajnu ulogu verskih zajednica
u druπtvenom æivotu. No ova konzervativna retorika je
proπarana i liberalnim diskursom buduÊi da se Ëesto istiËe i pravo na manifestovanje vlastite religije u javnosti i na njeno izuËavanje. No, iz deklaracija o ljudskim
pravima ne sledi da je dræava obavezna da obezbedi
konfesionalnu veronauku u javnim πkolama, utoliko viπe ako se radi o zemlji razliËitih konfesija i svetonazora (v. Moe, 2005). Protivnici veronauke pak s druge
strane, polaze od jednostrane teze da je religija nepoæeljna u javnoj sferi a veronauka neπto πto je u startu
neprihvatljivo i u koliziji sa naËelima modernog druπtva, Ëime se previaju potencijali koje ovaj predmet
moæe da ima kao i moguÊ doprinos religije druπtvenoj
zajednici i borbi protiv socijalnih i drugih nepravdi.
Ako bi se ovakve teze primenjivale u potpunosti, i borba baptistiËkog pastora Martina Lutera Kinga za prava Afroamerikanaca/ki bi se smatrala neprimerenim
meπanjem religije u politiku!
Pokuπaj kritiËke analize i anamneze verske nastave
u javnim πkolama kao i uopπte uloge i mesta verskih
zajednica u javnoj sferi uvek izaziva dozu nelagode
onome ko se upuπta u taj posao (posebno u BiH s
obzirom na kljuËnu ulogu religije u proizvodnji nacionalnih identiteta). Kao πto je primetio profesor Asim
MujkiÊ u, verovatno, najboljoj studiji etnopolitike u
BiH dosad napisanoj, religijska ritualnost je faktiËki
preÊutna graanska obaveza, a svaka kritiËka analiza ovog socijalnog fakta se proglaπava aktom blasfemije (MujkiÊ, 2007: 62). A kritika konfesionalne veronauke je, Ëini mi se, dvostruka blasfemija, guranje
prsta u oko, rukavica u lice, „prljanje“ onostranog niæim kategorijama ovostranog, imajuÊi u vidu da dovodi u pitanje uspostavljene modele distribucije moÊi u postkonfliktnim ex-yu druπtvima... No, u luterov-

skom smislu i njegovom produbljivanju avgustijanske
ideje o dva kraljevstva, ono πto je sada i ovde na
zemlji spada u kategorije ovostranog, te crkvena
uloga i delatnost na zemlji ne potpada pod kategorije onostranog. PozivajuÊi se na tezu velikog reformatora moæemo ustvrditi da verska nastava nije nedodirljiva, bogom dana Ëinjenica veÊ da se u kritiËku
diskusiju treba ukljuËiti i najπira javnost i razliËite
perspektive i pristupi i koloritet druπtvenih interesa.
Veronauka u Bosni i Hercegovini
Kao glavni marker etnonacionalnih podela, religija
je dobila ulogu da podele u bh. druπtvu „poπkropi“
svetom vodom, da im onozemaljsko utemeljenje i legitimaciju. Jedan od mehanizama za postizanje ove
Ëinjenice je i konfesionalna veronauka u πkolama, koja obezbeuje simboliËnu ali i materijalnu moÊ verskim zajednicama u javnoj sferi. Verske zajednice insistiraju da se radi zapravo o verskim slobodama, i
da u mnogim zapadnim zemljama postoji konfesionalna veronauka. Ovaj diskurs je pak problematiËan
buduÊi da se pravo na veronauku u BiH primenjuje
restriktivno i diskriminirajuÊe. Naime, verske zajednice koje su manjinske u odreenim delovima zemlje,

Bosna i Hercegovina
nemaju moguÊnosti za izvoenje veronauke, i osuene su na obitavanje u svojim malim enklavama u faktiËki verski-nacionalno homogenim podruËjima. Verske zajednice koje ne spadaju u nazovi konstitutivne
tri, su potpuno nevidljive kada je o diskursu o veronauci reË. Meutim, „svjetonazori i vrijednosti ne podrazumijevaju koliko imaju pristalica, veÊ se polazi
od Ëinjenice da imamo razliËite svjetonazore i vrijednosti pa makar ih slijedio i jedan pojedinac“ (CvitkoviÊ, 2002:38). U istraæivanju o poloæaju manjina u
verskoj nastavi se izmeu ostalog doπlo i do podatka
da deca iz ovakvih zajednica u nekim sluËajevima pohaaju veronauku neke druge zajednice, verovatno
iz potrebe da izbegnu iskljuËenost (Popov MomËinoviÊ, 2009:58).
Takoe, u zemljama u kojima postoji konfesionalna veronauka kao πto je npr. NemaËka dræava zajedno sa verskim zajednicama kreira plan i program dok
je u BiH to iskljuËivo u nadleænosti verskih zajednica,
te dræava faktiËki nema nikakvu kontrolu nad procesom izvoenja verske nastave u javnim πkolama (Popov & Ofstadt, 2005:96, 103). Modeli verske nastave koji se primenjuju u zapadnim zemljama su takoe raznovrsni i teæi se staviti naglasak na detetu i
njegovim potrebama a ne na verskom uËenju i dogmi kao takvoj. U evropskim zemljama u kojima postoji konfesionalna veronauka, ova se prilagoava
savremenim izazovima pluralizma verovanja, vrednosti i naËina æivota (Kodelja & Bassler, 2007: 25). U
BiH postoji i druπtveni pritisak da je pohaanje veronauke neπto πto se samo po sebe razume i πto je per
se dobro, πto stvara pritisak na roditelje i na decu,
naime oni koji se „usude“ da ne pohaaju veronauku izloæeni su razliËitim oblicima suptilne ekskomunikacije. Ako je, kao πto je duhovito primetio Jakov JukiÊ nekada postojao prividni ateista, danas dominira
prividni vernik kao dominantan socioloπko-psiholoπki
tip liËnosti, a druπtveni konformizam tera ljude da se
prilagode ovom tipu.
„Skok“ u tzv. demokratiju je u veÊini tranzicijskih zemalja popraÊen i uvoenjem veronauke. Ishitreno i
faktiËki bez javne rasprave, u BiH se veronauka poËinje izvoditi u kontekstu ratnih zbivanja. U takvim okolnostima i nije moglo doÊi do javne rasprave i do uËeπÊa struËnjaka/inja iz razliËitih oblasti u ovom procesu
(Popov & Ofstadt, 2006:74). To je svakako dalo zamajac ionako polarizovanoj javnosti duæ linije versko/sekularno te je i dan danas svaki pokuπaj konstruktivnog
dijaloga na ovu temu unapred osuen na neuspeh.
Problemi koji su povezani sa konfesionalnom veronaukom, kao πto su diskriminacija, segregacija i sl. su se
pokuπali ispraviti uvoenjem nekonfesionalnog predmeta Kultura religija. Ideja za ovaj projekat se poËela
realizovati od 2000. godine na ideju Goethe Instituta,
OSCE-a i nekih inicijativa pokrenutih od strane civilnog
druπtva, ali je nailazila i dalje nailazi na πto otvoreni
πto prikriveni otpor verskih zajednica. Iznose se argumenti npr. da se religija veÊ dovoljno izuËava u πkolama (πto kroz konfesionalnu veronauku πto kroz druge
predmete kao πto su istorija, likovno i sl.), a iz teoloπkih krugova se Ëuju Ëak i tvrdnje da se religija ne moæe

15
izuËavati sa nekog navodno neutralnog stanoviπta
(Popov & Ofstadt, 2006: 102). No, predmet omoguÊava upoznavanje sa razliËitim religijama, sticanje dijaloπkih veπtina πto odgovara principima modernog, pluralnog druπtva. On takoe neguje religijsku raznolikost i pluralnost, podstiËe nezavisno miπljenje, obezbeuje inkluziju buduÊi da svi/e uËenici/e bez obzira
na pripadanje odnosno nepripadanje odreenoj verskoj tradiciji sluπaju ovaj predmet. Kao takav, on obezbeuje ukljuËenost verskih manjina ali i dece iz ateistiËkih porodica Ëije su potrebe nevidljive ukoliko se ostane iskljuËivo na konfesionalnom modelu. Predmet je
voen tzv. Toledo principima, gde se istiËe da verska
nastava treba da bude zasnovana tako da podstiËe
poπtovanje ljudskih prava, organizovana na praviËan,
precizan naËin; da je potrebno stvoriti πkolsku klimu
uzajamnog poπtovanja i razumevanja; πkole su odgovorne za nastavu, πto ne umanjuje ulogu porodice i
verskih zajednica u nastavi o religijama i verovanjima;
nastavni planovi treba da budu u duhu odmerenog
pristupa, a u podjednakoj meri treba uzimati i religijska i nereligijska stanoviπta da bi se obezbedila inkluzija a spreËili negativni stereotipi; nastavni planovi treba da reflektuju istorijske i savremene dogaaje, globalne i lokalne i posvetiti se razliËitim pluralnim perspektivama koje postoje u πkoli i druπtvu Ëime Êe se
uzeti u obzir problemi svih zainteresovanih strana u
obrazovanju (v. OSCE/ODIHR, 2007).
Predmet se neujednaËeno i selektivno primenjuje u
razliËitim πkolama i delovima BiH, i njegova dalja buduÊnost je joπ neizvesna. Zanimljiv je podatak da je
najveÊi oponent predmetu KatoliËka crkva, dok su, s
druge strane, udæbenici za katoliËku konfesionalnu
veronauku napisani na priliËno otvoren i sadræajan
naËin, gde je dat prostor i za prikaz uËenja drugih religija ali i pogleda na svet (Popov & Ofstadt,
2006:88). U kantonima gde katoliËko stanovniπtvo
nije u veÊini, KatoliËka crkva je uzela uËeπÊe u realizaciji ovog predmeta, kao πto je npr. sluËaj u Srednjoπkolskom katoliËkom centru u Sarajevu a gde je
predmet dao zavidne rezultate (v. »udiÊ, 2009).
Ipak, preovladao je stav predstavnika KatoliËke crkve
da predmet ima skrivene politiËke ciljeve, Ëak i da se
neke modifikovane totalitarne pretenzije kriju iza
njega. Objavljivanje udæbenika Kultura religija je takoe praÊena kontroverzama, a alarmantan je sluËaj
da su se npr. u Bijeljini, kada je zapoËeto sa eskperimentalnim izvoenjem ovog predmeta, pojavili plakati koji su asocirali da je novi predmet satanistiËkog
karaktera (!).
Veronauka i ljudska prava
Poseban problem se otvara ako, kada prelistamo
razliËite deklaracije o ljudskim pravima, vidimo da je
obaveza obrazovnih institucija da doprinesu toleranciji, razumevanju i dijalogu izmeu razliËitih kultura, religija, svetonazora i sl. No, u sluËaju ovdaπnje konfesionalne veronauke to nije sluËaj. Stereotipi prema
drugim konfesijama su sastavni deo samog verskog
uËenja, πto se i manifestuje na nekim mestima u verskim udæbenicima. Iako je doπlo do zajedniËke revizije

16
udæbenika u saradnji sa OSCE-om i neki od najproblematiËnijih sadræaja odstranjeni iz udæbenika, i dalje
ima sadræaja koji izazivaju pozornost i zabrinutost (v.
SmajiÊ, 2007). Tako npr. u udæbenicima islamske veronauke stoji da se svako dete rodi u prirodi islama, ali
njegovi roditelji od njega naprave Jevrejina ili hriπÊanina, a u pravoslavnim npr. stoji da je islam fatalistiËka
religija. Govoriti o drugim religijama a da one nemaju
moguÊnost da same sebe predstave je problematiËno
sa stanoviπta ljudskog digniteta i prava na razliËitost.
Na ove aspekte deklaracija se u ovdaπnjim verskim zajednicama ne obraÊa adekvatna paænja, veÊ se stavlja
naglasak na pravima roditelja da1 im se deca obrazuju
u skladu sa uverenjima roditelja.
Posebno je simptomatiËan govor mrænje prisutan u
udæbenicima kada je reË o ateistima. Ateisti se imenuju bolesnim, nedovrπenim ljudima, i ateizam se poistoveÊuje sa nemoralom (Popov MomËinoviÊ, 2009: 59).
To pokazuje da je pozivanje na verske slobode u svrhu pravdanja veronauke od strane verskih zajednica
krajnje licemerno, imajuÊi u vidu da sloboda vere podrazumeva i slobodu od vere! RazliËite analize pokazuju da je netolerancija prema ateistima izraæenija nego meukonfesionalna netolerancija. A bosanskohercegovaËki sociolog religije i akademik Ivan CvitkoviÊ
lamentira da bh. javnost treba educirati da ateizam nije jednako nemoral!
Potrebno je naroËito podvuÊi da se iz meunarodnih deklaracija i konvencija ne moæe izvesti pravo na
veronauku kao temeljno ljudsko pravo, kao ni zakljuËak koji je oblik verske nastave najpoæeljniji sa stanoviπta ljudskih prava (Moe, 2005). S tim u vezi, dræave
imaju priliËan stepen diskrecije kada je reË o verskoj
nastavi, a kako Êe ona izgledati i da li Êe je biti zavisi
od religijske slike odreenog druπtva i modela odnosa
crkve i dræave u toj zemlji. No, svi ovi dokumenti naglaπavaju obavezu tolerancije i nediskriminacije, a dræave su obavezne da obezbede obrazovanje koje Êe
doprineti razvoju ljudske liËnosti, pospeπiti poπtovanje
ljudskih prava i sloboda i promovisati razumevanje, toleranciju, prijateljstvo izmeu svih nacija i svih rasnih,
etniËkih, verskih i drugih grupa (CESCR Art. 13.1).
Neki univerzalan model nije moguÊ, veÊ zavisi od
druπtvenog konteksta i druπtvenih potreba. No, svakako je Ëinjenica da zemlje sa zavidnim nivoom ljudskih
prava a u kojima postoji konfesionalna veronauka teæe da ovaj predmet prilagode potrebama druπtvene
pluralnosti i razvoju kritiËke svesti kod uËenika. Preispituju se i eksperimentalno uvode alternativni pristupi,
kao πto su npr. dijaloπki pristup, gde se inicira dijalog
unutar odreene vere buduÊi da i nju karakteriπe unutraπnji diverzitet ali i dijalog izmeu razliËitih vera. Na
taj naËin uËenici/e grade tzv. metakulturnu kompetenciju da razumevaju πira druπtvena zbivanja. Takoe
je interesantan i tzv. interpretativan model - u ovom
pristupu, naglasak nije na transmisiji znanja veÊ se koriste resursi koje uËenici poseduju i imaju u sebi. UËenici ovde koriste situacije iz vlastitog æivota da bi bolje
razumevali religiju. Oni se podstiËu da reflektuju razliËite sadræaje, njihovi æivotni problemi su polaznica oko
koje se strukturiraju nastavne jedinice, podstiËe se

Bosna i Hercegovina
unutraπnji dijalog kao i dijalog sa drugim uËenicima, a
lekcije se planiraju ne na osnovu zadanih sadræaja veÊ
na osnovu potreba uËenika, njihovih kognitivnih sposobnosti i iskustava (Thompson, 2006: 103). Ovakav
model postiËe samosvest i kritiËku svest uËenika, a po
nekim tumaËenjima je pogodan i u nastavi koja se izvodi se decom sa posebnim potrebama buduÊi da se
bazira na principima uËenja iznutra, a ne „baratanju“
sa gomilom informacija (Isto, 99). U novije vreme paænju privlaËi i tzv. holistiËki model - ovde se verski sadræaji ne uËe izolovano, veÊ se povezuju sa drugim
znanjima koja uËenici imaju, bilo da se radi o znanjima koja se stiËu iz drugih πkolskih predmeta, kod kuÊe ili gledanjem televizije (Lemu, par. 12). Polazi se od
toga da nas Boæja objava podstiËe da razmiπljamo,
posmatramo, ispitujemo, istraæujemo, reflektujemo i
razumevamo, a ne da polusvesno usvajamo razliËite
sadræaje. Ovaj pristup je privukao paænju u islamskoj
veronauci buduÊi da je u islamu dugo vladala predrasuda da je dobar musliman onaj koji napamet zna razliËite delove Kur’ana i da su deca joπ od malih nogu
sticala ovakvu jednu sliku o islamu (isto, par. 8). Takoe, u ovom pristupu se teæi izbeÊi dihotomija vera/razum a razliËiti segmenti uËenja se povezuju u
smislenu celinu i samo u odnosu na nju dobijaju svoj
smisao.
U bh. modelu dominira pristup verskom obrazovanju kao verskoj pismenosti - bilo da se radi o opismenjavanju o uËenjima vlastite, ili razliËitih religija, a naglasak je na prenoπenju i usvajanju znanja, a uËenici
su na taj naËin svedeni na puke objekte verske nastave koja je sama sebi svrha. Verska nastava treba da
ima funkciju proπirivanja vlastitih horizonata, razvoja
teænji ka odgovornom obliku zajedniËkog æivota, razvoja emotivnih senzora, æivotnom bogatstvu, dijalogu
sa sobom i sa svetom, a ne da bude sredstvo za nesmetanu akumulaciju moÊi i uticaja odreene druπtvene grupe ili organizacije u navodno, slobodnom i demokratskom druπtvu. Fokus u obrazovanju treba da
bude na detetu i na dobrobiti druπtvene zajednice kao
celine, a ne iskljuËivo partikularnih identiteta i grupa,
πto ove pak ne spreËava da neguju svoju osobenost.
»injenica da se konfesionalna veronauka praktikuje u
javnim πkolama zahteva da se πiri interesi i vizure uzimaju u obzir. Ujedno treba stalno i iznova inicirati kritiËka promiπljanja s obzirom da na relaciji konfesionalna veronauka - sekularna dræava prirodno proizlaze
stare i nove tenzije.
Jer, „Bog je ili univerzalna tema, opÊeljudska tema
ili uopÊe nije tema“. (Metz, 2004:232). Ova tvrdnja
pak ne govori o presudnoj ulozi religije i crkve u druπtvenom æivotu, veÊ, naprotiv ukazuje na samoograniËenje teologije, jer „Bog nije nikada privatno vlasniπtvo Crkve ili teologije“ (isto).
Povratak svetog
Religijski revival je jedna od Ëinjenica savremenosti.
»ovek u sebi nosi potrebu za Bogom i za viπim smislom, a profane kategorije i vrednosti nisu u stanju da
zadovolje ove potrebe. U svom eseju Gott ist wieder
da, Volfram Vajmer ukazuje da se ovaj trend ne tre-

17

Bosna i Hercegovina
ba posmatrati iskljuËivo negativno buduÊi da su najveÊi zloËini poËinjeni u XX veku, veku bez Boga (Weimer, 2006). A u svojoj kritici liberalnog multikulturalizma kao rafiniranog varvarizma, koji prihvata Drugog tek poπto ga liπi njegove drugosti, Slavoj Æiæek u
provokativnom obratu, apeluje na hriπÊanske vrednosti kao kriterij koji je odvojio Evropljane od tradicionalnog varvarizma (pr. ObuËiÊ, 2011:90).
No, ostaje upitno da li je tzv. dijalektika prosvetiteljstva i racionalizma dovela do Auπvica, kao πto npr. tvrde Adorno i Horkhajmer, ili je hriπÊanstvo to koje je
vekovima negovalo antisemitizam i utrlo put holokaustu. Ili tu moæda i nema bitne razlike, imajuÊi u vidu Ëinjenicu da je modernizacija inherentno povezana
sa hriπÊanskim mesijanskim konceptom novog vremena, radikalno novog doba (Moltmann, 1999: 9). Povratak religiji moæe da bude indikator kritike savremenog druπtva i politiËkog poretka, posebno neoliberalnog egoizma i træiπnog fundamentalizma (u tom smislu Æiæek provokativno i duhovito govori o islamskim
fundamentalistima kao modernom proleterijatu!). No,
u isto vreme, ovaj povratak moæe da bude i u sluæbi
vladajuÊih struktura, kao πto je npr. sluËaj u BiH, gde
politiËari svoj legitimitet temelje i na redovnom obavljanju religijskih rituala i koriπtenju verskih simbola u
svrhu promocije pripadnosti svojoj naciji/konfesiji.
Povratak svetog treba posmatrati kao druπtvenu Ëinjenicu ali imati pri tom u vidu razliËite oblike ispoljavanja ovog povratka. On se moæe manifestovati kao verski fundamentalizam ali i kao moguÊnost za kreativniju
i produktivniju ulogu religije u javnoj sferi πto treba naravno da inicira kritiËku svest o odgovornosti verskih
zajednica za njihovu obnovljenu druπtvenu ulogu. Dihotomija privatno/javno tu nije od velike pomoÊi, jer
se religija uvek manifestovala u zajednici (sama reË religare na latinskom znaËi povezati), a svoenje religije
na puku privatnost odgovara principima buræoaskog
druπtva i njegovoj vladajuÊoj ideologiji (Metz, 2004:
133). Ovo svoenje religije na privatnu sferu ima negativne posledice, tako su npr. Nemci vernici u nacistiËkoj
NemaËkoj mogli briæljivo da neguju svoju kuÊnu religijsku moralnost i da u isto vreme nemo posmatraju sudbinu Jevreja (Isto, 228). To je povezano i sa Banhoferovim pojmom jeftine milosti koja je obezbeena univerzalnom religijskom porukom a da pri tom nema nikakav uËinak po dobrobit konkretne druπtvene zajednice. U kontekstu prevladavanja negativnih pojava koje proizlaze iz puke privatizacije religije iz Ëega mogu
proisteÊi i tvrdnje da je i sama ideja kolektivnog dobra
i ljudske zajednice ne samo nemoguÊa veÊ i nepoæeljna, kao i prevelike akumulacije moÊi verskih zajednica
i teænji nekih verskih lidera da sa navodno moralizatorske pozicije kontroliπu javni diskurs i nameÊu odreene
politiËke odluke, potrebno je i dalje iznalaziti modele
uËeπÊe religija u javnoj sferi demokratskog druπtva i
promiπljati mesto i ulogu veronauke u javnim πkolama.
TaËno je da brojni problemi naπeg druπtva delom proizlaze iz problematiËnog uËeπÊa religijskog u javnoj sferi. No, ne treba zaborativi da svoenje religije na privatnu sferu samo spolja izgleda nepolitiËki, „da bi tako
mogla πto neospornije djelovati kao potajna dræavna

religija u naπem graanskom druπtvu...“ Takva religija
je opijum, ali ne u smislu utehe za siromaπne i nemoÊne, „nego za one koji posjeduju i koji veÊ imaju izgleda i buduÊnost“ (Metz, 2004: 133).

Mr.sc. Zlatiborka Popov MomËinoviÊ je viπa
asistentkinja sociologije na Filozofskom fakultetu Univerziteta u IstoËnom Sarajevu.
1 Parents have a prior right to choose the kind of education that
shall be given to their children. Universal Declaration of Human
Rights, Art. 26.3.

Literatura
CvitkoviÊ, I. „Vjeronauka u obrazovnom sistemu u BiH“, u: Z. KuburiÊ
(prir.), Religija, veronauka, tolerancija, Novi Sad: CEIR, 2002., str.
35-40
»udiÊ, S. „RazliËite religije pod jednim krovom: U susret inkluzivnom
vjerskom obrazovanju u Bosni i Hercegovini“, Religija i πkolovanje u
otvorenom druπtvu: Preispitivanje modela religijskog obrazovanja u
Bosni i Hercegovini, Sarajevo: Fond otvoreno druπtvo Bosna i Hercegovina, 2009., str. 35-50
Hull, J. M. The Contribution of Religious Education to Religious Freedom: A Global Perspective, International Association for Religious
Freedom, URL: http://www.iarf.net/REBooklet/Hull.htm (preuzeto
12.02.2012)
Jackson, R. Rethinking Religious Education and Plurality. Issues in Diversity and Pedagogy. London and New York: Routledge Falmer,
2006.
Krneta, D. „Vjeronauka u πkoli u Republici Srpskoj: Izmeu apologetike i osporavanja“, Religija i tolerancija, br. 3, str. 7-21
Kodelja, Z. & Bessler, T. Religija i πkolovanje u otvorenom druπtvu. Sarajevo: Open Society Institute, 2007.
KuburiÊ, Z, i DaËiÊ, S. Metodika verske nastave. Novi Sad: CEIR, 2004.
Lemu, A. B. A Holistic Approach to Teaching Islam to Children: A Case Study in Northern Nigeria, International Association for Religious
Freedom, URL: http://www.iarf.net/REBooklet/Nigeria.htm (preuzeto 12.02.2012)
Metz, J. B. PolitiËka teologija. 1967-1997, Zagreb: KrπÊanska sadaπnjost, 2004.
Moe, C. „Religious Human Rights and Religion in Schools“, Paper presented at the international conference Religion in Schools: Problems
of Pluralism in the Public Schools, Kotor, Montenegro, 22-24 April,
2005.
Moltmann, J. God for a Secular Society. The Public Relevance of
Theology, London: SCM Press, 1999.
MujkiÊ, A. Mi, graani etnopolisa. Sarajevo: ©ahinpaπiÊ, 2007.
ObuËiÊ, E, „Æiæek protiv barbarizma s ‘humanim licem’“, Diskursi - druπtvo, religija, kultura, br. 2, god. 2011, str. 87-94
ODIHR Advisory Council of Experts on Freedom of Religion and Belief, Toledo Guiding Principles on Teaching about Religions and Beliefs in Public Schools, Warsaw: OSCE/ODIHR, 2007.
SmajiÊ, A. „Images of Religious Others in Religious Education
Textbooks for Primary Schools in Bosnia and Herzegovina, in: C.
Moe (Ed.), Images of the Religious Other: Discourse and Distance in
Western Balkan, Novi Sad: CEIR, 2007., p. 97- 122
StaniπiÊ, M. „O obrazovanju. Istorija u vjeronauci- vjera bez nauke“,
Puls
demokratije,
http://arhiva.pulsdemokratije.net/index.php?id=290&l=bs (preuzeto 01.03.2012)
TrbiÊ, Dæ. (ur.). Obrazovanje u Bosni i Hercegovini: »emu uËimo djecu? Analiza sadræaja udæbenika nacionalne grupe predmeta. Sarajevo: Fond otvoreno druπtvo Bosna i Hercegovina, 2007.
Popov, Z. & Ofstadt, M. „Religious Education in Bosnia and Herzegovina“, in: C. Moe and Z. KuburiÊ (Eds.), Religion and Pluralism in
Education: Comparative Approaches in Western Balkans. Novi Sad:
CEIR in cooperation with Kotor Network, p. 73-107
Popov-MomËinoviÊ, Z. „‘Male’ religijske manjine u sistemu verske nastave u BiH: izmeu nevidljivosti i negativnih stereotipa“, Religija i
πkolovanje u otvorenom druπtvu: Preispitivanje modela religijskog
obrazovanja u Bosni i Hercegovini, Sarajevo: Fond otvoreno druπtvo
Bosna i Hercegovina, 2009., str. 51-67
Weimer, W. „Gott ist wieder da“, Cicero, Online Magazin für politische Kultur, http://www.cicero.de/berliner-republik/gott-ist-wiederda/37539 (preuzeto 15.12.2012)

18

Slovenija

Sve se vraÊa, sve se plaÊa

dr.sc. Sonja Lokar
SocijalistiËki projekat u Jugoslaviji, koji se oslanjao na svenarodni antifaπistiËki pokret i gradio svoju ideologiju na
kritici staljinistiËkog komunizma na jednoj strani i imperijalistiËkog kapitalizma sa svim njegovim demokratskim
institucijama, na drugoj strani, ostao je na pola puta.
Iznedrio je vrlo maπtovitu i dalekoseænu viziju
neposredne demokratije radnika i graana u kojoj je
pokuπavao, barem u teoriji, smanjiti golo politiËko predstavniπtvo na ujedinjavajuÊu ulogu komunistiËke avangarde, a odluËivanje o raspolaganju profitom stvorenim
druπtvenim privreivanjem predati u ruke samoupravno
organizovanih zaposlenika i graana.
Graansku demokratiju je pojmio kao sakrivanje
stvarnih interesa druπtvenih grupa iza ideoloπkih maski
politiËkih partija, i umesto toga pokuπavao na scenu
dovesti takozvani pluralizam samoupravnih interesa i uz
posredovanje samoupravno organizovane neposredne
demokratije ljudi omoguÊiti da se nau razvojna reπenja,
koja bi bila optimalna za veÊinu ljudi u proizvodnim jedinicima i na svim nivoima njihove teritorijalne organizovanosti.
Ako je ikada neko sumnjao, danas je svima nama, koji smo
poslednjih 20 godina kuπali sve fllepote« kapitalizma divljeg istoka i njegove jadne forme primitivno shvaÊene predstavniËke parlamentarne i partijske demokratije, jasno
koliko je kritika i staljinizma i graanske demokratije nekadaπnjih jugoslovenskih komunista bila u dobrom smeru.
Danas je mnogo viπe nego 1948. ili 1974. na dnevnom
redu borba protiv ekonomskog, socijalnog i liËnog
otuenja koju proizvode razni izvitopereni oblici monopartijske dræave, dræave koja pojedinku i pojedinca pretvara u
svoj objekat kome po miloj volji odreuje dozu sve manjih
ljudskih prava. Ili pak poluËi redukciju u prividno slobodnom politiËkom pluralizmu, koji nas redukuje na apstraktne graane i u kojoj se sloboda svodi na slobodu biraËa
da svake Ëetiri godine biraju grupu spretnih politiËkih
lobista koji Êe za interese bogatih i moÊnih manipulisati i
iskoriπtavati sve moguÊe resurse u narednom izbornom
periodu.
Samoupravni socijalizam je propao jer je njegova ujedinjavajuÊa politËka snaga, komunistiËka avangarda, izgubila bitku sa globalnim kapitalom koji ju je uvukao u
duæniËku krizu i nakon toga ubedio da Êe bolje upravljati

Ljubljana u 18. stoljeÊu (PristaniπÊe na Bregu, 1765.)

druπtvom, u kome Êe njeni menadæeri preuzeti ulogu vlasnika kapitala, a njegovi ideolozi ulogu profesionalnih politiËara, nego druπtvom, u kome Êe trud omoguÊiti ljudima
da æive i rade u ekonomskom i politiËkom sistemu u kome
bi bili sposobni ekonomski i socijalno upravljati sami
sobom.
O tom delu razloga za poraz socijalizma u Jugoslaviji se
mnogo zna, jer su predstavljene brojne analize, ali se malo
zna o jednom drugom uzroku tog poraza, koji se odnosi
na nesposobnost komunistiËke avangarde da u procesu
oslobaanja radniËke klase od tiranije privatnih vlasnika
sredstava za proizvodnju i politiËkog zamajavanja njihovih
predstavnika u buræoaskoj demokratiji, dovoljno konzistentno razvije i viziju osloboenja Ëovekove individualnosti
i graenja njegove slobodne ali socijalno odgovorne
liËnosti. Nuænost klasnog jedinstva u sukobu sa mnogo
jaËim protivnicima posluæila je kao izgovor za ukidanje
unutraπnje demokratije u avangardi, za ukidanje nuæno
potrebne zaπtite manjinskog glasa u politiËkom odluËivanju o raznim pitanjima, kada veÊina negira neko ljudsko
pravo manjine — na primer, pravo na ostajanje pri vlastitom miπljenju. Jedna od tragiËnih posledica takvog
ponaπanja Saveza komunista jeste bila i ta da je tako
spreËila novo, napredno poimanje i æivljenje slobodne
ljudske individualnosti i intime.
Oslobaanje æena i dece od privatnog patrijarhata je
postalo deo programa jugoslovenske socijalistiËke revolucije,
ali je bilo postavljeno mnogo manje radikalno od programa
oslobaanja radnika od kapitalistiËkih odnosa proizvodnje i
mnogo je doslednije svedeno na pretvaranje privatnog u
partijski patrijarhat nad æenama i decom. Zbog toga je
poimanje nuænosti promena odnosa moÊi muπkaraca i æena
u privatnim odnosima i odnosima u porodici ujedno pitanje
slobode i odgovornosti vezanih za reprodukciju ljudske
vrste, mehaniËki podreeno borbi za floslobaanje rada«, a
pitanje slobode u ljudskoj seksualnosti skoro da nije ni stiglo
na dnevni red tadaπnje politike veÊ je zapinjalo u nekakvom
komunistiËkom puritanizmu ili se jednostavno preÊutkivalo.
Kaænjavanje homoseksualaca i lezbejki, proganjanje ærtava prostitucije zakonom i nepriznavanje nasilja nad æenama
u sferi privatnosti kao politiËke teme sve do pred kraj socijalistiËke ere su najdrastiËniji simptomi istorijskog teorijskog

Slovenija
manjka demokratije u naπoj strategiji samupravnog socijalizma. U poletu nade za slobodnijim i boljim æivotom, koji se
pretvorio u proces stvaranja nacionalnih dræava sa tipom
kompradorskog kapitalizma, u kome su graani i graanke
odbacili socijalistiËki druπveni projekat u Sloveniji, pitanje individualnog osloboenja Ëoveka kao liËnosti, igrala su mnogo
veÊu politiËku ulogu nego πto smo bili svesni.
Bez obzira na demokratki deficit Saveza komunista,
stvarne socijalistiËke tekovine u oslobaanju æenske seksualnosti (pravo na slobodno sklapanje i okonËanje braka,
razumevanje porodice kao pluralne druπtvene institucije
kojom se dræava i zakon prvenstveno bave iz najboljih interesa dece, pravno izjednaËavanje prava dece bez obzira da li
su roena u braku ili van braka, i sloboda, koje smo kao
æene izborile u sferi odluËivanja o vlastitom telu — npr. naπa
sloboda u odluËivanju o raanju) u Sloveniji su postale civilizacijske tekovine koje su se branile takvom odluËnoπÊu, da
ih nisu mogle ni smanjiti, a kamoli poniπtiti, nikakve ofanzive
ujedinjenih snaga katoliËke crkve, konzervativnih stranaka i
druπtvenih pokreta za vraÊanje ka tradicijama patrijarhalne
porodice vezane za formalno sklopljen brak ili na prava
fetusa na æivot od zaËeÊa.
Ali nam se taj manjak revolucionarne dubine naπih socijalistiËkih odogovora na ljudska prava raznih manjinskih
grupa i potpuna odsutnost promiπljanja o biti ljudske individualnosti u socijalizmu, poslednjih 20 godina neprestano
obija o glavu. PlaÊamo ga porazima na referendumima o
ljudskim pravima æena bez muπkih partnera na veπtaËku
oplodnju, i seksualnih manjinskih grupa i njihove dece, o
kojima se uopπte ne bi smelo odluËivati na referendumu.
Prvi takav referendum koji je ogolio dubinu istorijski
uvreæenog maËizma i prava muπkaraca da kontroliπu æensku seksualnost, dogodio nam se 2001. godine, kada su
desne politiËke stranke i katoliËka crkva uspeπno osporile
pravo æene bez muπkog partnera na medicinski potpomognutu oplodnju. U socijalizmu su æene to pravo slobodno praktikovale a da se o tome uopπte nije raspravljalo, dok smo u demokratiji to pravo izgubile, jer ga socijalizam nikada nije izriËito postavio na dnevni red i utemeljio
kao ljudsko pravo. U glavama je ostala ideoloπka partijarhalna magla, i kada su katoliËki Ëistunci izaπli sa parolom
da svako dete treba da ima zakonom osigurano pravo na
oca i majku, koji se o njemu zajedno brinu, takozvana leva
i liberalna slovenska veÊina se rascepila na one koji su preπli
u konzervativni tabor, na tanku manjinu, koja je oËajniËki
pokuπavala da akcijama u okviru civilnog druπtva rastjera
tu maglu, i na veÊinu, koja je odluËila da se o pitanjima te
vrste ne æeli opredeliti, pa uopπte nije izaπla na referendum. Pobedio je katolicistiËkim Ëistunstvom potpomognut
patrijarhat.
Drugi poraz, koji su u celini proizvele unutraπnje podele
na tradicionaliste i naprednjake u svakoj od takozvanih
levih stranaka, koje su tada vladale u Sloveniji, i taktiziranja
i strah pred konzervativnom veÊinom u Sloveiji od strane tih
istih stranaka, donelo nam je njihovo odustajanje od sprovoenja parlamentarne procedure kojom bi se na jedan
zaista pravedan, nediskriminativan naËin omoguÊila jednaka prava istopolnim parovima i izjednaËilo njihov status sa
tradicionalnom braËnom zajednicom, osim prava na usvajanje dece. Napredna, iako joπ uvek veoma kompromisna,
reπenja postignuta su u dugim pregovorima parlamen-

19
tarnih politiËkih stranaka i nevladinih organizacija homoseksualaca i lezbejki oko svake stavke u tekstu tog zakona.
Pregovore je veoma uspeπno vodila jedna odluËna socijaldemokratska æena, Alenka Kouπca, koja je tada obavljala
funkciju dræavne sekretarke u ministarstvu rada i porodice.
Istraæivanja javnog mnenja pred izbore 2004. godine
pokazivala su da veÊina podræava predloæena napredna
reπenja, ali tadaπnja levo-liberalna koalicija predlog zakona
nije pravovremeno poslala u parlametarnu proceduru iz
straha da Êe izgubiti izbore. Izbore je svakako izgubila, iz
drugih razloga, a pomenuti tekst zakona je vladajuÊa desna
koalicija potpuno osakatila, svodeÊi ga na pravo homoseksualaca da registruju svoje partnerstvo, bez ikakvih pravnih
posledica koje na primer povlaËi sklapanje tradicionalnog
braka izmeu muπkarca i æene.
TreÊi poraz usledio je na upravo izgubljenom referendumu na kome su graani odbacili ideju da se prava dece iz
svih vrsta porodica, onih koje su osnovane tradicionalnim
brakom, zatim onih koja æive u vanbraËnim zajednicama i
onih koje æive u parovima istopolnih partnera,
izjednaËavaju. Zakon je ovog puta prihvatila levo-liberalna
veÊina u parlamentu pre nego πto je njena vlada dospela
na prevremene izbore u decembru 2011. KatoliËka crkva,
desniËarske stranke i veoma dobro organizovana homofobno nastrojena civilna inicijativa podigle su konzervativni
deo javnosti retorikom zaπtite ugroæenosti tradicionalne
porodice i njenih svetih vrednosti, i spreËili da i homoseksualci sa decom iz svojih proπlih veza mogu da usvajaju decu
svojih istospolnih partnera. U mnogoËemu se ponovio scenario iz 2001. godine — Ustavni sud je, pozivajuÊi se na proceduralne razloge, ciniËki dozvolio referendum o ljudskim
pravima nepopularne manjine, πto je flagrantno krπenje
naËela demokratije, koja i u Sloveniji, kada se radi, na
primer, o kulturnim pravima nacionalnih manjina, nije svedena samo na puko odluËivanje veÊine, veÊ ima i ugraene
mehanizme zaπtite manjinskog glasa. Opet su istraæivanja
javnog mnenja pokazivala da veÊina graana i graanki prihvata predloæena napredna reπenja u zakonu o porodici,
usvojenom uz podrπku parlamentarne veÊine, ali opet je
pobedila konzervativna struja koja je uspela mobilisati svoje
pristalice, dok su po tom pitanju podeljeni glasaËi levice i liberala ili tiho preπli u tabor desnice ili muËki ostali kod kuÊe.
Kada sam se osetila loπe zbog rezultata tog poslednjeg referenduma, setila sam se da je u Jugoslaviji joπ osamdesetih
godina homoseksualnost tretirana kao kriviËno delo i teπila
se da je rezultat referenduma ovoga puta ipak pokazao
znatan napredak. U oba sluËaja na referendum je izaπlo
malo ljudi — 2001. 35,66 %, a ovog puta samo 30,31 %.
Pravo æena na veπtaËku oplodnju 2001. godine dotuËeno
je konzervativnom veÊinom od 72,26 %, a prava homoseksualnih parova da usvajaju decu svojih partnera, iako je
poraæeno, ipak je dobilo podrπku od 45 %. Napredni deo
civilnog druπtva u Sloveniji poËeo je, izgleda, ipak ne samo
rasterivati partijarhalnu ideoloπku maglu u glavama ljudi,
veÊ i graditi jedno novo poimanje ljudske individualnosti i
manjinskih ljudskih prava.

Sonja Lokar je lijeva politiËarka i Ëlanica Savjeta Ëasopisa. Bila je Ëlanica Predsjedniπtva SR
Slovenije i parlamentarna zastupnica
Socijalih demokrata.

20

Srbija

O kontinuitetu dræavnih
institucija u Jugosferi:
sluËaj Srbije

Branko MiπoviÊ

Termin „Jugosfera“ skovao je britanski novinar, publicista, Timoti Dæuda pre tri godine piπuÊi za list „Ekonomist“. Dæuda je ovim terminom hteo da izbegne nedovoljno precizne termine poput jugoistoËne Evrope,
zapadnog Balkana, a isto tako i da prevazie neoperacionalnu kategoriju dræava bivπe Jugoslavije (ex-Yu)
koja se najËeπÊe uzima kao slika, statiËnost, nepovezanost, koegzistencija izmeu poratnih zidova. Jugosfera, u tom kontektsu, predstavlja procesualnost koja se
javlja posle ratnih devedestih kao umreæavanje nekadaπnjih jugoslovenskih socijalistiËkih republika. Ove
tendencije umreæavanja vidljive su u sportu, kulturnim
manifestacijama, a polako se umreæava i ekonomski
kapital stvarajuÊi mikrokosmos svetske globalizacijske
mreæe. Dæuda primeÊuje da kompanije iz bivπe Jugoslavije na evropskom i svetskom træiπtu nisu konkurentne i da se poslednjih godina sve viπe okreÊu nekadaπnjem jedinstvenom jugoslovenskom træiπtu (Judah
2009). NajveÊe prepreke umreæavanju i intenzivnijoj
integraciji Jugosfere predstavlja politiËki domen druπtva u kome joπ uvek preovladava pretpolitiËka kultura
kvazidijaloga. Takva pretpolitiËka kultura onemoguÊava izgraivanje graanskog druπtva i u najveÊem broju sluËajeva stanovniπtvo tretira kao podanike. PolitiËka i ekonomska struktura druπtva nalaze se u raskoraku, gde je prva definisana klerikalnim i nacionalistiËkim tonovima, a druga neoliberalnim principima. Ovaj
odnos ostavlja prazan prostor u kome bi mogla da se
pronae radniËka klasa koja bi bila spiritus movens
„denacifikcije“ i koja bi predupredila decentralizaciju i
regionalizaciju Jugosfere kao buduÊe (kon)federacije.
Dakle, denacifikacija Êe biti temeljna kada doe
„odozdo“ voena konkretnim problemima i liπena tutorstva raznih ne-vladinih organizacija.
Moæda koncept buduÊe zajednice jugoslovenskih
naroda predstavlja utopiju, ali dugoroËno posmatrajuÊi Jugosfera deluje kao logiËan ishod. U daljem tekstu
nastojaÊu da ukaæem na moguÊnosti i predispozicije
za ostvarenje tog koncepta sa osvrtom na istoriju koju valja posmatrati kao evoluciju infrastrukturnih predispozicija. NeÊe biti reËi o dnevnopolitiËkim i ekonomskim aktivnostima jer Êe se tekst bazirati na isto-

rijskosocioloπkom prikazu. SluËaj Srbije je namerno
izabran s obzirom da raspadanje socijalistiËke Jugoslavije joπ uvek nije zavrπeno i da se ono odvija po πavovima naglaπenim u komunizmu (problem Republike
Srpske, zatim Kosova i Metohije gde se javlja odstupanje u Jugosferi s obzirom da Albanci predstavljaju najveÊu etniËku skupinu neslovenskog porekla i da su bili veoma slabo integrisani u institucije) (Judah 2009).
Takoe, Srbija uzima istaknuto mesto i zbog konfrontacije sa Crnom Gorom sa kojom se donedavno bratimila, a na kraju je tu i sluËaj sa Hrvatskom sa kojom
postoji burna istorija sukoba koja je rezultirala progonom srpskog stanovniπtva devedesetih. Iz ovoga se vidi da je Srbija od svih nekadaπnjih republika imala najveÊi opseg delovanja koji nije ukljuËivao jedino Sloveniju i Makedoniju (mada se i Makedonija po istorijskom pravu tretirala kao deo, Juæna Srbija, Velike Srbije). Situacija danas takoe ostavlja Srbiju kao faktor
(ne)stabilnosti u Jugosferi, a uzroke takvoj situaciji
nastojaÊu objasniti kroz sociologiju dugog trajanja.1

Ministarstvo
inozemnih
poslova Srbije,
Beograd

Srbija
Dugo trajanje, takoe, predstavlja kontinuitet institucija i imunitet druπtva na harizmu pojedinca i potencijalne manipulacije.
„Priguπeni totalitarizam“
PoËetak analize nacionalne ideje u sluËaju Srbije kreÊe od jedne digresije i paralele sa Francuskom. „Francuski pristup problemu politiËkog autoriteta... oblikuju tri kljuËna faktora: politiËka borba koja je uvijek
voena sektaπki ogorËeno i bez ostatka, ne πtedeÊi ni
jedno podruËje dræavne organizacije, iskustvo vlada
koje su zlorabile svoj autoritet kako bi zadræale svoje
pozicije i nevjerojatno moÊna administracija, koja zapravo i izaziva takve zlouporabe. U francuskom stavu
prema politici postoji stalni priguπeni totalitarizam,
zbog kojeg se francuski demokrati boje snaæne vlade
i na to gledaju kao na izvor stalne opasnosti, a ne potencijalne prednosti“ (Williams, navedeno prema Tilly,
Tilly, Tilly, 2002:46)2. Ovim se æeli reÊi da decentralizacija druπtvenog sistema predstavlja veoma vaænu
pretpostavku odræivog razvoja u cilju predupreenja
nastanka „dræava dinosaurusa“ koje imaju malu glavu/centar, a veliko telo/provincije i da se, u skladu sa
logikom centralizma, ignoriπu potrebe dekoncentracije vlasti kao uvaæavanja lokalnih potreba. Ove simptome socijalne bolesti u Francuskoj dobro je primetio To kvil istiËuÊi kao indikator centralizacije porast broja
stanovniπtva Pariza i neproporcionalnu teritorijalnu
raspodelu urbanih podruËja. Ako je u Francuskoj uzrok takvoj situaciji geografija koja omoguÊava laku
kontrolu teritorije koja je omeena planinskim vencima i okeanom, kao i bitna Ëinjenica da Francuska ostaje celovita tokom srednjeg veka kada dolazi raanje
kapitalizma, onda za sluËaj Srbije vaæe isti kriterijumi
ali u nepovoljnijoj konotaciji po centralizam.
Naime, Srbija pre nego πto je pala pod Osmansku
upravu predstavlja tipiËnu evropsku feudalnu kraljevinu, a potom i carevinu. To je relativno decentralizovan
sistem u kojem se vladar i oblasni feudalni gospodar
meusobno kontroliπu, a gde je i jednom i drugom u
cilju maksimizacija ekonomske dobiti. »injenica da se
na Kosovski boj 1389. god. nisu odazvali pojedini
„srpski vladari“ ukazuje na to da moæemo govoriti o
slaboj centralizaciji koja nije u stanju da mobiliπe neophodne trupe. Isto tako, vaæno je istaÊi da ne postoji
ideja o naciji kao sistemu politiËkih graana, veË iskljuËivo kategorija podanika. Dakle, srednji vek u Srbiji ne
odskaËe od evropskog proseka tog vremena, ali se situacija bitno komplikuje konaËnim kolapsom Srbije
1459. god. kada je osvojeno Smederevo. Poslednji istaknutiji vladar despot Stefan LazareviÊ uspeo je da
konsoliduje i reformiπe dræavu, kao i da uhvati korak
sa vremenom i nastajuÊom renesansom. Meutim
uvoenjem druπtvenog sistema koji su doneli Osmanlije nastupa zastoj i regres u razvoju. Osloboenje od
Turaka iz 1912. god. deπava se u jeku buenja evropskog nacionalizma, ali nacionalizma sa kulturnim
predznakom koji sadræi ekskluzivistiËke karakteristike.
Kada je reË o geografiji kasnije stvorene Jugoslavije
treba istaÊi da je bila kao retko koja evropska dræava
u kojoj se sreÊu alpski masiv, panonska nizija, dinarski

21
alpi, rodopske planine, πarsko-pindski lanac, mediteransko primorje, kao i blago zatalasani predeli. U
kombinaciji sa nasleima viπevekovnog ropstva pod
Turcima u kojima se svaki kraj dovijao na svoj naËin u
cilju opstanka, kao i u dodiru sa bitno razliËitim krajevima koji su bili pod austrougarskom i italijanskom
kontrolom, insistiranje na centralizmu je unapred bilo
osueno na propast.
Duhovna vertikala koja je odræavala seÊanje na srednjovekovnu dræavu i veliËinu bila je oËuvana zahvaljujuÊi Srpskoj pravoslavnoj crkvi i epskim pesmama koje
su bile odreena vrsta ideoloπke mantre. Formiranje
ideje nacionalizma nastaje u duhu vremena 19. veka
(Pijemont, Pruska) koji kod Hobsbauma nalazimo kao
„nacionalistiËki program“ koji stoji naspram „revolucionarno-demokratskog stanoviπta“ (Hobsbaum
1996). Dok je za potonji sistem karakteristiËna nacija
kao politiËka zajednica, u drugom je reË o „kulturnoj
naciji“ i istiËe se znaËaj jezika, religije, etniciteta, teritorije, zajedniËkog istorijskog pamÊenja. Ideja nacionalnog osloboenja razvija se zaokruæena romantiËarskom tradicijom gde istaknuta mesta zauzimaju Petar
II PetroviÊ Njegoπ, Vuk KaradæiÊ, Branko RadiËeviÊ, i
paralelno teËe sa Ilirskim pokretom u Hrvatskoj i Sloveniji. Ljudevit Gaj kodifikuje hrvatski knjiæevni jezik
kao πtokavski dijalekt po uzoru na srpski. »esto se KaradæiÊeva reforma srpskog jezika tretira kao vulgarizacija jezika, meutim bitno je istaÊi da je ta reforma bila u skladu sa konsolidacijom politiËke moÊi na konkretnoj teritoriji gde je nacionalna ideja bila najvidljivija u praksi. Æilava i ambiciozna politiËka i ekonomska
elita koja komunicira odreenim dijalektom na odreenoj teritoriji ima sve predispozicije da institucionalizovanjem moÊi u vidu dræave nametne zaviËajni dijalekt kao zvaniËni jezik. U tome je i bila pronicljivost KaradæiÊa da odbije crkveno-slovenski kao zvaniËni, kodifikovan knjiæevni jezik. U trenutku ujedinjenja Italije
1868.god. danaπnjim zvaniËnim jezikom tada je govorilo svega 2,5% stanovniπtva, ali onog stanovniπtva
koje je imalo politiËke ingerencije da sprovede modernizaciju. Ako su etnicitet i jezik bili „spajalice“ za juænoslovenske narode, onda je religija bila taËka razdora. Istaknuto je da je SPC imala veoma znaËajnu ulogu u oËuvanju seÊanja na dræavnu tradiciju jer je kanonizovala skoro sve vladare srednjovekovne Srbije, te je
kroz ikone, freske, rituale i simboliku oËuvala kolektivno seÊanje i Ëinila ga opipljivim. Netrpeljivosti izmeu
rimokatoliËke i pravoslavne crkve nisu bile naroËito
vidljive pre stvaranja zajedniËke dræave 1918. god. jer
je do tada verski problem bio sukob sa islamom Turske, muslimanima slovenskog porekla i kombinacija
verskog i etniËkog sukoba sa Albancima. U poslednjem sluËaju konflikti na Kosovu i Metohiji predstavljaju Ëetvorostruku ideoloπku netrpeljivost (etnicitet, jezik, religija, istorijsko pravo). Jeziku, religiji i etnicitetu,
kao elementima „proto nacionalizma“, Hobsbaum dodaje kljuËni, Ëetvrti, element „svest o pripadnosti ili
proπlom pripadanju trajnom politiËkom entitetu“
(Hobsbaum, 1996:83). To je kategorija u kojoj se sjedinjuju „istorijska nacija“ i „dræavotvorni narod“. To
proto-nacionalno oseÊanje i seÊanje da je nekada pos-

22
tojala srednjovekovna Srbija bilo je snaæno i politiËki
operacionalnije u poreenju sa glavnim konkurentom,
hrvatskim proto-nacionalizmom.
Koncentracija srpskog stanovniπtva u Jugosferi se
kretala od juga prema severu i zapadu. U viπe talasa
naseljavana je danaπnja Vojvodina, Vojna Krajina i
centralna Srbija u koju se, prema analizama Jovana
CvijiÊa, tokom 18. i 19. veka doselilo oko pola miliona
Srba. Na taj naËin se etniËko jezgro dræavnosti priliËno
udaljilo od srednjovekovnih teritorija Kosova i Metohije i Raπke (Sandæak) koje su nazivane Stara Srbija, Zete (Crna Gora) i Makedonije, πto je kasnije (devedesetih godina 20. veka) omoguÊilo da se kombinuje etniËko i istorijsko pravo za ujedinjenje u jedinstvenu, Veliku Srbiju. Tvorac spoljnopolitiËke ideologije Srbije, koja nastaje polovinom 19. veka, bio je Ilija Garaπanin
poznat po svom „NaËertaniju“ (nacrt) u kome je izloæio pravce delanja nezavisne Srbije na slovenskom jugu. Kako je Srbija u 19. veku uz Crnu Goru, koja je
imala skromne kapacitete, bila jedini nezavisni slovenski dræavni entitet u Jugosferi, Garaπanin je smatrao
da bi ona trebala da povede oslobodilaËki pokret s obzirom na njen devetnaestovekovni status i srednjovekovnu zaleinu. U tom dokumentu naznaËena je geopolitiËka orijentacija Srbije prema Bugarskoj i prisajedinjenje Bosne, Hercegovine, Crne Gore, Severne Albanije (ukljuËujuÊi Kosovo i Metohiju), Srema, Banata i
BaËke. PomoÊ pri stvaranju koncepta buduÊe dræave
Garaπanin je dobio od poljskog emigranta i bivπeg ministra spoljnih poslova Rusije, Adama »artorijskog i,
njegovog agenta, Frantiπeka Zaha od kojih je dobio
savete o spoljnopolitiËkom delanju Srbije. U tim instrukcijama, pored teritorija, istiËe se da bi srpska dræava trebala da bude pokretaËka snaga u osloboenju
juænih Slovena i da novonastala dræava bude zamena
za ruski uticaj. Takoe, naglaπava se da buduÊu dræavu vodi dinastija KaraoreviÊa, pripajanje Bosne Srbiji, pravoslavno-katoliËka konsolidacija i sporazum i
centralno (vojno i diplomatski) mesto Srbije u novostvorenoj dræavi. Garaπanin je odræavao kontakte sa istaknutim Ëlanovima Ilirskog pokreta Ljudevitom Gajem i biskupom ©trosmajerom, kao i sa banom JelaËiÊem koga je podræavao u dizanju pobune protiv Maara, s obzirom da je i sam Garaπanin slao trupe u Vojvodinu kao pomoÊ Srbima koji su se opirali sve agresivnijoj maarizaciji (Dæuda 2003). „NaËertanije“ je
svoje novo ruho dobilo za vreme raspada druge Jugoslavije kada je MiloπeviÊ zloupotrebio jedan spoljnopolitiËki koncept koji je bio relevantan jedino u 19. veku.
Optuæivati Garaπanina za srpski faπizam ili Njegoπa
kao ideologa etniËkog ËiπÊenja (kako to neki rade), je
isto kao optuæiti Platona za nacizam. U kontekstu vremena u kome je æiveo, a to je nacionalno buenje Evrope u kome delaju Kavur i Bizmark, Garaπaninove
ideje su imale legitimitet. U suprotnom, imamo problem sa prezentizmom koji predstavlja tumaËenje ranijih teorija iz perspektive modernih teorija, pri Ëemu
se ne uzimaju u obzir vremenski kontekst i druπtvene
okolnosti. Takva vrsta analize ne vodi dalje od savremenog ideoloπkog spoËitavanja manjkavosti i hendikepa ranijih znaËenja.

Srbija
Paralelno sa razvojem dræavotvornih institucija u
©umadiji, u Crnoj Gori se formirala specifiËna istorijska
i dræavna tradicija inspirisana, takoe, srednjovekovnim carstvom. Ipak, crnogorska dræavnost je bila ignorisana i osporavana iako je reË o etniËkim Srbima koji
dele istu mitoloπku tradiciju. Ako je neko s pravom
mogao da bude nezadovoljan novonastalim stanjem
u Kraljevini SHS, onda su to Crnogorci koji su prvi zaista podigli narodnooslobodilaËku borbu 13. jula
1941. god. i kao veoma istaknuti uËestvovali u Revolucionarnom ratu 1941-1945. god.
Austrija i Ugarska su redukovane na nemaËke i
maarske okrajke, Srbija se proπirila u veliku novu Jugoslaviju spajanjem sa (bivπom austrijskom Slovenijom) i (bivπom ugarskom) Hrvatskom, kao i sa prethodno nezavisnim malim plemenskim kraljevstvom
stoËara i ratnika, Crnom Gorom, turobnom masom
planina Ëiji su stanovnici reagovali na neËuven gubitak
nezavisnosti masovnim preobraÊanjem na komunizam, koji je, kako su oseÊali, poπtovao njihove herojske vrline. Takoe je komunizam povezivan sa pravoslavnom Rusijom, Ëiju veru su nepokoreni ljudi Crne
Planine kroz mnoge vekove branili od turskih nevernika. [Hobsbaum, 2002:31].3
Milovan –ilas je 1. maja 1945. god. napisao Ëlanak/esej („O crnogorskom nacionalnom pitanju“) u
listu „Borba“ koji, u kontekstu njegovog poznavanja
fenomena nacije i nacionalizma, veoma uspeπno pogaa suπtinu problema. Prisajedinjenje i gubljenje nezavisnosti Crne Gore proglaπeno je na „Velikoj podgoriËkoj narodnoj skupπtini“ gde su bez narodnog konsenzusa pristalice ujedinjenja, „bjelaπi“, prihvatili ukidanje statusa dræavnosti. Na drugoj strani nalazile su
se pristalice kralja Nikole i separatisti (kasnije podigli
„BoæiÊni ustanak“), „zelenaπi“, koji takoe nisu mnogo marili za narod πto se pokazalo kasnijom kohabitacijom sa faπistiËkom Italijom i isticanjem da su Crveni
Hrvati. U takvoj situaciji narod Crne Gore je imao logiËno ishodiπte u komunizmu kao odgovoru na centralizam, bjelaπe i nastojanje da se izbriπe trag crnogorske dræavnosti, a sa druge strane i kao odgovor na
separatizam zelenaπa koji je nastojao da ukine srpsko
poreklo. Crnogorski referendum iz 2006. god. pokazao je da „priguπeni totalitarizam“ u politiËkom æivotu
Srbije ne πtedi ni, proto-nacionalistiËki, najbliæe.
Istorijski splet okolnosti odaje utisak da jedan deo
Jugosfere, koji se nalazi najveÊim delom istoËno, a
manjim zapadno od Drine, „pati od manjka srednjeg
veka“. Jer, ma πta mislili o srednjem veku kao o „mraËnom veku“ u kome se deπavaju verski i drugi pogromi, u tom periodu na zapadu nastaju klice modernih
dræava. Te klice su, zapravo, bili gradovi u kojima se
razvija manufakturna proizvodnja, trgovina, bankarstvo, u gradovima se nazire struktura kasnijih industrijskih i finansijskih sektora. ©to je neka srednjovekovna
dræava imala viπe ekonomsko jakih gradova, to su preduslovi za kasniji centralizam bili slabiji. Centralizam
ne treba posmatrati samo kao politiËke ingerencije
centra (u tom sluËaju je Hitlerova NemaËka bez premca), veÊ i kao sistem koji pokuπava nadoknaditi nepostojanje intenzivnih socioekonomskih odnosa kojim se

Srbija

Srpska akademija nauka i umetnosti, Beograd

druπtveni Ëinioci meusobno kontroliπu i grade homogeniju i dugotrajniju strukturu socijalnih, kulturnih,
ekonomskih, politiËkih i drugih mreæa. U srednjem
veku na Zapadu nastaje kapitalistiËko druπtvo, a ustanak »ompa u Italiji, u Firenci 1378. god. koji je imao
u potpunosti socijalnu dimenziju ukazuje na to da su
gradovi preteËe savremenih dræava u kojima se vode
borbe za socijalnu sigurnost. Kapitalizam zapadnog
dela Jugosfere daleko je od nizozemskog, engleskog,
nemaËkog, francuskog i italijanskog, ali je ipak kapitalizam koji je teæio izvesnim pravima u okviru AustroUgarske. U Jugoslaviji su se susrela dva razliËita politiËko-ekonomska koncepta koji nisu uspeli da nau zajedniËki jezik ni u monarhistiËkoj, ni u socijalistiËkoj Jugoslaviji. Kapitalizam u ovom kontekstu nije shvaÊen
(samo) kao ideologija, nego kao druπtvena pojava koja fundira institucije dugoroËno, a u okviru koje se nalaze odreene ideoloπke orijentacije.
Pojavom komunizma pokuπalo se kompenzovati neπto πto je u konsolidovanim demokratijama nastajalo
vekovima. I istina, u priliËnoj meri je ta kompenzacija
bila uspeπna ali sa nerazraenim institucionalnim planovima za buduÊnost πto se pokazalo u ratovima devedesetih. Nova Jugoslavija, iako je bila federalna, ponovo je patila od jedne vrste centralizma koja je bila oliËena u harizmi Josipa Broza Tita. Nepostojanje pluralizma, na koja je –ilas ukazivao i zbog toga robijao, kao
i odbijanje moguÊnosti za nekom vrstom integracija u
Evropsku zajednicu uËinilo je da se politiËka scena Jugoslavije fokusira na harizmatsku vlast Tita. Do kraja
svoje vladavine, koja je ujedno bila i kraj njegovog æivota, Tito je nastojao da liËnim ubeenjima nahodi
pravce unutraπnjeg i spoljaπnjeg kretanja Jugoslavije.
Posle njegove smrti nije bilo moguÊe naÊi stabilne institucije, a republiËka rukovodstva nisu bila spremna na
kompromise s obzirom da ih je jedino Titova harizma
obuzdavala do 1980. god. Nova dræava imala je πest
republika i dve pokrajine od kojih su obe bile u sasta-

23
vu Srbije, te je na taj naËin ostala administrativna nesrazmera s obzirom da se po istim osnovama kao i u
Srbiji u Hrvatskoj mogla stvoriti jedna ili dve pokrajine.
Bosna je takoe ostala kao nedovoljno administrativno
odreena u granicama iz 1878. god. u cilju izbegavanja konflikta, mada se Ëitava dræava raspala upravo po
tim πavovima za koje se tvrdilo da nisu zidovi razdvajanja veÊ bratstva i jedinstva. Srbi su se æalili da su u inferiornom poloæaju kada je reË o ingerencijama na republiËkom nivou, s obzirom da republiËka admnistracija nije mogla da interveniπe na pokrajinskom nivou dok
pokrajina ne da saglasnost, doËim je obrnuta situacija
bila moguÊa. Meutim, Srbi su procentualno bili najzastupljeniji narod u saveznim i republiËkim organima.
Na Kosovu i Metohiji je procenat Srba funkcionera na
visokim poloæajima bio veÊi u odnosu na Albance, u Hrvatskoj i Bosni je bila sliËna situacija s obzirom da su Srbi Ëinili veÊinu prilikom podizanja ustanaka, te su Ëinili
veÊinu u antifaπistiËkoj borbi.
KljuËni momenti za socijalistiËku Jugoslaviju deπavaju se odlaskom RankoviÊa 1963. god. sa mesta pozicije unutraπnjih poslova i πefa UDBA-e, a potom i donoπenjem Ustava 1974. god.
NemoguÊe je potceniti posledice RankoviÊevog pada. On predstavlja odluËujuÊu taËku u jugoslovenskoj
istoriji i poËetak perioda liberalizma, do tada nezamislivog u komunistiËkoj zemlji. To je bio i poËetak prave
decentralizacije koja je na kraju dovela dotle da su posle donoπenja ustava iz 1974. mnogi Srbi u najmanju ruku smatrali da Jugoslavija prestaje da bude jedna zemlja i da se pretvara u osam dræavica pod jugoslovenskim kiπobranom. ©ezdesetih godina, meutim, veÊina
je pozdravila popuπtanje koje je usledilo posle RankoviÊeve ere i period od oko 20 godina posle njegovog pada ostao je u seÊanju mnogih kao vreme dobrih godina. Ali, nisu svi ovako mislili. Mnoga nezadovoljstva koje Êe izbiti na povrπinu osmadesetih imala su korene u
periodu posle RankoviÊa. Ironija liberalnih godina bila
je u tome πto su u odsustvu demokratije najjaËe i najtrajnije bile neliberalne, netolerantne i meusobno iskljuËive ideje koje su, u rukama politiËara, na kraju dovele do raspada zemlje. [Dæuda, 2003: 129-130]
Ovo nije odbrana RankoviÊa i pokuπaj da se centralizam rehabilituje, veÊ ukazivanje na raskorak u donoπenju ekonomske liberalizacije i rigidnosti u okviru politiËke sfere. Te dve stvari su bile inkompatibilne i morale su da prate jedna drugu ako se æeleo omoguÊiti
dugoroËan razvoj dræave. Proglaπenjem Tita za doæivotnog predsednika temelji republike bili su potkopani Ëinjenicom da je postao neka vrsta kvazi-monarha.
Svojom harizmom je trebao da dræi na okupu partiju,
a koja je vanistitucionalnim kanalima dræala republiËka rukovodstva (Molnar, 2010). Slepo dræanje Marksove ideje o neophodnosti diktature proletarijata poπtovano je delimiËno usled ekonomskih reformi, dok je
politiËka struktura ostala tabuisana. Zapravo je samo i
politiËka struktura imala elemente neodræive diktature
koja je u trenutku zbaËena i zamenjena totalnim haosom. Umesto da se krene u pravcu istinskog narodnog samoopredeljenja u formi politiËkog pluralizma i
demokratije πto je zagovarao –ilas, Jugoslavija se eko-

24

Srbija

nomski decentralizuje zadræavajuÊi komunistiËku doktrinu. Da se prvo krenulo sa politiËkom decentralizacijom moæda bi Jugoslavija bitno izmenila svoju formu i
sporije se razvijala, moæda bi se pretvorila i u neku vrstu konfederacije posle 1989. god., ali najverovatnije
ne bi doæivela brutalna razaranja koja su se „odjednom“ pojavila devedestih.
Pitanjem Jugosfere danas i ubuduÊe pre svega Êe se
baviti njeni graani. Izaπla je iz svetske geopolitiËke
mape kao neka vrsta pitomog socijalizma i samim tim
izaπla iz centralnog mesta u vidokrugu velikih sila. Evropske intregracije deluju kao neminovnost, meutm
sve se viπe pokazuju kao zadovoljavanje forme, a ne
suπtine. I u tom sluËaju problem reforme institucija i,
kroz njih, druπtva sve viπe Êe zadobijati lokalne dimenzije. Evropa, i sama upletena u svoje probleme fiskalne krize i evropskog identiteta, ne obraÊa toliko paænje na jedan ne konsolidovan region u komπiluku. DomaÊi politiËari imaju „sreÊu“ πto u najveÊem broju bivπih jugoslovenskih republika ne postoji veliki i snaæan
civilni sektor koji bi ih kontrolisao. Druπtvo, kao i sve u
prirodi, funkcioniπe po sistemu pokuπaj-greπka. To jeste bolan i dugotrajan proces, ali pokazalo se da druπtva Jugosfere nemaju neki drugi mehanizam kao adekvatnu zamenu. MoguÊe je da u buduÊnosti zaæivi neka vrsta jugosferiËne konfederacije s obzirom na istorijsko i kulturno naslee koje je egzotiËno u svakom
pogledu. Prvi od zadataka jeste odbaciti dogmatizam
svake vrste, kako komunistiËki, tako i nacionalni i religijski. Ovo naËelo treba da prati i njegova materijalizacija pre svega u privredi i ekonomiji, jer kao πto Ëitamo kod Marksa, Ëitava ljudska istorija je istorija klasnih borbi. To nije zagovaranje revolucije veÊ uvoenje
proseËnog Ëoveka u koloteËinu u cilju shvatanja da je
sazdan u druπtvu i da je druπtvo sazdano u njemu.

Branko MiπoviÊ je student sociologije iz Sivca.
Druπtveno je angaæiran u Novom Sadu.

Tilly, C., L. Tilly, R. Tilly (2002). Buntovno stoljeÊe 18301930. Zagreb: Naklada Jesenski i Turk.
1 Pojam „dugog trajanja“ uveo je francuski istoriËar i osnivaË „©kole Anala“ Fernan Brodel. Interesantno je da se incijativa za interdisciplinarnost u druπtvenim naukama u 20. veku pojavila u taboru istoriËara koje obiËno doæivljavamo kao naratore, a ne kao
analitiËare. Brodel je upravo iz problema istorije kao naracije, odnosno „dogaajne istorije“ koja se bavi fenomenima koje moæemo nazvati dnevnopolitiËkim, uveo koncepte „srednjeg“ i „dugog trajanja“. Srednje trajanje predstavlja istoriju grupa, druπtvenih mreæa, razvoja trgovine, kretanje roba i usluga, to je istorija
demografije, tehnologije i tehnike, a razvija se u skladu sa „istorijom dugog trajanja“ koje se definiπe kao strukturalna istorija
geografske datosti, gustine stanovniπtva i intenziteta veza.
„Analisti“ su u tom smislu iskoraËili van okvira matiËne discipline
i teæili sintetiËkom analiziranju u cilju sveobuhvatnijih objaπnjenja
druπtvenih fenomena (Brodel 1992).
2 Ovde treba istaÊi bar dve stvari. Francuska je visoko centralizovana dræava ako se poredi sa razvijenim zapadnim demokratijama koje imaju viπe gradova konkurenata/regija i koji grade koheziju na globalnom planu. U poreenju sa NemaËkom, Italijom,
Velikom Britanijom i Holandijom, francuski Pariz je predominantan. Francuska bi u tom kontekstu mogla biti opisana kao preteæno ruralna dræava u kojoj revolucija iz 1789. god. daleko viπe
liËi na Rusku revoluciju nego na „klasiËne revolucije“ Nizozemske, Engleske ili Amerike (Molnar 2001). Druga stvar se odnosi
na termin totalitarizam koji se Ëesto zloupotrebljava i nedovoljno
precizno koristi u danaπnjim politiËkim debatama i analizama u
cilju ocrnjivanja komunizma. Naime, postoji tendencija da se pod
pojmom totalitarno podvedu i izjednaËe ideologije nacizma i komunizma, πto u osnovi nije moguÊe. Ako pod totalitarizmom
odreene ideologije podrazumevamo sveobuhvatno posmatranje pojedinca kao bioloπke individue, a kojoj se na osnovu kvazibioloπkih karakterisika odreuju socijalni „tretmani“ onda govorimo o nacizmu. To je krajnja instanca pojma totalitarizam i u
tom kontekstu ga valja posmatrati kada se poredi sa komunizmom. Komunizam u najveÊem broju sluËajeva jeste bio diktatorski, autokratski, despotski ali nije imao odlike totalitarizma koji
diskvalifikuje osobe na osnovu bioloπkih datosti.
3 Bitno je istaÊi da je u Vojvodini poËelo sistematsko interesovanje
za kulturnu tradiciju srpskog naroda, pa je, izmeu ostalog, Vidovdan kao praznik i Dan heroja dimenzije manifestacije dobio
upravo u Vojvodini kao neka vrsta reakcije na sliËne nemaËke
praznike. Nacionalizam i ideja nacije je mogao nastati samo u
kapitalistiËkom druπtvenom sistemu, a Vojvodina je bila jedina
pokrajina koja je u kontinuitetu zadovoljavala te kriterijume za
formiranje nacionalne ideologije. Takoe, danaπnja nacionalna
kapa „πajkaËa“ izvedena je od ugarske, odnosno habzburπke,
vojniËke kape koju su nosili Srbi graniËari (kao neka vrsta specijalnih jedinica s obzirom da su imali poseban status kao ratnici u
periodu od 16. do 19. veka) u reËnoj mornarici patrolirajuÊi πajkama Savom i Dunavom.

Literatura
Brodel, F. (1992). Spisi o istoriji. Beograd. Srpska knjiæevna
zadruga.
Dæuda, T. (2003). Srbi: istorija, mit i razaranje Jugoslavije.
Beograd: Dan Graf.
–ilas, M. (1945). O crnogorskom nacionalnom pitanju. Beograd: Borba.
Hobsbaum, E. (1996). Nacije i nacionalizam od 1780: program, mit, stvarnost. Beograd: Filip ViπnjiÊ.
Hobsbaum, E. (2002). Doba extrema: Istorija Kratkog dvadesetog veka: 1914-1991. Beograd: Dereta.
Judah, T. (2009). Good news from the Western Balkans: Yugoslavia is dead. Long live Yugosphere. London: LSEE.
Molnar, A. (2001). Rasprava o demokratskoj ustavnoj dræavi: Knjiga 2: KlasiËne revolucije: Nizozemska-EngleskaSAD. Beograd: Samizdat B92.
Molnar, A. (2010). Sunce mita i dugaËka senka Karla ©mita.
Ustavno zlopaÊenje Srbije u prvoj dekadi 21. veka. Beograd: JP Sluæbeni glasnik i Institut za filozofiju i druπtvenu
teoriju.

www. pescanik.net

25

Srbija

Reformisani, pa na Ëelo Vlade

Miloπ RankoviÊ
Novu Vladu Srbije Ëine socijalisti, naprednjaci i „regionalisti“ (Ujedinjeni regioni Srbije - URS) Mlaana
DinkiÊa, uz uËeπÊe socijaldemokrata Rasima LjajiÊa i
sandæaËke boπnjaËke ,,Stranke demokratske akcije”
Sulejmana Ugljanina. Na prvi pogled, koalicija neobiËna i neoËekivana. Nekome je izgledalo Ëudno da DinkiÊ koalira sa VuËiÊem. Prvi je bio jedan od tvoraca
neoliberalnih reformi posle petog oktobra, a drugi ga
je oπtro kritikovao, pa i vreao, prvo kao radikal, a
posle kao naprednjak. A sad su najednom dobri jedan
drugom da zajedno formiraju vladu. Kad su u pitanju
socijalisti, niπta nije Ëudno. Oni su najpre bili marginalizovani posle petog oktobra, da bi posle podræavali
one koji su ih marginalizovali, ali i saËuvali od lustracije - Koπtunicu, pa demokrate, a sad su u vladi sa onima koji su ih do juËe oπtro kritikovali.
Oni koji se Ëude, zanemaruju ili ne znaju jednu osnovnu stvar - koalicije nisu moguÊe samo izmeu stranaka koje imaju razliËite programe. Stranke koje se
suπtinski programski ne razlikuju, mogu praviti raznovrsne postizborne vratolomije, a da ne bude ni najmanje Ëudno i neoËekivano. Uzmimo za primer demokrate i socijaliste. Obe stranke su, barem spolja posmatrano, privræene SocijalistiËkoj internacionali, iako je Demokratska stranka oduvek bila smatrana i jeste liberalna stranka, dok je SocijalistiËka partija Srbije imala i
ima programski socijaldemokratsku orijentaciju. Potom su te dve stranke uπle u koaliciju. Sada su socijalisti u koaliciji sa desniËarskim reformisanim naprednjacima. U najboljem sluËaju, moæemo reÊi da Êe
okosnicu nove vlade Ëiniti desni centar i levi centar.
Kad bi ideologija zaista igrala neku ulogu u formiranju
i funkcionisanju vlade, bilo bi teπko zamisliti program
te vlade. Nasuprot tome, koalicija demokrata i socijalista se sa ovog stanoviπta Ëini logiËnijom, jer obe
stranke, nakon demiloπeviÊizacije socijalista, pripadaju
centru odnosno levom centru.
SocijalistiËki neoliberalizam
Ali, πta uopπte znaËe te podele na desni centar, centar i levi centar u druπtvu kojim zaista gospodare tajkuni i u kome sve politiËke stranke sprovode neolibe-

Ivica DaËiÊ ispod slike Slobodana MiloπeviÊa, 2007.

ralni program? Socijalisti su tvrdili da u poslednjih Ëetri godine nisu mogli uticati bitnije na politiku vlade jer
su bili manjinski partner sa svega oko 7 % mesta u
skupπtini. Ima neke logike u toj tvrdnji, ali je isto tako
na mestu pitanje zaπto su uopπte bili u toj vladi ako nisu mogli bitnije uticati na njen program, s kojim se
‘’nisu slagali u bitnim segmentima’’. Ne moæemo verovati da su bili toliko naivni.
U svakom sluËaju, socijalisti su na najbolji moguÊi
naËin iskoristili ulogu manjeg koalicionog partnera.
Oni su imali nekoliko mesta u vladi koja su im omoguÊila da njihovi lideri budu stalno prisutni u javnosti, pri
Ëemu se nije radilo o najosetljivijim resorima. Premijer
je pripadao Demokratskoj stranci, kao i veÊina ministara, pa je javnost ovu stranku smatrala glavnim krivcem za ekonomske i socijalne nedaÊe. To i jeste taËno, ali su socijalisti saodgovorni, poπto su podræavali
tu vladu tokom Ëetiri godine, tj. bili njen vaæan deo i
aktivno uËestvovali u neoliberalnim reformama. Onaj
ko sedi u vladi, to moæe Ëiniti iz dva razloga: ili je saglasan sa vladinim programom, ili mu je svejedno kakav je taj program, dokle god moæe ostvarivati svoje
liËne ili partijske interese.
Socijalistima je oËigledno dosadilo da budu manjinski partner u vladi, pa je DaËiÊ veÊ u izbornoj noÊi trijumfalno izjavio ‘’da je poznat novi prmijer’’. Neki
analitiËari tvrde da je DaËiÊ tada rekao ono πto se veÊ
znalo i da su neke strane sile i domaÊi tajkuni veÊ tada insistirali na koaliciji naprednjaka i socijalista. O
ovome teπko moæemo prosuivati. Sigurno je da su
socijalisti odluËili da kapitalizuju izborni rezultat. MoguÊe je da su se malo zatrËali, jer premijersko mesto
nosi sa sobom veliku odgovornost. I ne samo ono, nego i Ëetiri ministarska mesta, koliko su socijalisti dobi-

26
li. Partija koja bude predvodila vladu naÊi Êe se u velikim iskuπenjima. Ona Êe teπko biti u stanju da saËuva
glasove koje je dobila na ovim izborima. Socijalisti su
moæda preambiciozno zagrizli za premijersko mesto,
πto je rezultat njihove æudnje za vlaπÊu. Ako vlada ne
ispuni oËekivanja biraËa, πto je sasvim izvesno, SPS Êe
se naÊi u teπkoj situaciji. Gubitak glasova na sledeÊim
izborima i nepouzdanost SPS-a kao koalicionog partnera mogli bi dovesti do toga da socijalisti sa visina
vlasti ponovo padnu na marginu.
Jedno od vaænih pitanja je kakva je to partija savremeni SPS? Odgovor je jednostavan - to je doktrinarno
socijaldemokratska partija levog centra, ukoliko apstrahujemo joπ uvek prisutni nacionalizam, koja nastoji da se ‘’opere’’ od ‘’crnih njuπki’’ iz ratnohuπkaËke
proπlosti. Danas oni govore da Êe voditi pregovore sa
MMF-om, ali da neÊe biti zamrzavanja plata i penzija.
Da li Êe ovo junaËenje socijalista imati ikakvog efekta,
ostaje da se vidi, ali je u to teπko poverovati, poπto Êe
nova vlada nastojati da se opravda meunarodnim finansijskim institucijama od kojih pozajmljuje novac. Iz
Programa SPS-a se ne vidi da je stranka spremna preduzeti mere kejnzijanskog tipa. Njen program je tipiËno socijaldemokratski, pun je opπtih mesta o demokratiji (Ëak i ekonomskoj i socijalnoj) i socijalnoj pravdi, samo nije jasno kako sve to postiÊi. Naravno, socijalisti, ovi naπi kao i oni evropski, uvek imaju dva
opravdanja. Jedno je da svetske prilike ne pogoduju
ostvarenju njihovog programa, a drugi je da to ne dopuπtaju unutraπnje prilike, jer moraju koalirati sa partijama koje nisu sklone socijalistiËkim merama. Ovi prigovori niπta ne vrede, jer globalne prilike nikad nisu
dovoljno dobre, a domaÊi koalicioni partneri su uvek
protivni socijalistiËkom programu. Pogledajmo samo u
kakvom ‘’ideoloπkom’’ druπtvu se kreÊe SPS, pa Êe
nam sve biti jasno. Prvo su podræavali radikalno nacionalistiËko-neoliberalnu Demokratsku stranku Srbije
(DSS) Vojislava Koπtunice, pa su potom bili u koaliciji
sa tajkunskom Demokratskom strankom, a sad su zajedno sa neoliberalnim URS-om i desniËarskom Srpskom naprednom strankom (SNS). U takvom druπtvu
od socijalistiËkog programa nema niπta, sve kad bi ga
socijalisti iskreno priæeljkivali, u πta niko ne veruje.
DaËiÊ je na sednici Glavnog odbora odræanoj 22. jula izjavio da Êe cilj socijalista biti da se u novoj vladi zalaæu za ono πto u drugim evropskim dræavama promoviπu socijaldemokratske partije. Dobro je poznato da
su se gotovo sve savremene socijaldemokratske partije odrekle tradicionalne kejnizajnske politike i da su bile glavni akteri velikih socijalnih rezova. Socijalisti æude
za potpunim integrisanjem u evropsku socijaldemokratsku porodicu. Njihova praktiËna ekonomska politika u vlasti (od 1990. su samo nepune Ëetri godine
proveli u punoj opoziciji) je i od 2000. bila na liniji neoliberalne ‘’treÊeputaπke’’ socijaldemokratije i ni poËemu se nije razlikovala od politike DSS-a i DS-a, osim u
retorici. Ako je nastave, πto DaËiÊ najavljuje, to znaËi
da Srbija neÊe postati socijalno pravednija, a da nova
vlada neÊe biti socijalno osetljivija. U istom govoru,
DaËiÊ, paradoksalno, istiËe da ekonomska politika ne
treba da bude neoliberalna. Da bismo mu verovali,

Srbija
treba da odgovori na dva pitanja. Prvo je kako da ne
vodi neoliberalnu politiku i stekne poverenje meunarodnih institucija, od kojih je Vlada Srbije usled sopstvene nesposobnosti u potpunosti zavisna, πto mu je
jedan od ciljeva? Drugo, ako veÊ pominje francuske
socijaliste i predsednika Olanda kao uzor, koje su to
konkretne mere koje Êe to socijalistiËka vlada u Srbiji
sprovesti u cilju izgradnje socijalne dræave? Do sada
smo Ëuli samo besadræajne parole i opπta mesta.
Koalicioni sporazum
Koaliciju Ëine oni koji imaju sliËne programe ili oni
koji su spremni da vode zajedniËku politiku, bez obzira na programe. Novu koalicionu vladu u Srbiji formirali su socijalisti iz SPS-a, neoliberali iz URS-a i bivπi ekstremni nacionalisti iz SNS-a. Vladu su proπirili socijaldemokratima iz LjajiÊeve Socijaldemokratske partije Srbije (SDPS) i boπnjaËkim nacionalistima iz Stranke demokratske akcije (SDA). Ono πto ih suπtinski povezuje jeste spremnost na sprovoenje ‘’zajedniËkog’’ ekonomsko-socijalnog programa. „Regionalisti“ su veÊ najavili
da Êe nova vlada poveÊati stopu PDV-a i smanjiti porez na prihode. Socijalisti nisu negirali da Êe se to desiti. Ove mere nesumnjivo pokazuju da Êe nova vlada
prebaciti teret krize na siromaπne. Kako su DinkiÊ i
njegovi dobili ekonomske i finansijske resore, to iskljuËuje voenje socijalno pravedne politike. BiÊe zanimljivo kako Êe funkcionisati nova vlada, u kojoj Êe DaËiÊ
pregovarati sa MMF-om, a DinkiÊ biti spreman da mu
se pokorava.
Pregovori o formiranju vlade nisu bili praÊeni saznanjem detalja o buduÊem programu vlade. Javnost je
saznala da novi koalicioni partneri nameravaju izvrπiti
defeudalizaciju resora, pod Ëim podrazumevaju da se
nijedan resor neÊe nalaziti pod apsolutnom kontrolom
jedne stranke. Drugo, izjavili su da Êe smanjiti broj sekretarskih mesta, Ëime Êe pojeftiniti dræavni aparat.
TreÊe, naprednjaci su pozvali pojedine istaknute Ëlanove Demokratske stranke da zauzmu mesta u novoj
dræavnoj upravi, πto su ovi, u znak partijske lojalnosti,
odbili. Sve ovo je novo u naπem politiËkom æivotu. Meutim, niπta od toga suπtinski ne menja stvari, a za neke od ovih stvari se unapred zna da ne mogu biti ispunjene. Ako bismo striktno gledali partijske programe, zakljuËili bismo da Êe nova vlada biti paralisana,
jer bi joj bilo nemoguÊe da sprovodi programe koji jesu spisak lepih æelja, ali nisu sasvim podudarni. Ali programi nikada nisu igrali znaËajniju ulogu u srbijanskoj
parlamentarnoj demokratiji.
Koalicioni sporazum je kratak, na svega 13 strana,
podeljen u devet poglavlja. U njemu se istiËe da Srbija neÊe priznati nezavisnost Kosova, ali se ne navodi
koje ciljeve ima i kako ih postiÊi u vezi sa Kosovom,
osim opπtih mesta o nastavku dijaloga demokratskim
sredstvima, normalizaciji æivota i zaπtiti kulturnih i istorijskih spomenika.
Saznajemo da Êe nova vlada smanjiti budæetski deficit, voditi raËuna o najugroæenijim slojevima stanovniπtva i smanjiti birokratiju. U oblasti socijalne politike,
konkretno je predvieno donoπenje Zakona o socijalnom preduzetniπtvu i isplata trinaeste penzije penzio-

27

Srbija
nerima Ëija je penzija manja od 15.000 dinara. U delu
sporazuma koji se odnosi na borbu protiv kriminala i
korupcije, biÊe posebno znaËajno pratiti realizaciju revizije privatizacija provedenih na protivpravan naËin, a
o kojima se govori i u izveπtajima Evropske komisije.
Indikativno je da se u Sporazumu govori samo o reviziji privatizacija na koje je ukazala Evropska komisija.
Dakle, prihvataju se parcijalne mere, ako uopπte budu
sprovedene, i to samo u obimu koji neÊe naljutiti evropske institucije.
U Sporazumu nije precizno odreeno u kojim javnim preduzeÊima Êe dræava zadræati veÊinsko vlasniπtvo. Spominju se samo Ëetiri, nakon Ëega se stavljaju tri
taËke, πto je neozbiljno za ovako vaæno pitanje i vaæan dokument, ali istovremeno omoguÊava Ëlanicama
koalicije razliËita taktiziranja i pogaanja, jer se iza taËkica krije moguÊnost da neka javna preduzeÊa budu
privatizovana, a da obeÊanje dato graanima ne bude
prekrπeno. Ovo pogotovo vaæi za Telekom.
Na koncu, iako nije najmanje vaæno, u delu o kome
govori o upravljanju javnim preduzeÊima, Sporazum
nigde ne predvia uËeπÊe radnika u upravljanju, iako
se SPS u svom programu, kako vidimo samo deklarativno, zalaæe za ekonomsku demokratiju.
Jednom reËju, Sporazum je vrlo uopπten, u njemu je
izloæena samo nekolicina konkretnih mera koje Êe biti
preduzete, a i naËin i rokovi njihove realizacije nisu

Novi Beograd

precizirani. Iz svega sledi da Êe koalicija raditi ad hoc,
prema trenutnim prilikama i postignutim kompromisima, kao i sve dosadaπnje od uvoenja viπestranaËja
Radi se o vladi koja Êe imati solidnu parlamentarnu veÊinu. Teπko je oËekivati da Êe ta veÊina biti stabilna.
Naravno, ne moæemo pouzdano znati da li Êe kratko
trajati, ali moæemo pretpostaviti teπko donoπenje iole
dalekoseænih odluka. To πto su u novu vladu ukljuËene neke minorne stranke, iako nisu bile neophodne za
formiranje parlamentarne veÊine, govori o æelji da se
u vladi postignu stabilnost i ravnoteæa i da dve vodeÊe stranke podele sa drugima teret odgovornosti za
odluke koje Êe se donositi. PraktiËno, van parlamentarne veÊine nalaze se samo DSS, Liberalno-demokratska partija (LDP) i deo koalicije okupljen oko DS.
Neko moæe reÊi da Sporazum i nije mogao poËivati
na preciznijim stavovima i ciljevima jer je reË o postizbornoj koaliciji. To je taËno. Ali, valjda su politiËke
stranke Ëlanice koalicije imale neke predizborne programe, pa su u Sporazum mogle uneti ono πto im je
zajedniËko i o Ëemu su se mogle saglasiti. BiÊe da je
neπto drugo u pitanju - stranke koalicije o mnogim pitanjima ni same nemaju jasne stavove i vizije, a pogotovo je malo konkretnih pitanja o kojima imaju zajedniËke stavove. U zapadnim zemljama, ozbiljne stranke
imaju predizborne programe na oko 100 strana, u kojima su detaljno razraena brojna pitanja dræavne politike. U Srbiji to nije bio sluËaj ni na ovim izborima.
Nova vlada - sastav i program
Premijer DaËiÊ, Ëiju vladu su podræala 142 (od 250)
poslanika, u svom ekspozeu je izneo nekoliko zanimljivih stvari, od Ëijeg provoenja Êe zavisiti ocena njenog rada. DaËiÊ je obeÊao da plate i penzije neÊe biti
zamrznute, da penzije treba da rastu u meri u kojoj
rastu plate u javnom sektoru, da Êe penzioneri sa niskim primanjima primiti trinaestu penziju. Pre svega, na
osnovu ovih nekoliko mera, koje su vrlo sumarno prikazane u ekspozeu, ne moæe se pouzdano zakljuËiti
kakvu Êe socijalnu politiku voditi nova vlada. Pogotovo se ne moæe zakljuËiti kako nova vlada misli da se
bori protiv ‘’nove aristokratije’’, o kojoj DaËiÊ, po ugledu na Olanda, govori u svom ekspozeu. Da li Êe on
uvesti neke nove poreze na bogatstvo ili dobit? Na koji naËin Êe teret krize biti ravnomerno rasporeen?
Sve ovo nije jasno iz ekspozea.
Premijer kaæe da oËekuje od vlasnika kapitala da ne
otpuπtaju radnike, da plaÊaju poreze i investiraju u Srbiju. Ovo moæe biti sasvim lep apel, ali vlada nema posebne instrumente da to i postigne. Odnosno, imala
bi vlada koja bi sprovodila intervencionistiËki program.
»ak i ona bi se suoËila sa problemima nezaposlenosti
i seljenja kapitala, jer su to sistemski problemi, s kojima bi se ona teπko nosila. Premijer je uputio poziv
bankama da ostanu (valjda postanu?) odgovoran Ëinilac privrednog sistema, verovatno zato πto osim apela ne vidi kako ih drugaËije moæe uËiniti odgovornim.
Konkretniji je bio kad se radi o izgradnji autoputeva i
na tome se nova vlada moæe testirati. Rekao je i to da
Elektroprivreda neÊe biti privatizovana, a da Êe dræava
zadræati veÊinsko vlasniπtvo u drugim strateπkim pre-

28
duzeÊima, opet ne pominjuÊi Telekom.
Ne treba zaboraviti da su neki od istaknutih tajkuna
bili na listama pojedinih stranaka, na primer KariÊi, kojima je ‘’glava porodice’’ u bekstvu od dræavnih organa gonjenja’’, na listi Srpske napredne stranke. Ta Ëinjenica je toliko vaæna jer ukazuje na (ne)postojanje
namere nove vlade da zaista izvrπi detajkunizaciju Srbije. S druge strane, ma koliko DaËiÊ i njegovi partneri uveravali da ova vlada nije nastala pod uticajem tajkuna i da se u svom radu neÊe rukovoditi njihovim interesima, u to je teπko poverovati, ako ni zbog Ëega
drugog, ono zbog odsustva sredstava i naËina kojima
im se misli odupreti. Tajkuni su veÊ postali vladajuÊa
klasa, koncentrisali su u svojim rukama znaËajno bogatstvo i stekli odliËne veze u establiπmentu, da ne govorimo o tome koga su sve finansirali u raznim izbornim kampanjama. Svoju ekonomsku moÊ su kompletirali dobrim politiËkim vezama i uticajima, pa samo
dobra volja nove vlade, i to pod uslovom da postoji (a
iz direktnih kontakata i otvorenog prijateljstva samog
DaËiÊa sa pojedinim tajkunima teπko da moæemo da
poverujemo u nju) ne moæe dovesti do smanjenja njihovog uticaja u ekonomskom i politiËkom æivotu zemlje.
Nova vlada se diËi time da je najmanja od 1990. godine, izuzimajuÊi KoπtuniËinu Vladu, koja je imala isti
broj Ëlanova. Koalicija je delimiËno ispunila predizborno obeÊanje da Êe smanjiti dræavni aparat, πto je vid
πtednje i racionalnog upravljanja dræavom. Da li Êe
malobrojnija vlada istovremeno biti i delotvornija, ostaje da se vidi. Iako smanjenje broja mesta u vladi jeste pohvalno sa stanoviπta dræavnog budæeta, neizvesno je da li Êe novi ministri biti u stanju da se nose sa
viπe posla, koji proistiËe iz izvesne koncentracije ovlaπÊenja u njihovim rukama.
Osim toga, koncentracija znaËajnih ovlaπÊenja u rukama pojedinih Ëlanova Vlade je dvosekli maË. Pre
svega, ona ih Ëini potencijalno vrlo moÊnim, πto za demokratsku dræavu nije dobro, jer se nikad ne moæe sa
sigurnoπÊu tvrditi da li Êe ministri umeti da se nose sa
tolikim ovlaπÊenjima. Uzmimo za primer potpredsednika Vlade i novog lidera naprednjaka Aleksandra Vu ËiÊa, koji ne samo da je ministar odbrane, nego je
ovlaπÊen da upravlja borbom protiv organizovanog
kriminala i korupcije i da se uz to bavi pitanjima odbrane i bezbednosti. S druge strane, uvek se moæe sumnjati u to da li se pojedini ministar moæe kvalitetno
posvetiti obavljanju toliko poslova. Drugi primer je ministar Mlaan DinkiÊ, koji se nalazi na Ëelu Ministarstva finansija i privrede. Ovaj ministar Êe, prema novom zakonu, imati ogromna ovlaπÊenja u oblikovanju
ekonomskog sistema, a kako je poznato da je po najdubljem ubeenju neoliberal, jasno je kakvu Êe ekonomsku politiku voditi nova vlada. Istina, DaËiÊ i VuËiÊ
bi mogli formirati vladu i bez DinkiÊa, jer veÊ imaju tesnu skupπtinsku veÊinu. Ali, kako poslanici menjaju
stranaËke dresove, jer je mandat postao slobodan,
takva veÊina bi im bila krajnje neizvesna.
Nova vlada ima u svom sastavu Ëak osam ministara
iz prethodne vlade. Osim toga, u njoj se nalazi znatan
broj ministara koji su u periodu posle petog oktobra

Srbija
bili deo establiπmenta i uËestvovali u donoπenju vaænih politiËkih odluka. Zato je teπko oËekivati da Êe ova
vlada doneti neπto novo, jer novu politiku donose novi ljudi i novi programi, a ovde nema ni jednog ni drugog.
Izgleda, meutim, da su pojedinci, pogotovo iz Srpske napredne stranke, æeljni ne samo vlasti nego i moguÊnosti da ureuju stvari u Srbiji po svom programu.
Parlamentarna veÊina ih neÊe kontrolisati, jer je izvesno da Êe se Narodna skupπtina nalaziti pod kontrolom
Vlade, a ne obrnuto. Ne treba zanemariti ni Ëinjenicu
da nova vlada ipak neÊe biti tako stabilna, kako nekima moæe izgledati na prvi pogled. Aleksandar VuËiÊ je
u jednom od prvih TV nastupa kao potpredsednik Vlade, u prisustvu Mlaana DinkiÊa, izjavio da moæe garantovati za deo Vlade koji Ëini Srpska napredna stranka (sic!) da Êe raditi poπteno. Prepotentno i neodgovorno prema koalicionim partnerima. U suπtini, ne interesuju nas njihove interne zaevice. Problem je u tome πto Êe neuspehe u radu pravdati unutraπnjim razlikama i πto Êe se u tom sluËaju biraËi ponovo zabavljati stranaËkim svaama, dok Êe od DaËiÊevih mrπavih
obeÊanja ostati samo slovo na papiru.

Miloπ RankoviÊ je politolog i politiËki radnik
iz »aËka.

Centar za socijalna istraæivanja

www.csi-platforma.org

29

Crna Gora

ProljeÊe
crnogorske pobune

prof.dr. Filip KovaËeviÊ

Dva dana prije poËetka pisanja ovih redova, autor je,
sa kamiona u pokretu, ispred zgrade u kojoj je smjeπtena crnogorska Agencija za nacionalnu bezbjednost,
u govoru povorci od nekoliko hiljada graana i graanki, rekao, izmeu ostalog i sljedeÊe: “Ovo nije Agencija za nacionalnu bezbjednost. Ovo je Agencija za privatnu bezbjednost Mila –ukanoviÊa i njegovog kriminalnog klana; Agencija za bezbjednost i miran san
onih koji su devedesetih vodili ratove, Ëinili zloËine,
pljaËkali, πvercovali, palili i æarili Crnom Gorom; Agencija za bezbjednost onih koji su uniπtili crnogorske privredne resurse, korodirali crnogorske prirodne resurse i
obesmislili crnogorske intelektualne resurse; Agencija
koja u novoj, slobodnoj Crnoj Gori koju mi ovdje i sada, danas, gradimo, i sama morati biti osloboena, demontirana, proËiπÊena, postavljena na demokratske temelje. Na temelje koji Êe osigurati da njena primarna
funkcija bude zaπtita od organizovanog kriminala i porobljivaËa crnogorskih graana, a ne kao πto je sada prisluπkivanje, ucjene i napadi na autonomni civilni sektor, sindikate, medije, studente, i slobodne pojedince.
Istina je - danas je nacionalna bezbjednost Crne Gore
ugroæena. Ali ne od crnogorskih graana koji na ulici
zahtijevaju pravo i pravdu, nego je ugroæena od onih
koji vode ovu dræavu...”
Bilo je to 15. maja, u toku Ëetvrtog velikog graanskog protesta od poËetka ove godine. Naime, 21. januara, 18. marta, 5. maja i 15. maja jedna od najpoznatijih nevladinih organizacija u Crnoj Gori Mreæa za
afirmaciju nevladinog sektora (MANS), Ëija je izvrπna
direktorka Vanja ∆aloviÊ veÊ godinama nestranaËka liËnost kojoj se u Crnoj Gori najviπe vjeruje, u saradnji sa
Unijom slobodnih sindikata i Studentskom unijom organizovala je velike graanske proteste. Vaæno je napomenuti da su ovo prvi autentiËno graanski protesti, bez ikakvih nacionalnih i vjerskih obiljeæja, u istoriji
Crne Gore. Zbilja, moæe se reÊi da je u danima protesta Podgorica bila u centru globalne borbe za istinu,
pravo i pravdu, a protiv arogancije moÊi i nezakonito
steËenih privilegija. Protesti su bili udarne vijesti na
dnevnicima πirom regiona i pokazali su da je Crna Gora spremna da raskrsti sa autoritarnim, nasilnim ten-

Kanjon Tare, Crna Gora

dencijama iz proπlosti. Po mom miπljenju, meunarodno javno mnjenje je ovim povodom imalo priliku da vidi jedno novo, dosada nepoznato i nesluÊeno lice Crne Gore.
Inicijalna motivacija za proteste je bio talas poskupljenja koji je Crnu Goru pogodio u januaru, ali se do
treÊeg protesta jasno iskristalisao zahtjev za ostavkom
vlade Igora LukπiÊa. LukπiÊa je dugogodiπnji premijer
Milo –ukanoviÊ postavio za nasljednika krajem 2010.
godine i bilo je mnogo onih na crnogorskoj javnoj sceni (autor nije bio meu njima) koji su oËekivali od LukπiÊa da se posveti sprovoenju reformi crnogorskog
politiËkog sistema kako bi napokon otpoËela borba
protiv organizovanog kriminala koji veÊ viπe od deceniju dræi Crnu Goru kao taoca zakulisnih, koruptivnih, pa
i zloËinaËkih radnji vladajuÊe elite. LukπiÊ je u poËetku
imao i podrπku odreenih evropskih krugova, prvenstveno njemaËkih, koji su se nadali da Êe se on odvaæiti na ulogu crnogorske Kosor protiv crnogorskog Sanadera. Meutim, on oËekivanja nije ispunio (da ih ne
æeli ispuniti autoru je bilo jasno joπ od prvog dana) veÊ
je, braneÊi tekovine i kumovsko-roaËku mreæu ranijeg
premijera, nastavio sa politikom manipulacija i baha-

30

Crna Gora

tog odnosa prema vladavini prava i javnom interesu.
Zbog toga je i dalje itekako aktuelno pitanje kako u uslovima koje diktira dvodecenijska vlast jedne dominantne partije (Demokratske partije socijalista - DPS) i njenog lidera Mila –ukanoviÊa doÊi do progresivnih politiËkih promjena.
Zarobljena dræava i unaprijed ukradeni izbori
Dok je za vrijeme predsjedniËkih izbora u Rusiji aktivistkinja FEMEN-a Oksana ©aËko na svojim golim grudima napisala “kradem za Putina” i simboliËno pokuπala da “ukrade” glasaËku kutiju u koju je nepunih pola
sata ranije svoj glasaËki listiÊ ubacio Vladimir Putin, u
Crnoj Gori danas nema prevelike potrebe da iko skida
majcu niti da “krade” glasaËke kutije. Sve se, naime,
jasno vidi i bez svlaËenja. Na Ëelu, a kamoli na nekom
skrivenom dijelu tijela, onih koji upravljaju dræavnim institucijama i sa njima povezanim preduzeÊima odavno
veÊ stoji napisano “kradem za –ukanoviÊa”. Svaki postupak i odluka tih institucija se sprovodi pod pomenutim sloganom. I zapoπljavanje i otpuπtanje, i napredovanje i nazadovanje, i rad i nerad. Sve pod znakom korupcije i krae.
Upravo zbog toga su u ovom trenutku, po mom miπljenju, u Crnoj Gori izbori na bilo kom nivou u suπtinskom smislu besmisleni. Na njima se, pod uslovima koje je oblikovala dvadesetogodiπnja DPSovska Ëizma,
pod muziËkom numerom “kradem za –ukanoviÊa”,
odvija jedna farsiËna komedija. Ili, moæda tragedija, jer
se pod maskom demokratije uËvrπÊuje diktatura.
Demokratska retorika i transparentne tehniËke procedure na dan izbora sluæe samo za zamajavanje meunarodnih posmatraËa jer su izbori “pokradeni” mnogo prije njihovog odræavanja. I posmatraËima je naravno poznat ovaj specifikum crnogorskog ropstva, ali ih
on previπe ne uznemirava jer im je uostalom lakπe da
zadovolje geopolitiËke interese svojih dræava sa korumpiranim politiËkim elitama nego sa slobodnim ljudima.
Zbog toga oni i proglaπavaju crnogorske izbore “slobodnim i demokratskim”, a crnogorskim graanima
ostavljaju da dokaæu da nisu. I u tom dokazivanju traæe
politiËku dosljednost. Ne mogu se naime izbori proglasiti “pokradenim” i sponzorisanim od strane mafije, a
onda prihvatati njihove tekovine i projektovani izborni
rezultat, kao πto su to navikle da rade opozicione partije koje imaju svoje zastupnike u skupπtini.
U ovakvoj situaciji, najlogiËnije rjeπenje za suπtinsku
nelegitimnost izbornog procesa je bojkot izbora. Meutim, bojkot ne moæe biti uspjeπan ako nije potpun tj.
ako ga ne bojkotuju svi relevantni politiËki Ëinioci na
opozicionoj sceni, iz partijske i iz vanpartijske priËe.
Zbog toga su u januaru mjesecu poznati mladi crnogorski novinar Marko MilaËiÊ i autor pokrenuli inicijativu za formiranje Savjeta za demokratizaciju koji bi objedinio sve navedene aktere i uspostavio zajedniËku
platformu djelovanja. Po naπem miπljenju, taj Savjet bi
predstavljao upravo onu “kredibilnu” alternativu o Ëijem nepostojanju konstantno govore inostrane diplomate, koristeÊi to kao izgovor za dalju podrπku njihovih vlada ukanoviÊevskim strukturama. Jasno je kao
dan da tu alternativu, da bi zbilja bila “kredibilna”, ne

Fakultet likovnih umjetnosti, Cetinje

moæe ponuditi nijedna opoziciona partija samostalno
jer ona mora predstavljati objedinjenu snagu veÊine crnogorskih graana svih nacija i vjeroispovjesti. Ona
mora prevaziÊi referendumsku podjelu i biti od povjerenja za sve koji æele da æive u praviËnoj i prosperitetnoj Crnoj Gori. Drugim rijeËima, to moæe samo jedna
nadstranaËka unija.
Sa druge strane, vladajuÊa koalicija fingira previranje
da bi se stekao dojam da i ona u sebi toboæe gaji snage i za reformsku varijantu. U tom smislu posebno je
znaËajan politiËko-psiholoπki mehanizam koji bih provizorno nazvao „kolonizacija perspektiva“ Ëiji je cilj stvaranje privida pluralizma u crnogorskom politiËkom
prostoru. Jedan od bezbroj primjera funkcionisanja
ovog mehanizma se moæe vidjeti u reakcijama politiËara vladajuÊe koalicije na graanski protest odræan 18.
marta u Podgorici. Tako je taj protest, na kome je odziv bio izvanredan, crnogorski premijer Igor LukπiÊ ocjenio kao podrπku vladinim naporima za ubrzanim reformama i evropskim integracijama, predsjednik crnogorske Skupπtine Ranko KrivokapiÊ (lider manje Ëlanice
vladajuÊe koalicije - Socijaldemokratske partije, SDP) u
njemu vidio znak poodmakle demokratizacije Crne Gore (sliËno kao i njegov „projektovani“ nemesis predsjednik dræave Filip VujanoviÊ), dok ga je lider DPS-a
Milo –ukanoviÊ osudio kao manipulaciju parapolitiËkih
nezadovoljnika. Dakle, izvorna DPS perspektiva koju
predstavlja Milo –ukanoviÊ je dogovorenim retoriËkim
intervencijama trojice njegovih saradnika ublaæena i
predstavljena kao samo „jedna od“ perspektiva, a Crna Gora kao mjesto e, eto, dolazi i do razmimoilaæenja miπljenja o jednom vaænom dogaaju Ëak i meu
najviπim dræavnim i partijskim zvaniËnicima. To je onda
briselsko-vaπingtonskim krugovima transmitovano kao
πkolski primjer demokratije na djelu u dræavi-„πampionu na evropskom putu“. (Apsurdna izjava, zar se moæe
biti πampion „na putu“? ©ampionom se postaje tek
kad se stigne na odrediπte).
VeÊ sam napomenuo da taj „jedan plus tri“ mehanizam stvaranja privida pluralizma nije aktiviran samo radi protesta, nego postoji veÊ duæe vrijeme kao jedna od
temeljnih taËaka „naπminkane“ crnogorske demokratije. Dok centralna i neprikosnovena figura ostaje –ukanoviÊ, na tri za vladavinu DPS-a neophodna fronta do-

Crna Gora
bio je „ublaæivaËe“. KrivokapiÊa za suvereniste i vjernike
Crnogorske pravoslavne crkve, VujanoviÊa za unioniste
i vjernike Srpske pravoslavne crkve, a LukπiÊa za evropsko-ameriËke portparole i funkcionere. Na povrπini, raznoglasna, demokratska druæina, a u suπtini, jedan tim
Ëvrsto vezan korupcijom, nepotizmom i omertom.
Zbog toga nije realno oËekivati da doe do raspada
vladajuÊe koalicije tj. da DPS napusti SDP ili da SDP napusti DPS ili da dio DPS-a napusti dio SDP-a, itd. Onako
kako je premijer LukπiÊ uspostavio vladavinu prava, tako Êe i Ranko KrivokapiÊ odustati od saradnje sa Milom
–ukanoviÊem i obratno. Sve njihove igre su unaprijed
dogovorene. VeÊ godinama DPS æivi na (anti-ratnom)
kreditu SDP-a u meunarodnoj zajednici, a SDP na teret DPS-a na domaÊem terenu. Tako Êe biti i ubuduÊe.
Taj interesni konglomerat moæe samo pasti u paketu. I
to u paketu za koji Êe teren pripremiti veliki graanski
protesti koji nam predstoje u narednim mjesecima.
BuduÊi potezi: Osloboenje ili Bjelorusija
na Balkanu?
Nikada ranije u Crnoj Gori nije postojala ovakva sinergija progresivnih, graanskih snaga usmjerenih na
temeljite politiËke promjene. Toga se reæimska koalicija najviπe plaπi pa se moæe oËekivati da se u periodu
koji slijedi na pojaËanom sinhronizovanom udaru nau
nosioci i kreatori ove sinergije. Tu posebno mislim na
aktiviste nevladinog, studentskog i sindikalnog sektora, kao i nezavisnih medija. Tako je nedavno, iz mraka,
na kuÊnom pragu, napadnuta novinarka nezavisnog
dnevnog lista “Vijesti” Olivera LakiÊ koja je objavila nekoliko tekstova o vezama izmeu kriminalnog podzemlja i pojedinih crnogorskih politiËara. NapadaË je
uhvaÊen, ali se joπ ne zna (niti Êe se skoro znati) ko je
nalogodavac. Lako je zakljuËiti da Êe kljuËni dio ovog
kriviËnog djela, kao i mnogih sliËnih, ostati nerasvjetljen sve dok crnogorsku policiju, Agenciju za nacionalnu bezbjednost, sudstvo i tuæilaπtvo vode provjereni i
prekaljeni saradnici Mila –ukanoviÊa.
U isto vrijeme, rapidno raste broj crnogorskih graana
koji su nezadovoljni sa socioekonomskom situacijom u
zemlji. Mnoga preduzeÊa su u steËaju, sve viπe i viπe je
graana i graanki koji ne mogu da nau zaposlenje,
ukljuËujuÊi i nekoliko hiljada visokoπkolaca, ukidaju se
vaæne komponente besplatnog zdravstvenog i πkolskog
obrazovanja, nameÊu se novi porezi, itd. To ne znaËi meutim da Êe biti jednostavno i lako poveÊati broj uËesnika graanskih protesta. Naime, uporedo sa frustracijom
i beznaem u kojem se graani nalaze, jaËaÊe i strah jer
Êe reæim joπ intenzivnije upotrebljavati razne vrste pritisaka, ucjena, prijetnji, zastraπivanja da obezbjedi veÊinu pokornih biraËa na naπtelovanim izborima. Naime, “nevidljiva” reæimska represija prema obiËnim graanima danas
je veÊa nego prije nekoliko godina i zbog toga veliki broj
graana nije spreman da javno artikuliπe svoje protivljenje reæimu. Takoe, πto je ekonomska situacija gora, to
Êe reæimska propaganda odgovornost viπe prebacivati na
politiËke neistomiπljenike i opoziciju, pa se u narednom
periodu moæe oËekivati jaËanje falangi plaÊenika koje Êe
napade na neistomiπljenike graanima servirati kao nuænu odbrana tekovina dræave. U tome veÊ prednjaËe

31
dnevni list “Pobjeda” u kome dræava ima veÊinsko vlasniπtvo i koji veÊ mjesecima vodi jednu izuzetno vulgarnu
kampanju protiv svih kritiËara postojeÊeg reæima, kao i
Televizija Crne Gore. OËigledno je da se poËinju nazirati
konture anti-evropskog projekta Mila –ukanoviÊa pod
nazivom Bjelorusija na Balkanu.
Da bi se ovaj autoritarni projekat zaustavio joπ u
svom zaËetku, potrebno je kao moto uzeti stih sovjetskog disidentskog kantautora Bulata Okudæave koji u
jednoj pjesmi kaæe “uzmimo se za ruke jer Êemo propasti pojedinaËno”. Kao πto sam ranije naglasio, to
znaËi formiranje jedne nadstranaËke unije u koju ulaze
sve antireæimske slobodne snage, ukljuËujuÊi ne samo
parlamentarne opozicione partije, nego i NVO sektor,
sindikat, studente, penzionere i sve ostale slobodne
graane i graanke. U isto vrijeme, od parlamentarne
opozicije se oËekuje i jedan dodatan korak koji doprinosi proπirenju podruËja borbe, a to je definitivni izlazak iz Skupπtine i prekid svake vrste formalnih pregovora sa vladajuÊim partijama. To je zbog toga πto ovo
nije vrijeme za odvaæne retoriËke nastupe nego za odvaænu i odluËnu akciju. Dosta je separatnih, kuloarskih
i tajnih dogovaranja. KritiËna masa za korjenite promjene crnogorskog druπtva moæe nastati jedino izvan
postojeÊih, zarobljenih i korumpiranih institucija.
Takoe, iluzorno je oËekivati da uËestovanje opozicije,
u bilo kom, pa Ëak i u objedinjenom vidu, na predstojeÊim parlamentarnim izborima moæe dovesti do smjene
vladajuÊe koalicije. Ko god zastupa izlazak na izbore u
postojeÊim uslovima, bilo da je iz redova starih ili novih
opozicionih partija, postaje reæimski sauËesnik jer daje
legitimitet unaprijed poznatom rezultatu. Jedina moguÊnost za demokratske promjene na izborima je da uslove
za izbore pripremi nadstranaËka, tehniËka vlada koja
okuplja sve opozicione i alternativne snage pod jasnim
programom politiËke demokratizacije. U isto vrijeme, ta
vlada ne bi imala mandat da donosi odluke u vezi takozvanih identitetskih pitanja koje ovih dana manipulacijama reæima ponovo pune novinske stupce. Ta pitanja bi
kasnije, u demokratskim uslovima, sva od reda, ukljuËujuÊi zastavu, himnu, grb, naziv sluæbenog ili sluæbenih jezika, bila rijeπena na referendumu, uz poπtovanje prava
svih manjinskih zajednica. Ovakvom odlukom o “prevazilaæenju” identitetskih pitanja, reæim bi izgubio glavni
adut za sijanje straha od nestabilnosti u domaÊoj i meunarodnoj javnosti, a nadstranaËka vlada bi, koaliranjem identitetski heterogenih opozicionih i anti-reæimskih kapaciteta, suπtinski zapoËela evropske integracije i
omoguÊila beskompromisnu primjenu veÊ usvojenih zakona i standarda. To je upravo ono Ëega se u vladajuÊoj
koaliciji najviπe plaπe jer je jasno da za Mila –ukanoviÊa
u takvoj, evropskoj Crnoj Gori postoji samo jedno mjesto. Uzak prostor, meu Ëetiri zida.
(KraÊa verzija ovog teksta objavljena je
u nezavisnom dnevnom listu “Vijesti”)

Filip KovaËeviÊ je profesor politiËke psihologije i psihoanalitiËke teorije na Univerzitetu
Crne Gore i Ëlan Savjeta Novog Plamena.

Sir RICHARD JOLLY

32

Interview

Demilitarizacija zahtijeva
vizionarsko vodstvo

Razgovor vodio: mr.sc. Mladen JakopoviÊ

Sir Richard Jolly od 1970-ih je
vodeÊi britanski i meunarodni
ekonomist druπvenog razvoja.
Bio je direktor Institute for Development Studies na SveuËiliπtu Sussex (1972.-81.), gdje je
sada profesor emeritus i istraæivaË. Bio je zamjenik generalnog
sekretara UN-a, te zamjenik izvrπnog direktora UNICEF-a
(1981.-95.), gdje je pomogao u
osmiπljavanju i provoenju programa “revolucije djeËjeg preæivljavanja”. Dr. Jolly je takoer
bio vodeÊi arhitekt UNDP-ovih
Human Development Reports
(Izvjeπtaja o druπtvenom razvoju), te je pomogao razviti koncept “strukturnih reformi s ljudskim licem”. Dobio je titulu
Knight of the Order of St Michael and St George za doprinos meunarodnom razvoju.

M J : U s v o j o j p o z n a t o j k n j i z i R a z v o j k a o s l o b o d a , do bitnik Nobelove nagrade za ekonomiju Amartya
Sen tvrdi da se ekonomska dobrobit, socijalna
skrb i politiËke slobode meusobno podupiru,
da osloboenje od materijalne oskudice i pristup
socijalnim moguÊnostima, kao πto su obrazova nje i zdravstvena skrb, ovise o i produbljuju de mokraciju i osobne slobode. Vaπ akademski rad
na podruËju razvojnih studija, kao i Vaπ praktiË ni rad u UN-u, takoer Vas je potaknuo na ovak vo razmiπljanje. Koliko je prihvaÊen ovaj koncept
danas meu vladajuÊom elitom u razvijenim
zemljama, kao i u zemljama u razvoju?
JOLLY: Sva suptilna znaËenja koja Amartya Sen podrazumijeva pod tim pitanjima joπ uvijek nisu πiroko
prihvaÊena, bilo u razvijenim zemljama ili u zemljama
u razvoju. Amartya je iznio neke temeljne tvrdnje o
svrsi razvoja - to je jaËanje sposobnosti, πirenje moguÊnosti izbora, naglaπavanje uloge obrazovanja u
najπirem smislu jaËanja ljudskih sposobnosti. To je vr-

33

Interview
lo πiroko i duboko shvaÊanje obrazovanja, a ne samo
uzak instrumentaliziran pogled koji se uglavnom svodi na osiguravanje dovoljnog broja ljudi koji su dovoljno obuËeni da potaknu ekonomski razvoj u skladu s postojeÊim obrascem. Smatram da su Amartyjine ideje vrlo bliske konceptu ljudskog razvoja koji je,
na odreen naËin, imao znaËajan utjecaj. Ponekad
su dræave bile u potpunosti inspirirane idealom jaËanja sposobnosti i πirenja moguÊnosti izbora, ali su se
Ëesto samo djelomiËno bavile tim pitanjima. Pred nama je joπ dalek put prije negose veÊina ozbiljno suoËi s ovim dubokim pitanjima razvoja. »ak i Butan, koji tvrdi da je u potpunosti prihvatio pristup usmjeren
na stvarni ljudski razvoj, vjerojatno to Ëini samo djelomiËno.
MJ: Bivπi UN-ov specijalni reporter za Pravo na hra nu Jean Ziegler napisao je da je samo 2006. go dine 36 milijuna ljudi umrlo od gladi i neishra njenosti. Generalni direktor FAO-e Jacques Dio uf izjavio je da bi 30 milijardi dolara godiπnje bi lo dovoljno da se iskorijeni glad u svijetu, dok
ukupni troπkovi SAD-a za vojsku u 2012. iznose
preko bilijun dolara. Ipak, unatoË tim potresnim
podacima te oËite otpornosti militarizma, Vi
afirmirate vaænost “vodstva, vizije, i intelektual ne dalekovidnosti” u kreiranju promjena, kako
ste se jednom izrazili. Prema tome, πto mislite
koji su suvremeni politiËki akteri koji bi mogli
zapoËeti s razvojem vjerodostojnih inicijativa za
meunarodno razoruæanje?
JOLLY: Kao prvo, mislim da su opÊenite procjene
broja ljudi koji su umrli od neishranjenosti vrlo grube procjene. Sve se procjene broja umrlih od neishranjenosti, od prljave vode i bolesti odnose na oblike oskudica koje se preklapaju. Teπko je toËno reÊi
koliko bi bilo potrebno sredstava da se svaka od njih
promijeni. No, nemam niπta protiv toga da ljudi dræe
snaæne i izazovne govore. Radije bih sluπao govore
vezano za te stvari nego vulgarna opravdanja vojske
kao potrebnog osiguranja protiv napada... ©to se tiËe onoga πto bi moglo dovesti do odreenog stupnja razoruæanja, zaista vjerujem da su vizija i vodstvo apsolutno kljuËni. Pogledajte kraj Drugog svjetskog rata i stvaranje UN-a. Ovaj je proces zapoËeo
tijekom rata, a vodili su ga Roosevelt, Churchill, i
kasnije takoer Staljin iz vlastitih razloga. Usred rata, s poËetkom 1941. i 1942., Roosevelt i Churchill
shvatili su da svjetskoj javnosti moraju predoËiti viziju „Ujedinjenih naroda“ kao koalicije naroda koji su
spremni boriti se protiv faπizma za vrijednosti slobode i zajedniËke ËovjeËnosti. Ova je inicijativa u konaËnici dovela do osnivanja Ujedinjenih naroda kao
organizacije za sprjeËavanje buduÊih ratova u svijetu prava i pravde i zajedniËke humanosti. To je po
mom miπljenju bila vizija, vrsta hrabre alternative ratu te smion naËin razmiπljanja o buduÊnosti koji i danas trebamo. Naæalost, malo je politiËara koji su pokazali takvu sposobnost vodstva. Olof Palme je bio
takav...

MJ: Willy Brandt takoer...
JOLLY: Da, zasigurno bih stavio Willyja Brandta u tu
kategoriju ljudi koji su razumjeli da su kraj rata i stvaranje mira pitanja koja prevazilaze uski fokus na vojsku i razoruæanje, koji se promatraju odvojeno od πire
druπtvene i ekonomske vizije. Takoer, Schuman i
Monnet, kreatori Europe, bili su tako suptilni i dalekovidni u shvaÊanju da mora doÊi do gospodarske integracije Francuske i NjemaËke, i Europe u cjelini, kako
bi se izbjegli buduÊi ratovi - neπto πto se, nakon Churchilla, vrlo sporo poËelo shvaÊati u Britaniji. ©to se tiËe
pitanja o tome πto danas moæe dovesti do procesa razoruæanja, moæemo poËeti s nuklearnim razoruæanjem. Mislim da je graanski aktivizam joπ uvijek nevjerojatno vaæan, kao i neki elementi Ugovora o neπirenju nuklearnog oruæja. Vjerujem da bi Britanija, kao
jedna od manjih nuklearnih snaga, ovisna o podrπci
SAD-a za rad i upotrebu tih postrojenja, mogla i trebala poduzeti neke pozitivne korake. Æelio bih naglasiti
koliko je suludo troπenje preko 80 milijarda funti na
novu generaciju nuklearnih projektila tipa Trident. Ali
diljem svijeta, gledajuÊi koliËine novca koje brojne dræave troπe na vojsku i oruæje, teπko je razumjeti koje su
prednosti potroπnje, recimo, 3 radije nego 2 ili 2 radije nego 1,5 posto svojega BDP-a na vojni proraËun.
»esto je to troπenje novaca ovisno o snazi vojno-industrijskog kompleksa unutar dræave, a ne nekakve vojne
prijetnje izvana. Mislim da je svijet otvoren za vodstvo
po ovom pitanju. Pojedine dræave pokazuju da se to
moæe uËiniti, kao primjerice Kostarika, koja je ukinula
vojsku 1948. godine, te je to ugradila u svoj ustav
1949., pod izvanrednim vodstvom Joséa Figueresa
Ferrere.
MJ: Kako iskustvo dræava bez vojnih snaga, poput
Kostarike i Islanda, unaprjeuje naπe razumijeva nje preduvjeta za ljudsku sigurnost i blagostanje?
Jesu li oni po Vaπem miπljenju “paraziti” koji napreduju zahvaljujuÊi sigurnosti koju im pruæaju
NATO i SAD?
JOLLY: Nisam pobornik argumenta o“parazitima”. On
sadræi i odreeni pejorativni element. Radije bih naglasio negativne troπkove koje dræave s vojskom stvaraju
samim time πto imaju snage koje predstavljaju prijetnju, realnu ili zamiπljenu, te se moramo prisjetiti da
mnoge vojske u zemljama u razvoju postaju instrumenti ugnjetavanja kojima se neka frakcija ili politiËka
grupacija dræi na vlasti. U tim situacijama, ukidanje
vojske moæe znaËiti osloboenje za stanovniπtvo, a ne
samo izraËun koristi i troπkova o tome kako dobiti
obranu za male novce.
Ipak, postizanje ugovora o savezu za regionalnu sigurnost, ili Ëak vojnu pomoÊ od velike snage, moglo
bi biti korisno ukoliko je povezano s cjelokupnim smanjenjem veliËine i snage vojske. No, demilitarizacija
zahtjeva vizionarsko vodstvo kao i ostvarenje koristi.
Iskustvo Kostarike, Paname ili Islanda, ukupno 19 dræava koje nemaju vojsku, jest da oslobaanje resursa koji bi inaËe otiπli vojsci - omoguÊuje bolje obrazova-

34
nje, zdravstvenu skrb i ostalo. Ukidanje vojske takoer smanjuje domaÊe pritiske, prijetnje dræavnim udarom te druge interne konflikte, osobito ukoliko se njeguje graanski, manje militariziran, odgoj novih generacija. GovoreÊi u svoje ime, kada sam pohaao privatnu πkolu u Britaniji, i bio revan Ëlan πkolskih kadetskih snaga, nitko mi nije skrenuo paænju na niti jedno
od ovih pitanja. Da sam odrastao u Kostarici, siguran
sam da bi moje razmiπljanje bilo potpuno drugaËije.
Imao bih potpuno drugaËije obrazovanje te bih propitivao potrebu i razumnost postojanja vojske.
MJ: Globalni indeks mira pruæa niz pokazatelja za
procjenu razine do koje su razliËite dræave i druπtva postali civilizirani i miroljubivi. Neke dræave,
kao πto su Island, skandinavske dræave, Austrija,
Japan, Novi Zeland i Kanada iz godine u godinu
dobivaju najpovoljnije ocjene. VeÊina njih nisu Ëla nice NATO-a. Je li ikada tijekom Vaπe duge karije re u UN-u ova specifiËna grupa zemalja pokuπala
sagraditi snaæan i dugotrajniji neovisan politiËki
savez na meunarodnoj sceni?
JOLLY: Ono πto mogu reÊi iz vlastitog iskustva u UNICEF-u i UNDP-u jest da su istomiπljenici, skandinavske
dræave, Nizozemska te jedno kratko vrijeme Britanija
(kada je Claire Short bila Ministar za meunarodni razvitak) formirale meunarodni klub koji je snaæno podupirao pozitivno meunarodno djelovanje za djecu,
za razvoj i sliËno. Po mom je miπljenju u tom sluËaju
bilo vrlo znaËajno snaæno individualno vodstvo u tim
dræavama.
Primjerice, istaknuti ©veanin, Nils Thedin, uporno
je traæio na UNICEF-ovom odboru da djeca budu „zona mira“. U poËetku sam bio vrlo skeptiËan prema potencijalu provoenja te ideje u praksi. No, u Centralnoj Americi u 80-tima, kada smo promovirali kampanju nacionalne imunizacije, uistinu je predstavljen koncept djece kao zone mira. Uspjeli smo uspjeπno dogovoriti i s vladom i s pobunjenim voama u El Salvadoru dane zatiπja kako bi sva djeca bila imunizirana - i u
podruËju pod upravom vlade i u podruËju pod upravom pobunjenika. Naposljetku je ovaj de facto prekid
vatre prihvaÊen kao stvar rutine. Djeca su zaista postala zona mira. Ta se ideja kasnije proπirila na Ugandu, Sudan, Libanon i drugdje…
©to se tiËe dræava koje su visoko rangirane prema
Indeksu mira, to su one dræave Ëiji dræavljani imaju puno rafiniraniji i manje ratoboran stav prema meunarodnoj politici, te su spremniji zamisliti nezamislivo. A
ponekad su, kao i Nils Thedin, otvoreni i za pokretanje Ëitave nove inicijative koja dobro funkcionira u
praksi.
MJ: A ipak, te dræave nisu pokazale dovoljno samos talne inicijative za stvaranje stabilnog, neovisnog
politiËkog saveza na meunarodnoj sceni.
JOLLY: Da, u tom smislu mislim da Skandinavci, makar
su sjajni, nisu iπli do kraja. No, tu su i dræave, kao πto
je Kostarika, koje su preuzele vodstvo i vrπe pritisak na

Interview
druge dræave da idu u istom smjeru, a u sluËaju Paname mjr. to je bilo uspjeπno.
MJ: »itava Afrika Ëini se da je izgubila veÊinu svojih
razvojnih impulsa steËenih tijekom entuzijastiËnih
ranih post-kolonijalnih afriËkih vlada. Koje je Vaπe
miπljenje o trenutaËnoj situaciji na tom kontinentu, i koliko ste optimistiËni u odnosu na njegovu
blisku buduÊnost?
JOLLY: Manje sam optimistiËan od Svjetske banke i
IMF-a, temeljem nekih statistika koje su pruæili. Ako
promotrimo pojedinosti u podacima o BDP-u u razliËitim dræavama, puno je pozitivnog rasta povezano s cijenama nafte i nedavnim rudarskim projektima … S
druge strane, manje sam pesimistiËan od ljudi koji
smatraju da je Afrika beznadni kontinent. Radije ne
bih generalizirao o Ëitavoj Africi i viπe volim promatrati dræave pojedinaËno.
MJ: Takoer, primjerice, Etiopiji ide relativno dobro u
smislu dobitaka u obrazovanju i javnom zdrav stvu…
JOLLY: Da, sustav Bretton Woods je uvijek pretjerano
upotrebljavao BDP, dok ga UN upotrebljava samo kao
jedan od pokazatelja, uz smrtnost djece, postotak djece u sustavu obrazovanja, napredak prema ciljevima
nacionalnog razvoja, itd. Pogledajmo neke afriËke
dræave koje su nedavno imale dobre rezultate - Mauricijus, Bocvana, Mozambik… Druge su, naæalost, imale samo dobre periode na kratko vrijeme 80-tih godina proπlog stoljeÊa, kao Burkina Faso. Trebalo bi analizirati pojedine dræave i diviti se vodstvu onih dræava
koje su napredovale u smislu ljudskih pokazatelja.
AfriËke su dræave u vrlo teπkom poloæaju, a ipak su neke od njih vrlo impresivno napredovale.
MJ: Sustav jedan dolar-jedan glas znaËi da bogate dræ ave kontroliraju 60% glasaËkog udjela u IMF-u i
Svjetskoj banci. Ekonomist sa SveuËiliπta u Cambridgeu Ha-Joon Chang naglaπava da Ëak i Svjet sku trgovaËku organizaciju, koja je nominalno demokratska, efektivno vodi oligarhija najbogatijih
dræava, da su mnogi kljuËni ministarski sastanci
odræani samo uz poseban poziv, te da su neki de legati zemalja u razvoju, koji su pokuπali prisustvovati tim zatvorenim sastancima, Ëak bili fiziËki
izbaËeni. Sam UN je u velikoj mjeri ograniËen
zbog prevlasti manjeg broja jakih dræava. Postoje
li danas uËinkoviti glasovi koji zagovaraju globalni
Jug, te na kojoj bi se strateπkoj bazi mogla razviti neka nova, progresivna koalicija zemalja?
JOLLY: Mislim da smo trenutno u situaciji koja je nova i vrlo uzbudljiva, s rastom Kine i sve veÊom vaænoπÊu drugih ekonomija u razvoju. Takoer, svjedoËimo i
poËecima nekih prilagodbi u glasovanju u Svjetskoj
banci i IMF-u. Mislim da je takoer posebno vaæno da
se ljudi biraju na poloæaje unutar tih organizacija prvenstveno na temelju adekvatnog iskustva i struËnosti. Naæalost, Ëini se da su joπ na snazi stari dogovori:

Interview

„Francuska moæe upravljati IMF-om, prema tome SAD
moæe insistirati na vlastitom kandidatu za Svjetsku
banku“, ali je ipak doπlo do nekih promjena. Svjetska
zdravstvena organizacija se prije otprilike deset godina prebacila na demokratiËniji proces u kojem kandidate za mjesto generalnog direktora intervjuira Svjetska zdravstvena skupπtina. OpÊenito se moramo kretati prema takvom modelu. Takoer je vaæno da se ne
samo vrhovni ljudi, nego i svi viπi duænosnici UN-a imenuju i promoviraju kroz puno profesionalniji proces selekcije. To se dogodilo u UNDP-u, primjerice, te se proπirilo na imenovanje direktora ureda UN-a na razini
dræave. Vidi se napredak i takva se praksa mora proπiriti.
Takoer ste pitali o novoj generaciji globalnih voa
s Juga. Sada kada ne radim za UN manje sam informiran. Unutar UN-a, mogu se sjetiti brojnih jakih i iznimnih meunarodnih individualista iz zemalja u razvoju:
Michelle Bachelet, bivπa predsjednica »ilea, te nedavno imenovana za predsjednicu UN Women. Juan Somavia, predsjednik ILO-a i Superchai Panitchpakdi,
predsjednik UNCTAD-a, takoer su primjer osoba iz
TreÊeg svijeta koji predstavljaju snaæne meunarodne
voe. Oscar Arias i Lula Da Silva bivπi su predsjednici s
vizijom i internacionalnim svjetonazorom. Mo Ibrahim
iz Sudana savrπen je primjer poslovnog Ëovjeka iz
zemlje TreÊeg svijeta koji se obogatio na mobilnim telefonima, ali koji takoer ima πiru viziju razvoja i druπtvene mobilizacije. Ali ono u Ëemu bih se sloæio s Vama jest da se Ëini da danaπnji svijet ima samo nekolicinu voa, sa Sjevera i s Juga, koji pruæaju snaæno vodstvo za meunarodno djelovanje kao kljuËan faktor za
suoËavanje s globalnim izazovima, kako danas tako i
u buduÊnosti. Kao πto je Joe Stiglitz rekao, „Globalni

35

problemi zahtijevaju globalna rjeπenja“ - no ipak, vlade i nacionalni voe prvenstveno misle na nacionalno
djelovanje, Ëak i ako prepoznaju vrijednost globalnih
prilika za fotografiranje u internacionalnom kontekstu. Ukoliko svijet namjerava osigurati odræivi razvoj
za buduÊnost, kontrolirati financijske nestabilnosti ili
se uhvatiti u koπtac s problemom klimatskih promjena, potrebni su nam nacionalni voe koji koriste svoj
utjecaj i poloæaj za globalne inicijative.
MJ: IzvjeπÊe o druπtvenom razvoju (Human Development Report), Ëiji ste jedan od glavnih arhitekata,
imao je kljuËnu ulogu u pruæanju izazova ograniËenim javnim raspravama o ekonomskom razvoju koje ne ukljuËuju druge razvojne pokazatelje pored
GDP-a. No, Ëak i ova uska ekonomska perspektiva
nije bila uspjeπna u preusmjeravanju negativnih europskih trendova rasta koje je pokrenula ekonomska kriza. Je li moguÊe pomiriti Vaπ pristup, koji je
usredotoËen na proπirenje supstancijelnih individualnih i druπtvenih sloboda, s konvencionalnijim,
prevladavajuÊim ekonomskim aspiracijama?
JOLLY: Mislim da mora doÊi do fundamentalnih promjena iz ortodoksije vezano za zaokupljenost rastom.
To Êe zahtijevati bolju ravnoteæu vladine djelatnosti,
tako da ima kontrolu nad bankama, i veÊu kontrolu
nad privatnim sektorom. Ne mislim da se vraÊamo u
svijet socijalizma naspram kapitalizma, ali svakako
nam trebaju stvarni mehanizmi kontrole nad divljim
kapitalizmom - radi svih nas. Sve je to vaæno kako bi
nas iznijelo iz trenutaËne krize, ali takoer, dugoroËno gledano, moramo se odmaknuti od „opsjednutosti obiljem“, u kojemu je glavni cilj stalno rastuÊa po-

36
troπnja. Moramo se πto viπe primaknuti pitanjima kvalitete æivota i brizi o ljudskom razvoju, ali takoer i prevaziÊivulgarne stavove o tome kako poveÊati ljudske
sposobnosti i proπiriti izbor. Kakvu vrstu izbora? ZaËudo, Keynes je 1929. godine napisao kratak rad The
Economics of Our Grandchildren, u kojemu je predvidio vrijeme kada Êe rast dostiÊi toËku zasiÊenja, kada
Êe biti dosta. A tada, kako je on napisao, ljudi Êe biti
slobodni da uæivaju u stvarima koje su istinski lijepe u umjetnosti i knjiæevnosti, ljudskim odnosima. Zaraivanje novaca kao takvo vidjet Êe se kao ono πto ono
zaista i jest - nastranost, koja se moæe dopustiti u malim arenama, ali se ne treba hvaliti. No, daleko smo od
onoga πto je Keynes predvidio, ali smatram da je to
joπ uvijek pravi izazov. Keynes je prekrasno napisao da
„kada nauËimo biti neposluπni konceptu profita kako
ga shvaÊaju raËunovoe, otvaramo vrata civilizacije“.
To je ono πto je potrebno. To nije puki romantizam.
Takav bi, ja mislim, bio ljudski razvoj u buduÊnosti, kada se zadovolje osnovne potrebe, ali to je takoer i
svijet za koji se moramo izboriti ako Êemo se prilagoditi pritiscima klimatskih promjena, ograniËenjima resursa i tako dalje.
MJ: MoguÊe je sloæiti se s tim, a istovremeno postaviti pitanje zahtijevaju li realnosti mudre politiËke
strategije bar djelomiËno prihvaÊanje tog vladaju Êeg ekonomskog diskursa. Nije li bar djelomiËno
moguÊe pomiriti te razliËite ciljeve? Naposljetku,
baπ su tijekom tzv. „zlatnog doba keynesijaniz ma“ ti uobiËajeni ekonomski ciljevi, osobito rast
BDP-a, bili puno uspjeπnije realizirani nego πto su
danas, u doba neoliberalizma koji idolizira BDP te
zaziva njegovo poveÊanje kao vlastitu mantru,
premda nije jako uspjeπan u postizanju upravo
onoga πto javno πtuje.
JOLLY: Moj je odgovor i da i ne. TrenutaËan je model
zaista ozbiljno ograniËen u svom ekonomskom potencijalu. Zlatno doba prvih dvadeset i pet godina nakon
1945. nije bilo zlatno doba samo za umjeren gospodarski razvoj, to je bilo i zlatno doba niske razine nezaposlenosti. To je bio period priliËne stabilnosti. To
nije bio samo period rasta, nego i drugih oblika razvoja. Za europske zemlje pogotovo, to je bio period uspostavljanja nacionalne zdravstvene skrbi, socijalne
skrbi, itd. »ak i za zemlje u razvoju, to je bio period
uspostavljanja neovisnosti, period brzog πirenja obrazovanja, nekih od osnovnih usluga, te period s puno
manje korupcije u prvih deset do petnaest godina neovisnosti. Prema tome, ovo se zlatno doba nije temeljilo na uskom fokusu na ekonomski rast, veÊ na puno
πiroj perspektivi razvoja. I, treba priznati, temeljilo se
na kontroli nekih elemenata kapitalizma i træiπta. Thatcher i Reagan su 1980-tih godina zagovarali napuπtanje tih stvari, i πto je najvaænije napuπtanje ekonomskih regulativa, πto je uzrokovalo velik broj problema
koje imamo i danas.
MJ: Tijekom Vaπega mandata u UNICEF-u, OXFAM-u i
drugdje, bili ste ukljuËeni u rad koji izravno utjeËe

Interview
na mnogo milijuna ljudi. Na koja ste svoja postignuÊa najviπe ponosni, a za Ëim æalite?
JOLLY: Ono na πto sam svakako najponosniji jest da
smo ranih 1980-tih godina, Jim Grant kao izvrπni direktor UNICEF-a, i ja kao njegov zamjenik, odredili kao
kljuËni cilj revoluciju u preæivljavanju djece i razvojnu
revoluciju. U to vrijeme je godiπnje umiralo 15 milijuna djece mlae od pet godina, veÊinom od uzroka koje je lako sprijeËiti. Jim Grant je rekao da je to nepodnoπljivo jer je nepotrebno. Tako da smo se u svakoj
dræavi mobilizirali radi kampanje za imunizaciju, za poduËavanje majki i obitelji kako da smanje broj mrtve
djece od proljeva, za poticanje dojenja… »itav niz nisko-budæetnih jednostavnih akcija. A one su umnogome bile uspjeπne. Do 1990., broj umrle djece mlae
od pet godina smanjen je na dvanaest milijuna. Do
2000. taj je broj pao na 10,5 milijuna, a danas je ispod 9 milijuna. Uz ova postignuÊa koja se tiËu sprjeËavanja smrtnih sluËajeva, takoer smo postigli napredak u osiguravanju veÊih πansi majki i obitelji da Êe
gledati svoju djecu kako rastu zdrava. Bilo je prekrasno biti dijelom toga. I shvatiti da, kao dio UN-a, moæete zaista participirati u praktiËnim aktivnostima na
meunarodnoj razini. Nisam dovoljno razumio potencijal UN-a kada sam se prvi put pridruæio. Mnogi joπ
uvijek ne shvaÊaju taj potencijal. U UN-u postoje ekstremne moguÊnosti za vodstvo, za praktiËno i uspjeπno djelovanje.
Drugo, imao sam sreÊu πto sam imao dobre kolege
te sam s njima propitivao ograniËenost pogleda Svjetske banke i IMF-a u podruËju strukturalnih promjena.
Promovirali smo ideju „promjena s ljudskim licem“,
manji dio toga je i prihvaÊen. A kao treÊe, ne bih rekao da je to ponos, veÊ velika povlastica raditi za UN,
raditi s ljudima iz razliËitih kulturalnih sredina, koji govore razliËite jezike, itd., a koji rade zajedno sa zajedniËkim ciljem. Kada se moramo predstaviti jedan po
jedan, volim Ëuti kada kolega iz UN-a kaæe: „Ja nisam
iz Britanije, ja nisam iz Koreje ili Kenije, ja sam graanin svijeta“. To je, po mom miπljenju, vrlo lijepa stvar.
PodsjeÊa me na rijeËi Toma Painea, koji je rekao: „Moja je dræava svijet, a moja je religija Ëiniti dobro“. U
UN-u, u njegovim najboljim aspektima, moæemo vidjeti nastavak toga duha i moramo se pobrinuti da se taj
kozmopolitski duh πiri.
(KraÊa verzija ovog intervjua objavljena je
u tjedniku Forum - www.forum.tm)

www.e-novine.com

37

prof.dr. FRANCO CASSANO

Interview

Graditi na pijesku

Razgovor vodila: Simone Sapienza

Franco Cassano predaje sociologiju spoznaje na SveuËiliπtu u
Bariju. Neki ga smatraju najveÊim
marksistom evropskog Juga.
U svojoj posljednjoj knjizi
“Poniznost zla” analizirao je kao
“manje zlo” onaj tip negativnosti
koji nije spektakularan, veÊ
koji se prikriva pod zavjesom svakidaπnje okrutnosti, za koju se Ëini da je dio naπeg svakodnevnog
æivota. On govori, toËnije, o “niskom zlu” koje je “kao pismo
ukradeno od Edgara Allana Poea
nevidljivo, jer je pred oËima sviju”. Ovdje je govorio o zlu “realnih demokracija”.

Naπe zapadne “realne demokracije” karakteriziraju snage πto osciliraju izmeu apatije i pobune, dok
demokratska pravila i demokratske institucije æive
sve viπe zaËahurenim æivotom.
Ove posljednje liπene su bilo kakve snage, jer su
ih zamijenila druga mjesta odluËivanja, koja ne podlijeæu baπ nikakvoj kontroli.
Primat demokratskog ustava sastoji se od tzv. veto playersa, to jest od subjekata od kojih se oËekuje pristanak za donoπenje izvjesne politiËke odluke:
u Italiji imaju moÊ veta Predsjednik Republike, Parlament i Ustavni sud. Ali politiËari kao da ne primjeÊuju kako moÊ odluËivanja sada ima neko “drugi”,
a ne oni. Realna moÊ (”realna politika”) funkcionira
i bez njih. Kriza moæe biti prilika da se ta moÊ uËvrsti. A kakav Êe biti ishod? Povratak na tridesete
godine minulog stoljeÊa?
S.S.: Pjesnik Victor Segalen u jednom je stihu upo zoravao: ”gradimo od bronce mostove, putove
i palaËe, no postoje “barbarski” narodi, koji su
shvatili da treba graditi od pijeska i na pijesku,
jer u svakom sluËaju u historiji i u sudbini vjeË nih djela postoji trenutak, kad se sve pretvara
u pijesak”. Za Segalena graditi na pijesku i od
pijeska predstavlja izabrati mudrost, unaprijed
izbjeÊi idolatriju i podizanje spomenika. Naπi su
demokratski sistemi naprotiv od demokracije
napravile grob, kao da su zaboravile da se sva ka demokratska funkcija mora neprestano po novo afirmirati?
F.C.: Mi zapadnjaci odustali smo od svake mudrosti i od Fausta smo naËinili mit. Pa tako, buduÊi da
spomenike zidamo svakoga dana i da smo æeljom
za njima zarazili cijeli svijet, mogli bismo od Sega lena nauËiti najskromniju mudrost, a ta je da su velika dostignuÊa krhkija no πto nam se svia misliti.
Vjerojatno je demokracija fragilna tvorevina, jer
predvia postojanja viπe varijabli u odnosu na one
oblike vladanja u kojima prevladava volja malobroj-

38

nih ili Ëak jednog jedinog Ëovjeka. Na primjer, volja zakona neprekidno se preskaËe: stalno prevladavanje granica koje dopuπtaju nove tehnologije
proizvodi oslobaajuÊe uËinke, ali ne jedino njih.
Osim oslobaajuÊih moguÊnosti, koje smo vidjeli
na djelu padom tuniskog i egipatskog reæima,
ogromno je olakπana i moguÊnost iz- bjegavanja
dræavnih zakona, a osim toga postoji neograniËena
i nepristojna moÊ financijskih tokova. Ta moÊ se ne
boji dræava, nego im prijeti. MoÊ se viπe ne zadræava u rimskim palaËama, opisanim od Pasolinija u
Andreotti , prema iskojima se nekoÊ kretao Divo (A
toimenom filmu, prim. prev.). Zacijelo u tim palaËama joπ postoji neka moÊ, ali ta je moÊ ustvari ostatak nekadaπnje moÊi i vrlo je skromna. Istinska
moÊ je izvan tih rimskih palaËa, to je moÊ koju uæiva krupni kapital, kapital koji odreuje lijepo i ruæno vrijeme, koji otpuπta ili uzima u sluæbu, koji ocjenjuje pojedine zemlje, a da one protiv toga ne
mogu baπ niπta, kao da se ne radi o ljudskim tvorevinama veÊ o nebeskim tijelima. Ja ne volim manijeristiËki katastrofizam, no izvan svake je sumnje
da je danas demokracija izloæena najozbiljnijim rizicima. Ona se mora suoËavati sa krizom, Ëija ozbiljnost podsjeÊa na 1929. godinu. Ali kognitivna vrijednost krize jest upravo u tome da je razgolitila
mjesto na kojem se nalazi moÊ.
S.S.: Kakvim su procesom, po vaπem miπljenju, na πe demokracije liπene moÊi?
F.C.: Izbjegavanje tzv. jakih moÊi pravne regulative
ima oËito simboliËko znaËenje; ono pokazuje koji su
danas odnosi snaga. Pomislite samo na temu korupcije, o kojoj danas svi govore. Tko je najglavniji
navoditelj na korupciju, ako ne krupni interesi, oni
koji æele preskoËiti pravila igre, da bi pobijedili na
konkursima, kako bi velike graevinske poduhvate
skrenuli u vlastitu korist, kako bi izbjegli plaÊanje
poreza i u tu svrhu zapoπljavaju najvjeπtije raËunovoe, a da izbjegnu kazne plaÊaju ili uzimaju u sluæbu najspretnije advokate.
Skandal s uzimanjem procenata, takozvani “tan-

Interview
gentopoli” (prije dvadeset godina, prim prev.) tada
je pogodio jedino partije, dok su oni koji su navodili na korupciju ostali u drugom planu, a bile su to
krupne interesne grupacije, koje su samo postrance
dotaknute. S druge strane to ilegalno ponaπanje jakih druπtvenih klasa sklapa savezniπtva sa onima
koji dolaze odozdo: krupni neplatiπe poreza daju legitimitet sitnim poreznim neplatiπama, a jedni i drugi Ëine zakon uzaludnim, navode na opraπtanje prekrπaja ili se ponaπaju tako da propisi padaju u zastaru, nagrizaju vrijednost pravila. A to je politiËko i
izborno savezniπtvo nakon pada Berlinskog zida
postalo besramno do te mjere, da neprestano evocira bauk diktature, predstavljajuÊi poπtovanje zajedniËkog dobra kao komunizam, poπtovanje pravila kao totalitarizam, a zahtjev za plaÊanjem poreza
kao slobodoubilaËko proganjanje. Kod nas su porezi jako visoki, jer je izbjegavanje njihovog plaÊanja
masovna pojava!
S.S.: OsjeÊa se porast potrebe za radnom snagom,
a smatramo se opsjednuti navalom imigranata.
Sve je manje zloËina, a ipak strah graana ne prekidno raste. Zatvori su sve viπe druπtvena
smetliπta siromaπnih i odbaËenih ljudi, onih ko ji nemaju moguÊnosti da se brane.
F.C.: Donedavno sam uæivao u poπalici: dok su te
totalitarni reæimi bacali unutra, kapitalizam liberistiËke epohe te izbacuje napolje, iznenada te proglasi “viπkom” i ostavlja te nasred ceste.
Morao sam korigirati tu formulaciju, jer danas naprotiv dræava, iako se nalazimo u liberalnim okvirima, nastavlja da baca unutra, u zatvore. Ali viπe se
ne zatvaraju politiËki oponenti, veÊ oni koji æive ispod stubiπta naπeg druπtva. Zacijelo ne stoga jer je
devijantno ponaπanje rezervirano samo za taj druπtveni sloj, veÊ zato πto ovi zadnji nemaju ekonomskih moguÊnosti niti druπtvenih veza koje bi im dozvoljavale, da iskoriste sve moguÊnosti, koje im zakon daje. Zbog toga je guæva u zatvorima u Italiji
dostigla razinu nedostojnu zemlje, koja sebe dræi civiliziranom, pa se zbog toga mora pribjegavati amnestijama i oprostu, kako bi se rijeπio problem. Ali
treba izbjegavati da se problematika bacanja u zatvor svede na “neciviliziranost” naπe zemlje.
“Civilizirane” Sjedinjene Dræave imaju zatvorsku
populaciju u procentima najveÊu na planeti. Zacijelo postoji sasvim talijanski problem zatvorskih uslova, ali dok budemo oscilirali izmeu neljudskih i nepodnoπljivih uvjeta i amnestija i oprosta, nalazit Êemo se stalno pred neproduktivnom spiralom. Mislim da iziÊi iz takvog neodræivog stanja znaËi postaviti sebi daleko radikalnije pitanje: zaπto je u svijetu
devijantno ponaπanje toliko raπireno? Naπa slabost
nije uzrok fenomena, koji postoje svuda, veÊ je onaj
faktor koji te fenomene Ëini joπ dramatiËnijim i joπ
oËitijim.
S.S.: PotroπaËko je druπtvo nakon trideset godina
televizije modeliralo svoje poruke tako da su

39

Interview
one postale uobiËajeno shvaÊanje sa, u krajnjoj
liniji, percepcijom politike na jednak naËin. Bar
u Italiji ta je poruka glasila: ”Ne brini se za vlas tite æivotne uvjete i ne traæi nekog s kim bi to
zajedniËki Ëinio. Ne moæeπ promijeniti vlastiti æi vot, ne moæeπ iziÊi i iskoËiti iz vlastitih æivotnih
uvjeta”. Da li je ono πto se u Italiji najËeπÊe pri pisivalo berluskonizmu ustvari znak vremena,
znak modeliranja druπtva?
F.C.: Berlusconi je talijanska verzija liberistiËke slobode, one koja ne podnosi ni jedan tip ograniËenja,
o Ëemu je prije bilo rijeËi. Kao πto je svojevremeno
vrlo lucidno primijetio Antonio Negri , globalizacija
je dovela do toga da je pobijedio Ëovjek Guiccardi nija , onaj koji vidi jedino u brizi za svoje “vlastito”
horizont svijeta. No i ovdje u Italiji, zbog karakteristika njene historije, taj je model funkcionirao kao
ogledalo koje uveÊava fenomen koji nije samo talijanski. Uspon moÊi financijskog kapitala i eksponencijalni rast procesa individualizacije su usko povezani fenomeni.
Politiku i nacionalnu dræavu preskaËe se i odozgo i odozdo i zapanjujuÊe πirenje træiπta kida sve
veze i uspijeva prodrti u samo srce druπtvenih odnosa. Sve postaje roba, od tijela do slike, sve se
pretvara u izlog, sve se stavlja na izloæbu, sve se
nudi onome tko ima sredstava da kupi. Na taj naËin nema viπe kolektivne borbe, postoje samo individualne sudbine okrunjene uspjehom ili one koje
prate porazi ili gubljenje samog sebe. Pobjeujemo ili gubimo osamljeni, sami. Izmeu novca i individue, kako je kazao Simmel na stranicama koje
treba upamtiti, postoji najsuπtinskija veza, jedno
napreduje paralelno s drugim. Ali ukoliko se mehanizam zaglavi, ako pojedinac poËinje osjeÊati da
Êe njegovi problemi teπko moÊi naÊi rjeπenje, njegova prekarnost raste, i moguÊe je da se ponovo

pojavi svijest kako izvjesne patnje ne predstavljaju
individualne patologije, veÊ da traæe kolektivno
djelovanje.
S.S.: Ipak, kod veÊine evropskih naroda preæivljava
demokratski i laiËki duh. To pokazuju ispitiva nja javnog mnijenja na razliËite teme koje se
odnose na nova graanska prava. Pravna jed nakost homoseksualnih parova, pravo na euta naziju, na umjetnu oplodnju. Na kraju krajeva,
prihvaÊanje graanskih prava moæe da bude
odobreno i od atomiziranog druπtva, ili je to
znak da osobe neprekidno prihvaÊaju nove raz loge zajednice?
F.C.: Dominantna gramatika u vrijeme svedeno na
individuu jest gramatika slobode i individualnih prava. No te borbe za slobodu u druπtvu poput naπeg
sve viπe oslobaaju pojedinca od bilo kakvog uplitanja od strane drugih. Rezultat je pojedinac kojeg
poznajemo: stalno sve viπe slobodan i sve viπe
usamljen. UopÊe me ne Ëudi πto mu je teπko shvatiti kolektivne probleme, za koje mu se Ëini da pripadaju prahistoriji. Tom tipu individue povesti borbu za jednakost bit Êe jako teπko. Ali to nije nipoπto stoga πto su sloboda i jednakost inkopatibilne,
veÊ stoga πto se on kreÊe u druπtvu u kojem je univerzalno pravilo konkurencija, pa i konkurencija
meu pojedincima. U vrijeme u kojem svi radnici
moraju neprekidno biti u konkurenciji jedan s drugim i sam pojam sindikata postaje inkopatibilan.
Homo currens (Ëovjek koji juri prim. prev.) nema ni
prijatelja ni drugova, jer su mu drugi rivali. No ako
veÊina “pojedinaca” postane sve slabija postoji moguÊnost da ti “pojedinci” nauËe povezati svoju slobodu sa slobodom drugih, da nauËe osjeÊati se slobodnima i jednakima zajedno s drugima.
»asopis LUCA br. 1/12

NOVO
DRU©TVO

UDRUGA ZA RAZVITAK
SOCIJALNE DEMOKRACIJE
Zagreb, Ilica 61 / www.novodrustvo.net

IVAN ERGI∆

40

Interview

Sport - ideologija u svom
Ëistom obliku

Razgovor vodio: Vladimir SimoviÊ

Ivan ErgiÊ je nogometaπ, kolumnist, marksist. Igrao je nogomet za klubove poput Juventusa, Basela i Bursaspora. U kolumnama
u dnevnim novinama Politika sagledavao je
druπtvo iz specifiËnog ugla i otvoreno kritizirao sportsku industriju. Generalno gledano,
Ivan je svojevrsni insider koji nam sport
predstavlja na naËin na koji nismo navikli.

Sticajem okolnosti veÊ neko vreme piπem tekstove o sportu. Kaæem sticajem okolnosti jer nije u pitanju moja primarna tema interesovanja: osim πto pratim svoj omiljeni klub u fudbalu i koπarci moæe se reÊi da sam o sportu osrednje informisan. Verovatno je i to razlog zbog kojeg su moji tekstovi samo malim delom o sportu kao takvom. VeÊim delom me zanima sport kao druπtvena pojava, naËin na koji se
druπtvo reflektuje na sport, ali i funkcija sporta u druπtveno-ekonomskoj reprodukciji. Posebno sam o tome poËeo da razmiπljam nakon πto sam pre nekoliko godina proËitao tekst Ivana ErgiÊa u dnevnom listu Politika.
Roen je 1981. godine u ©ibeniku. Tokom rata na prostoru biπe SFRJ preselio se u ©abac, da bi nakon
toga tri godine æiveo u Pertu u Australiji. Tokom svoje karijere igrao je fudbal za klubove poput Juventusa i Bazela. Piπe kolumne u kojima iz kritiËke perspektive analizira sportsku industriju. Meu prvima je
javno progovorio o depresiji do koje dovodi æivot savremenih profesionalnih sportista i sportistkinja.
»esto nailazim na stereotipe u kojima Ivana predstavljaju kao „fudbalera koji misli“. »injenica da je opπteprihvaÊena ideja po kojoj su fudbaleri nemisleÊi subjekti vrlo je frustrirajuÊa. Kada je Ivan ErgiÊ u pitanju moæemo reÊi da je on fudbaler koji drugaËije misli. Vrlo je pristupaËan i sa njim je prijatno razgovarati. Kada sam ga upoznao imao sam utisak da upoznajem svojevrsnog insajdera. Zapitkivao sam ga o
svemu i svaËemu i na neki naËin interno obavio jedan podugaËki intervju koji smo, evo sada, i formalizovali.

41

Interview
Efeb Maratona (kip naen u moru), bronca,
Praksitelova πkola, c. 340-330 pr.n.e.

VS: Retkost je da se sportisti interesuju za druπtvenu
teoriju. Ono πto je u tvom sluËaju dodatno zanimljivo je da te naroËito zanima marksistiËka teorija.
Kada si se prvi put susreo sa marksizmom?
IE: Odrastao sam u partizanskoj familiji. Pradeda mi je
bio streljan od strane italijanskih faπista jer je bio diverzant. Ime sam dobio po Ivanu Ribaru jer sam roen na
stogodiπnjicu njegovog roenja. Nekako je bilo prirodno da odrastem u duhu socijalizma i jugoslovenstva,
ideja koje danas, na naπim prostorima, istorijski revizori
sistematski ruπe.
Kao klincu mi je ostao upeËatljiv oËev komentar da je
Marks najveÊi prorok jer je joπ pre stoleÊa ipo predvideo
da Êe novac uniπtiti ËoveËanstvo. Iako to tada nisam
shvatao, ovaj njegov iskaz nije bio nikakav dogmatizam
priuËen na partijskim sastancima veÊ trezven i zdravorazumski. Moje æivotno iskustvo je potvrdilo da je u pitanju jedna velika istina. Samo bih naglasio, poπto je
marksizam slojevit, a Ëesto i izvitoperen, da se najËeπÊe
identifikujem sa „mladim Marksom”, teorijom otuenja, humanistiËkom aksiologijom i u zadnje vreme, iπËitavajuÊi Kapital, sa velikom veÊinom njegovih ekonomskih dijagnoza. Manje uverljivo mi deluje vulgarni istoricizam, odnos baze i nadgradnje i njihovo pretakanje u
politiËku ideologiju, iako u svemu tome ima elemenata
istine.

VS: Na poslednjem meËu reprezentacije na kojem se
intonirala „Hej, Sloveni” bio si jedini igraË koji je pevao himnu. ©ta za tebe predstavlja Jugoslavija?
IE: Jugoslavija je za mene neostvaren ideal. Ona je bratstvo i jedinstvo, multikulturalnost, multikonfesionalnost, oseÊaj jednakosti i to ne samo po klasnim osnovama veÊ i u odnosu meu narodima i narodnostima. To
je neπto πto je danas za Evropu obiËna himera koja se
nikada neÊe ostvariti baπ zbog nejednakosti, πto se najbolje vidi upravo u vremenu krize (odnos GrËke i NemaËke, na primer).
Naravno da nisam utopista i da vrlo dobro znam sve
propuste i greπke tog sistema, kako politiËke tako i ekonomske. Takoe, ne svodim, kao πto to Ëini veÊina jugonostalgiËara, Jugoslaviju na more, putovanja i oseÊaj
bezbednosti, πto Ëesto moæe da bude odraz klijentelizma dræave. Meutim, kao neko ko je iz klasiËne radniËke familije, koja je u prethodnoj generaciji bila seljaËka,
znam jako dobro da gotovo nigde nije postojao sistem
u kom je radnik i obiËan Ëovek bio viπe poπtovan. Dovoljno sam star da se seÊam sahrane aleksinaËkih rudara koju je sa pijetetom gledala cela Jugoslavija. Danas
je tako neπto nezamislivo.
Uostalom, u geopolitiËkom simboliËkom poretku
predstavljali smo perjanicu antiimperijalizma, predvodili
dekolonizovane azijske, afriËke i arapske narode. Ulice
su nam nosile imena Gandija, Lumumbe, Toljatija, »e
Gevare, Lole Ribara. A danas po naπim glavnim gradovima vidimo spomenike monarhistima i auotokratama,
pa Ëak i onim stranim kao πto je, na primer, spomenik
Alijevu u samom centru Beograda. To je pseudointernacionalizam i kosmopolitizam potpomognut liberalnim
protokom kulture iza koje stoji kapital i imperijalne ambicije.
VS: Kapital stoji i iza fudbala. Zanimljivo je da u doba
krize, kada samo evropski profesionalni fudbal napravi godiπnji dug od 1,5 milijardi evra, investicija u
ovaj sport ipak ne manjka. U pitanju su ogromno
træiπte i interesi velikih korporacija. Gde je u svemu
tome ono od Ëega je sve krenulo - igra?
IE: Svako ko voli fudbal i ima razvijen fudbalski ukus primetio je da on veÊ dugo nije ono πto je bio. Komercijalizacija u svemu, treba samo pogledati domen kulture,
uniπtava autentiËnost. Igra kao igra je na sporednom
koloseku, a i njom veÊ odavno dominira snaga i izdræljivost, taktika. Mnogo viπe paænje se posveÊuje ekonomiji kluba, transferima, πpekulacijama, zaradi, ispadima
fudbalera u privatnom æivotu, svaama, huliganstvu
itd. Fudbal je, dakle, postao deo industrije zabave.
Uostalom, upliv ogromnog kapitala i ruπenje ograniËenja dovelo je do toga da selekciju igraËa pre vrπi kapriciozni vlasnik kome je stalo do prestiæa nego sam trener koji racionalno i smiπljeno treba da sastavi tim.
Zbog toga je Barselona danas celoj fudbalskoj industriji trn u oku. Oni su, naime, pokazali da se bez mnogo
novca, sa igraËima iz sopstvene πkole i sa odreenom
fudbalskom filozofijom moæe stvoriti tim koji je verovatno najbolji tim ikad stvoren - Barsa igra i pobedniËki i le-

42
po πto ne moæe niko drugi. Odatle prezir prema njoj;
ona je i simboliËka pojava kao πto je nekada katalonski
anarhizam bio svima trn u oku kao alternativni prostor
u simboliËkom smislu.
VS: A kako generalno vidiπ ulogu sporta u savremenom druπtvu?
IE: Sport je ideologija u svom Ëistom obliku i pri tom mislim na profesionalni, komercijalni sport bilo koje vrste.
Sport je druπtvena pedagogija koja sugeriπe takmiËarstvo, brutalnost, pobedu, poraz, ærtvu, istrajnost, borbu,
dakle, sve ono πto Ëini træiπte koje je najveÊa ideologija
koja je ikad postojala. Sport je agitprop træiπta.
Deca su od malena kondicionirana da oseÊaju zadovoljstvo samo kad pobede, a kada izgube da se osete
poniæeno, i to ne samo u takmiËarskom veÊ i u ljudskom smislu. Gledano na sport nefenomenoloπki, on u
funkcionalnoj celini ima ulogu da kanaliπe frustracije.
Ova frojdijanska teza uopπte nije izlizana kako neki sugeriπu. Danas je za mene straπna pojava da jedan klub
ima viπe Ëlanova i da moæe da mobiliπe za druπtvenu akciju bolje i organizovanije nego sindikati.
VS: Veliku ulogu u Ëitavom sportskom polju imaju i navijaËi.
IE: NavijaËi su naæalost pretvoreni u konzumente πto je
prirodna posledica komercijalizacije. Dok sam igrao u
Bazelu, druæio sam se navijaËima i navijaËkim grupama,
iπao na gostovanja. Ustvari, pokuπao sam da pribliæim
navijaËe, igraËe i klub, koliko je to bilo moguÊe shodno
mojoj poziciji.
Veliko je otuenje i u tom domenu: navijaËi na igraËe obiËno gledaju kao na razmaæene zvezde, dok fudbaleri dræe navijaËe za nuæno zlo Ëiji je veÊi deo negativno nastrojen i samo traæi ærtvu od igraËa. Mi, igraËi, jesmo prolazni, klub ostaje, ali klub nije apstrakcija veÊ ga
Ëine konkretni ljudi sa konkretnim vrednostima sa kojima se navijaËi ili identifikuju ili ne. Dakle, ne treba da
postoji odnos navijaËa prema klubu veÊ ljudi prema ljudima, i to nije utopija.
VS: Govoriπ o ideologiji. Fudbaler je, uostalom kao i
drugi sportisti, od malena treniran da funkcioniπe
po odreenom πablonu. Nije li to prvi stepenik
ideoloπke interpelacije?
IE: Svaka industrija, svesna sebe, stvara odreenu vrstu
Ëoveka koji prenosi i odreene vrednosti. Sam æivot fudbalera ima pedagoπku dimenziju koju sam pomenuo.
Kao πto je privatan æivot holivudskih zvezda estetizovan
tako je i æivot profesionalnog fudbalera. On je neko ko
æivi odvojen od obiËnih smrtnika, on je mlad, lep, uspeπan i bogat, okruæen paænjom i privilegijama. Njemu su
dozvoljene kapricioznosti i ispadi. Svi treba da teæe da
budu kao on. U jednom svom tekstu sam napisao da je
„AmeriËki san” danas za mnoge πirom sveta zamenio
„Sportski san”, koji je πiri i obuhvatniji. Naravno, zanemaruje se Ëinjenica da svega jedan promil klinaca i klinki moæe da ga ostvari, dok su svi ostali osueni na trajnu bedu i siromaπtvo.

Interview
Jako je teπko odupreti se ideoloπkim i pedagoπkim πablonima sporta koji danas vrπi veÊi uticaj na decu nego
sama πkola iako se i ona vodi parametrima uËinkovitosti a ne samodovoljne kreativnosti i uËenja. VeÊinu fudbalera oblikuje i sredina i uslovi u kojima odrastaju, uslovi koji su Ëesto nemilosrdni i koji dovode do gubitka
senzibiliteta. Sportista je i telesno oblikovan po zakonima sporta, πto je oËigledno kao i za svaki drugi posao
kojim se Ëovek bavi - radno mesto i imperativi oblikuju
fizionomiju.
VS: U Ëitavom tom oblikovanju vaænu ulogu igra i autoritet trenera koji je najËeπÊe neupitan. Kako ti vidiπ relaciju igraË-trener i kako komentariπeπ skoraπnja deπavanja koja su vezana za Adema LjajiÊa (sukob sa trenerom svoga kluba Fiorentine i odstranjivanje iz reprezentacije Srbije zbog odbijanja da pava dræavnu himnu), koji je sa jedne strane suprotstavljen autoritetima trenera, ali sa druge u njihovoj nemilosti?
IE: Kao i u svakoj radnoj organizaciji autoritet je neupitan. »injenica je i da je u hijerarhijskoj strukturi trener
takoe podreen nekome. Tako funkcioniπe ceo sistem.
Incident sa Ademom LjajiÊem u Fiorentini na odliËan
naËin pokazuje primer trenera koji je oblikovan po ovim
zakonitostima i sujete igraËa od kog su mediji i okruæenje veÊ u tim godinama napravili malog boga. To je neπto πto sam video svuda gde sam igrao.
Takoe, incident sa himnom je nespretno postavljanje samog trenera prema neËemu πto je potencijalno
idealno za politizaciju. Sama himna je, meutim, dosta iskljuËiva, ne govori o Srbiji veÊ o Srbima i Bogu. To
automatski iskljuËuje manjine i nevernike koji, siguran
sam, niπta manje ne vole Srbiju od drugih graana Srbije. Sam LjajiÊ je, igrajuÊi za reprezentaciju od svoje
desete godine, pokazao dovoljno patriotizma. SliËne
tendencije i politizacije vidim svuda u naπem okruæenju.
VS: Poznato je da nemaπ menadæera, da sam kontroliπeπ Ëitavu svoju karijeru, πto je u polju iz kojeg dolaziπ retkost. Kako si se odluËio na taj korak i da li
te je takva pozicija sputavala ili je pak otvarala neke nove opcije?
IE: Nemanje menadæera sigurno zatvara mnogo vrata,
naroËito ako u toku same karijere na sav glas i otvoreno kaæeπ da su veÊina njih obiËne ajkule i paraziti. Da li
sam zbog toga bio zakinut za neki bolji klub ne znam,
a i nije mi toliko vaæno. Sve sam radio sam i imao sam
korektan odnos prema klubovima koji su bili zainteresovani za igraËa, a ne da ulaze u zakulisne dilove sa agentima i menadæerima. Naæalost, sistem je tako napravljen da svi putevi u klubove vode preko posrednika. Poπto poznajem neke ljude iz filma i muzike mogu slobodno da kaæem da je tako u svim industrijama zabave.
Ako se joπ i trguje sa mladim ljudima i njihovim oËajnim
i neupuÊenim roditeljima, to je dobitna kombinacija za
agencije.

Interview
VS: Jasno je da postoje brojni problemi i da je potrebno povezivanje na razliËitim nivoima. Kakva je perspektiva sindikalnog organizovanja fudbalera?
IE: Na globalnom nivou postoji sindikat koji se zove FIFAPro i on ima agencije unutar svake lige. Ali kao i svaka birokratija, ovi sindikati su otueni od igraËa, a sami
igraËi nisu dovoljno svesni svojih prava. Fudbaler ne
moæe da bira vreme kad igra niti na kojoj podlozi igra,
ne moæe da utiËe na kalendar tj. kada Êe i koliko dugo
biti na godiπnjem odmoru, a i za vreme odmora je
uglavnom u obavezi da trenira. Sve to ga dovodi do neverovatne iscrpljenosti.
Meutim, u javnosti je stvorena takva atmosfera da
se bilo koji dodatni zahtev fudbalera prikazuje kao bezobrazluk nekoga ko puno zarauje. Upravo zbog toga
je igraËu i dat toliki novac da bi milijarderi i milioneri, koji, u stvari, dræe fudbalsku industriju i koji su od navijaËa stvorili konzumente, bili izuzeti od kritike i odgovornosti.
VS: U skoraπnjoj predizbornoj kampanji za predsedniËke izbore u Francuskoj jedan od prigovora levici,
koja se zalaæe za drastiËno oporezivanje bogatih,
bio je taj da Êe takva poreska politika naneti veliku
πtetu francuskom fudbalu jer Êe fudbaleri u potrazi za boljom platom zaobilaziti francuske klubove.
Koliko si upoznat sa aktuelnim deπavanjima na

43
svetskoj politiËkoj sceni i koliko je, ako uopπte, fudbal povezan sa politikom?
IE: Pratim πta se deπava u svetu, naroËito na levici. Meutim, mislim da se u globalno integrisanoj ekonomiji
politika vlade, pa makar ona bila i leviËarska, svodi na
pitanja finansijske tehnike. Apsolutno sam za redistribuciju i nezavisnost od finansijskih institucija, ali ekonomije moraju da se restruktuiraju tako da same proizvode
dovoljno, a ne da se socijalna davanja i usluge finansiraju dugom koji Êe plaÊati buduÊe generacije. Onda
kad dræava i ekonomija postane ekonomiËnija trebalo
bi da se vodi kejnzijanska politika da bi se podstakao
rast, a ne kresanje i πtednja koju traæi „velika trojka“.
NaroËito je dobro πto Francuska kao velika sila æeli da
ponovo pregovara o ekonomskoj politici Evrope, a promena treba da se desi na πirem nivou. Ako jedna ili dve
zemlje izvrπe drugaËiju alokaciju poreza to Êe samo dovesti do odliva kapitala. Na globalnom nivou on uvek
pronalazi svoje oaze. To ipak ne znaËi da treba odbaciti takvu politiku veÊ insistirati na njenom πirenju tako da
zahvati najrazvijenije zemlje tj. da se uradi ono πto do
sada nije uraeno po pitanju stvari koje su i dovele do
krize.
Pominjanje posledica na fudbal moæe da deluje banalno, meutim, to samo pokazuje koliko je on druπtveno vaæan i da je postao instrument politike koji se koristi za zaplaπivanje.

44

Svijet u 21. stoljeÊu

10 godina
teroristiËkih koncu “ratu protiv terora”
VodeÊa svjetska organizacija za ljudska prava Amnesty International izjavila je u jednom izvjeπtaju da je Guantanamo “gulag naπeg doba”. U tom konc-logoru veÊ su
deset godina - bez suenja i bez osnovnih ljudskih prava - utamniËeni osumnjenici za terorizam i/ili nasilni otpor NATO-vim osvajaËkim ratovima. Torturi su podvrgnuti i zatvorenici u drugim ameriËkim i NATO zatvorima
u Iraku (zloglasni Abu Ghraib npr.) i Afganistanu (Bagram, Pul-e-Charkhi, CIA-in zatvor “Salt Pit”, Sarposa
itd.), da ne spominjemo CIA-ine skrivene tzv. “black sites” u koje su tajnim letovima (“extraordinary rendition
flights”) prenoπeni na muËenje (Ëesto u istoËne despocije poput Uzbekistana) i zvjerski zlostavljani ljudi osumnjiËeni za terorizam i nasilni otpor zapadnom imperijalizmu, kao πto je po cijenu vlastitog posla posvjedoËio i bivπi britanski ambasador u Uzbekistanu Craig Murray, o
Ëemu je napisao i knjigu “Ubojstvo u Samarkandu”).
Jedna πpanjolska istraga je (unatoË Obaminoj zabrani
javne objave tisuÊa fotografija muËenja koje su prije nekoliko godina otkrivene) ustvrdila da se u Guantanamu
i ostalim ameriËkim konc-logorima rutinski teroriziraju
zatvorenici. U optuæbama se navode ove metode: pretuËivanje, guranje glava u WC-je, lomljenje kostiju, kopanje oËiju, stiskanje testisa, uriniranje na glavu zatvorenika, polijevanje zatvorenika kemikalijama, zabijanje Ëavala u tijelo zatvorenika, udaranje glava zatvorenika o
zid, vezanje zatvorenika u izrazito bolnim pozicijama u
kojima su prisiljeni biti satima, izazivanja osjeÊaja utapanja u vodi, laæna smaknuÊa, onemoguÊavanje spavanja
zarobljenika, seksualno poniæavanje, intenzivno “pretraæivanje privatnih dijelova tijela” zatvorenika, itd. Specijalne jedinice ameriËke vojske zaduæene za muËenja,
prema vodeÊem struËnjaku za ameriËko vojno i ustavno
pravo Scottu Hortonu, “potpuno su dozvoljene od strane najviπih duænosnika Busheve administracije, ukljuËujuÊi ministra obrane i vanjsku konzultaciju s Ministarstvom pravosua”. Michael Ratner, predsjednik organizacije Center for Constitutional Rights, koja zastupa veÊinu zarobljenika u Guantanamu, nazvao je ovu jednicu
“crnokoπuljaπi Guantanama”.
SAD je obavijestio UN 2008. da takoer dræi u svojim
logorima oko 2500 maloljetnika (bez suenja), a totalna brojka je veÊa i zbog toga πto su neki od ovih zarobljenika postali punoljetni u zarobljeniπtvu pa ih SAD viπe
ne prijavljuje kao maloljetnike. Neki od ovih zatvorenika

su djeËaci od deset godina. Ovime SAD krπi 4. Æenevsku
konvenciju o pravima djece, Ëiji je potpisnik od 1949.,
kada je svijet zgranut nacistiËkim i faπistiËkim zlodjelima
joπ bio odluËan u borbi protiv ovakvog jezivog zlostavljanja djece. InaËe, u brojnim je medijima objavljeno i da je
prilikom opsade Fallujahe 2004. ameriËka vojska, suprotno Æenevskoj konvenciji o pravima djece, zabranila
bijeg iz grada muπkarcima i djeËacima iznad odreene
dobi, tako da su i 14 godiπnji djeËaci prilikom pokuπaja
bijega vraÊani natrag u grad u skoro sigurnu smrt. Fallujah je iraËka Srebrnica. U Fallujahi djeca i odrasli takoer
joπ uvijek masovno umiru od raka, a djeca se raaju s
mnogobrojnim, pa i ekstremnim, tjelesnim deformacijama kao posljedica osiromaπenog urana koji su prilikom
opsade tamo ostavila ameriËke vojska. Ovo je jasno dokumentirano (meu ostalim od strane Roberta Fiska,
jednog od najnagraivanijih britanskih novinara), ali zapadne masovne medije patnja ærtava zapadnog imperijalizma uopÊe ne zanima. Ratni zloËini moÊnih rijetko su
predmet medijskog interesa, kao i nacionalnih i meunarodnih sudbenih organa.
Totalitarna dræava proπirila je svoje krakove i u “tvravi zapadne demokracije”, pa je tako broj zatvorenika u
SAD preko 2,000.000 i 300 tisuÊa ljudi (uglavnom je rijeË o pripadnicima siromaπne crnaËke i latinoameriËke
manjine). To je viπe zatvorenika po glavi stanovnika nego πto je bio sluËaj u SSSR-u. Gandhi je zaista bio u pravu kada je rekao, upitan od strane jednog novinara πto
misli o zapadnoj civilizaciji, da bi to bila dobra ideja. Beskompromisni antimilitarizam i beskompromisna obrana
ljudskih prava jedina su nada za svijet buduÊnosti, kojim
neÊe vladati barbari. Rijeπenje, meutim, nije u jednostavnom izdvajanju individua ili dræava koje najviπe doprinose ovom krπenju ljudskih prava, ljudskog dostojanstva
i osnovnih civilizacijskih tekovina. Umjesto tog nekreativnog puta, potrebno je primijetiti i kako πira “meunarodna zajednica”, mali narodi i zemlje svjetske polu-periferije, ukljuËujuÊi naπu regiju, takoer podupiru ovakvu
praksu svojom πutnjom, neinteresom i nevjerom da iπta
mogu promijeniti u meunarodnim razmjerima. Veliko
iskustvo Pokreta Nesvrstanih, koji je, uz sva svoja ograniËenja, ne tako davno bio iznimno moÊna protuteæa
militarizmu i imperijalizmu, smanjuje prostor za izbjegavanje moralne i politiËke odgovornosti koju i mali narodi i zemlje takoer snose.

45

Svijet u 21. stoljeÊu

-logora

∆elija u Guantanamu, s umetnutom slikom
Ëitaonice bez knjiga.

Afganistan

Crteæ ameriËkog narednika prikazuje
zatvorenika u Bagramu lancima
vezanog za strop Êelije.

Afganistan

46

Svijet u 21. stoljeÊu
Jedan od najgorih dosad dokazanih primjera tajnog transporta u druge zemlje za
muËenje sluËaj je Maher Arara, kanadskog
graanina roenog u Siriji, koji je u septembru 2002. zarobljen prilikom tranzita kroz aerodrom u New Yorku na putu kuÊi u Kanadu.
Imigracijski i FBI sluæbenici ispitivali su ga dva
sata, ilegalno ga liπivπi prava na pristup odvjetniku, kanadskom konzulatu i sudovima. Sluæbenici vlade pitali su da li svojevoljno pristaje biti prenesen u Siriju, gdje nije bio 15 godina. Nakon πto je odbio, Maher je stavljen na let u privatnom zrakoplovu kojim je operirala CIA, te
doveden u Jordan. Tu su ga tukli 8 sati, a zatim
su ga prenijeli u Siriju, gdje je bio pretuËivan i ispitivan 18 sati dnevno nekoliko tjedana.

ntanamu
Zatvorenici u Gua

dolazilo kroz rupicu na stropu. Nakon godinu dana ovoga, Maher je osloboen bez optuæbi. Sada je natrag u
Kanadi sa svojom obitelji. Sirijska je vlada nakon njegovog osloboenja izjavila da nema nikakve veze s Al Qaedom, πto je potvrdila i kanadska vlada.

Guantanamo

BiËevan je 6 cm debelim elektriËnim kablom i ispitivan
ista pitanja koja su ga pitali u SAD-u. Preko deset mjeseci Maher je dræan u podzemnoj Êeliji nalik grobnici - 3
x 6 x 7 stopa - vlaænoj i hladnoj, a jedino svjetlo mu je

Abu Ghraib

AmeriËki vojnik udara
iraËke zatvorenike
kojima su vezane ruke

47

Svijet u 21. stoljeÊu

Nakon NATO summita:

Pokolj u Afganistanu
i Pakistanu se nastavlja

Bill Van Auken

U sluæbenoj izjavi o Afganistanu objavljenoj na
NATO summitu u Chicagu govorilo se o zemlji koja se nalazi “na putu prema oslanjanju na vlastite
snage sigurnosti, poboljπanju upravljanja, te ekonomskog i druπtvenog razvoja,” gdje su se u proteklom desetljeÊu ameriËke NATO okupacije “æivoti afganistanskih muπkaraca, æena i djece znaËajno
poboljπali”.
ObeÊava se “nepovratni prijelaz” od ameriËke invazije do situacije u kojoj Êe “afganistanske snage
voditi sigurnost na nacionalnoj razini”, do sredine
iduÊe godine. Takoer se predvia jaËanje “mirnog, stabilnog i prosperitetnog Afganistana” koji
Êe “doprinijeti ekonomskom i druπtvenom razvoju
u πiroj regiji.”
»itateljima koji nisu upoznati s tonom i retorikom takvih dokumenata NATO-a moæe se oprostiti za trljanje oËima u nevjerici. O kojoj zemlji oni
priËaju?
Tvrdnje o Afganistanu koji postaje “uspjeπna” i
“stabilna” nacija su apsurdne kao i izgovor da afganistanska vlada pruæa poboljπanu sigurnost,
upravljanje i razvoj.
To je zemlja u kojoj viπe od polovice stanovniπtva æivi ispod sluæbene granice siromaπtva, a
30.000 djece umire svake godine od razorne pothranjenosti. Ankete i dalje rangiraju Afganistan
kao jednu od deset najsiromaπnijih zemalja na svijetu i kao zemlju u kojoj je najgore biti majka, s obzirom na astronomske stope smrtnosti rodilja i novoroenËadi. Stopa nezaposlenosti ostala je na
oko 40 posto od ameriËke invazije u listopadu
2001. Meteorsko poveÊanje izbjeglica je sigurni
pokazatelj pogorπanja socijalnih uvjeta, s tri puta
veÊim brojem Afganistanaca koji su napustili svoju
zemlju u 2011. u odnosu na Ëetiri godine ranije.

Djeca u afganistanskom zatvoru Pul-e-Charkhi

48

Svijet u 21. stoljeÊu
©to se tiËe “boljeg upravljanja” ameriËke marionete Hamida Karzaija, njegova vlada je opÊenito
prepoznata kao jedna od najkorumpiranijih na svijetu, s tankim slojem lokalnih moÊnika, kriminalaca
i potpkupljivih kapitalista koji pune svoje dæepove
milijardama dolara pomoÊi za ugroæene. Takvo sveuobuhvatno i besramno podmiÊivanje priskrbilo je
Karzaijevom reæimu mrænju Afganistanaca i potaknulo pokret otpora stranoj okupaciji koja ga i dræi
na toj poziciji.
Posljednja serija æestokih napada u srediπtu glavnog grada dovela je u pitanje Ëak i staru poziciju
Karzaija kao “gradonaËelnika Kabula”. UtrostruËenje broja ameriËkih vojnika u Afganistanu pod Oba mom je samo doprinjelo πirenju onoga πto Pentagon opisuje kao snaænu pobunu u cijeloj zemlji.
©to se tiËe marionetskih afganistanskih snaga sigurnosti koje Êe u lipnju 2013 preuzeti vodstvo, u
veljaËi je zamjenik zapovjednika ameriËkih snaga u
Afganistanu, general potpukovnik Curtis Scaparro tti, priznao da je samo jedan posto afganistanske
vojske i postrojbi policije sposoban za samostalno
djelovanje. Pa Ëak i ovaj manji broj jedinica ovisi o
logistici i obavjeπtajnim sluæbama kao i oruæju ameriËkih snaga. Afganistanska vojska ne posjeduje Ëak
niti zraËne snage i topniπtvo.
Blistavo oËitovanje iz Chicaga ne spominje porast
tzv. ubojstava “zelenih na plave” - ubijanja ameriËkih i drugih NATO-ovih vojnika od strane njihovih
afganistanskih saveznika - koja su uniπtila moral
okupacijskih vojnika. Jednako tako izvjeπtaj ne daje
niti nagovjeπtaj beskrajnog niza okupacijskih zloËina, od ameriËkog vojnika koji je masakrirao 17 civila do ameriËkih trupa koje uriniraju i skrnavljuju leπeve ubijenih Afganistanaca, te zraËnih bombardiranja i specijalnih operacija “noÊnih racija”, u kojima uzimaju æivote Ëitavih obitelji. Takoer se ne
spominju brojni incidenti ubijanja mirnih prosvjednika protiv okupacije zemlje.
Retorika o “nepovratnom prijelazu”, nakon Ëega
slijede “desetljeÊa transformacije”, s navodnim poËetkom 2014., ima namjeru uvjeriti javnost u SADu - i u Europi, gdje ankete pokazuju da jedva jedna
Ëetvrtina stanovniπtva podupire rat u Afganistanu,
da je - Obaminim rijeËima - “rat u Afganistanu zavrπen.”
Posljedica ove Ëiste laæi je poËetak nove faze rata. Karakter nove faze rata pokazao je general
John Allen, ameriËki zapovjednik u Afganistanu,
koji je naglasio da Êe ameriËke i NATO snage nastaviti sudjelovanje u borbenim operacijama tijekom
iduÊe godine i 2014. - u operacijama koje prijete
da Êe biti gotovo genocidna kampanja u istrijebljenju popularnog otpora.
IzvjeπÊe koje je objavio Centar za Nacionalnu politiku, nekad pod predsjedanjem ministra obrane
Leona Panette, uoËi summita u Chicagu sugerirao
je πto Êe uslijediti. IzvjeπÊe poziva na zadræavanje
oko 30.000 vojnika, od kojih su tri Ëetvrtine ameriË-

Spaljeno lice 8-godiπnje Razije posljedica
je razorne ameriËke fosforne bombe

ke postrojbe na specijalnim operacijama, na neodreeno vrijeme, najmanje deset godina, koje pokriva sporazum o strateπkom partnerstvu izmeu
Obame i Karzaija potpisan ranije ovog mjeseca. Oni
Êe biti potpomognuti vatrom i zraËnom potporom.
U suradnji s CIA-om oni Êe i dalje nastaviti otvoreni
rat protiv pobunjenika iu Afganistanu i Pakistanu.
Ove snage æele zadræati kontrolu nad tri strateπke baze - Kandahar Air field, Camp Bastion/ Leatherneck u provinciji Helmand i Bagram Air Field.
Drugim rijeËima, “prijelaz” znaËi viπe ubijanja na
obje strane afganistansko-pakistanske granice, viπe
napada, viπe noÊnih pohoda i viπe zraËnih napada.
Cilj je, u onome πto Ëelnici NATO-a nazivaju “doba
πtednje”, provoditi jeftine pokolje, pod uvjetima
gdje samo Amerikanci troπe $10 milijardi mjeseËno
na rat.
Obama provodi iste strateπke ciljeve kao i njegov
prethodnik George W. Bush. Pod okriljem tzv. globalnog rata protiv terorizma ameriËki imperijalizam
je odluËan osigurati stalne baze u zemlji koja graniËi s Kinom i Iranom, kao i naftom bogatom regijom
srediπnje Azije. Zemlja se promatra unutar ameriËkih vladajuÊih krugova kao strateπki poligon za lansiranje novih i krvavijih imperijalistiËkih ratova koji
dolaze.
Otkako je 2009. Obama stupio na duænost, zahvaljujuÊi u velikoj mjeri πirokom neprijateljstvu prema ratnoj politici Bushove administracije, 1350
ameriËkih vojnika i marinaca je ubijeno, zajedno s
nebrojenim tisuÊama afganistanskih i pakistanskih
pobunjenika i civila: muπkaraca, æena i djece. Dodatne stotine milijardi dolara su potroπene na gotovo jedanaest godina rata.
Summit NATO-a u Chicagu samo naglaπava kako
ameriËko stanovniπtvo moæe voditi borbu protiv rata jedino mobilizirajuÊi svoju vlastitu politiËku snagu
protiv Obamine administracije i cijelog dvostranaËkog sustava. Takva borba mora biti poduprta lijevim programom usmjerenim prema okonËanju kapitalizma - izvoru rata i militarizma.
(World Socialist Website)

49

Svijet u 21. stoljeÊu

Afganistanski glas
protiv okupacije
predvoene SAD-om
James Cogan i John Walters
Takozvanim ljeviËarima i liberalima koji pokuπavaju
opravdati krvoloËni rat u Afganistanu, s tvrdnjama da
donosi demokraciju i slobodu æenama, ne svia se ono
πto Malalai Joya ima za reÊi. Kao 31-godiπnja afganistanska politiËarka, ona je intimno upoznata sa stvarnoπÊu Afganistana, te govori istinu: ameriËka i NATO okupacija je stvorila “katastrofalnu situaciju” za afganistanski narod koji veÊ dugo pati.
Joya je dala opπiran intervju za World Socialist Website 2009., dok je u Australiji promovirala svoju biografiju, Raising My Voice. Knjiga pruæa pregled njenog æivota, a on je u Afganistanu bio proæet stranim okupacijama, pobunama i graanskim ratovima koji su ga razarali od 1979.
U djetinjstvu je æivjela kao izbjeglica u Iranu i Pakistanu tijekom produæene sovjetske okupacije. Kao mlada
æena, prkosila je talibanskim reakcionarnim ograniËenjima æenskog obrazovanja i pomagala rad ilegalne πkole
za djevojËice u pokrajini heart. Dakle suprotstavljala se
istim onim tendencijama koje su Sjedinjene Dræave podupirale (rijeË je naravno o vjerskom fundamentalizmu)
kako bi naπkodile Sovjetskom Savezu i afganistanskoj
KomunistiËkoj partiji.
Na poËetku ameriËke invazije iz 2001., ona je uËinila
kljuËan korak naprijed i poËela je govoriti protiv proameriËkog marionetskog reæima predsjednika Hamida Karzaija koji je postavljen u Kabulu od strane Busheve administracije. Mnogi zloglasni politiËki moÊnici i zapovjednici vojske su bili dovedeni na vodeÊe pozicije zahvaljujuÊi okupaciji, makar su oni uvukli zemlju u graanski rat
od 1992. do 1996. Talibanska priznanja zlodjela bila su
glavni faktor u jaËanju podrπke i njihovom preuzimanju
kontrole nad veÊim dijelom zemlje do kraja 1996.
U dobi od 25 godina, Joya je odabrana kao delegat
u loya jirgu koja je kao marionetsko tijelo okupacijskih
vlasti bilo sazvano da potvrdi novi afganistanski Ustav.
Umjesto toga, odræala je govor u kojem je zatraæila da
se naoruæanim lokalnim moÊnicima sudi zbog njihovih
brojnih zloËina, umjesto da oni sjede na ustavnim povjerenstvima i odræavaju dræavne poslove. Njezin mikrofon je iskljuËen u roku od dvije minute, a ona je privremeno iskljuËena iz skupπtine.
U rujnu 2005. izabrana je u afganistanskom parlamentu kao zastupnik u zapadnoj pokrajini Farah. U
svibnju 2006. bila je fiziËki i verbalno zlostavljana nakon
πto je osudila druge Ëlanove parlamena kao “one [koji]
su uniπtili zemlju i ubili 60.000 ljudi”. Potom je sprijeËe-

na da govori u drugim prilikama.
21. svibnja 2007. veÊina afganistanskog parlamenta
odluËila je ukloniti Joyu iz njenog zasluæenog mandata,
koristeÊi klauzulu u Ustavu koji zabranjuje Ëlanovima
meusobno “javno kritiziranje”. Njezina uvreda je bila
da je skupπtina “gora nego staja”, a izreËena je u televizijskom intervjuu.
Viπe od dvije godine kasnije, joπ uvijek joj je zabranjeno uÊi u parlament. Ona æivi u sjeni prijetnje smrÊu, koje su izdale obje proameriËke afganistanske frakcije i
Talibani, i prisiljena je poduzeti izvanredne sigurnosne
mjere kako bi izbjegla atentat. UnatoË opasnosti, ona i
dalje govori.
Njezin glas zasluæuje da se Ëuje. Njezine rijeËi su optuænica svih apologeta rata u Afganistanu.
***
James Cogan: ©to se nadate postiÊi knjigom “Raising My Voice”?
Malalai Joya: Nakon tragedije 11.9., SAD i njegovi
saveznici napali su moju zemlju u ime æenskih prava,
ljudskih prava i demokracije. Putem medija su to nastojali promicati ljudima πirom svijeta. Sve je to propaganda i laæ.
Nadam se da Êe ova knjiga za poËetak otvoriti oËi demokrata diljem svijeta i takoer poslati poruku u ime
Afganistanaca kojima je u borbi za emancipaciju potrebna pomoÊ demokratski orijentiranih æena i muπkaraca, aktivista za ljudska i prava i aktivista za æenska
prava. Mi æelimo osloboenje. Ne æelimo okupaciju.
Ono πto je najvaænije, knjiga æeli skinuti maske fundamentalistiËkim voama i narko bossovima, te kriminalcima koji su nakon 11.9. doπli na vlast u ime demokracije, ali koji su mentalno [ideoloπki] isto πto i talibani.
Danas u Afganistanu imamo mafijaπki sustav i stanje je
posebno teπko za æene.
J.C.: Zaπto mislite da SAD i njegovi saveznici napali
Afganistan 2001.?
M.J.: Zaπto su doveli Sjeverni savez [protutalibanski
savez bivπih afganistanskih lokalnih moÊnika] na vlast?
SAD i njegovi saveznici su napali Afganistan i nametnuli takve elemente naπem narodu radi svoje strateπke politike, snage financijskih interesa vojno-industrijskog
kompleksa i zbog geopolitiËkog poloæaja Afganistana.
Vojne baze u Afganistanu mogu se koristiti za kontrolu drugih azijskih sila poput Kine, Rusije, Irana i Pakistana, te drugih zemalja.

50

Svijet u 21. stoljeÊu
Desno:
Dolje: Gurkhe, pripadnici britanskih vojnih snaga
odsijecaju glave mrtvim afganistanskim
pobunjenicima

NemoguÊe je donijeti demokraciju, æenska prava i
ljudska prava kroz neprijatelje tih vrijednosti i tijekom
rata. Ne moæete. Situacija u Afganistanu i Iraku upravo
to dokazuje.
Nakon gotovo osam godina, oni su se pretvorili Afganistan u srediπte za droge. Visoki duænosnici u Vladi
su poznati trgovci drogom, kao πto je brat Hamida Karzaija - Ahmed Wali Karzai.
Oni danas pregovaraju s talibanima. Otkako je Obama doπao na vlast, pozvan je Hekmatyar [1] da se pridruæi vladi, pa Ëak i Mullah Omar [2]. Neki bivπi talibani su veÊ na vlasti.
J.C.: Imate li bilo kakve informacije o tome kako napreduju pregovori s Hekmatyar i drugim frakcijama?
M.J.: Oni æele pregovarati s njima. Mnogo puta Karzai ih je pozivao u vrijeme administracije predsjednika
Busha. Otkako je Obama na vlasti, Talibane se naziva
umjerenima i poziva ih se neka se pridruæe vladi.
Zato vjerujemo da su nas gurnuli “iz tave u goruÊu
vatru “. Obamina politika vrlo je sliËna Bushevoj i na neki naËin on je gori od njega. ZraËni napad u pokrajini
Farah bio je najbrutalniji od 2001. u Afganistanu. Viπe
od 150 ljudi je poginulo. Doπlo je do velikog masakra u
kojem su poginuli uglavnom æene i djeca. »ak su koristili i bijeli fosfor.
Oni nisu htjeli dati toËno izvjeπÊe. Rekli su da je samo 20 do 30 civila ubijeno. Kasnije su izjavili kako su ih
talibani ubili. Ovo su same laæi. Karzaijeva vlada imala
je komisije koji su otiπle tamo i utvrdile da je ubijeno
144 ljudi. Ali broj je bio veÊi od toga.
To je prije svega sramotno za ameriËku vladu. Ono
πto oni Ëine u Afganistanu jest ratni zloËin. Nakon sedam godina nismo stekli iπta. Tek smo izgubili naπu
neovisnost. Ako okupacijske snage ne napuste Afganistan dobrovoljno onda Êe se suoËiti s otporom mog
naroda.
Tijekom prvih nekoliko mjeseci Obamine administracije oko 400 civila je ubijeno. On æeli dovesti joπ vojnika
u Afganistan. Viπe vojnih snaga Êe donijeti viπe sukoba,
viπe rata. U vrijeme Obame, ne ubijaju se samo afganistanski civili, nego i pobunjenici i civili u pograniËnom podruËju Pakistana.
J.C.: NaËin na koji se stvari predstavljaju u SAD-u i
Australiji jest da su talibani ili islamski ekstremisti jedini
koji se protive okupaciji.

M.J.: Kao prvo, dopustite mi da kaæem da je australska vlada slijedila osam godina pogreπnu politiku ameriËke vlade, koja je ruglo demokracije. Kao πto sam rekla, oni su nametnuli vlast zakletih neprijatelja demokracije naπem narodu. Iako imamo mnogo demokratski
nastrojenih muπkaraca i æena u naπoj zemlji i nekih demokratskih stranaka, oni su vrlo slabi danas.
Karzaijeva vlada je marioneta, mafijaπki reæim koji je
jedan od najkorumpiranijih na svijetu. Danas, 18 milijuna ljudi æivi s manje od 2 dolara dnevno, dok je Karzaijeva vlada dobila 18 milijardi dolara od meunarodne
zajednice za obnovu zemlje. VeÊina novca meunarodne zajednice otiπla je u dæepove lokalnim moÊnicima ili
samim donatorima.
Grad Kabul je pretvoren u grad prosjaka. VeÊina njih
su æene i djeca. Osamdeset posto ljudi æivi ispod granice siromaπtva, dok samo Amerika troπi 100 milijuna dolara na jedan dan rata.
Mi smo u sendviËu izmeu dva neprijatelja: vanjski
neprijatelji i unutarnji neprijatelji. Ako vanjski neprijatelj
napusti Afganistan i prestane podræavati neprijatelje
moga naroda novcem, moÊi i oruæjem, bit Êe nam lakπe
boriti se protiv njih. Oni su veÊ osueni u glavama i srcima naπih ljudi. Moj narod ih viπe ne podræava.
Dopustite mi da u ime Afganistanaca izrazim suÊut
obiteljima u Australiji i SAD-u, Engleskoj I drugdje, koji
su izgubili svoje voljene, svoje muæeve i sinove u Afganistanu. Oni su ti koji prije svega trebaju podiÊi svoj glas
protiv pogreπne politike njihovih vlada.
J.C.: Jeste li podræavali nekog kandidata na izborima
u kolovozu u Afganistanu?
M.J.: Naπ narod nema vjere u izbore pod moÊnicima
i narko mafijom, korupcijom i okupacijskim snagama.
Takvi izbori uopÊe nemaju legitimitet. VeÊina kandidata
su diskreditirana lica.
Karzai je besraman Ëovjek. On je izdao svoj narod
odabirom [za potpredsjednika] dva okrutna kriminalca
poput Fahima [3] i Khalilija [4]. »ak je i Human Rights
Watch utvrdio kako je ovim Ëinom Karzai uvrijedio narod Afganistana.
Da bi demokrati πirom svijeta bolje razumjeli ove izbore dovoljno reÊi samo: “jedna marioneta Êe samo biti zamijenjena drugom”. Afganistanci znaju Ëak i sada
da Êe pobjednik sigurno biti izabran iza zatvorenih vrata u Bijeloj kuÊi i Pentagonu.

51

Svijet u 21. stoljeÊu
J.C.: Moæete li opisati æivotne uvjete s kojima se suoËavaju obiËni ljudi? Na primjer, kakvi su uvjeti æivota u
pokrajini Farah, odakle ste vi?
M.J.: Kao i veÊina ljudi u Afganistanu, pokrajina Farah pati od nepravde, nesigurnosti, siromaπtva i nezaposlenosti. Postoje lokalni moÊnici s jedne strane, koji
su na vlasti u ime vlade i u pokrajini Farah dræe kontrolu, ali s druge strane, Talibani su takoer vrlo utjecajni.
Nema pravde u Afganistanu. Broj sluËajeva silovanja
je golem. U sjevernim pokrajinama, moÊnici Sjeverne
alijanse su vrlo utjecajni. Dvanaest sluËajeva silovanja
prijavljeno je od strane medija, ali broj je mnogo veÊi.
Æenu su silovala tri Ëovjeka, jedan od njih je sin Ëlana
parlamenta, ali policija nije obratila nikakvu pozornost
na sluËaj.
Kad se vratim u Kabulu Êu imati sastanak s drugom
djevojkom koja je bila silovana. Pokuπavam se susresti s
njima jer im pokuπavam dati snagu, dati im nadu, tako
da ne spale same sebe [poËine samoubojstvo].
Iako je obrazovanje kljuË naπeg osloboenja, svi fundamentalisti su protiv obrazovanja. Oni ubijaju uËitelje,
prijete nastavnicima. Oni su bacali kiselinu u lica djevojaka. Kiselina u lice je baËena na petnaest djevojaka koje su se πkolovale u provinciji Kandahar. Viπe od 100
uËenica u sjevernim pokrajinama Afganistana je otrovano.
Stanje u πkolama je vrlo slabo. Nastavnici rade mjesecima bez primanja plaÊe. PlaÊe nisu dovoljne za æivot;
kreÊu se oko $60 mjeseËno. Oni imaju samo πkolske
ploËe i takoer nemaju grijanje.
Osnivaju se privatne πkole i sveuËiliπta. Najbolji uËitelji odlaze tamo kao i djeca moÊnika i onih koji su na
vlasti. VeÊina ljudi ne moæe pohaati takve πkole.
Razina obrazovanja je vrlo niska. Prema Oxfamu, samo jedna od pet djevojaka ima osnovno obrazovanje i
jedna od 20 je u srednjoj πkoli.
J.C.: Moæete li opisati situaciju s kakvom se suoËavate kada javno istupate?
M.J.: Moj æivot nije bolji od onog kakav æivi moj narod. Razotkrila sam moÊnike na strani Amerikanaca i
NATO-a i nakon 2003. godine moj æivot se promijenio i
postao riziËan, a iz dana u dan postaje sve riziËniji. Ja
sam æena, a oni koji su na vlasti ne vole æene.
Pet puta su me pokuπali ubiti. Moram neprekidno
mijenjati mjesto boravka i suoËavam se s mnogim drugim problemima o kojima moæete proËitati u knjizi. Moj
æivot je primjer æivota demokratski nastrojenih ljudi Afganistana; nitko ne zna o iπta tome. Demokratski aktivisti ovdje riskiraju svoje æivote.
Nitko ne sluπa naπ glas. BuduÊi da sam govorila istinu
unutar parlamenta, odsjekli su moj mikrofon i poËeli
prijetiti. U svibnju 2006. bacali su boce vode na mene i
prijetili mi silovanjem unutar parlamenta. Svaki put kad
sam iznosila njihove zloËine, nazivali su me “nevjernikom”, “komunistom”, “nemuslimankom”.
Oni koji su na vlasti spajaju islam s politikom, baπ kao
i talibani. Oni ga koriste kao biË protiv naπih ljudi. Nitko
ne smije govoriti o sekularizmu. BuduÊi da me nisu mogli uπutkati u parlamentu, iskoristili su jedan od mojih intervjua protiv mene i protjerali me, πto je nezakonit Ëin
i protiv slobode govora. Prijetili su mojim odvjetnicima.
U parlamentu su Ëak govorili da moram biti kaænjena.

No, rekla sam im: “Jednog dana moæda Êete biti u
moguÊnosti da me ubijete. Vi ubijate tisuÊe Afganistanaca, milijune Afganistanaca. Ali nikada ne moæete ubiti glas naroda. Jednog dana Êe se istina saznati. “Ne bojim se smrti. Ja se bojim politiËke tiπine.
J.C.: Zapadne vlade pokuπavaju opravdati okupaciju s
tvrdnjama da ako bi strani vojnici napustili Afganistan
izbio bi graanski rat...
M.J.: Oni kaæu da Êe se dogoditi graanski rat ako
napuste Afganistan? PriËajmo onda o danaπnjem graanskom ratu. Nakon gotovo osam godina, nismo dobili Ëak ni ograniËena prava koja su imale afganistanske
æene 1970-ih i 1980-ih. Nakon 11. 9. govorili su kako
æene sada mogu skinuti burke. Laura Bush je inzistirala
na ovome za vrijeme administracije predsjednika Busha. Ali burka nije glavni problem za æene u mojoj zemlji, a nije ni jedini problem. Danas æene nose burke iz sigurnosnih razloga.
To je razlog zaπto govorim da je jedino rjeπenje sekularna, demokratska vlast u ovoj zemlji. Okupacijske snage podræavaju neprijatelje svoga naroda i bolje je da
odu. Mi Êemo znati πto uËiniti s naπom sudbinom. Lakπe se boriti protiv jednog neprijatelja nego protiv dva.
Moramo okonËati dramu “rata protiv terorizma”, jer
je ovo rat protiv neduænih ljudi u mojoj zemlji. AmeriËka vlada je dugo imala planove za Afganistan. Sada ovdje grade ogromnu bazu Bagram i prisiljavanju lokalno
stanovniπtvo na odlazak. Oni troπe 80 milijuna dolara
kako bi postavili novi Guantanamo Bay kamp tamo, a
to se dogaa pod Obaminom administracijom.
Nikada neÊemo prihvatiti okupaciju. Jednog dana, sigurna sam da Êe se suoËiti s otporom mog naroda. Izgubili smo gotovo sve, ali smo dobili jednu pozitivnu
stvar; danas je politiËko znanje mog naroda veÊe i daje
nam nadu u buduÊnost Afganistana.
(World Socialist Website)
[1] Gulbuddin Hekmatyar je bio glavni muahedin s ameriËkom
potporom 80-tih. 1992. je postavljen na mjesto premijera. U
sljedeÊem frakcijskom ratu nemilosrdno je napao svoje protivnike i civilno stanovniπtvo. Zajedno s drugim moÊnicima, talibani su ga odveli iz Kabula 1996. Nakon ameriËke invazije,
doπao je u sukob s okupacijskim silama, te pozvao na savez
sa svojim bivπim talibanskim neprijateljima i zagovarao oruæani otpor stranim silama.
Hekmatyar vodi Hezb-e-Islami pokret koji trenutno vodi antiokupacijski gerilski rat u juænom i istoËnom Afganistanu. U
svibnju 2009. je bilo informacija o ponuenim dogovorima za
prekidanje angaæmana u pobunama i ulazak u afganistansku
vladu.
[2] Mullah Omar je vjerski voa talibanskog pokreta, koji je svrgnuo reæim 1996. i uspostavio Ëvrstu islamsku dræavu sve do
njegova ruπenja od strane ameriËke invazije. Vjeruje se da on
usmjerava talibanski otpor okupaciji iz Pakistana.
Hamid Karzai je u nekoliko navrata javno pozvao Mullah
Omara na “mirovne pregovore”, nedavno i 13. srpnja. Do
trentuka voenja ovog intervjua, talibani su odbili sve ponude.
[3] Mohammad Qasim Fahim, tadæiËki moÊnik, bio je zapovjednik
snaga Sjeverne alijanse u listopadu 2001. i pomagao je ameriËkoj vojsci svrgnuti i fiziËki istrijebiti talibane. 90-tih je vojska
pod njegovim zapovjedniπtvom optuæena za masakr i zvjerstva protiv protivnika i civilnog stanovniπtva, posebno u Kabulu.
[4] Karim Khalili, hazarski moÊnik, jedan je od trenutnih dopredsjednika Afganistana. Kao i Fahim, on je optuæen za zloËine
protiv civilnog stanovniπtva tijekom graanskog rata od 1992.
do 1996.

52

Svijet u 21. stoljeÊu

Nakon pokolja nevinih
Manlio Danucci
Jedna od sposobnosti umijeÊa ratoU Iraku Italija je angaæirana u “zavanja 21. stoljeÊa jeste izbrisati sjeÊajedniËkom projektu protiv trgovine
nja na rat, poslije prekida ratovanja,
ljudima”, Ëije su ærtve djeËaci i djeprikrivajuÊi njegove posljedice. Krivci
vojËice, prisiljeni na prostituciju ili
za agresije, invazije i pokolje mogu
prisiljeni na ropski rad u kraljevstvina sebe navuÊi odjeÊu dobrih Samarima Perzijskog zaliva. PreÊutkuje se
tanaca, koji pruæaju milosrdnu ruku u
da je i to takoer jedan od uËinaka
prvom redu djeci i omladini, prvim ærrata u kojem je sudjelovala i Italija.
tvama rata.
Direktne ærtve od 2003.-2011. je
Italija - poπto je stavila na raspola- Jedna od ærtava
najmanje milijon i pol poginulih, a
ganje NATO-u sedam avionskih baza okosirrioπtmenaoπegnporgiliukroamnaopsade
od toga su bar 40% bila djeca, doza 10 tisuÊa misija napadanja na Li- Fallujahe 2004.
kumentirao je sud za ratne zloËine
biju - izglasala je “projekt za pomoÊ
u Kuala Lumpuru. Mnogo je djece
maloljetnicima pogoenim psiholoπjoπ umrlo zbog oruæja sa osiromaπekim traumama uzrokovanih nedavnim ratnim sunim uranom, koji je kontaminiralo zemlju i vodu.
kobom”. Projekt, koji je stajao 1,5 milijuna eura
U Falui deformacije i srËane mane djece su 13%
predvia slanje jednog “task forcea” eksperata za
veÊe nego u Evropi kod novoroenËadi, a one
tu ptoblematiku, koji Êe djelovati na podruËju Bennervnog sistema Ëak 33% veÊe. Pojava karcinogazija, Tripolija i Mizurate, suraujuÊi sa libijskim
ma snaæno je poveÊana. No najveÊi broj ærtava
vlastima. A to su one iste vlasti, koje Ëak i Ujediæanje kolaps iraËkog druπtva, koji je uzrokovao
njene Nacije neprestano prozivaju zbog “ilegalnog
rat. Oko 5 milijona djece je osirotjelo i oko 500
zatvaranja, muËenja i ubijanja bez suenja”.
tisuÊa æivi napuπteno na ulicama; osim toga 3,5
U Afganistanu, gdje svake godine umire na tisumilijona djece æivi u apsolutnom siromaπtvu, a
Êe djece zbog direktnih i indirektnih uËinaka rata,
milijon i pol djece manje od pet godina je neistalijanski avioni ne bacaju samo bombe i rakete,
hranjeno i prosjeËno na dan umire oko 100 djeveÊ i æiveæne namirnice, odjeÊu, djeËje sveske i
ce. Oni su prve ærtve trgovanja ljudskim biÊima:
olovke, kako bi “integrirali operativnu akciju sa akdjevojËice od 11-12 godina prodaju se po cijeni
tivnostima humanitarne pomoÊi”. Stotinjak sretne
od 30.000 dolara trgovcima ljudima. A izazivanju
djece primilo je u jednoj od talijanskih vojnih baza
ove ogromne ljudske drame. Italija je takoer dapoklon pakete, plod “spontanog skupljanja prilola vlastiti doprinos, sudjelujuÊi u ratovima kamuga za vrijeme Svete Mise”. Tom prilikom neke je
fliranim kao meunarodne misije mira. Iako
pregledao Ëak i vojni lijeËnik -pedijatar. I kad je
predsjednik Napolitano, obraËajuÊi se vojnicima,
maloj Fatimi mehanizam maπine zdrobio ruku,
uvjerava vojnike :”Vi ste dali danas, a drugi prije
“dojurili su oËajni“ u bolnicu na blindiranom vozivas, dali veliki doprinos obnovljenom prestiæu i
lu Lince (divlja maËka), kojim se Talijani sluæe u Afpovjerenju u Italiju.”
ganistanu.
(Il manifesto, 15 maj, 2012.)

www.pokret.net

53

Svijet u 21. stoljeÊu

Zunesova kritika rata sa
Libijom i prijedlog nenasilne
alternative

Eric Stoner
Kao i obiËno, analize Stephena Zunesa o politici Sjedinjenih Dræava prema Srednjem Istoku i o promociji mira spadaju u najopπirnije i najinformativnije. Njegovi tekstovi o Libiji nisu izuzetak tom
pravilu. Krajem februara napisao je opseæan rad na temu historije odnosa Sjedinjenih Dræava i Libije za koji mislim da je jako koristan. Nedavno je objavio kritiku koncepta vezanih za Responsibility to Protect (R2P) i humanitarne intervencije.
Prije nekoliko dana je napisao odliËan Ëlanak o intervenciji zapadnih vojnih sila i nenasilnim alternativama u Libiji koji ponavlja
veliki broj zakljuËaka koje sam pravio na ovom siteu otkad je poËeo rat. Kao prvo, Zunes tvrdi da eskalacija nasilja u Libijskom pokretu i vanjska vojna intervencija koja je uslijedila neÊe doprinijeti
stvaranju demokratske vlade:
“©ansa uspjeπne tranzicije u demokratsko iz diktatorskog druπtva puno je veÊa ako se vlada smijeni nenasilnim pokretom druπtva, koje zahtijeva formiranje πirokog spektra saveza organizacija
civilnog druπtva, kooperaciju i konsenzus. Ovakav naËin organizovanja je u suprotnosti sa nasilnim pokuπajima koje karakteriπe
voa inspirisan militaristiËkim vrijednostima i koji vlast dobiva koriπÊenjem sile umjesto saglasnoπÊu druπtva. Nakon toga obiËno
nastupa nova diktatura.”
Kada je u februaru 2011. masivni nenasilni pokret otpora oslobodio nekoliko vaænijih libijskih gradova, demokratski odbori su
formirani kako bi preuzeli ulogu privremenih lokalnih vlada. Na
primjer, Bengazi - grad od preko milion stanovnika - formirao je
opÊinsku vlast voenu improviziranim organizirajuÊim odborom u
koji su ulazili suci, advokati, akademici i mnogi drugi profesionalci. Poπto je otpor Gadafiju izrodio nasilje, Ëini se da je vodstvo pokreta dobilo znaËajnu podrπku od vrhovnih duænosnika i vojnih oficira koji su godinama bili u savezu sa diktatorom te potom dezertirali. Njihova æelja za demokracijom popriliËno upitna.”
PiπuÊi za Foreign Policy, konzervativni profesor sa Harvarda
Stephen Walt citirao je Ëitav niz akademskih studija koje podupiru ove tvrdnje. Studijom iz 2006. godine, Jeffrey Pickering i Mark
Peceny su zakljuËili da je vojna intervencija liberalnih dræava (tipa
Britanije, Francuske ili Sjedinjenih Dræava) “rijetko imala ulogu u
demokratizaciji nakon 1945. godine”. Na sliËan naËin su George
Downs i Bruce Bueno de Mosqueita sa Njujorπkog Univerziteta
pokazali kako je vojna intervencija Sjedinjenih Dræava uspostavila
stabilnu demokratiju u roku od 10 godina samo u 3 posto sluËajeva dok je druga studija njihovih kolega sa istog univerziteta u kooperaciji sa nekoliko drugih saradnika rezultirala zakljuËkom da su
intervencije Sjedinjenih Dræava i Sovjetskog Saveza doprinijele u

“degradiranju demokratije”. I konaËno, Ëlanak iz 2010. godine
koji su napisali Goran Piec i Daniel Reiter istraæuje posljedice Ëetrdeset dvije “promjene nametnute vanjskih utjecajem” poslije
1920. godine i pronalazi da kada intervencije “πtete dræavnoj infrastrukturalnoj moÊi” one rezultiraju u veÊoj πansi za graanskim
ratom.“
Druge studije, kao “Kako se osvaja sloboda”, koju je objavio
Freedom House 2005. godine - ili opπirna studija “Zaπto civilni otpor djeluje” koju su napisali Maria Stephen i Erica Chenoweth demonstriraju, uz mnogo dokaza, da je puno veÊa πansa da se
demokratija uspostavi nakon nenasilnog pokreta.(...)
Dezertiranje snaga sigurnosti - koje imaju kljuËno vaænu ulogu
u zaustavljanju vojnog reæima - Êe se prije dogoditi kada im je nareeno da pucaju na nenaoruæane protestante nego kada su napadnuti od stranih snaga.
I napokon, uzimajuÊi u obzir sve probleme s kojim se susreÊe
opozicija u Libiji, Zunes nudi mnogo primjera koji ruπe mit da je
Gadafi bio previπe nemilosrdan da bi nenasilni pokreti imali efekta u skidanju istog sa vlasti. Ustvari, on tvrdi da je pro-demokratski pokret u Libiji dolazio do najveÊih pobjeda u svojoj nenasilnoj
fazi te da nije uspio zbog loπe strategije i planiranja:
“ U Libiji, protesti su bili skoro iskljuËivo bez ikakvog nasilja u prvoj sedmici pobune. Upravo u ovoj sedmici je pro-demokratski
pokret najviπe postigao, preuzevπi vlast u veÊini gradova u istoËnom dijelu zemlje. U toj sedmici se najviπe Ëlanova vlasti i drugih
vaænih pomoÊnika Gadafija povuklo sa duænosti zajedno sa ambasadorima Libije u svijetu i visokim vojnim oficirima. Piloti su svojevoljno ruπili avione, odletjeli u izgnanstvo te odbijali da kazne
prosvjednike bombardiranjem. Hiljade vojnika je dezertiralo i odbijalo pucati na masu uprkos prijetnjama smaknuÊem. ”
Napredak revolucije je stagnirao i doæivio preokret tek kada se
preobrazio u nasilni pokret koji je rezultirao napadom Sjedinjenih
Dræava i saveznika na Libiju.
Pametna strategija je glavni sastojak svake pobune, oruæane ili
ne. U velikoj mjeri spontani libijski ustanak u svojoj nenasilnoj fazi
je bio iskljuËivo fokusiran na masovne proteste, praveÊi se lakim zalogajem za Gadafijeve snage, umjesto koriπtenja raskoπnije taktike
koja bi ukljuËivala πtrajkove (Ëija bi efektivnost bila najoËiglednija u
naftnoj industriji), bojkotiranje, pasivni otpor i druge forme odbijanja saradnje. Ukratko, propast nenasilnih naËina otpora se ne oËitava u nenasilnoj prirodi istih veÊ u slaboj strateπkoj organizaciji.
Preveo Ernad HaliloviÊ
(wagingnonviolence.org)

54

Svijet u 21. stoljeÊu

Vojnici otimaju palestinsku djecu od njihovih roditelja

Nenasilnim otporom Palestinaca
mr.sc. Mladen JakopoviÊ

Na izraelsko-palestinskom carrouselu Ëini se da svaki pokret vraÊa stvari na prethodni utvreni poloæaj,
tako da strategijska usmjerenost Palestinaca na svjetsko javno mnijenje (primjerice pokuπaj poboljπanja
poloæaja okupiranih teritorija u sistemu UN-a ili nedavna drama oko πtrajka glau), iako zdrava u odnosu na nedavnu izgubljenost palestinskog vodstva,
moæda predstavlja tek privremeni otklon s obzirom
na to koliko se Izrael i njegovi saveznici Ëine odluËnima da takvo πto ponovno obeshrabre i uguπe.
U najnovijem primjeru te dinamike, izraelska se vlada Ëvrsto suprotstavljala zahtjevima palestinskih politiËkih zatvorenika - od kojih je oko 2.500 πtrajkalo
glau do 15. maja, mnogi od njih i mjesec dana, protestirajuÊi zbog pritvora bez suenja, dræanja u samicama, negiranja prava na posjete Ëlanova obitelji, te
na obrazovanje - uz sluæbeno obrazloæenje da bi sve
to dovelo do sloma izraelskog sustava kaznenog prava. To se tvrdilo iako na stotine palestinskih zatvorenika, meu njima 24 palestinskih parlamentaraca, Ëame u izraelskih zatvorima bez da se protiv njih vodi
ikakav sudski postupak. Na kraju je izraelska vlada
uËinila neke ustupke u pogledu posjeta Ëlanova obitelji i zatvorskih uvjeta, te je izjavila da bez suenja
neÊe produæavati πestomjeseËne pritvore ukoliko se
ne podnesu dodatni obavjeπtajni podaci. Meutim,
svi Êe pretpostavljeni dokazi ostati tajni, tako da se
zloporabi pruæa ogroman prostor. Sve su ove promjene zatvorskog reæima uvedene tek kad je nekolicina
πtrajkaπa glau umalo preminula i kad je rizik politiËkih reperkusija postao prevelik. U izraelskim zatvorima joπ su uvijek - bez suenja i bez pristupa odvjetniku - tisuÊe palestinske djece (neka od njih imaju samo
dvanaest godina), iako je zatvaranje izraelske djece
mlae od 14 godina protuzakonito. »esto ih dræe u
samicama i bez pristupa roditeljima. Izraelski vojnici
ih prilikom hapπenja vezuju povezima preko oËiju, s
rukama vezanim iza lea, a prevoze ih u kleËeÊem ili
leæeÊem poloæaju s licima okrenutim prema podu vozila. U nekim sluËajevima ih prisiljavaju da ostanu
budni tijekom noÊi da bi ih potom verbalno i fiziËki

zlostavljali i na kraju prisilili da potpiπu priznanja krivnje koja ne mogu niti proËitati, kako izvjeπtava i londonski Guardian.
Kako pokazuje historijat sukoba, jedan od glavnih
problema izraelskih vlasti u ovakvim politiËkim suËeljavanjima, osim potrebe da se zadovolje tvrdolinijaπki politiËki saveznici i frakcije, bio je rizik da se Palestincima dopusti okusiti uspjeh neoruæana otpora.
Rast palestinskog ekstremizma πto ga utjelovljuje
Hamas bio je izravno povezan s izraelskom strategijom “podijeli pa vladaj” i suzbijanjem sekularnih, racionalnijih alternativa. Od 1960-tih naovamo Izrael
je pruæao preferencijalni tretman radikalnom Hamasu i njegovim preteËama dok je istodobno proganjao tada dominantni sekularni PLO. Ovo se uklapa
u πiru strategiju Sjedinjenih Dræava koje su, uglavnom putem Saudijske Arabije, financirale i na druge
naËine podupirale islamiste u njihovoj borbi protiv
sekularnih nacionalistiËkih i socijalistiËkih stranaka.
Posebno kad je krajnje desniËarska stranka Likud
doπla na vlast, izraelska dræava Ëak je i sama financirala islamiste. UviajuÊi vaænost ideoloπke borbe u
oËuvanju svoje hegemonije, Izrael je prognao palestinskog aktivistu Mubaraka Awada , krπÊanskog pacifista koji se zalagao za nenasilni otpor protiv izraelske okupacije, dok se istodobno dopustilo osnivaËu Hamasa, πeiku Ahmedu Yassinu , da raspaËava
antisemitsku literaturu i poziva na oruæano uniπtenje dræave Izrael. Na sliËan naËin, do kraja 1993.
ameriËki su se duænosnici susretali s voama Hamasa i odbijali svaku komunikaciju sa sekularnim PLOom, premda se PLO, za razliku od Hamasa, odrekao
terorizma i uglavnom nije sudjelovao u prisilnim akcijama islamizacije. Dok se pristalicama PLO-a uskraÊivalo pravo na vlastite medije ili na politiËka okupljanja, izraelske okupacijske vlasti dopuπtale su radikalnim islamskim skupinama odræavanje skupova, izdavanje necenzuriranih novina, pa Ëak i rad vlastite
radio stanice (kao i izgradnju dæamija, πkola, klubova i knjiænice u Gazi). Nakon desetljeÊa neuspjeha,
PLO se iscrpio i izgubio. Njegova sve veÊa umjerenost nije dovela ni do kakvog znaËajnog napretka u
pregovorima s nepopustljivom izraelskom vladom.
Arafat je umro kao poraæeni Ëovjek, izoliran i u kuÊ-

55

Svijet u 21. stoljeÊu

Ubijena palestinska djeca

smirio bi se ekstremizam
nom pritvoru. Kako je PLO propadao uslijed nemoÊi
i korupcije, Hamas je ispunjavao prazninu borbenim
i samouvjerenim stavom.
SuoËeni s promjenom u palestinskom vodstvu
2006. godine, Izrael i SAD samo su preokrenule svoju
iskuπanu strategiju tenzije i podjele u palestinskim redovima, te su stali u novcu i oruæju podupirati PLO-ov
Fatah, potkopavajuÊi tako ono malo legitimnosti u narodu πto je PLO-u preostalo. U svom tajnom izvjeπÊu
koje je procurilo u javnost bivπi koordinator UN-a za
srednjoistoËni mirovni proces Alvaro de Soto primijetio je da “Amerikanci oËito ohrabruju konfrontaciju izmeu Fataha and Hamasa” i “rade na izoliranju i slabljenju Hamasa, a na jaËanju Fataha putem priznanja
i naoruæanja”. U meuvremenu, nastavljena blokada i
gospodarski slom takoer su pomogli Hamasu regrutirati nezaposlene i frustrirane mlade ljude. Nasilje i siromaπtvo Ëine plodno tlo za ekstremizam.
Jedan od tragiËnih aspekata ovoga sukoba jest
“permanentni opsadni mentalitet“ izraelskih masa,
kultura straha i kontrole poticana od izraelskih politiËkih elita, kao i od palestinskih ekstremista, koja sluæi
kao stalno opravdanje za desetljeÊa neprijateljstva,
uzajamne netrpeljivosti, okupacije i segregacije. Bojalo se da bi neki detant oko pitanja prava palestinskih
zatvorenika mogao pobuditi πiru nenasilnu palestinsku akciju za pravdu. A to bi pak sa svoje strane moglo ojaËati potencijal nekog ujedinjenog izraelsko-palestinskog mirovnog pokreta, osnaæivanjem zdravijih
politiËkih tendencija i u palestinskom i u izraelskom
druπtvu, te poticanjem perspektiva pozitivnog i proaktivnog meunarodnog angaæmana.
Upravo zato su izraelske elite s tolikom odluËnoπÊu
suzbijale nenasilne palestinske politiËke taktike i strategije, i zato bi se, usprkos djelomiËnom taktiËkom
povlaËenju u sluËaju πtrajka glau, mogle ipak odluËiti krenuti putem jaËanja napetosti. ObeshrabrujuÊi i
guπeÊi mirne kampanje i humane glasove u palestinskim (kao i u izraelskim) redovima, izraelski politiËki
aparat nastoji osigurati nastavljenu dominaciju militaristiËkih snaga, πto je opcija poæeljnija od okonËanja
pat pozicije i pregovaranja s umjerenjacima.
PolitiËka nepopustljivost na obje strane prikriva jednostavnu Ëinjenicu da mrænja ne moæe istjerati mræ-

nju. Pa ipak, ima izvjesne nade da bi neko drugaËije
tumaËenje interesa Palestinaca i Izraelaca moglo sprijeËiti novi domaÊi rat i krvavi sukob s Iranom. Relativna stabilnost stvorena Netanyahuovom nedavnom izbornom pobjedom i njegova manje desniËarska koalicija (a moæda i dolazak francuskih socijalista na mjesto stalnog Ëlana VijeÊa sigurnosti nakon izbora Hollan dea za predsjednika) moæda bi mogli donekle proπiriti
prostor za odreeni kompromis u nastavljenom “mirovnom procesu“. Iako za veÊinu palestinskih zatvorenika u Izraelu nije vjerojatno da Êe se sunËati pod zrakama tog procesa.
(Republika, lipanj 2012.)

War Resisters' International
Internacionala protivnika rata

www.wri-irg.org

56

Svijet u 21. stoljeÊu

Kina - priËa dvadeset i prvog
vijeka

Anastas Vangeli
U udæbenicima povijesti u buduÊnosti, u lekciji za
poËetak ovog stoljeÊa, bitno mjesto Êe zauzeti uspon
Kine. Ali, kako Immanuel Wallerstein kaæe, svijet joπ
uvijek ne zna πto i kako da misli o kineskoj priËi. JeziËna i kulturna barijera, fiziËka udaljenost, nedostatak
informacija, ali i zapadnocentriËno shvataÊanje svijeta
s jedne strane, i nevjerojatna veliËina i sloæenost Kine,
te grËevito obrambena retorika kineske KomunistiËke
partije (KKP) s druge strane, Ëesto rezultiraju mistificiranjem i polariziranjem rasprave: je li Kina socijalistiËki/komunistiËki projekt ili bastion vulgarnog kapitalizma? Je li kineski model odræiv ili osuen na propast?
Kako se to odraæava na obiËnog Ëovjeka? Kakav uËinak Êe to imati na globalni tijek dogaaja? Ovaj esej
nema ambicije dati odgovor na sva ova pitanja, ali pokuπava izvuÊi dvije perspektive: bit promjena kroz koje Kina prolazi, a time i naπe razumijevanje o tome kako svijet funkcionira. Jedan od njih je “ptiËja” perspektiva, tj. slika Kine iz globalne i politiËke perspektive,
drugi je “æablja” perspektiva ili pogled na zbivanja iznutra.
Kina iz ptiËje perspektive
Prije 1978. i pokretanja “reforme i otvaranja” (gaige
kaifang) koji je uveo Deng Xiaoping, Kina je bila jedna od najtuænijih priËa u dvadesetom stoljeÊu. DesetljeÊa kolonizacije, graanski ratovi i promaπeno upravljanje (koji su koπtali milijune ljudskih æivota) doveli su
druπtvo do totalnog kolapsa, liπavajuÊi prosjeËne graane ne samo dostojnog æivota, nego i nade u svjetliju buduÊnost. Teπko da bi tko iz te perspektive rekao
da Êe Kina danas biti druga nacionalna ekonomija u
svijetu, s izgledom da se za nekoliko godina popne na
sam vrh i da detronizira SAD. No, zahvaljujuÊi “inkrementirajuÊim” reformama (tj. onima koje pospjeπuju
porast prim.prev.) na svim podruËjima druπtva u protekla tri desetljeÊa kineska je privreda rasla u prosjeku
10 posto godiπnje, s mnogostrukim poveÊanjem svog
obima. U isto vrijeme, istoËni izvozni model omoguÊio
je prikupljanje velikih koliËina deviznih rezervi. Danas,
znaËaj privrednog rasta Kine daleko nadilazi visoke

brojke BDP-a, godiπnji rast i devizne rezerve: iako povrijeena krizom kao i ostatak svijeta, kineska ekonomija od 2008. nadalje mnogo se uspjeπnije suËeljava i
nosi s krizom od velikih zapadnih privreda. Kina se stabilizirala kao vodeÊa regionalna snaga u istoËnoj Aziji,
a u globalnom dometu, osobito u Srediπnjoj Aziji i
Africi, ona je glavni kreditor Sjedinjenih AmeriËkih Dræava i vaæan faktor (bar u tom diskursu) u spaπavanju
eurozone. Stoga, u realistiËnoj interpretaciji, Kina danas uæiva nesumnjivo visoku razinu poπtovanja i legitimiteta u oËima ostatka svijeta. Kako mnogi vole reÊi,
nikada u povijesti svijeta nije doπlo do tako duboke
transformacije ni do preobraæaja tako velikih razmjera
u tako kratkom razdoblju.
Meutim, bar prema zapadnim autorima, ono πto
najupeËatljivije djeluje u cijeloj raspravi oko uspona
“Centralnog Kraljevstva” jest naËin na koji to Kina provodi, uspijevajuÊi da potpuno uzdrma neke od osnovnih naËela “pobjednËke” liberalno-demokratske πkole,
pa Ëak i same teorije modernizacije. Samo dvadeset
godina nakon zavrπetka Hladnog rata i slavljenja pobjede liberalno-demokratskog modela, isti model sada
kaska (ili se bar percipira na taj naËin) iza pokuπaja napravljenih u laboratorijima najveÊe komunistiËke partije na svijetu. Ono πto se dogaa u Kini je previπe opseæno, komplicirano i raznoliko u pojedinim pokrajinama, da bi se moglo dostojno predstaviti u ovom kratkom eseju. Ukratko: Kina je prototip razvoja dræave u
kojoj druπtveni ugovor poËiva na obavezi dræave da
osigura ekonomski rast i razvoj preko rasta i razvoja,
“socijalizma s kineskim karakteristikama.” Kina je takoer paternalistiËka Politeia: pretpostavka je da samo KomunistiËka partija kao zbir najprogresivnijih
snaga druπtva moæe ispuniti taj zavjet razvoja. Ekonomski rast i oËuvanje poloæaja partije je prioritet za
sve javne politike, rast pod vostvom KKP ima prednost nad svim onim πto je temelj zapadnih politeia i
prihvaÊeno kao “univerzalna” vrijednost u zapadnom
svijetu: ljudska prava, demokracija ili slobodna trgovina. Upravo po toj logici kineske su vlasti spremne na
primjer preseliti hiljade ljudi i potopiti Ëitava sela zbog
izgradnje hidrocentrala. Svakako, kako Kina napredu-

Svijet u 21. stoljeÊu
je, pristup ekonomskom rastu postaje sve viπe iznijansiran, tako da posljednji, dvanaesti petogodiπnji plan,
predvia niz mjera za spreËavanje naruπavanja prirodne okoline, uspostavljanje odræivog razvoja i smanjenje nejednakosti - svih sporednih produkata vrtoglavog rasta privrede. Sve se to sigurno nadovezuje na
retoriku “mirnog razvoja” i “harmoniËnog druπtva”,
promoviranu kao glavnu temu Hu Jintaova predsjedovanja, koje je obiljeæilo prvo desetljeÊe dvadeset i prvog vijeka.
To bode oËi zapadnih mislilaca. Martin Whyte istiËe
nekoliko “paradoksa” odnosno aspekte u kojima se
dominantna zapadno-centristiËka politiËka misao pokazuje kao neadekvatna i vrlo vjerojatno je u krivu.
Ono πto je najvaænije: oËuvanje centralistiËkog modela upravljanja ekonomijom sve do danas, te polagano
i postupno uvoenje reformi kao i odstupanje od propisanog “Big Bang” modela brze i sveobuhvatne pri-

57
vatizacije privrede veÊ je dugi niz godina bilo otpisano
kao propali eksperiment. No, u ovoj perspektivi, uloga
dræavne ekonomske politike u dugoroËnom razdoblju
pokazala se kao mnogo uspjeπnija strategija privatizacije nego u veÊini postsocijalistiËkih zemalja Europe, te
kao avangarda u rjeπavanju krize u Aziji (od 1997, a
na globalnoj razini od 2008. pa nadalje, dræava se naveliko vraÊa kao ekonomski subjekt, Ëak i u najslobodnijim ekonomijama). S druge strane, nedostatak politiËke liberalizacije i odræavanje jednopartijskog sitema
smatralo se nespojivim s politikom ekonomskog rasta,
dok je nedostatak politiËke konkurencije omoguÊio
ogromnu samostalnost KKP-a u organiziranju i u
upravljanju javnim politikama. KonaËno, improvizacije
i odstupanja ne samo od onoga πto je kapitalistiËki katekizam, kao πto su fiskalna disciplina, konkurentna
valuta, deregulacije i moæda najvaænije - neprikosnovena garancija privatnog vlasniπtva - izvorno viene kao

Kun Can,
Sveti grad,
Kina, 1664.

58
dopune sumnjivog eksperimenta KKP-a - omoguÊilo je
izradu fleksibilnog, decentraliziranog i heterogenog
modela, u kojem zadræavanje kapitalistiËke i institucionalne ËistoÊe nije samo po sebi cilj.
Pored toga, moæda pobijanje nekih zapadnih pretpostavki (ili predrasuda) za Kinu predstavlja najveÊi izvor simboliËkog kapitala za globalne politike Pekinga
danas. Zbog svega toga Kina uspijeva profitirati na
vanjskopolitiËkom planu. Iza razvojnog modela koji po
svaku cijenu raËuna na privredni rast (poneπto pretenciozno nazvanog “Pekinπki konsenzus”), staju mnoge
druge zemlje u razvoju (Brazil, Rusija, Indija, Juæna
Afrika, Meksiko) kojima je nuæna alternativa razliËita
od platform_ πto je nude SAD i Europa. Dakle, ad hoc
povezivanje Kine s ostalim zemljama svijeta u razvoju
postaje sve viπe vidljivo, bilo da se radi o usvajanju
standarda o reguliranju globalnog zatopljenja, meunarodne trgovine ili kad je rijeË o vojnim intervencijama u treÊim zemljama. Osim toga, Ëinjenica da se Kina ne mijeπa u unutarnje poslove drugih zemalja,
osim na “obostranu korist”, uveliko joj poveÊava fleksibilnost u pregovaranju s reæimima koji bodu oËi Washingtonu i Bruxellesu, kao na primjer pregovoranje s
reæimom u Iranu, koji je kljuËan za energetsku strategiju Kine. Iz svega toga svakako vire i imperijalni ideali, podstaknuti idejom o restauraciji ‘’Zlatnog dinastijskog doba’’ i idejom o superiornosti rase Han.
Meutim, priËa o usponu Kine ima mnogo veÊi odjek na Zapadu nego kod Kineza. Intelektualci u Kini
skromno kaæu da je njihova zemlja joπ uvijek siromaπna, zemlja u razvoju, daleko od svjetske sile, a u onom
πto je Kina postigla prvenstveno vide otvaranje novih
perspektiva. U velikoj mjeri su u pravu - mjereno po
glavi stanovnika, Kina ostaje dio “treÊeg svijeta”. Kina
je druπtvo s velikim i neprekidnim rastom nejednakosti, πto je smjesta vidljivo, i druπtvo koje se suoËava s nizom strukturnih problema (u prvom redu, to su korupcija i raspadanje javnih servisa). Ekonomski, ona se suoËava sa potrebom nadilaæenja radno-intenzivnog
modela proizvodnje, vezanog za izvoz dobara i uvoz
energije. Postupno popuπtanje stege reæima otvara
veÊe moguÊnosti za revolt, a nove tehnologije pomaæu otvaranje nefiltrirane javne rasprave, u kojoj se,
izmeu ostalog, preispituje i legitimitet KKP. Stoga,
upuÊeni kineski analitiËari uvjeravaju kako Êe Kina joπ
dugo vremena biti introvertan meunarodni faktor,
okrenut iskljuËivo sebi i svojim prioritetima. Kineski politiËari, na oËekivanja i pitanja o ulozi Kine u svijetu odgovaraju argumentom kako KKP brine o blagostanju
skoro jedne petine stanovniπtva svijeta i kako Êe joπ
dugo morati raditi za taj cilj.
Partija i druπtvo
Kako jedna partija viπe od πest desetljeÊa uspijeva da
vlada zemljom od milijardu i 400 milijuna stanovnika, s
gomilom strukturnih problema, nerijeπenih etniËkih i
teritorijalnih pitanja, dok je istovremeno izloæena meunarodnim pritiscima u odnosu na cijeli niz pitanja?
Odgovor na to pitanje se nalazi svugdje, jer KKP svugdje prodire, iako je to za nenaviknute oËi teπko vidljivo.

Svijet u 21. stoljeÊu
KKP je daleko sofisticiranija, brojnija i moÊnija nego
ikada ranije, uglavnom zbog smanjenja javnosti vlastitog rada. Reforma KKP (simboliËno govoreÊi, odbacivanje tipiËne uniforme Maoa i stare garde, te presvlaËenje u odijelo i kravatu) predstavlja kljuË razumijevanja preobrazbe Kine. Nekoliko vaænih koraka su obiljeæili ovaj proces. Prvenstveno, partija je za razliku od
Maovih dana, iskljuËivo sluæbeno usmjerena. Partijski
funkcioneri bave se iskljuËivo upravljanjem (i vlastitim
interesima) i skoro su odsutni iz svakodnevnog privatnog æivota prosjeËnog Kineza. Pod kontrolom i provjerom nalaze se Ëlanovi partije (80 milijuna graana,
gotovo onoliko koliko NjemaËka ima stanovnika). Kad
se radi o javnim poslovima, neosporno odluke donosi
iskljuËivo partija. Pravno, partija je joπ uvijek iznad dræave, Narodna armija Kine nije podreena dræavi, nego
partiji, i partijski disciplinski postupci imaju prednost u
odnosu na sudsku praksu. Dok Hu Jintaoa primaju u
inozemstvu kao predsjednika Narodne Republike Kine, u Pekingu on je generalni sekretar KKP (i istovremeno vrhovni zapovjednik Armije).
Na politiËko-ideoloπkoj razini, partija nastoji ostati
simbol kineskog jedinstva, najvaænije druπtvene vrijednosti izrasle iz historijata graanskog rata. PouËeni
proπloπÊu, punom unutarnjih sukoba, borbe i Ëistki,
starjeπine KKP u periodu poslije Maoa, a posebno u
razdoblju nakon demonstracija i unutarnjih podjela
1989, poboljπali su “kodeks civiliziranosti” te meusobnu toleranciju i suradnju. RazliËite partijske struje
sve ËeπÊe rjeπavaju meusobne sporove dogovorom,
iskljuËivo iza zatvorenih vrata. To se osobito oËituje
baπ u ovom razdoblju, kada Kina oËekuje prijelaz na
petu generaciju lidera. Dvije glavne struje - πangajska,
na Ëelu s bivπim predsjednikom Jiang Zemin-om, i ona
predvoena Savezom komunistiËke omladine, na Ëijem Ëelu se nalazi Hu, predloæit Êe svaka po jednog prvaka za dvojac, koji Êe uskoro preuzeti kormilo - Xi Jinpinga, koji treba da bude sljedeÊi predsjednik, nekad
je bio πtiÊenik Jianga, dok je Li Keqiang, vjerojatno buduÊi premijer, bio najbliæa osoba Hu-a.
U KKP-u, osim nagodbe izmeu moÊnika, postoje
mnogi drugi mehanizmi, kako bi se sprijeËila koncentriranja moÊi i saËuvala dostojna slika partije, u prvom
redu putem paæljivog voenja kadrovske politike. Doista, prema upuÊenima, ne postoji moÊnija ustanova
od Organizacionog odjela ili od Disciplinske komisije
KKP-a. Njihova moÊ se najbolje pokazala u nedavnim
zbivanjima sa bivπim tajnikom partije u Chongqingu i
jednim od najvaænijih politiËkih figura u Kini, Bo Xilaia. Karizmatsko-populistiËki projekt Bo-a “pjevanje crvene pjesme” i “obraËun s ‘crnom’ bandom” poduprt
brojnim prilikama za zadovoljavanje osobne politiËke
ambicije, uz korupciju, kriminal i ekscentriËan luksuzni
æivot njegove obitelji, bio je uzrok njegovog vrtoglavog pada s poloæaja kandidata za stalnog Ëlana Politbiroa (a oni imaju najveÊu moÊ) do zatvorske kazne,
koja mu vjerojatno predstoji.
Nadzor nad nestranaËkim dijelom druπtva manjeg je
intenziteta u odnosu na proπlost. Glavni instrument za
odræavanje jednopartijskog sistema nije represija, nego propaganda i nadzor nad protokom informacija. U

Svijet u 21. stoljeÊu
Kini, veÊina je medija joπ uvijek pod izravnom kontrolom i sluæe KKP-u. U nekim pokrajinama, kao πto je
Guangdong, mediji (i civilno druπtvo) imaju daleko veÊu slobodu nego u ostatku Kine. Meutim, svi bi se
promatraËi zbivanja u Kini gotovo jednoglasno sloæili
da je najveÊi izazov dræavnoj kontroli protoka informacija prodor Interneta te razvoj druπtvenih medija. Stotine milijuna kineskih korisnika putem blogova, mikro
blogova i druπtvenih mreæa danas po prvi puta imaju
priliku za masovno dobijanje informacija iz neovisnih
izvora. U posljednjih nekoliko godina, moÊ ove novonastale javne sfere izaπla je na vidjelo u nekoliko navrata, a posljednji put u sluËaju nesreÊe na brzoj æeljeznici u blizini Wenzhou i u skandalu oko Bo Xilai-a,
kada je galama na internetu Ëak nadjaËala dræavnu
propagandu. Ali KKP ima svoje metode borbe s ovim
izazovom: Kina ima najsofisticiraniji sustav za filtrira-

59
nje Internet prometa (tzv. Veliki Firewall Kine) sa Ëitavom vojskom plaÊenih komentatora, Ëiji je cilj da bude protuteæa u online raspravama sa neistomiπljenicima (za svaki komentar kojim se izraæava podrπka KKP
dobija se pola yuana).
S druge strane, KKP ne vlada samo putem sankcija
i propagande, veÊ stvara sliku o kolektivnoj odgovornosti, profesionalnosti i ukljuËenosti u sistem. KKP se
osuvremenila i promijenila konstituciju i karakter. Promjenu je sluæbeno otpoËeo Jiang kroz ideje “trostrukog predstavljanja”. KKP u 21. stoljeÊu ne predstavlja
samo proletarijat, veÊ i “napredne proizvodne snage”,
“kinesku naprednu kulturu” i “interese veÊine.” Kako
se to ostvaruje u praksi? Ukoliko je u proπlosti poljoprivredno stanovniπtvo Ëinilo bazu partije pored radnika i obiËnih ljudi, danas su veÊina novih Ëlanova visoko obrazovani struËnjaci ili studenti. Brojna istraæiva-

Li Cheng,
BudistiËki hram
u planinama,
Kina, tinta
na svili,
11.stoljeÊe

60
nja pokazuju da znaËaj obrazovanja pomalo postaje
sve veÊi faktor napredovanja u partijskoj hijerarhiji, iako politiËka podobnost i osobni odnosi joπ uvijek igraju vrlo vaænu ulogu. U prilog ovome govori Ëinjenica
da su oba “prestolonaslednika” Xi i Li doktori znanosti (nijedan od prijaπnjih voa KKP nije imao doktorat
nauka). Drugi vaæan faktor za odræavanje moÊi partije
je biznis elita. Jedna od najvaænijih promjena koju je
uveo Jiang, jest dozvola za poslovne ljude da postanu
Ëlanovi KKP-a. Osim toga, Ëlanovi partije bili su potaknuti da se ukljuËe u privatni sektor. Danas su “crveni
kapitalisti” jedan od najvaænijih slojeva kineskog druπtva. Naravno, integracija politiËke i ekonomske moÊi
ima svojih tamnih strana, kao πto je porast korpucije i
sukoba interesa, te pojava lokalne nepotistiËke mreæe.
Legitimni autoritarizam?
Povezanost politike i novca jedan je od najvaænijih
argumenata onih koji osporavaju legitimitet partije.
Oni tvrde kako ne postoji kontradikcija izmeu liberalizacije na ekonomskom planu i odsustva liberalizacije
u politici: prvi proces sluæi bogaÊenju onih na vrhu,
dok drugi ukljuËuje zadræavanje povlaπtenog poloæaja
u druπtvu. Ovaj argument ide u pravcu tvrdnje da æivot za prosjeËnog Kineza postaje sve bjedniji na raËun
bogaÊenja manjine, a Ëesto je povezan s porastom
broja javnih manifestacija revolta (godiπnje to biva izraæeno u tisuÊama prosvjeda ili drugih oblika javnog
izraæavanja nezadovoljstva) i kritiËkim tonom u internet raspravama.
Ali, nasuprot tome stoji joπ jedan kineski paradoks.
Uprkos porastu nejednakosti, korupcije i svih ostalih
bolesti na nacionalnoj razini, centralna vlada i KKP uæivaju snaænu podrπku preko 90 % graana (prema istraæivanjima koja u velikoj mjeri uzimaju u obzir strah
od iskrenog odgovora ispitanika). Velika veÊina kineskog naroda, barem deklarativno, zadovoljna je kvalitetom æivota i naËinom upravlja zemljom; a odgovori su
joπ pozitivniji, ako se pitanju da vremenska perspektiva (“Da li sada æivite bolje nego prije?“).
Tajna ovog povjerenja leæi u institucionalnom dizajnu kineske dræave i u decentralizaciji vlasti, ali i u slojevitosti uloga i odgovornosti razliËitih razina vlasti.
Dakle, centralno vostvo KKP i nacionalna vlada daju
dojam uvaæenosti, sposobnosti i pravilnog rada - oni
su lica rasta Kine. Slika starjeπina KKP-a je da se oni
bave visokom politikom i vaænim pitanjima kao πto su
ukupni privredni rast, dok su jednostavni, manji, svakodnevni problemi zadatak niæih razina lokalne samouprave. To je razumljivo, s obzirom da je Kina ogromna i prenaseljena. Znaju to i graani, koji zahtijevaju
poveÊanje odgovornosti. No, ne mo_e se traæiti od Pekinga odgovornost za probleme u nekom udaljenom
selu. Metu graanskih inicijativa predstavljaju lokalni
moÊnici, Ëija djela su oËevidna, neposredna i i direktno utjeËu na svakodnevni æivot onih u lokalnoj zajednici, i Ëija je upravo duænost, da se tom lokalnom zajednicom bave. VeÊina graana ne protestira protiv
centralne vlasti ili KKP, nego se buni protiv lokalnih
πerifa, buduÊi da su Ëesto lokalne vlasti grublje i ma-

Svijet u 21. stoljeÊu
nje sofisticirane u kontaktu s graanstvom. U takvoj
situaciji, uloga centra je da bude “dobar policajac.”
Kada je revolt ozbiljan, KKP sankcionira lokalne kadrove na zadovoljstvo obiËnih graana, a Peking se Ëesto
muËi i rjeπava probleme po hitnom postupku, za πto
izgleda da su lokalne vlasti daleko manje sposobne.
Na kraju, danas KKP ima vlastite procedure za kooptiranje pobunjenih i za njihovo ukljuËivanje u sistem.
Sve to je vidljivo npr. u sluËaju protesta u Wukanu buntovni seljaci, koji su se suprotstavili korumpiranoj
lokalnoj vlasti, dobili su podrπku centralne vlade, a uskoro je njihov voa prihvaÊen kao kadar KKP i izabran
u novi seoski komitet.
Ovakve politike proizlaze iz Ëinjenice da KKP zna,
ako æeli zadræati legitimitet, da mora biti fleksibilna i
odgovrna prema graanima, ili bar da mora ostaviti takav dojam. Doista, tek uvoenje institucionalnih kanala za rjeπavanje potreba graana (prituæbe, te razne
savjetodavne ustanove, od kojih je najvaæniji Nacionalni kongres) pruæaju dobar primjer. Za prosjeËnog Kineza to je vaæan korak naprijed - on ima naËina kazati πta
ga muËi (iako je malo vjerojatno da Êe se to Ëuti). SliËno tome, napredovanje na izborima od najniæe razine
vlasti (sela i mahale) koji, mada niπta bitno ne mijenjaju, predstavljaju znaËajan izvor legitimiteta te neku vrstu eksperimentiranja “demokracije s kineskim karakteristikama”. Takav je i sluËaj s postupnim uvoenjem
nevladinih organizacija - iako je veÊina njih pod nadzorom vlade (GONGOs) i ograniËena u aktivnostima, ipak
one predstavljaju autentiËne oblike udruæivanja graana kako bi se zadovoljile specifiËne potrebe stanovniπtva (obiËno se kineske nevladine organizacije bave socijalnim radom u siromaπnim podruËjima).
Fenomen demokratskih pojava pod kontrolom dræave je specifiËan za Kinu. Istodobno, postojanje tih minimalnih institucija omoguÊava KKP-u da redefinira
pojmove po vlastitom nahoenju - tako je s pojmom
„demokratija s kineskim karakteristikama”, jednom
od najeksploatiranih parola od strane partijskih ideologa. Manji dio autora na ovo gleda kao na udæbeniËki poËetak demokratizacije, koja Êe uredno dovesti do
izbora s pluralizmom stranaka. No, s druge strane, veÊina Kineza bi se sloæilo da u Kini zaista postoji demokracija.
Osim toga, mnogi skorojeviÊi i rastuÊa srednja klasa
ne bi zapravo uopÊe vodili raËuna o unapreivanju demokratskih vrijednosti po zapadnom modelu, suprotno od teorije demokratizacije koja predvia intenziviranje demokratskih impulsa paralelno s bogaÊenjem (πto
je sliËno sluËaju s muslimanskim naftnim divovima,
gdje se susreÊu bogati autoritarni reæimi). Ono πto je
vrlo raπireno meu kineskom srednjom klasom je konzumerizam, pseudo-zapadna popularna kultura, i (bar
deklarativno) kriπÊanstvo (kao dodatak zapadnoj kulturi). Obrazovani i uspjeπni Kinezi su direktno zainteresirani za dobre odnose sa partijom, prije no za to da joj
se suprotstavljaju. Neposredan praktiËni interes - postojanje “veza” (guanxi) je preduvjet za sigurno manevriranje kroz sistem, s druge strane, Ëak i ako ne postoji neposredan interes, posebno privatni poduzetnici
imaju zajedniËke ciljeve sa partijom - postizanje πto ve-

61

Svijet u 21. stoljeÊu
Êeg prometa i πto veÊe stope privrednog rasta, pa su
slijedeÊi tu logiku u meusobnom savezniπtvu.
Sve to neminovno dovodi do postavljanja pitanja o
ulozi danaπnjeg.kineskog razvoja u premodeliranju
svijeta i po naπem razumijevanju svijeta u cjelini. Prvo,
to otvara pitanje sukoba oko toga πto su prihvaÊene
univerzalne vrijednosti i istine s jedne strane, te njihove varijacije u razliËitim druπtvima i kulturama, s druge
strane. Doista, πto ako za Kineze nije prioritet zapadni model slobode; te ako oni mogu æivjeti u netransparentnom autoritarnom modelu, i ako pokuπavaju
naËiniti najviπe sa πansama s kojima raspolaæu? ©to
ako se svi slaæu s maksimom Denga, kako je sasvim u
redu da se neki obogate prije drugih? Na kraju, poznato je kako Kina ima viπe stanovniπtva nego πto ga
imaju sve napredne liberalne demokracije zajedno (Zapadna Europa i zemlje njenih iseljenika) i posjeduje
vlastiti druπtveno-povijesni kontekst. Mnogi kineski autori objasnit Êe ove procese kroz kinesku povijest i tradicije patrijarhalnosti, paternalizma i autoritarnih vrijednosti, kroz konfucijanizam i taoizam (suzdræao bih
se od takve elaboracije). No, oni bi nam s pravom poruËili da kineski model ne valja tretirati kao privremeni, kao iznimak ili kao hibrid, veÊ kao jedan od postojeÊih oblika druπtveno-ekonomske organizacije svijeta.
Ipak, nama je ostavljena moguÊnost izgradnje stava
o Kini. Danas, meu zapadnjacima koji se bave Kinom, postoji nekoliko polja njenog sagledavanja. Jedno poneπto kinezofilsko, fokusirano je na privredna
“Ëuda”, na preobrazbu kineskog druπtva i oduπevljeno
najavljuje vremena kad Êe “Kina osvojiti svijet”, πto je
naslov bestselera britanskog ljeviËarskog autora Mar tina Jacquesa. Drugo glediπte, potpuno svarivπi pretpostavku kako Êe Kina zaista osvojiti svijet, manje strahuje od “æute napasti,” a viπe jadikuje nad padom zapadne civilizacije. Pogotovo se u Francuskoj i Italiji Ëesto moæe naiÊi na distopiËku naraciju “kineske koloni-

zacije” ili na priËu o rastu kineske utjecajne sfere kao
i na viziju buduÊnosti u kojoj Êe Europa i sve ostalo na
svijetu morati da poklekne pred Kinom. TreÊe glediπte, direktan protivnik rasta Kine i jaËanja KKP, previπe
je kritiËno s obzirom na unutarnje poslove Kine i poziva na “ekonomski rat”, na sankcije i na diplomatski
pritisak zbog pitanja ljudskih prava, itd. To polje gledanja uglavnom predstavljaju ameriËki „jastrebovi”,
voe Republikanske stranke, kao πto su Mitt Romney
i John McCain, dok su sliËne snage u EU znatno tiπe ili
razvodnjene u Ëetvrtom polju gledanja, a njih Ëine intelektualci i politiËari zaduæenog dijela Europe i svijeta, koji vide u Kini i njenim trilionskim deviznim rezervama u prvom redu nadu za smanjenje vlastitog duga
i moguÊnosti privredne suradnje, bez mnogo brige za
unutarnje stanje u Kini.
Posljednje polje gledanja sastoji se od ljudi koji prouËavaju suvremenu Kinu, i koji ujedno dalje prenose
poruku, da se i ovdje na istoku, svijet vrlo brzo mijenja. Naπ osjeÊaj mjere i udaljenosti jednostavno nam
ne dozvoljava da kaæemo neπto joπ konkretnije. Jednostavno, preostaje nam da razmislimo da li su evropski, i uopπteno zapadni ideali i misao, toliko obuhvatni da mogu da budu primenjivi na razliËite kontekste.
Odgovor Êe zavisti od buduÊeg razvoja kineske priËe
koju mi budno pratimo.

Anastas Vangeli je magistar iz Skoplja. Bavi
se prouËavanjem nacionalizma i autor je knjige “AntiËka sadaπnjost: osvrt na grËko-makedonski spor oko Aleksandrovog nasljea.”
Trenutno je na postdiplomskim studijama
Univerziteta Renmin u Pekingu. Njegovi istraæivaËki interesi su transformacija Kineske
komunistiËke partije, nedovrπena politika NR
Kine i suvremeni kineski nacionalizam.

www.crvenakritika.org

62

Svijet u 21. stoljeÊu

Uspon i dometi grËke
radikalne ljevice

doc.dr. Goran MarkoviÊ
Izbori u GrËkoj donijeli su velike novine, kojima Êe
se joπ dugo baviti i teoretiËari i praktiËari. Ovi izbori
su bili dokaz da duboka ekonomska i socijalna kriza
moæe dovesti do sloma dotad dominantnih stranaka
i brzog uspona radikalne ljevice. Dok su dvije partije
establiπmenta, koje su decenijama dominirale GrËkom, socijaldemokratski PanhelenistiËki socijalistiËki
pokret (PASOK) i konzervativna Nova demokratija
(ND), na parlamentarnim izborima 2009. godine osvojile 78 % glasova, a dvije godine prije toga 80 %
glasova, na izborima u maju 2012. osvojile su samo
32 % glasova, a u junu 2012. godine 42 % glasova.
Krah partija koje su se smjenjivale na vlasti i koje zastupaju interese kapitala pokazuje da kriza sistema,
ako je dovoljno duboka i dugotrajna, moæe i na izbornom terenu imati karakter politiËkog zemljotresa.
Rezultati izbora
Izbori odræani u maju 2012. godine imali su karakter vanrednih parlamentarnih izbora, a bili su uslovljeni dubokom ekonomskom i socijalnom krizom,
kao i dogovorom postignutim u novembru 2011. godine, kada je formirana koaliciona vlada nacionalnog
jedinstva. Ova vlada je trebalo da upravlja dræavom
do odræavanja vanrednih izbora, a njeno formiranje
je bilo iznueno velikim nezadovoljstvom naroda, u
prvom redu radniËke klase, nepopularnim ekonomskim mjerama socijaldemokratske vlade Jorgosa Pa pandreua (Georgios Papandreou), lidera PASOK-a.
Formiranje koalicione vlade bilo je uslovljeno i time
πto su pojedini poslanici PASOK-a odbili posluπnost,
a kako je Papandreu imao tijesnu veÊinu u parlamentu, nije mu preostalo drugo osim da se povuËe sa
premijerskog mjesta.
Izbori odræani maja 2012. godine znaËili su krah
dviju partija kapitala - PASOK-a i ND, zatim veliki us-

pjeh Koalicije radikalne ljevice (SYRIZA), umjereni napredak KomunistiËke partije GrËke (KKE), ali i znaËajan uspon neonacistiËke Zlatne zore (XA). Ovi izbori
su doveli do veÊe polarizacije u biraËkom tijelu i u
partijskom spektru, tako da je u parlament uπlo viπe
partija nego uobiËajeno. I to je bilo izazvano oπtrinom ekonomske i socijalne krize. Posljedica krize bili su rascjepi u dotad postojeÊim parlamentarnim
strankama, jer se pojedini njihovi lideri ili frakcije nisu slagali o tome kakve mjere treba preduzeti da bi
se kriza prevaziπla. Tako se iz ND izdvojila grupa koja je obrazovala partiju Nezavisni Grci (ANEL), u znak
protesta protiv mjera πtednje koje je grËka vlada preduzimala u saradnji sa evropskim institucijama. U
parlament je uπla i Demokratska ljevica (DIMAR), koju su 2010. godine formirali pripadnici desnog, socijaldemokratskog, krila partije SYNASPISMOS (najveÊe Ëlanice koalicije SYRIZA).
Poreenja radi, rezultati izbora 2009. i u maju
2012. godine bili su sljedeÊi: (vidi tablicu dolje)
Iz ovih rezultata moæemo izvesti nekoliko zakljuËaka. Prvo, uprkos duboko ukorijenjenoj vjeri u postojeÊi sistem, vladajuÊe partije, koje su kontrolisale sve
pore politiËkog æivota, mogu izgubiti znaËajan dio
podrπke ukoliko bude doveden u pitanje sistem koji
su one gradile i na Ëijim principima su zasnivale svoju podrπku. Mediji, koji se nalaze pod kontrolom privatnog kapitala i dræave, nisu u stanju da sprijeËe kolaps ovih partija, jer narod poËinje samostalno razmiπljati pritisnut bijedom. Tako, vidimo da su PASOK
i ND dobili dva i po puta manje glasova, iako su na
njihovoj strani bili i evropske institucije i domaÊi mediji i duga tradicija vladanja GrËkom. Drugo, partije
koje su do eskalacije krize bile marginalne u parlamentarnom smislu, mogu dobiti znaËajnu podrπku
naroda ako imaju prihvatljiv program i dobru strate-

63

Svijet u 21. stoljeÊu
Alexis Tsipras

giju. SYRIZA je na izborima u maju 2012. godine osvojila skoro Ëetiri puta viπe glasova nego samo dvije
i po godine ranije. U „mirnim“ vremenima, ova koalicija je jedva uspijevala da pree izborni prag, a sad
se njen lider odjednom naπao pred vratima premijerskog kabineta. TreÊe, povoljni objektivni uslovi ne
mogu pomoÊi partiji koja nema odgovarajuÊi program i strategiju djelovanja. Tako je KKE ostvarila
umjerene pomake, osvojivπi svega 1 % glasova viπe,
iz razloga o kojima Êemo kasnije govoriti. »etvrto,
kriza jaËa ne samo radikalnu ljevicu nego i radikalnu
desnicu. Neonacizam se pomamljuje u uslovima krize ako nema adekvatnog odgovora sa ljevice ili ako
ljevica, iz objektivnih ili subjektivnih razloga, nije u
stanju da preuzme odgovornost za sudbinu zemlje.
Prema jednom istraæivanju javnog mnjenja, koje je
objavljeno neposredno pred junske izbore, 60 % glasaËa XA glasali su za ovu partiju u znak protesta protiv vladajuÊih partija, koje nisu uspjele prevaziÊi krizu, a ne zbog toga πto podræavaju ekstremistiËke
stavove ove stranke. Kriza sistema raa neonacizam
i druge oblike radikalne, ekstremne desnice. Ishod
krize nije unaprijed predodreen. Ona moæe imati tri
ishoda: 1) savladavanje krize i vraÊanje u koloteËinu
sistema; 2) prevagu radikalne ljevice i krupnije druπtvene promjene u pravcu socijalizma; 3) prevagu radikalne desnice. Peto, kriza ne moæe biti prevaziena
samo parlamentarnim sredstvima. Partija radikalne
ljevice koja nema snaæna uporiπta u sindikatima i
drugim organizacijama radniËke klase i slojeva koji
su ugroæeni krizom, neÊe moÊi da se izbori u institucionalnoj areni, koja je saËinjena radi oËuvanja i
funkcionisanja sistema a ne radi njegovog prevazilaæenja.
Ovo je pogotovo sluËaj u GrËkoj, Ëiji izborni sistem
sadræi jednu nedemokratsku normu - pobjedniËka

partija je nagraena sa 50 poslaniËkih mandata, koji
joj se dodaju na broj mandata koje osvaja na osnovu
broja glasova. To rjeπenje je imalo za cilj veÊu stabilnost vlade, poπto je grËki partijski sistem fragmentiran i polarizovan. OËigledno je da je zakonodavac
dao prednost stabilnosti izvrπne vlasti nad proporcionalnim uËeπÊem svih stranaka u raspodjeli mandata,
πto znaËi da je u drugi plan stavio narodnu volju i potrebu da ona bude adekvatno predstavljena u parlamentu.
»ak ni takav izborni sistem nije bio dovoljna garancija da Êe vlada biti formirana nakon majskih izbora.
Zato su u junu 2012. godine odræani novi izbori.
Kampanja za ove izbore je bila vrlo oπtra i neprincipijelna od strane vladajuÊih partija. Glavni protivnik bila je SYRIZA, a ankete su pokazivale da Êe se voditi
mrtva trka izmeu nje i ND.
Na izborima odræanim u junu 2012. godine, SYRIZA je doæivjela dalji eksplozivni rast popularnosti - na
26,89 %. Prvoplasirana je bila ND, sa osvojenih 29,66
%. Razlika izmeu ND i SYRIZA-e bila je samo
170.551 glas, u korist ove prve. PASOK je osvojio
12,28 % glasova, DIMAR 6,26 %, KKE 4,50 %, itd.
(Vidi tablicu dolje)
©ta je SYRIZA?
Ukratko, SYRIZA (Koalicija radikalne ljevice) je osnovana 2004. godine i isprva je bila koalicija koja je
okupljala desetak partija i organizacija radikalne ljevice, koje su se ideoloπki i programski zalagale za
prevazilaæenje kapitalizma i uspostavljanje socijalizma, mada su se njihove vizije socijalizma dosta razlikovale. Moæe se reÊi da je to, ideoloπki posmatrano, antisistemska i antikapitalistiËka koalicija. NajveÊa Ëlanica je SYNASPISMOS ili SYN (Koalicija ljevice
i progresa), partija nastala 1991. godine, iz koalicije

64
koju su 1980-ih formirale partije radikalne ljevice,
meu kojima su najznaËajnije bile prosovjetska KKE
i eurokomunistiËka KomunistiËka partija GrËke (zemaljska).
Nakon ideoloπkog sukoba sa KKE, SYNASPISMOS
prerasta u partiju. Definiπe se kao radikalno lijeva partija, koja se zalaæe za obnovu komunistiËkog i uopπte
ljeviËarskog pokreta. Partija je ideoloπki pluralna, πto
znaËi da je Ëine tendencije koje se razlikuju ideoloπki
i u pogledu politike koju zagovaraju. Osim jedne tendencije, koja je lijevo-socijaldemokratska, sve ostale
su marksistiËke. Moæe se reÊi da u SYNASPISMOS-u
dominira ideologija eurokomunizma. Dominantna
snaga unutar SYRIZA-e je SYNASPISMOS. Tu su, meutim, vrlo aktivne i organizacije trockistiËke i maoistiËke orijentacije, koje Ëini oko 15 % Ëlanstva koalicije. Druga snaga po veliËini u koaliciji je maoistiËka KomunistiËka organizacija GrËke (KOE). Slijede trockistiËki Internacionalni radniËki savez (DEA) i Obnovljena komunistiËka ekoloπka ljevica (AKOA), nastala iz
bivπe eurokomunistiËke KomunistiËke partije GrËke
(zemaljske).
Vostvo SYN-a se vremenom kretalo sve viπe ulijevo, πto je bilo uslovljeno zaoπtravanjem ekonomske i
socijalne krize i sve veÊim potonuÊem PASOK-a u neoliberalizam. Kada su socijaldemokrati formirali vladu
2009. godine, vostvo SYN-a je usvojilo taktiku „programske opozicije“, πto znaËi da je odluËilo podræavati vladinu politiku samo u onoj mjeri u kojoj ju je smatralo pozitivnom. Ova orijentacija je napuπtena nakon
samo godinu dana, nakon serije πtrajkova, koji su signalizirali da su radnici krajnje nezadovoljni socijaldemokratskom politikom. U to vrijeme, vostvo SYN-a
smatra da se treba povezati sa razoËaranim socijaldemokratima, onima koji su nezadovoljni politikom PASOK-a, kako bi bio stvoren πiri lijevi front. Ova orijentacija je takoe napuπtena, jer je oπtrina krize pokazala da se nove politiËke snage ne mogu afirmisati saradnjom sa socijaldemokratima, makar oni trenutno
ne podræavali politiku svoje (bivπe) partije. Osim toga,
za prevladavanje krize neophodno je da se stvori πiri
socijalni front, koji ne bi bio samo politiËki i izborni, a
povezivanje sa razoËaranim socijaldemokratima je bilo sraËunato iskljuËivo na stvaranje πirih izbornih koalicija. Problem je u tome πto bi takve koalicije imale
sasvim umjerene programe, πto u datom trenutku nije bilo prihvatljivo za biraËe, koji su æeljeli odluËne i radikalne mjere.
SYRIZA je prethodnih godina bila vrlo aktivna u socijalnim pokretima. Njeni Ëlanovi su igrali znaËajnu
ulogu u organizovanju socijalnog foruma, antirasistiËkog festivala, a ima odreene pozicije i u sindikatu.
Nakon osnivanja, SYRIZA je prolazila kroz razliËite faze, nalazeÊi se u jednom trenutku na ivici opstanka.
Rukovodstvo SYN-a je u poËetku bilo u rukama reformista, koji su zagovarali umjerenu politiku i vidjeli koaliciju iskljuËivo kao sredstvo ulaska u parlament. Nakon promjena u vostvu SYN-a, koje je prvo preuzeo
Alekos Alavanos, a potom Aleksis Cipras (Alexis Tsipras), partija je skrenula ulijevo, zauzimajuÊi borbenije i radikalnije stavove, i odbijajuÊi da posmatra koali-

Svijet u 21. stoljeÊu
ciju kao privremeno sredstvo borbe. Time je SYRIZA
dobila ËvrπÊe uporiπte. Ona se viπe orijentiπe na vanparlamentarne oblike borbe. Bila je jedina organizacija koja je podræavala omladinske uliËne borbe prije
nekoliko godina, zbog Ëega je u oËima malograana
prikazana kao organizacija neodgovornih bundæija.
Tokom okupacije univerziteta od strane studenata i
borbe protiv privatizacije visokog obrazovanja 2006.
i 2007. godine, bila je jedna od najaktivnijih snaga. U
to vrijeme, ispitivanja javnog mnjenja su davala SYRIZA-i podrπu 15 do 18 % biraËkog tijela. Tako je ona
postepeno, iz borbe u borbu, tokom nekoliko godina
stekla znaËajno uporiπte u socijalnim pokretima, πto
se odraæavalo na postepen rast izborne popularnosti.
Taj procenat je i dalje bio relativno mali, sve dok nije
nastupila aktuelna kriza. Tada je SYRIZA, svojim programom i prijedlogom da se formira koaliciona ljeviËarska vlada, pobrala simpatije ogromnog broja radnika i znatnog broja drugih biraËa.
Programi i strategije
Radikalna ljevica se suoËila sa novim izazovima narod je sve viπe vidi kao snagu koja moæe i treba
da nae rjeπenje, ali se ona naπla u situaciji da djeluje kroz institucije i da preuzme odgovornost za
upravljanje druπtvom. Preuzimanje odgovornosti podrazumijeva formulisanje programa izlaska iz krize i
njegovu primjenu. Primjena programa podrazumijeva nekoliko stvari: ko Êe ga sprovoditi; s kim Êe ga
sprovoditi, πto otvara pitanje koalicija; te, kako Êe
ga sprovoditi, πto otvara pitanje kombinovanja parlamentarnog i vanparlamentarnog rada.
Partije radikalne ljevice su razliËito odgovarale na
ova pitanja. Razlike su proisticale iz njihovih ideologija, programa, tradicije i strategije. Dok je SYRIZA,
nalazeÊi se pred izbornom pobjedom, zagovarala
formiranje lijeve koalicione vlade, u kojoj bi se nalazile i KKE i DIMAR, obje partije su prije odræavanja
junskih izbora odbacile tu moguÊnost. Demokratska
ljevica je smatrala da treba formirati koalicionu vladu sa PASOK-om. Ideja da vladu Ëine SYRIZA i KKE,
za ovu partiju je neprihvatljiva jer bi takva vlada bila suviπe lijeva za njen ukus.
Komunisti, pak, su se ponaπali dosta komotno.
Poπto nije dolazilo u obzir formiranje vlade kojom bi
dominirala KKE, ona je izaπla sa tezom da neÊe iÊi u
koaliciju sa SYRIZA-om, jer je ova koalicija oportunistiËka, lijevo-reformistiËka i ne zagovara izlazak GrËke iz EU. KomunistiËka partija je zagovarala formiranje narodne vlade, ali nije predlagala konkretan program mjera izlaska iz krize. Umjesto toga, njen glavni slogan je bio izlazak iz EU. Komunisti su unaprijed izjavili da neÊe koalirati sa SYRIZA-om. GlasaËima nije preostalo niπta drugo osim da im okrenu
lea. U trenutku kad se postavlja pitanje da li Êe
vlast preuzeti radikalna ljevica ili Êe ona ostati u rukama partija krupnog kapitala, biraËi su opravdano
odluËili da okrenu lea jednoj partiji radikalne ljevice koja nije htjela u koaliciju sa drugom partijom radikalne ljevice. Prirodno, okrenuli su se jaËoj partiji
radikalne ljevice, koja je nudila realistiËniji program.

Svijet u 21. stoljeÊu
Joπ poËetkom juna, polovina biraËa KomunistiËke
partije podræavala je koaliciju KKE-SYRIZA. Vostvo
KomunistiËke partije se nije obaziralo na to. Rezultat je sljedeÊi - partija je sa 536.072 glasa u maju pala na 277.179 glasova u junu.
Kritika koju je KKE iznosila na raËun SYRIZA-e nije
bila bez osnova. Program ove druge sadræao je nedostatke. Meutim, kako je SYRIZA-i bila neophodna podrπka komunista da bi formirala vladu, KKE bi,
ulaskom u vladu, mogla uticati na SYRIZA-u u smislu ispravljanja pojedinih reformistiËkih greπaka i zabluda.
Program SYRIZA-e pati od odreenih nedostataka, koji proistiËu iz dvije Ëinjenice. Jedna je heterogenost koalicije (koja je neposredno pred junske izbore pretvorena u partiju), koju Ëine brojne frakcije
i organizacije sa razliËitim ideoloπkim usmjerenjima,
πto oteæava formulisanje konzistentnog programa.
Druga Ëinjenica je kompleksnost druπtvene situacije,
koja oteæava da SYRIZA jasno definiπe svoj pravac
djelovanja, jer je Ëine kako revolucionarne tako i reformistiËke struje, kako one koje su brze i radikalne
promjene, tako i one koje su za postepene i umjerene promjene. SYRIZA je izaπla sa programom u 40
taËaka, ali taj program ima neke nedostatke. U njemu se, na primjer, problem nezaposlenosti ne tretira na zadovoljavajuÊi naËin. Nema ideje da se problem nezaposlenosti moæe rijeπiti skraÊenjem radnog vremena i uvoenjem 35-Ëasovne radne nedjelje. Drugo, SYRIZA je tokom nekoliko godina zagovarala ideju nacionalizacije banaka. Ta ideja je sadræana u pomenutom programu, pod taËkom 18.
Meutim, tokom izborne kampanje, istaknuti aktivisti su zagovarali javnu kontrolu bankarskog sektora i njegovu dokapitalizaciju sredstvima iz javnih
fondova. Time bi, istina, dræava stekla kontrolu nad
bankama, jer bi njima upravljala od dræave postavljena lica.
Program SYRIZA-e obuhvata: reviziju javnog duga,
ponovne pregovore o kamatama i suspenziju isplate
dok se ne stvore ekonomski uslovi; poveÊanje poreza na prihode za visoke prihode; veÊe oporezivanje
velikih kompanija; uvoenje posebnog poreza na
luksuzna dobra; ukidanje finansijskih privilegija GrËke pravoslavne crkve i brodogradiliπne industrije;
drastiËno smanjenje vojnih troπkova; borbu protiv
seljenja kapitala u inostranstvo; nacionalizaciju bivπih javnih preduzeÊa od strateπkog znaËaja (æeljeznice, aerotransport, itd.); jednake plate za muπkarce i
æene; besplatan doruËak i ruËak za πkolsku djecu;
poveÊanje minimalne plate, pomoÊi za nezaposlene
i socijalne zaπtite; besplatnu zdravstvenu zaπtitu za
odreene kategorije stanovniπtva; dvostruko izdaπnije budæetsko finansiranje javnog zdravstva; ukidanje plaÊanja zdravstvenih usluga; nacionalizaciju privatnih bolnica; istupanje iz NATO pakta i zatvaranje
stranih baza u GrËkoj; itd. Koalicija je izaπla sa idejom da se otplata duga zamrzne na period od tri godine, kako bi se obezbijedila sredstva za javne investicije i oporavak ekonomije. Ona odbacuje memorandum „trojke“ (EU, MMF i Evropska centralna

65
banka), koji predstavlja osnov mjera „πtednje“ koje
su dosad sprovoene, πto bi vjerovatno dovelo do iskljuËivanja GrËke iz eurozone.
Kao πto vidimo, program SYRIZA-e je umjeren,
kejnzijanski program. On predstavlja izlaz iz krize,
po miπljenju vostva ove organizacije. Njime se æele
otkloniti najgore strane neoliberalnog kapitalizma i
prevaziÊi kriza. U programu ima mjera koje oËigledno znaËe, s jedne strane, prebacivanje tereta krize
na vladajuÊu klasu, i, s druge strane, ograniËavanje
kapitalizma, kroz predloæene nacionalizacije (iako
nacionalizacija, sama po sebi, nije socijalistiËka mjera). GrËki marksisti su kritikovali ovaj program zbog
nedostatka socijalistiËke vizije, zbog toga πto se njime rjeπava jedno goruÊe pitanje, ali se ne postavlja
na dnevni red pitanje zamjene jednog druπtvenog
sistema drugim.
SYRIZA se suoËava sa starom dilemom pokreta i
partija koji zagovaraju radikalne socijalistiËke promjene, a nau se na vlasti u situaciji koja ne omoguÊava
revolucionarne promjene. U GrËkoj, partije ljevice su
osvojile 38 % glasova (ne raËunajuÊi PASOK, koji je
partija lijevog centra, iako je dio njegovih glasaËa socijalistiËki orijentisan). U ovaj procenat su uraËunati i
glasovi DIMAR-a, koji je ipak lijeva socijaldemokratska
partija, po politiËkoj orijentaciji izmeu PASOK-a i SYRIZA-e. Pomenuti procenat pokazuje da veÊina biraËa
joπ uvijek ne podræava socijalistiËke snage, iako je taj
procenat ogromno porastao u odnosu na 2009. godinu. Kad se uzimaju u obzir rezultati pojedinih stranaka, treba imati na umu joπ dvije Ëinjenice. Prva Ëinjenica je da su biraËi glasali za pojedine stranke iz
razliËitih razloga. To znaËi da nisu svi glasaËi SYRIZAe i KKE, a pogotovo ne DIMAR-a, imali na umu sprovoenje socijalistiËkog programa radikalnih druπtvenih promjena u ovom trenutku. Vjerovatno je da je
dio biraËa glasao za ove partije zato πto je vjerovao
da one mogu izvesti zemlju iz trenutne krize. Druga
Ëinjenica je da su radnici u znatno viπem procentu
glasali za SYRIZA-u i KKE, nego πto je to prosjek na
nivou ukupnog biraËkog tijela. SYRIZA je osvojila glasove po 32 % radnika u javnom i privatnom sektoru,
za nju je glasalo blizu 33 % nezaposlenih, ali i 33 %
sitnih privatnih vlasnika. Udio njenih glasova je veÊi
meu pojedinim kategorija radnika - na primjer, 37 %
kvalifikovanih radnika u javnom sektoru je glasalo za
SYRIZA-u. U nekim radniËkim izbornim jedinicama,
SYRIZA je u maju 2012. godine osvojila 3-4 puta viπe
glasova nego 2009. godine.
Iz ovih podataka se vidi da je SYRIZA postala glavna opcija radniËke klase. Ona je pokret radniËke klase. Meutim, za nju glasa i znatan dio sitne buræoazije, πto utiËe na njenu strategiju i trenutne ciljeve koje istiËe u svom programu. S druge strane, poπto se
SYRIZA opredijelila za promjene kroz institucije sistema, πto je u ovom trenutku jedino realno, ona ne
moæe da se osloni iskljuËivo na radniËke glasove, jer
oni nisu dovoljni za sprovoenje dalekoseænijih promjena. Zato relativna umjerenost njenog izbornog
programa ne mora nuæno znaËiti, i ne znaËi, da su
njeni principi umjereni, veÊ da je svjesna kako u ovom

66
trenutku ne moæe ostvariti svoj maksimalni program.
Ne treba zanemariti ni raspoloæenje javnog mnjenja.
Na primjer, oko 75 % Grka protivi se istupanju iz eurozone, ali oko 50 % njih smatra da bi to istupanje bilo opravdano ako se GrËka ne bi bi mogla drugaËije
oduprijeti programu „πtednje“ na Ëijem provoenju
insistira EU.
Strategija u ovim izborima je bila uslovljena odnosom snaga pred izbore, moguÊnostima ostvarenja
SYRIZA-nog programa i ponaπanja meunarodnih Ëinilaca. SYRIZA se u kampanji suoËila sa kritikama slijeva i zdesna. KomunistiËka partija je otvoreno izjavila da ne æeli u koaliciju sa SYRIZA-om i da smatra promaπenom ideju lijeve vlade. DIMAR je takoe izjavio
da ne æeli uÊi u vladu kojom bi dominirala SYRIZA.
Demokratska ljevica je izrazila spremnost da ue u
koalicionu vladu sa ND i PASOK-om, uz uslov da u
njoj ne budu ministri koji su u prethodnom periodu
bili odgovorni za sprovoenje programa „πtednje“,
kao da personalna rjeπenja imaju veliki znaËaj ako vladu formiraju iste partije koje su ranije sprovodile program „πtednje“ na πtetu radniËke klase.
SYRIZA je prije junskih izbora odbila da uËestvuje u
vladi nacionalnog jedinstva, koju bi Ëinili joπ i ND, PASOK i DIMAR. Ta orijentacija je nesumnjivo bila dobra, jer uËeπÊe u takvoj vladi ne bi imalo nikakvog
opravdanja, poπto bi je u veÊini Ëinile partije koje su
sklone nastavku sprovoenja neoliberalnog programa „πtednje“. Partije vladajuÊe klase su, meutim, iskoristile ovu namjeru SYRIZA-e kako bi obeshrabrile
biraËe da glasaju za nju. Samit EU, koji je odræan krajem maja, dolio je ulje na vatru, jer su evropske dræave poslale poruku GrËkoj da se mora pridræavati uslova iz „Memoranduma“ ako æeli nova finansijska sredstva kako bi se izborila s krizom. Aleksis Cipras, voa
SYRIZA-e, naπao se u teπkoj situaciji da mora opovrgavati tvrdnje evropskih zvaniËnika da GrËka neÊe
moÊi ostati u eurozoni ako jednostrano otkaæe Memorandum, odnosno ako ne bude slijedila naloge
MMF-a i Evropske unije. Sve to je izazvalo strah kod
jednog broja neodluËnih biraËa, koji su radije glasali
za partije vladajuÊe klase, vjerujuÊi da bi glas za SYRIZA-u znaËio sukob sa Evropskom unijom. Ovome treba dodati tvrdnje Banke GrËke da bi napuπtanje dotadaπnjeg neoliberalnog programa znaËilo produbljivanje recesije.
KomunistiËka partija smatra da bi vlada ljevice bila
pod kontrolom kapitala i da ne bi bila u stanju sprovoditi zaista ljeviËarski program. KritikujuÊi program
SYRIZA-e, ona je odbila da uËestvuje u koalicionoj vladi ljevice, vjerujuÊi da Êe produbljivanje krize na kraju
dovesti do formiranja „narodne vlade“, koja bi mogla
sprovoditi socijalistiËki program. Ona je kritikovala
SYRIZA-u zato πto u ovom trenutku nije istakla zahtjeve za istupanje GrËke iz EU i eurozone. KomunistiËka
partija je Ëak odbila da uopπte razgovara o formiranju
koalicione vlade, πto znaËi da ne vjeruje da se pod bilo kakvim uslovima moæe formirati prihvatljiva koaliciona vlada sa SYRIZA-om. Ne moæe se reÊi da je kritika koju je KomunistiËka partija upuÊivala SYRIZA-i
bila liπena svakog osnova. Ovo se pogotovo odnosi

Svijet u 21. stoljeÊu
na nedovoljnu razraenost i usklaenost njenog programa. Meutim, alternativa lijevoj vladi ili vladi koja
bi se oduprla zahtjevu MMF-a i EU jeste vlada partija
krupnog kapitala. KomunistiËka partija bi u vladi sa
SYRIZA-om predstavljala njeno lijevo krilo i ispravljala
njene moguÊe reformistiËke greπke. KomunistiËka
partija je imala znaËajnu ulogu u mobilizaciji radnika
prethodnih godina. Militantnost njenih Ëlanova i njeno znaËajno prisustvo u radniËkom pokretu bi znaËajno doprinijeli efikasnosti jedne ljeviËarske vlade. Prisustvo SYRIZA-e u novim druπtvenim pokretima
predstavljalo bi lijepu dopunu ovom prvom. Na æalost, militantnost Ëlanstva KKE praÊena je izolacionistiËkom i sektaπkom politikom njenog vostva, koje je
u izbornoj kampanji viπe napadalo SYRIZA-u nego PASOK i druge buræoaske partije. Na koncu, KomunistiËka partija je mogla prihvatiti donekle kompromisno
rjeπenje - da ne ulazi u vladu koju bi vodila SYRIZA, ali
da glasa za njen izbor i da joj pruæa kritiËku podrπku,
odnosno da podræava one mjere te vlade koje bi smatrala prihvatljivim sa stanoviπta interesa radniËke klase.
Vlada kojom bi rukovodila SYRIZA nalazila bi se
pod ogromnim pritiskom. Ona bi se nalazila pod velikim pritiskom kapitala, kako grËkog tako i stranog,
da ne preduzima radikalne mjere. Drugo, ona bi se
nalazila pod pritiskom reformista iz vlastitih redova
da vodi „odgovornu“ politiku kako ne bi izazivala reakciju kapitala. Takvu politiku bi zahtijevalo desno krilo SYN-a. Heterogenost koja postoji u SYRIZA-i tada
bi doπla do izraæaja. Postoji nekoliko uslova da ta vlada odoli pritiscima i dosljedno sprovede svoj program. Prvo, ona mora biti koaliciona, kako bi partije
uticale jedna na drugu i meusobno se uslovljavale.
Zato koalicija SYRIZA-e i KKE nije uslovljena samo
„matematiËkim“ razlozima, odnosno potrebom da se
obezbijedi parlamentarna veÊina, veÊ i politiËkim razlozima, kako bi se sprijeËio razmah reformistiËkih elemenata. Drugo, ljeviËarska vlada mora se osloniti na
sindikate i socijalne pokrete. Dakle, mora postojati
pritisak odozdo i pritisak van parlamenta, kako vlada
ne bi posustala pod pritiskom kapitala. Kapital vrπi
pritisak na vladu da odustane od svog programa. Socijalni pokreti vrπe pritisak na vladu da dosljedno
sprovodi svoj program. Vlada bi ga morala dosljedno
sprovoditi i zato πto ga je u izbornoj kampanji obznanila i zna da je dobila povjerenje graana upravo zato πto je jedina koja moæe ispuniti narodna oËekivanja. U suprotnom, bio bi to kraj SYRIZA-e, barem za
neko dogledno vrijeme.
Ovdje se priËa ne zavrπava. Vladu su formirale partije kapitala - ND, PASOK i DIMAR. Ovoj vladi se ne
proriËe dugovjeËnost, jer je opredijeljena da nastavi
sprovoenje Memoranduma, odnosno mjera koje veÊina Grka odbacuje i zbog kojih je veÊ pala PASOKova vlada. Vjeruje se da su moguÊi novi vanredni izbori, a na njima bi radikalna ljevica mogla postiÊi joπ
veÊe uspjehe. Da li Êe tako biti, zavisiÊe od toga kako
Êe se ona ponaπati u periodu do tih izbora, kakav Êe
program ponuditi i da li Êe πta promijeniti u svojoj
strategiji.

67

Svijet u 21. stoljeÊu

Italija: kako ponovo
oæivjeti Lazara?

Jasna Tkalec

Jednakost i sloboda
Istinsku ljevicu je danas vrlo teπko pronaÊi, bar u institucijama. Jer ljevica znaËi jednakost, neprekidnu borbu
za jednakost i za reforme koje Êe joj se pribliæiti πto viπe,
u nemoguÊnosti i neostvarivosti drugih rjeπenja. Bez
kompasa usmjerenog na jednakost slabo Ëujan, piskutav i plaËljiv glas subjekata ljevice u politiËkoj interpretaciji njenih legalnih predstavnika pretvara se u podsmjehivanje, ruganje i laæ u odnosu na ideale ljevice i na ono
πto je ona nekada bila.
No ljevica znaËi takoer i slobodu. LogiËki i historijski.
Akcija ljevice, njena efikasnost i vjernost razlozima
zbog kojih postoji, ogledaju se u uveÊanju prostora slobode istovremeno sa uveÊavanjem prostora jednakosti. Ono πto je prebacivano (pobjedniËkoj) ljevici dvadesetog vijeka jeste, da je donekle odgovarajuÊi na zahtjeve jednakosti, suzila, unizila pa Ëak i uniπtila prostore slobode. Neki za to optuæuju, razumije se, ne samo
zloËinstva Staljina, veÊ i Lenjina i boljπevike, upiruÊi i danas prstom na “slobodoubilaπtvo” reæima kao πto su kineski ili kubanski. Zanemarivπi tragiËne objektivne i
subjektivne okolnosti i ogromne teπkoÊe s kojima se
komunistiËki pokret morao suoËavati i nadvladavati ih,
da bi preæivio i iziπao kao pobjednik iz borbe na æivot i
smrt sa nacifaπizmom u srcu Evrope, u kojoj je ovaj trijumfirao u prvoj polovini XX stoljeÊa, prenebegavajuÊi
nakaznost i katastrofu nacizma kao i Ëinjenicu da su
milioni graana u zemljama civilizacijski i industrijski
razvijenim na njega dobrovoljno pristajali - zaboravlja
se i prenebegava sramota i katastrofa imperijalizma,
njegove nebrojene ærtve i permanentna tragedija, koja
traje i u suvremenosti i predstavlja linfu aktualnih svjetskih politika, Ëiji su kobni uËinci pred svaËijim oËima na
slikama sa Tv ekrana - prihvatilo se i pristalo, manje viπe bez roptanja, na sramno poistovjeÊavanje komunista i nacista, Staljina i Hitlera.
Sve dok svjetska, evropska pa i talijanska ljevica bude
obuzeta politiËkim sljepilom, nesposobna da napravi istinsku historijsku analizu i da se otarasi pritiska imperijalistiËke globalizacije, koja joj puπe za vratom i stiπÊe je za
moπnje, sve dok bude ne samo pristjala nego sudjelovala u trovanju bunara pogledima odgovarajuÊim imperija-

Michelangelo, Studija za Sybil, kreda na papiru, 1511.,
Metropolitan Museum of Art, New York

lizmu, koje raspaËava svim raspoloæivim sredstvima - revizijom historije, nadriznanoπÊu propagiranom obrazovnim programima, TV i novinskim i kvazi umjetniËkim sadræajima knjiæevne, likovne i filmske produkcije, istupima
i komemoracijama politiËkih vrhuπki polaganjem vijenaca na ærtve faπistitiËkog terora i komunistiËkih zabluda i
jednoumlja - taj Êe Lazar (istinska ljevica) ostati i dalje
mrtav, a taumaturπko, iscjeliteljsko, humanistiËko i buduÊnosti okrenuto djelovanje, po silini napora, samoprijegora te uvjerenja i moguÊnosti ljevice, da u nju prodre, ostat Êe neostvareno i nemoguÊe.
Prizemni, ojaeni, cendrav glas poraæenih i odbaËenih, koji su trajno izgubili ne samo moguÊnost realnog
utjecanja na dogaaje, veÊ i uvjerenje da je to moguÊno, ostaÊe ne samo neusliπan, veÊ se ne moæe uzdiÊi iznad zanemarivog molestiranja, koji kao “prah na podu”
neÊe zasmetati silnicima “pri gozbi i piru”. Pas ostaje i
dalje “u sindæiru”, kako reËe pjesnik. Dosad su mu dobacivali po koju kost, a sad su sasvim zaboravili na njega,
jer gozba postaje sve mrπavija, a meso se sve rjee iznosi na trpezu. Pas cvili i pokatkad reæi, ali pomiren s vlastitom sudbinom, ni ne pomiπlja da se otkine s lanca.
Stoga se ne treba Ëuditi da su mase od te i takve ljevice i tih i takvih partija, kojima su one potrebne samo i
iskljuËivo u izbornoj raËunici i prebrojavanju glasova, okrenule lice. Partije su izgubile povjerenje masa, jer su izdale same sebe i vlastite ideale na teorijskom planu, a
na praktiËnom pokazale su se potpuno nesposobne da

68
zaπtite zemlje odnosno dræave i njihov institucionalni i
proizvodni aparat, stanovniπtvo koliko i pojedince od liberistiËkog tsunamija, koji u moÊnom naletu, πto ne jenjava, ruπi sve pred sobom. Isprazno govorenje o demokratskim slobodama onima koje je taj tsunami liπio novËanih sredstava, radnog mjesta, socijalne zaπtite te ostavio bez buduÊnosti i bez nade da iz takve situacije postoji moguÊnost izlaza, slabo moæe utjeπiti, joπ manje uvjeriti mase u ispravnost njihovog djelovanja, pa Ëak i postojanja.
Nekadaπnji i sadaπnji grijesi
VeÊ sama asimetrija slobode i moÊi upuÊuje na konfliktnu suprotnost u odnosu na pojmove kao πto su vlasniπtvo i bogatstvo. Korifeji liberalne misli, koji su uvijek
ukazivali na moÊ politiËkih oligarhija Sovjetskog Saveza
(partijske nomenklature) smatraju, kako su danas njihove tvrdnje dokazale vlastitu toËnost razvojem dogaaja
nakon pada Berlinskog zida, jer su Ëitavi industrijski sektori, za koje se tvrdilo da su “javni”, postali privatnim
vlasniπtvom te iste politiËke oligarhije. Procesi tranzicije
i privatizacije, koji su uslijedili nakon pada zida, direktno
su transformirali kvote politiËke vlasti u kapitalistiËko-financijsku moÊ. Ta je alkemijska preobrazba bila predvidljiva, jer su aktualni moÊnici u Rusiji i neki od satrapa njenih rubnih (uglavnom muslimanskih) republika, bivπi visoki partijski funkcioneri ili πefovi KGB-a. No to joπ ne dokazuje baπ niπta, odgovor je liberalima i neofitima reformistiËke politiËke misli. Promaπenost i manjkavosti sovjetskog sistema, koji veÊ odavna nije bio “sovjetski” ( tj.
radniËkih, seljaËkih i vojniËkih savjeta - ruski ”sovjeta” i njihovih deputata odnosno predstavnika) nisu veÊ decenijama ni za koga bili tajna.
Ni na drugoj strani stvari ne stoje mnogo bolje, pored
drugaËijeg ruha i naziva, koje im je nadjenuo historijski
razvoj. Ako se poe od pretpostavke da su ljevica i postizanje jednakosti sinonimi, ni tu se ne stoji nimalo dobro i opreka s bilo kakvom dosljednoπÊu i logikom viπe
je nego evidentna. I joπ: nerazdruæiv dio jednakosti je
sloboda, svaka sloboda osim one koja ograniËava slobodu drugoga. Pored klasiËnih sloboda, koje je na vlastitu
zastavu upisala joπ 1789 Francuska revolucija (i prevarivπi se) nazvala ih “prirodnim slobodama - kao πto su sloboda miπljenja, govora, πtampe, politiËkog komuniciranja i organiziranja, te religiozne slobode (s pravom na
ateizam) - ostaje i postavlja se kao problematiËna sloboda vlasniπtva ne samo zato πto je ono kraa, kako je
odavno kazao Marxov nesretni sugovornik Proudhon,
veÊ prije svega zato πto sloboda vlasniπtva (nad sredstvima za proizvodnju, ali i svim drugim πto od toga proizlazi, a to je prvrenstveno financijski kapital) nesumnjivo
i neopozivo znaËi osporavanje slobode drugog, ne samo
njegove jednakosti. Iz proste Ëinjenice πto slobodni poduzetnik i sloboda poduzetniπtva zahtijeva prodavce
nadniËnog rada onih, koji nisu vlasnici, a to znaËi da nisu jednaki s vlasnikom i njihova je sloboda, logiËkim slijedom, time ograniËena, - oni su primorani prodavati
vlastiti rad kao robu - jer sloboda jednog vlasniπtvom
(nad sredstvima proizvodnje) i te kako ograniËava identiËnu slobodu drugog ljudskog biÊa. I tu magarac pada,
jer je princip slobode, koji liberali i liberisti s toliko emfa-

Svijet u 21. stoljeÊu
tiËkog poπtovanja proklamiraju, time nepopravljivo naruπen. Takvim jest i takvim ostaje.
Ukoliko jednakost i sloboda nisu u srcu demokracije i
ukoliko vlasniπtvo nije subordinirano zajedniËkom dobru, postaje nemoguÊom i utopistiËkom i Ëuvena Jeffersonova reËenica o “postizanju sreÊe”, koja je otvorila i
stvorila modernitet. Sve bi to trebalo biti notorno, jer je
Francuska revolucija veÊ prije viπe od dva stoljeÊa postavila zahtjeve, koji predstavljaju neraskidivo trojstvo svake
emacipacije: sloboda, jednakost, bratstvo. Tri su komponente sudbinski povezane te problematiËnost jedne logiËki dovodi u pitanje ostvarivanje ostale dvije komponente.
BuduÊi da je kriza ljevice po logici stvari neminovno i
kriza demokracije, jer su one dio istog jedinstva, danas
se radi o tome da se aæuriraju smisao i sadræaji svakog
od Ëlanova ovog programatskog trojstva, kako bi ih postavili na odgovarajuÊe mjesto u suvremenim zbivanjima,
a ne kako bi ih se poreklo ili proglasilo prevezienim u
ime moderniteta. Moderniteta, koji je, nota bene, joπ
uvijek vrlo daleko od ostvarenja navedenog trinoma.
Politika kao profesija
Danas se politika monopolistiËki, kao “doæivotna
profesija”, dokopala sfere javnog æivota i iskljuËuje
graane, koji bi æeljeli biti politiËki aktivni i htjeli izraziti makar djeliÊ svojih politiËkih htjenja, joπ uvijek u
okviru onog πto nazivamo “civilnim druπtvom”. To je
stara boljka i veÊ je Max Weber u slavnom predavanju
odræanom 1919 pod naslovom “Politika kao profesija”
upro prstom u tu bolnu ranu. Kako fenomen nije nov
trebalo ga je odavna smatrati alarmatnim. Upravo je
u Italiji je tako zvana “partitokracija” dovela do dekadentnih oblika demokracije, koji su uzrokom teπke si-

Leonardo da Vinchi, Studija konja, c. 1490., Windsor Castle

Svijet u 21. stoljeÊu
tuacije u kojoj se ta zemlja danas nalazi, u rukama tako zvane “tehniËke vlade”, koja treba da operira teπko oboljelo druπtveno tijelo, ali Ëini se, da konjske kure i kirurπki zahvati rezanja prava, kojem je ono veÊ
nekoliko mjeseci izloæeno, slabo koriste.
Hannah Arendt, koja se u odnosu na istinsku ljevicu
okaljala ne jednim grijehom, moæe ipak pridonijeti
svom politiËkomm “iskupljenju” kao promiπljivaË i
pronicljivi promatraË druπtvenih stremljenja, te u svoju obranu priloæiti i po koju neoborivu istinu. VeÊ je
Hannah Arendt primijetila da su partije autoreferencijalne maπine, sloæeni mehanizmi s vlastitom logikom
funkcioniranja, te da je profesionalizacija, odnosno
politika kao æivotna karijera njihovih voa doprinijela
tome, da je politika postala privatnom sferom, kakvom je i bilo koja druga sfera privatnih profesionalnosti. Kao takva ona ne moæe biti izuzeta iz logike “muÊki”. Politika je postala sferom u kojoj nema akcija u
smislu slobode, jer se njeni subjekti pokoravaju (πto je
samo po sebi suprotno konceptu slobode) nametnutim profesionalnim tehnikama. ( Postoje neke etiËke
suptilnosti, koje su profesionalci politike smetnuli s
uma, jer ukoliko se advokatu opraπta πto brani svakog
krivca, kirurgu se ne opraπta, ukoliko eksperimentira
na pacijentima! Tim teæe graani opraπtaju i prihvaÊaju pomanjkanje etike u politici). U privatnoj sferi, sferi
profesionalnih zanata, najuspjeπniji je onaj koji najoptimalnije, πto znaËi najvjeπtije, primjenjuje najnovije
tehnike struke. A taj je zahtjev vrlo udaljen od emancipatorske misije postizanja slobode, koja bi morala biti sadræaj istinskih politika ljevice. No ukoliko politika
postane zanat i ukoliko ona viπe ne smatra vlastitom
bazom narod za koji se bori, odnosno vlastite biraËe,
veÊ uvaæava prije svega sve one koji pojedinom politiËaru omoguÊuju uspon u karijeri, kao πto su partijski
funkcioneri viπeg ranga, svjetski moÊnici s kojima treba biti na dobroj nozi, novinari, koji prodaju medijski
prostor, u tom Êe sluËaju politiËari ljevice, doπavπi na
vlast, biti isti ili skoro sasvim isti kao i politiËari desnice. Valja istaknuti, da cijela krivica nije samo do politiËara ljevice.
Javna scena je privatizirana i to u korjenskom smislu
izraza privare -priver - liπiti, dakle liπena javnog utjecaja i
tako depravirana, iskrivljena, istrgnuta izravnom utjecaju graana. Iluzorno je i pomisliti da se graani danas
mogu uspjeπno organizirati prema vlastitoj volji u nove
politiËke formacije: prag organizacionih, komunikacijskih, financijskih i ostalih neophodnih sredstava im to kategoriËki onemoguÊava. Mehanizam kooptiranja, asimetrija organizacionih sredstava i sama struktura vremena neophodnog za politiku garantiraju politiËkoj nomenklaturi ovladavanje partijskom maπinom. Maπinom, Ëiji
mehanizam nije podloæaan ranju ni lomljenju. PolitiËki
put je otvoren iskljuËivo onima, koji se odluËe da se potpuno prepuste vlasti politiËko-partijske maπine i da je dalje pokreÊu. Outsajderi nemaju pristupa u posveÊenu
sferu politike. Berlusconi je bio izuzetak, koji je potvrdio
pravilo. Kako je on imao veÊe financijske izvore od postojeÊih partija u datom trenutku i kako se s njima mogao natjecati u komuniciranju, jer je sam bio vlasnik telekomunikacijske mreæe, izdavaËkih kuÊa i novina, terito-

69
rijalno razgranata struktura njegove reklamne maπine lako se preobrazila iz propagandne strukture u politiËku i
izbacila ga na sam politiËki vrh. Da bi se, u kasnu jesen
2011, s njega strmoglavio.
Tako je politika u dvostrukom smislu liπavanja utjecaja graana i privatizacije vlastite sfere dovela do raznih nemilih pojava na javnoj sceni Italije (i ne samo Italije).
Graanin politiËki frustriran odnosno razvlaπÊen (od)
utjecaja na politiku, natjeran je na πto veÊu privatizaciju
vlastite egzistencije, kako bi na drugoj strani bio obeπteÊen rogom obilja konzumistiËkog druπtva za vlastitu politiËku nemoÊ. Jasno, dok je rog obilja bio pun slatkih
plodova, koji su mamili njegove æelje, a nisu izraæavali
njegove suπtinske æivotne potrebe. Potrebe, koje nisu iskljuËivo materijalne i simbolizirane robom.( Ljudska sreÊa, kako je kazao Zygmunt Bauman, nije u izravnoj ovisnosti s obiljem roba na policama shopping centara.) Tim
“svojevoljnim ropstvom” konzumizmu prosjeËni je graanin joπ je viπe upadao u ruke partitokratske nomenklature. Dilema je Ëesto bila izmeu apstinencije od glasanja - jako rasprostranjene na primjer u Sjedinjenim
Dræavama - koja je sad i u Evropi, a pogotovo u Italiji
uzela itekako maha - i alternative glasanja za neku partiju “zaËepivπi nos”, kako vlastiti glas ne bi bio izgubljen
u meandrima silesije malih partija tako zvane “vanparlamentarne” ljevice, koje se pojavljuju na izborima, a da
nikada ne uspiju prijeÊi izborni prag.
Krivnje takozvane ljevice
Prva velika krivica ljevice, koja to nije u suπtinskom
smislu, bio je pristanak na privatizaciju politike i na civilnu apatiju i izumiranje politiËkog angaæmana masa, koje su u Italiji sa zanosom participirale u politiËkom æivotu zemlje sve do posljednjih desetljeÊa dvadesetog stoljeÊa. Potom je uslijedila politika kao spektakl, koji je s
pomenutim Berlusconijem poprimio i nevjerojatne tonove groteske, a graanin liπen politiËkog odluËivanja i
pretvorten u konzumenta-kupca posto je u prvenstveno
korisnik permanentne TV predstave Berlusconijevih televizijskih poduzeÊa. Stvar se meutim morala okonËati, i
to naglo, zbog situacije nastale na globalnom planu (Ëitaj finacijske prijetnje zemlji krahom zbog zaduæenja),
jer je dimenzija suvereniteta globalizacijom uvelike prevaziπla nacionalne granice, jer danas o ekonomskim kretanjima odluËuju velike multinancionalne (financijske)
kompanije i jer rating o kojem presuuju Moody’s i
Standard &Poor’s ima daleko veÊi utjecaj od volje ministra, parlamenata i vlada. Vjerojatno bi pravilan odgovor
i obrana od svega ovog bilo stvaranje nadnacionalnog
narodnog suvereniteta, koji bi bio u stanju odrezati nokte πapi zvijeri nevidljive vlasti i sakrivene nadnacionalne
moÊi, koja je zagrebala u samo srce dræavnog suvereniteta Italije
(kao i GrËke, Portugala, ©panije, Portugala i Irske. Kratica ovih nesretnih zemalja na engleskom je
“PIGS”!). ©to to nije uraeno, nije krivica samo talijanskog nego i evropskog parlamenta i evropske ljevice, jer
nisu, i kad im je to bilo moguÊe, uËinili niπta da se ukinu
fiskalni rajevi u koje su se slile milijarde eura, jer je izostao evropski odgovor na organizirani kriminal i na sve
veÊu i svud prisutnu korupciju u mehanizmima privrede

70
i vlasti i jer nisu, kad je kriza veÊ bila pred vratima, izradili zakonodavstvo protiv toksiËnih bankarskih titula,
naslova i obveznica i protiv financija-ruleta. Joπ manje je
ta ljevica, koja se odrekla vlastite suπtine, mislila da poslije 1989. protegne na “novu Evropu” prava steËena radniËkom borbom, u trajanju od jednog stoljeÊa u Francuskoj, NjemaËkoj i Italiji, te uopÊe nije nastojala saËuvati i
proπiriti onaj welfare state bez kojeg je “slobodno” træiπte najobiËnije barbarstvo.
Iz svega toga proizlazi da su partije maπine i politiËke
gilde fundamentalni uzroci problema Italije kao zemlje i
zato ne mogu predstavljati njegovo rjeπenje. »ovjek
pokreta otpora, dostojanstveni starac centrumaπkih politika Francuske, Stéphane Hessel, pozvao je: “Budite indignirani!” Jer su neprijatelji obiËnog ljudskog digniteta
uvijek isti: establishment koji je pristao i omoguÊio hegemoniju podivljalih financija nad Ëitavim træiπnim sistemom ideoloπkom posvetom jednoumlja i “kraja historije”, ozakonivπi tako raspaljivanje njegovih najanimalnijih
instinkata. Kako se to odrazilo u Italiji, pokazuje njeno
politiËko, ekonomsko pa i civilizacijsko stropoπtavanje i
pad prestiæa na financijskim træiπtima i gubitak mjesta,
kojeg je ta zemlja, kolijevka kulture i proizvoaË estetski
rafiniranih proizvoda, donedavna zauzimala meu razvijenim zemljama Zapadne Evrope.
Kako zauzdati divljanja financijskih i ostalih træiπta, kad
se “nevidljiva ruka” Adama Smitha, odbacivπi svaku etiku, pretvorila u gramzivu razbojniËku πaku, koja udara
iz sve snage i pljaËka slabije i one koji ne mogu da se
brane, kako stvoriti druπtvenu snagu i izgraditi druπvene
mehanizme, koji Êe pronaÊi adekvatne i uspjeπne odgovore na krizu, koja u Italiji svaki dan odnese po dva æivota ekonomski upropaπtenih oËajnika, pitanje je koje se
postavlja pred talijansku kao i evropsku zanemoÊalu i
zamrlu ljevicu. Kako probuditi tog Lazara, nije samo pitanje trenutka nego i opstanka i smisla politiËke borbe
na ljevici.
Flagelanti
U Italiji se u XIII st. meu sljedbenicima Giovannija
del Fiore, pobornika jednakosti i praviËnosti iz prahistorije druπtvenih doktrina, razvila praksa samobiËevanja,
samokaænjavanja, kako bi se dostiglo carstvo boæje i ispaπtali vlastiti grijesi. O ovoj autolezionistiËkoj praksi, u
kojoj se hodoËasnici - flagelanti - od lat. flagellum biË zakrabuljeni bijelim kukuljicama u bijelim haljama udaraju biËem, dok krv prπti na sve strane, imali bi πtoπta
reÊi sljedbenici Freuda i psihoanalitiËari, kojima je poznato da su mazohizam (i njegova obrnuta strana medelje - sadizam) komponente pohranjene u ljudskoj psihi. Pitanje je da li ovakve zakopane i od svijesti savladane nagone treba buditi i razbuktavati, i u kojim okolnostima instinkti samopovreivanja izbijaju na povrπinu? SamobiËevanje kao vjerska praksa poznato je veÊ
u antiËkim religijama te prakticirano i u jevrejskim hramovima, doæivjelo vrhunac u XIV i XV vijeku, a bilo je
vrlo æivo sve do XVI vijeka, te raπireno po cijeloj Italiji
i centralnoj Evropi, mada su ga pojedine pape zabranjivale. Kao vjerski ritual u procesijama, odræalo se do danas na jugu Italije (Benevento, Catanzaro, na Siciliji), te
u ©paniji.

Svijet u 21. stoljeÊu
Trebalo bi se ozbiljno zabrinuti, kad obredi autolezionizma, izvuËeni iz riznice povijesti, u neπto preruπenom vidu, nahrupe u XXI stoljeÊe. Ono πto naizgled
dobrovoljno podnose Talijani kao kolektivitet i na πto
pristaju zastupnici u talijanskom parlamentu (veÊinske
partije i opozicije) i prvaci gotovo svih politiËkih stranaka u reæiji Velikog Inkvizitora, predsjednika “tehniËke
vlade” Marija Montija, bolne su i dramatiËne mjere samomuËenja i samokaænjavanja, usporedive jedino sa
uzusima flagelanata. A one su povrh toga, po sudu
ekonomiste Vladimira Giacchè, i suπtinski nepraviËne,
nekorisne i neizdræive. Takve kakve su i kako se primjenjuju, izazivaju, kao kod flagelanata, samobiËevalaca,
obilno prolivanje krvi. Italiju svakodnevno obliva krv
oËajnika, koji se, zapavπi u dugove, ubijaju na najæivopisnije naËine. Krv prπti po velikim centrima i po æivopisnim gradiÊima Apeninskog poluotoka u tolikoj mjeri, da, iako prikrivani, podaci o samoubistvima gotovo
svaki dan prodiru i do vodeÊih medija. Od poËetka
2012. broj samoubojstava uvelike je preπao brojku
300. Na razvijenom sjeveru propali se poduzetnici i sitni industrijalci, koji predstavljaju viπe od 90 % industrijskog tkiva zemlje, vjeπaju ili upucavaju, samospaljuju
polivπi se benzinom pred poreskim uredima, poπto su
izgubili fabrike, postrojenja i domove naslijeene od
djedova i otaca. Neki je nesretnik nedavno odluËio,
umjesto da digne ruku na sebe, da se piπtoljem obruπi
na Ëinovnike poreskog ureda, pa ih je u Bergamu satima dræao kao taoce, prijeteÊi da Êe ih sve pobiti zbog
visine odreene mu porezne kvote, koju nije bio u stanju platiti.
Tako se pored pokolja radnika, koje svaki dan satiru
maπine za kojima rade, padaju sa graevinskih skela ili se
guπe od kemikalija peruÊi na nepropisan naËin fabriËke
rezervoare i cisterne (a kako rade na crno, izazivaju dodatne tragedije, te nije rijedak sluËaj da se tijela unesreÊenih radnika imigranata, kojima se moæda joπ moglo pomoÊi, pronalaze u jarcima kraj cesta, gdje su ih izbacili
poslodavci), danas prikljuËio joπ jedan vid masovnih pogibija: dnevna samoubojstva financijski uniπtenih sitnih poduzetnika, dojuËeraπnjih vlasnika industrijskih pogona.
Ukoliko se provezete autocestom iz Lomardije do srca
Emilije i Romagne ili Toscane, odnosno od Bergama i
Bresce do Modene, Bologne ili Prata kraj Firenze, vidjet
Êete more napuπtenih fabrika, koje su nekad hranile tisuÊe porodica, a vlasnicima davale pored unosnog prihoda samouvjerenost i druπtveni ugled. Danas su poduzetnici i male fabrike zatvorile vrata Ëesto djedovskog zanata, koji se pedesetih godina proπlog stoljeÊa pretvorio u
modernu industriju i doprinosio procvatu i napretku zemlje, da bi ga suvremena globalizacija i vladavina “nevidljive ruke” træiπta preobrazila u dio æalosnog mrtvog pejzaæa deindustrijalizacije Evrope. U cijeloj sjevernoj Italiji
postoje Ëitava groblja napuπtenih i propalih industrijskih
zona oko velikih gradova i dobro povezanih prometnica,
kojima viπe niko ne putuje na posao, jer je posao otputovao ko zna kuda: u Tursku, Srbiju, Rumuniju, Kinu.
Tragedije i skandali
Tragedije, pojedinaËne i liËne, koje poprimaju zabrinjavajuÊe razmjere, samo su jedna strana suvremenih zbi-

Svijet u 21. stoljeÊu
vanja, u kojima su jedni izloæeni æalosnoj propasti, a drugi se æele obogatiti i nerijetko u tome uspijevaju, πto dovodi do golemih financijskih skandala, koriπÊenih za zamazivanje oËiju i opijanje izmuËene i unezverene javnosti, koja je izgubila nadu i sigurnost u sutraπnjicu. Najrazvikaniji su u πtampi i putem TV kanala financijske afere i
lopovluci, u koje su upleteni eksponenti partija i lokalnih
vlasti te imuÊni investitori i financijeri. To je sluËaj i sa
svojevremeno Ëuvenim milanskim predgraem Sesto
San Giovanni, nekadaπnjom utvrdom “crvenih”, nazvanom zbog toga i “Mali Staljingrad”, oko Ëije je prodaje
napuπtene industrijske zone i izgradnje na njenom mjestu rezidencijalnog i shopping centra izbila golema korupcionaπka afera, koja je dovela iza brave lokalne
predstavnike partija ljevice i opÊinske odbornike kao i toboænje investitore.
Dok mnogi sitni industrijalci na sjeveru Ëupaju kosu od
nevolje, jer ne znaju kako da izau iz teπkoÊa i dugova,
buduÊi da je unutraπnje træiπte stalo, te zaduæena dræava svoje obaveze prema izvoaËima radova i isporuËivaocima robe podmiruje s ogromnim zakaπnjenjem, a
banke i poreznici zahtijevaju svoje, dotle su politiËki
predstavnici Leghe Nord (Sjevernog saveza) upali u dosad najveÊu financijsku aferu vezanu za politiËku scenu
joπ od devededesetih godina, jer se ispostavilo da su prvaci stranke, a prije svega porodica neprikosnovenog lidera Umberta Bossija troπili - otuivali - partijski novac,
dobijen za izbornu kampanju, na sve moguÊe naËine, i
to milijunske svote, te da su se ti mrzitelji juænjaka sa talijanskog sjevera uz povike “Rime, lopovski grade!” i
“Mi, poπteni trudbenici, svojim radom izdræavamo neradni jug!”, povezali s eksponentima juænjaËkih mafija i
mafijskim poduzeÊima, koja operiraju na sjeveru, a da su
pored vlastitih Êefova i zadovoljavanja prohtjeva sinova i
kÊeri, partijski novac utroπili i za kupnju briljanata i zlatnih poluga.
Nije nikakvo Ëudo πto talijanska javnost danas mrzi
partije i to sve od reda, izjednaËava desnicu s ljevicom,
a partijske lidere dræi za korumpirane lopuæe. Tim strpljivije teπko stenjuÊi podnosi tehniËku vladu prefinjenog
sveuËiliπnog profesora, struËnjaka velikih korporacija i
banaka, uglednog politiËara, Ëiji glas u EU uæiva ugled,
senatora Marija Montija, koji je, kako bi zemlju izvukao
iz krize i zaπtitio od vrtoglavog rasta SPRAED-a (ocjene
financijskih agencija kredibiliteta talijanskih dræavnih obveznica), pronaπao davno formulirano geslo: ”Kad doe
kriza, zna se, treba uzeti novac od sirotinje. Ona ga doduπe ima veoma malo, ali sirotinje ima veoma mnogo!”
Ono πto je uradio Monti, uglaeni veliki gospodin,
besprekornih manira, s dræanjem engleskog aristokrata
s nenaruπivim mirom i ujednaËenim timbrom glasa, kojeg Ëini se niπta ne moæe izbaciti iz koloteËine, toliko razliËit od Berlusconijevog praπtavog arivizma i njegovih neprekidnih meunarodnih politiËkih, sudskih i erotskih
skandala, nije se na kraju pokazalo kao niπta dubokoumno ili naroËito spretno. Ta “maπina za cijeenje novca”,
kako su ga nazvali ljeviËari, jednostavno je frontalno napala rad i radniËku klasu, da se i preskoËi raspra, kako
akt imenovanja “tehniËke vlade” od strane predsjednika
Republike sam po sebi znaËi pomraËenje, ako ne i apokalipsu demokracije u Italiji!

71
A Ëuveni ekonomski ekspert, koji je godinama od
“okultnih moÊi” dræan u rezervi za postavljanje na istaknuto mjesto u teπkoj situaciji, na djelu se pokazao ograniËen, neinventivan koliko i okrutan. Montijeve politike
su politike sitnog raËunovoe, koji se s nevienom jaroπÊu utjerivaËa novca za bankovne korporacije, obruπava
na sve nosioce legitimnih bankovnih raËuna i sve oblike
legalnog zaraivanja i nuæne potroπnje talijanskih graana, pri Ëemu su najteæem udaru izloæeni najπiri slojevi naroda: radnici i namjeπtenici, penzioneri, invalidi, aci i
studenti, vlasnici stanova, druπtvenih usluga, prevoznih
sredstava itd. Velika bogatstva i multinacionalne kompanije, banke i financijski πpekulanti, kao i veliki poduzetnici i njihovi manageri nisu Montijevim reformama ni taknuti, jer bi se mogli uplaπiti i povuÊi kapital iz zemlje. Najbolji je primjer za to “radniËki krvnik” Marcchion, razvikani manager FIAT-a, koji neprestano prijeti da Êe automobilsku industriju Italije ili zatvoriti ili izmjestiti iz zemlje, a Ëiji je godiπnji prihod u usporedbi sa godiπnjom zaradom radnika FIAT-a prema objavljenim podacima
1.100 puta veÊi, a kako nema boraviπte u Italiji, nego u
©vicarskoj, zemlji u kojoj je zaposlen i cijedi radnike, ne
plaÊa niti porez!
Da se javnosti zamaæu oËi, nakon produæavanja vremena potrebnog za stjecanje mirovine od Montijeve
vlade na Ëetrdeset godina uplata u mirovinski fond, pronaeno je neπto laænih slijepaca i invalida, pa se to stavilo na velika zvona putem novina i TV kao sramno okradanje dræave, a zatim se lupilo po slobodnim profesijama, od apotekara do notara, Ëiji je broj liberaliziran, pa
neka konkuriraju jedni drugima, a onda su doπli na red
trgovci i taksisti, jednima je dozvoljeno (odnosno primorani su) da permanentno rade, tj. da budu otvoreni i na
praznike i noÊu, dok je broj drugih osloboen limita, kako bi se toj vrsti usluga spustila cijena. Istovremeno se
kao i u anglo-ameriËkom dijelu svijeta lijekovi (koji se najËeπÊe troπe) moraju naÊi i na policama samoposluga, a
sve se medicinske usluge naplaÊuju putem tiketa. Nisu
sasvim besplatne ni javne ustanove poput bolnica i πkola, a ciljanom se politikom nastoje πto viπe privatizirati
ova dva sektora, iako je opÊepoznato da je u Italiji javno
πkolstvo po kvaliteti daleko ispred privatnog, a da se u
privatnim medicinskim ustanovama falsificira i okrada
dræava i varaju pacijenti na sve moguÊe naËine.
Zatim su kolosalno poveÊani svi porezi i konaËno se
doπlo do famoznog Ëlana 18 radnog zakonodavstva, takozvanog RadniËkog statuta, cvijeta u zapuËku talijanske radne legislative, rezultata velikih radniËkih borbi iz
πezdesetih godina proπlog stoljeÊa, najmoÊnijeg oruæja
sindikata: onog koji garantira radniku sigurnost radnog
mjesta, te ukoliko je otpuπten hirom poslodavca, odlukom suda moæe biti vraÊen na radno mjesto. Isto tako,
ekonomski razlozi bez sudske potvrde nisu dovoljni za
otpuπtanje radnika u stalnom radnom odnosu. Desnica
je ovakvo træiπte rada proglasila sklerotiziranim, pa je zadatak bio osuvremeniti ga i fleksibilizirati.
Monti, odnosno njegova ministarka rada Elsa Fornero, koja se prilikom polaganja zakletve rasplakala pri rijeËi “ærtve”, πto Êe se morati traæiti od graana, tim se
nemilosrdnija pokazala u gaæenju i ruπenju svekolikog
radnog zakonodavstva i u pregovorima sa sindikatima.

72
NaroËito zato πto se naπla suËeljena sa drugom æenom,
predsjednicom najljevijeg sindikata, CGL, Susannom Camusso, koja nije bila nimalo raspoloæena za ustupke. I
dok su se dvije æene i joπ dva predsjednika drugih sindikalnih organizacija (CISL i UIL) suprotstavljali i natezali,
radnici πtrajkali i okupirali dizalice i krovove postrojenja,
Ëlan 18 izbuπen je kao sito, pa se, eto, pristalo da se ne
moæe otpuπtati po slobodnoj volji poslodavaca, dok za
disciplinske prekrπaje i dalje ostaje kompetentan na kraju krajeva sud, ali se radniku ostavlja da bira izmeu
pribjegavanja (dugotrajnom) parniËenju ili prihvatanju
novËanog obeπteÊenja, a isto je uvedeno i za ekonomske razloge otpuπtanja, te radnik moæe birati izmeu
novËane naknade za nezaposlene ili dugog sudskog
postupka, koji mu ne moæe garantirati siguran povratak
na radno mjesto u fabriku.
Iz ovog dogovora sa sindikatima iskljuËeni su dræavni
namjeπtenici, jer su oni stupili u radni odnos pod veÊim
pravnim garancijama, pa se njihov radni odnos ne moæe
tako jednostavno raskinuti. Razlika u radnom statusu
radnika i Ëinovnika je bezoËna. Potom je doπlo na red i
stupanje u radni odnos i borba “protiv prekarnosti”, pa
su tako poslodavcima obeÊane velike poreske olakπice
za primanje “πegrta” i otvaranje novih radnih mjesta, a
sve su to “virtualne” mjere, jer se tvornice ne otvaraju,
industrija nestaje i niko ili gotovo nitko ne πiri posao i ne
zapoπljava mlade. Istovremeno je, na primjer, jedna multinancionalna firma sa sjeveroistoka zemlje upravo primila, odnosno unajmila za rad u inozemstvu, pored dosta ljudi iz ovih krajeva, Ëetrdeset maπinskih inæinjera iz Srbije, na koje, razumije se, neÊe plaÊati porez ni ostala
davanja, jer oni nisu njezini zaposlenici, veÊ su “unajmljeni” to jest preuzeti od agencija susjednih zemalja na
“upotrebu” (leasing) za obavljanje rada u inozemstvu,
po razliËitim zemljama globusa. Industrija Ëarapa Omsa
takoer je premjeπtena u Srbiju, a radnice u Forliji ostale su bez radnih mjesta... Kud krene automobilska industrija i FIAT-ov prokuπani lisac Marccchion (Ëija je majkaTalijanka iz Istre optirala za Italiju, da bi se kasnije obrela u Kanadi), tud navrne i cijelo jato sitnijih industrijalaca, odluËnih da izmjeste vlastite fabrike tamo gdje radna snaga koπta jednu treÊinu cijene u domovini, po onoj
poznatoj: Kud svi Turci, tud i Êoravi Mujo...
Nezadovoljstvo i gubitak usmjerenja
Ove su drastiËne ekonomske mjere, ova kura stezanja kajiπa od koje bi i konj crk’o, razbjesnile gotovo sve
slojeve i sve profesije talijanskog druπtva. Nezadovoljni
su radnici, jer su izgubili posljednju utvrdu sigurnosti,
nezadovoljni su i poslodavci, koji smatraju da im se nije
dovoljno iziπlo u susret, nezadovoljni su i zanatlije, sitni
industrijalci, slobodne profesije, prevoznici, hotelijeri,
kulturni i kazaliπni radnici, iznajmljivaËi usluga u seoskom turizmu, agencije koje nude turistiËke usluge i naslovnici svih oblika platnog prometa, jer se svaki raËun
veÊi od 1.000 eura ne smije viπe isplaÊivati u keπu, nego putem bankovnih uplata, πto stvara dodatne komplikacije. Ujedno je otpuπteno, ili Êe to biti, niz Ëinovnika sa πaltera i sve Êe se usluge u novËanom prometu,
kao i dobijanje svih moguÊih dozvola i potvrda od strane domicilne opÊine vrπiti putem Interneta, jer je to da-

Svijet u 21. stoljeÊu
leko jeftinije. Moæe se zamisliti kakvu to poteπkoÊu Ëini
starijim osobama, koje se ne umiju sluæiti elektronskim
raËunalom, πto je sluËaj i sa ruralnom populacijom. Na
sreÊu ili nesreÊu, njihove su penzije uglavnom niæe od
1.000 eura.
A da stvar ne bi stala samo na tome, udareno je i u
samo srce talijanske porodice: oporezovani Êe biti svi
stanovi i kuÊe u kojima se æivi, a najveÊi dio stambenog
fonda Italije je u privatnom vlasniπtvu. Stanovi su oduvijek bili skupi, a Talijani su generacijama “ulagali u ciglu”: za uπteevinu kupovali krov nad glavom sebi i svojoj djeci. Sad ispada da Êe taj krov, naroËito u velikim
gradovima, morati skupo plaÊati i to dræavi, jer je dosad
neπto sitnog poreza na stanovanje odlazilo opÊinama,
koje Êe ostati i bez ovog prihoda. NaroËito su visoki porezi (od 1500 eura godiπnje) na skroman stan u velikim
gradovima kao πto su Milano, Rim, Napulj. Porez Êe
morati plaÊati i porodice sa viπe djece i starci, koji borave u domovima ili azilima, a joπ uvijek imaju stan ili kuÊu u vlasniπtvu. Udareni su drastiËni porezi i na vikendice, brodove i sl. DostiÊi novËano kraj mjeseca postalo
je vrlo teπko za prosjeËnu porodicu sa srednjim primanjima. A da se i tu pokaæe koji svetac vodi igru, jedino
su nekretnine banaka i financijskih ustanova izuzete od
oporezivanja.
Kad se sve ovo ima pred oËima, jasno je poreenje Talijana sa flagelantima, koji se samokaænjavaju, da iskupe
dugogodiπnje grijehe (mnogih prijaπnjih vlada, kako
kaæu) i da smanje dug za javnu potroπnju, koji je dvostruko preπao kriterije dogovora u Maastrichtu, po kojem on ne smije iznositi viπe od 60 % BDP. Nezamjenjivi i neprikosnoveni Monti ovim je bolnim mjerama uspio
donekle smanjiti dug i zaustaviti rast SPRAED-a. No, u
takvoj je situaciji unutraπnja potroπnja pala, a ekonomski struËnjaci, pa Ëak i najuvaæeniji struËnjak PD-a (Demokratske partije), Pietro Ichino, sveuËiliπni profesor iz
Milana, roni suze, govoreÊi kako nema oporavka bez
privrednog rasta, a rasta bez potroπnje, a ko da troπi u
ovakvoj ekonomskoj i privrednoj situaciji, kad ljude deru
sa svih strana? Javljaju se ekonomisti ne samo ljevice,
koji tvrde da su ovakve Montijeve politike ubitaËne po
razvoj i rast, te da su to ekonomska ponaπanja poput
onih primitivnih seljaka, jer samo su najneukiji seljaci iskoriπtavali zemlju do potpunog iscrpljivanja, a zatim je
napuπtali i selili dalje. A πta da urade Talijani: svi ne mogu da isele... »ak se javljaju i nekadaπnji demokrπÊanski
politiËari i tvrde kako je napad na Ëlan 18 radnog zakonodavstva Ëista glupost i namjerno “stvaranje zle krvi”,
a ne fleksibilizacija træiπta, jer je træiπte rada fleksibilno,
kad ima radnih mjesta u izobilju, pa ih ljudi mijenjaju po
vlastitoj potrebi, volji ili æelji. Kad je radno mjesto nedostiæno poput vrha Himalaja, rijetki sretnici, koji ga joπ uvijek uæivaju, ni ne pomiπljaju na promjenu, nego gledaju
da u buri saËuvaju æivu glavu. Jer, svaki dan ostaje bez
radnog mjesta velika masa ljudi: Italija ima (evidentiranu) nezaposlenost radne snage oko 11 %, a nezaposlenost mladih (od 15 do 30 godina) i veÊu od 30 %, πto
je postotak meu najviπima u Evropskoj uniji. Tome treba dodati joπ ogroman broj radnika πto rade na crno i
“sivu ekonomiju”, koja je “nevidljiva” za sve statistike i
poreznike. Zapanjuje ipak πto u ispitivanjima javnog

Svijet u 21. stoljeÊu
mnjenja Mario Monti joπ uvijek uæiva daleko veÊu popularnost od politiËkih partija. SamobiËevanje se nastavlja...
Privatni poroci i javne vrline:
Woody Allen i Benigni o Rimu
Reæiser i glumac Woody Allen, Amerikanac jevrejskog
porijekla, odluËio je da svake godine snimi po jedan film
o evropskim metropolama, koje toliko zanose njegove
sugraane. Proπle godine snimio je film o Parizu, u kojem je dominirala urbana estetika i reminscence na “belle époque” i na slavnu proπlog zanosnog Pariza, grada
umjetnosti i “grada svjetlosti” te duhovne domovine kulture, zabave i prosvjetiteljstva. Ove godine se Woody
Alen, snimajuÊi film o Rimu narugao i Talijanima i Amerikancima, koji se meusobno privlaËe, a ujedno jako
slabo razumiju. Izloæio je poruzi poroke i jednih i drugih:
talijansku vojsku “paparaca”, fotografskih juriπnika na
“liËnosti” koje su pukim sluËajem doæivjele “slavu”, zaplete oko nabijanja rogova, nezaobilaznog sadræaja talijanske javne i privatne scene, pri Ëemu se mijeπaju lopovπtine, lake dame za razonodu visokog druπtva te supruge i “sveta mjesta”, uz talijansku melomaniju i smisao za
umjetnost, ali i njihova ograniËenja, potpuno neshvatljiva Amerikancima. Film se sastoji od nekoliko priËa, πto
se dogaaju u Rimu i ocrtavaju prilike i ljude danaπnjice.
Benigni igra nesretnika, koji je, neznano zaπto, iznenada
postao slavan (aluzija na TV junake izvuËene iz mase), te
mu æivot postane nemoguÊ, koliko i divan. Gdje god se
pojavi, za njim juri vojska fotografa i snimatelja s telekamerama, u krevetu ga napastvuje Ëitava gomila lijepih
æena, koja ga dovodi u vrlo nezgodan poloæaj, Ëekaju ga
i vrebaju na svim mjestima, pa ga Ëak u nuæniku doËekuje nasrtljiva novinarka, da bi mu postavila πkakljiva pitanja. Divna popularnost i slava na kraju se pokazuje
kao gorak i efemeran plod.
Druga je priËa o pristojnom braËnom paru koji dolazi
u Rim, da bi muæ, ugledna i obrazovana osoba, dogovorio posao u Vatikanu. Doputovao je, kako je i red, u
pratnji supruge, ali se ova, otiπavπi kod frizera, izgubi u
ogromnom gradu, a u hotelsku sobu sluËajno upada ljeAngelina Jolie), koja
potica noÊi, skupa “escort-dama” (A
u pomanjkanju supruge odlazi na prijem u Vatikan s
uvaæenim profesorom. Kad, gle Ëuda, meu prelatima i
eksponentima visoke politike, svi ljepoticu noÊi dobro
poznaju i ljubazno pozdravljaju uz sauËesniËko namigivanje. U hotelsku sobu profesora upada lopov, da pokrade braËni par iz provincije, πto dobro dolazi muæu
da se zbog Angeline Jolie izvuËe pred æenom, prikazavπi je kao partnericu lopova, a ovom oprosti krau.
Aluzija na nedavne seksualne i financijske skandale je viπe nego jasna.
U treÊoj priËa ograniËenog Amerikanca igra sam
Woody Alen: on je doπao u Rim, da uda kÊer za Talijana. Ni on ni kÊer ne razumiju ni Italiju, ni buduÊeg zeta
i njegovu porodicu, ni njihovo ponaπanje i preokupacije.
Zet je komunist, sindikalist i advokat siromaπnih, u oËima buduÊeg tasta glup i dosadan, jer stalno istiËe kako
dæabe brani sirotinju od nepravde, a pri tom ima najfrivolnije ukuse i upravo se sprema oæeniti Amerikankom,
Ëiji bi otac htio da mu zet posjeduje vilu na Sardiniji i

73
uopÊe ne razumije πto ovom ide po glavi. “Hm”, glasno
razmiπlja Woody Allen, “on je komunist, otac mu je pogrebnik, a πta je majka, πta ona radi? Valjda je direktorica leprozorija? I ja sam kao mladiÊ bio ljeviËar, ali nisam
nikada bio komunist, jer nisam mogao zamisliti da s nekim dijelim vlastiti zahod!” AmeriËki tast, manager opernih spektakla na Broadwayu, primijeti kako otac buduÊe mlade izvrsno pjeva operne arije pod tuπem i odluËi
da ga dovede na Broadway i s njim zaradi novac. No,
gle Ëuda: ovaj jedino moæe pjevati dok se tuπira. Bez tuπa nije uopÊe u stanju pustiti od sebe glasa. Film zavrπava kako Woody Alen Ëita u novinama kritiku o novoj
postavi opere “Pagliacci” zalivane vodom, πto se cijeni
originalnim, a on se pita da li je sam lud, πto se upuπta
s tim Talijanima ili je pak lud njegov tast i svi u Italiji, koji imaju velike umjetniËke sposobnosti, ali i nepremostiva ograniËenja?
Oscar Wilde i ljevica
Takozvani “veterokomunizam” kao naËin politiËkog
organiziranja Ëini se da je meu mlaim generacijama izgubio svaku prou, buduÊi da je postalo popularno ponaπanje sukladno izreci pripisanoj Oscaru Wildu: “Socijalizam i socijalne borbe su u redu, ali treba izgubiti isuviπe lijepih veËeri” (na Ëesto jalovim sastancima). Nove generacije æele rezultat vidjeti odmah i uzeti zbivanja u
vlastite ruke te biti kreativne (dosta im je “πibanja rage
historije”, kako reËe Majakovski) i sluπanja o nekadaπnjim pobjedama. Pred njima stoje prepreke i iskuπenja
novog vremena, u rjeπavanju kojih se stari recepti pokazuju neefikasnim. Manifestantima i pobunjenicima sa
trgova i ulica Ëini se da su se stekli uvjeti za kozmopolitski “skok” ljevice ili bolje reËeno svih oblika “ljevice”, da
se napokon kreiraju politike Ëiji Êe pogled biti usmjeren
prema novom svjetskom poretku.
U suvremenom druπtvu takozvanog “likvidnog moderniteta” u kojem je individualnost pojedinca stavljena
na kuπnju od fragmentarnosti pojedinaËnih æivota, neophodno je skupiti razbijene dijelove, kako bi ponovno
bilo moguÊe angaæirati se na zajedniËkom projektu i
obnoviti san o buduÊnosti kolektivne emancipacije.
Integritet i autonomija pojedinca neophodna je pretpostavka politiËkog angaæmana i preduvjet njegovog
uspjeha. Novi naËini izraæavanja neslaganja nisu egoistiËan izbor, veÊ sluæe spajanju rastrganih egzistencija
neizdiferenciranih liËnosti i osoba, koje ne znaju ko su.
Takvo je stanje donijelo novo vrijeme, koje je od mladih
napravilo permanentne akrobate i ekvilibriste na æici
krajnje nategnute ekonomske egzistencije, u potrazi za
preæivljavanjem i kruhom. IzvodeÊi svoju “numeru” oni
se osjeÊaju sami: nisu to viπe sudionici zajedniËkog druπtvenog projekta, veÊ takmaci u bespoπtednoj æivotnoj
utakmici.
Velike kolektivne utopije bile su moguÊe, jer su se pojedinci prepoznavali u socijalnim grupama, na koje su
se referirali. Unutar vlastite “klase” liËnost se osjeÊala
potpunom i mogla je sebe smatrati dijelom kolektivnog
projekta emancipacije. Danas je tako neπto gotovo nemoguÊe: ko su istinski “drugovi”? U najboljem sluËaju
nalaze se “privremeni drugovi” s kojima se dijele izvjesne borbe i odreeni projekti, s kojima se prelazi dio pu-

74
ta, ali je vrlo teπko pronaÊi nekog s kojim se dijeli vlastita sudbina.
U novom se vremenu individualni identiteti izgrauju
prije na osnovu potroπnje, nego na osnovu rada, pa
stoga borba treba da zapoËne od dovoenja u pitanje
konzumistiËkog modela. Odbijanje æivotne logike radzarada-potroπnja osnovica je mnogih suvremenih pokreta osporavanja, Ëesto spontanih i neorganiziranih, no
upravo unutar tih “riot” pokreta pojedinac otkriva da
nije sam. Stoga nije nimalo Ëudno da je buenje socijalne svijesti, koje se oËitovalo u svijetu u posljednje vrijeme, povezano s opÊim dobrima: borbom protiv privatizacije vode, borbom za odluËivanje o sudbini vlastitog
teritorija i vlastitog prirodnog ambijenta, itd. Neke od
tih masovnih borbi rezultat su politiËkog djelovanja dugo voenog u sjeni od vrlo uskih politiËkih grupacija,
Ëesto namjerno ignoriranih ili paternalistiËki potcjenjivanih od strane “tradicionalne” ljevice.
Nova je i drugaËija ljevica ipak umjela, kada su se stekli uvjeti, izazvati goleme druπtvene mobilizacije i od kraπke ponornice pretvoriti se u moÊan nadzemni tok s Ëijom snagom valja raËunati. Na te pokrete ne bi trebalo
gledati kao bijeg u privatno, veÊ kao na nov korak u historiji ljevice. Emancipacija svakog pojedinca od vlastitih
“okova”, koji ga sputavaju, ostaje cilj borbe ljeviËara. U
toj viziji klasna je borba bila jedna od historijski determiniranih oblika borbe, u kojoj se realizirala emancipacija
pojedinca. Nekadaπnja dihotomija izmeu graanskih
prava i socijalnih prava kao i ona izmeu problematike
demokracije i druπtvene problematike naprosto je nestala. Da li je pristup digital divideu danas socijalno ili demokratsko pitanje? Nemati pristup Internetu i ne znati se
njime sluæiti usporedivo je sa nekadaπnjim analfabetizmom u godinama nakon II svjetskog rata. Dijeliti demokratska od socijalnih prava postalo je besmisleno. Glavni prigovor i suπtinsko osporavanje uliËnih pobuna na
Zapadu upuÊeno je ekonomsko-financijskom sistemu,
zbog toga πto on negira jednakost i ravnopravnost u
ostvarivanju vlastitih æivotnih projekata. Zato su i oblici
osporavanja, dovedeni Ëesto do razornog paradoksa, u
generaciji sinova suπtinski drugaËiji od onih generacije
oËeva.
Novi oblici borbe
U Italiji je Luka Casarini, neosporan lider movimentista-pokreta, utjecao na Nickyja Vendolu, Bertinottijevog
suparnika nakon loma u Rifondazione comunista, nakon katastrofalnog pada Prodijeve vlade, te su obojica
poluËili velik uspjeh s novim modelima i oblicima organiziranja ljevice: to su takozvane fabrike. One rade na
animiranju ljudi oko nekog istinskog problema koji ih
muËi, vezanih za neki konkretan prostor oko kojeg se
raa osjeÊaj zajedniπtva, a uËesnici postaju kreatori i
subjekti zbivanja, πto sve podsjeÊa na srednjevjekovna
crkvena prikazanja i na nekadaπnje “æive slike”, u kojima je svako dobijao odreenu ulogu. Borba protiv privatizacije distribucijske mreæe vode, jer je voda neotuivo opÊe dobro, dala je prilike za igrokaze i æivopisne
scenarije u svim talijanskim gradovima, a karavana
“branitelja javnosti vode” kretala se sa sjevera na jug
zemlje izazivajuÊi masovni interes i dobijajuÊi pristanke

Svijet u 21. stoljeÊu
i pobornike na svakom koraku. U borbama za obranu
radnih prava organizirane su lutrije sa brojevima, od
kojih je svaki odgovarao odreenom Ëlanu iz RadniËkog statuta (radnog zakonodavstva na koji se ustremila Montijeva vlada) s obavezom da ga uËesnik, poπto
ga je izvukao, proËita i πto bolje razjasni i obrani. Oko
prolaska TAV (vlaka ogromne brzine) koji kroz usku
Val di Susa treba iz Pijemontskih gora da za samo par
sati doe do Lyona bilo je i smrtno ranjenih uËesnika,
ali ni stanovnici reËene doline ni ambijentalisti nisu
odustali, iako je na popriπte upuÊena vojska i specijalci. Kad pored æeljezniËke pruge i autoceste uskom dolinicom Dolomita zagrmi i prebzi vlak, stanovnici se
mogu oprostiti sa svojim mirom, ptice i æivotinje pobjeÊi, a biljni svijet zahiriti i iπËeznuti.
Istovremeno se radnici iz rasprπenih ili udaljenih
mjesta voze na posao u zastarjelim, prljavim, i neudobnim vagonima lokalnih vlakova, koji mile brzinom puæa
i pred kojima sve ostale kompozicije imaju prednost.
Jedni prevoze managere, poslovne ljude i turiste, a
drugi radnike: njihovi æivotni projekti nisu sukladni kao
ni brzina kojom se kreÊu prema vlastitom cilju. I zato
su ovi posljednji okupirali trgovi i ceste.
SEL i politiËke formacije ljevice
Novi oblici organiziranja ne nailaze na odobravanje
klasiËno organiziranih politiËkih partija i njihovih aktivista, koji smatraju da se samo sredstvima politiËke moÊi
mogu postiÊi politiËki ciljevi, pa tako obeπtetiti ljude za
sjedenje na “dosadnim” sastancima, na kojima se, po
Oscaru Wildeu, “gube lijepe veËere”. Mjesta odbornika u lokalnoj vladi ili u upravi municipaliteta stiËu se joπ
uvijek na osnovu uspjeha pojedinih partija na lokalnim
izborima, a oni ipak mogu odluËivati bar o nekim pitanjima vaænim za æivot graana u tom mjestu. A kako se pravi politiËki æivot partija odvija daleko od njihove baze, od “naroda partije”, koji je za nju glasao, jer
se osjeÊao bliskim njenom programu i ciljevima, utjecaj
je profesionalnih partija ogromno opao u masama te
su partije danas “ugasle zvijezde”, kako ih nazvaπe
Francuzi. Na skoraπnjim nepotpunim administrativnim
izborima u Italiji, ogroman uspjeh poænjeo je pokret
Beppe Grilla, zabavljaËa i glumca, koji se na svim trgovima zemlje drao do iznemoglosti protiv sebiËnosti i
nesposobnosti politiËkih partija i profesionalnih politiËara. Taj je suπtinski antipolitiËki pokret nazvan Pet zvijeda (Cinque stelle) dobio popriliËan broj glasova (oko
8 %). Rastrgana i raπËereËena Rifondazione comunista, tamo gdje se na izborima pojavila sama, poluËila je
zanemarljiv broj glasova, ali je u koaliciji sa ekolozima
- Sinistra e libertà, SEL: Ljevica i sloboda - imala vrlo dobre rezultate, usporedive sa francuskim Lijevim frontom ili joπ bolje od njega. Na Siciliji, nekadaπnjem rezervoaru politiËke zaostalosti, nova je formacija jako dobro proπla, naroËito zato πto se ujedinjavala s bivπim
predstavnicima partije ljevice DS, koji su sada preπli u
SEL. GradonaËelnik Palerma ispred SEL-a postao je Leoluca Orlando, ljeviËar sa respektabilnim staæom viπedecenijske borbe protiv mafije.
Na posljednjem izbornom izjaπnjavanju, vjerojatno
kao odraz pobjedniËkog socijalistiËkog talasa u Fran-

Svijet u 21. stoljeÊu
cuskoj, DS (Demokratska partija) biljeæi znatan porast
glasova, te se smatra da Êe ona biti pobjednik sljedeÊeg izbornog izjaπnjavanja. Berlusconi, koji se za vrijeme izbora nalazio u Rusiji, u gostima kod Putina, poruËio je da joπ nije vidio nikakav poraz.
Za slom Rifondazione comunista i njeno iπËezavanje
sa talijanske politiËke scene najviπe je kriv njen neprikosnoveni voa, Fausto Betinotti, sindikalni lider, koji
je ovu neveliku komunistiËku partiju poslije Ëuvenog
“odricanja od komunizma” i “zaokreta na Bolognini”,
nakon muËnog raanja iz pepela i blijedih i neuspjeπnih lidera poput Garavinija, doveo do politiËke teæine,
relativne masovnosti te prepoznatljivosti u zemlji i inozemstvu. Bertinotti je uspio izvesti dotada nezamisliv
spoj ostataka razbijene KPI i talijanske vanparlamentarne ljevice. Sliti zajedno toliko razliËitih segmenata talijanske politiËke scene i napraviti taj spoj funkcionalnim
zahtijevalo je priliËnu dozu virtuoznosti i politiËkog talenta, i to ne samo predsjednika partije veÊ i svih uËesnika tog projekta.
No, kad je Bertinotti postao predsjednik Parlamenta
svih Talijana, bez obzira na partijsku pripadnost i morao po sili duænosti staviti na mirovanje partijsku knjiæicu i partijski rad, dok se vojska Bertinottiju odanih
sljedbenika otimala za prestiæna mjesta i privilegije vezane uz vlast, po lokalnim se sekcijama nije radilo niπta. Smjesta su se sa grupacija krajnje ljevice zaËule optuæbe Ëlanovima vlade i nekim ministrima iz Rifondazione comunista, kako æele ovladati institucijama sistema te kako su isuviπe slizani sa diesincima, bivπim partijskim sudrugovima i bivπim komunistima... Kako je Rifondazione comunista (Obnovljena komunistiËka partija) bila zapanjujuÊi koloiko i priliËno jedinstven koglomerat ostataka nekad moÊne i brojËano snaæne KPI i
cijelog sazvijeæa lijevih grupacija (trockista, maosta,
staljinista, bordigista, preæivjelih πezdesetosmaπa i movimentista), dogodilo se neizbjeæno: doπlo je do opÊe
svae maoista i trockista, staljinista i movimentista,
pristalica klasiËnih metoda radniËke borbe i inovatora,
te je partija, koja je i na izborima postigla jako dobre
rezultate (12-16 % glasova u pojedinim regijama), skoro potpuno nestala iz politiËkog i javnog æivota, s izbornih listi i naravno iz TV dnevnika i talk showa. Na
TV ekranima ostao je æiv i djelatan samo vulgarni antikomunizam i historijski revizionizam.
Bumerang
Kad je, prije viπe od dvije decenije pao Berlinski zid,
neki je trockist uzviknuo: ”Sad treba otvoriti πampanjac
i popiti sodu bikarbonu. ©ampanjac, jer je pala jedna
diktatura, a sodu bikarbonu treba uzeti za sva govna,
koja Êemo morati progutati”.
©to se tiËe pada “realnog socijalizma”, Samir Amir
je primijetio da se kapitalizam stropoπtavao mnogo
puta, pa ipak joπ nije propao, a o gubitku povjerenja u
politiËku borbu i njene protagoniste veÊ je Gorki odavno napisao: ”I tako se heroji pretvoriπe u krivce, jer,
poπto su pobudili velike nade, nisu bili u stanju da ih
ostvare” (Klim Sangin).
U cijenu poraza ljevice u naπem vremenu treba ubrojiti i sramni historijski revizionizam, koji zakaπnjelim la-

75
æima i novim Ëitanjem davno minulih dogaaja stvara
zbrku u glavama svjetine.
SSSR se sruπio u Ëasu trjumfa tacherizma i sloma socijaldemokracije, Ëija su dostignuÊa bila najpotpunije
realizirana u tri nordijske zemlje. No, u trijumfu liberizma, socijaledemokracija se uruπila. RiËuÊi kapitalizam
u vidu tranzicije, privatizacije, deindustrijalizacije i globalizacije (Ëetiri jahaËa Apokalipse) nasrnuo je i kolonizirao istok Evrope, a onda su se robovski radni odnosi,
ukidanje radnih prava, nestajanje rada, uruπavanje
πkolstva i zdravstva kao bumerang vratili na Zapad, na
kojem se sreÊa ljudi i uspjeπnost druπtva mjerila πarenilom izloga i bogatstvom ponude roba u trgovaËkim
centrima. Iznenada su se Ëetiri jahaËa Apokalipse ustremila i na razvijene zemlje Evrope, a delokalizacije
fabrika, privatizacije javnih dobara i energenata, destrukturalizacija proizvodnje i fleksibilizacija rada uzele
su svoj pogubni danak.
I na opulentnom Zapadu nenadano se princeza-potroπaËko druπtvo pretvorila u Pepeljugu, zlatne koËije
u tikvu, na opustoπenom druπtvenom polju, pogoenom teπkom krizom, izrastao je korov netolerancije i
mrænje te procvjetalo nasilje.
Ljevica se nasukala na grebene neslaganja, propala
u razoËaranju masa, potonula u malobrojnosti i politiËkoj nemoÊi... Ta situacija donedavna je bila gotovo istovjetna u cijeloj Evropi. No, novi politiËki vjetrovi Ëini
se da su poËeli rastjerivati tmaste oblake i izborne kutije koliko i pobunjene ulice kao da najavljuju nadolazeÊe promjene.Talijanski drugovi takoer ne kane
odustati. Oliviero Diliberto, Fausto Sorini i Vladimiro
Giacché, te grupa istaknutih intelektualaca okupljenih
oko Ëasopisa MARX XXI (bivπi Ernesto) izradili su koncept objedinjavanja svih komunistiËkih snaga u zemlji,
u kojoj rad i svi koji od njega æive podnose ubistvene
udarce.
LjeviËare i komuniste nekad je karakterizirala sposobnost, da se nose sa naizgled nemoguÊim uslovima i da iz najbeizglednijih borbi izau kao pobjednici. To je bilo vrijeme kad su komunistiËke partije radile u masama i s masama i rezultati predanog rada
nisu izostajali. No, od tih je dana proteklo mnogo vode. Neki su komunisti shvatili da je Troja izgorjela te
da nema viπe povratka na staro. Treba natovariti oca
Anhiza na lea (respektabilnu proπlost) i traæiti novo
utoËiπte i potpuno nove naËine rada i djelovanja u
masama. Svijest ljudi danas formiraju mediji, gotovo
svi u rukama velikih korporacija kapitala. PotroπaËko
druπtvo utjeËe na mase kao pjev sirena na Odisejeve
pratioce: ne mogu mu odoljeti. Kao πto je u Odiseji
Ëarobnica Kirka pretvorila Ulixove drugove u svinje
sliËna se preobrazba javnog mnjenja odigrala propagandnim djelovanjem suvremenih tehnologija na svijest ljudi. Ne treba zanemariti ni Ëinjenicu, da je na
strani desnice najveÊa vojna sila, Ëija je razorna moÊ
superiorna bilo Ëemu ranije vienom. No surovost i
apsurdnost nametnutog druπtvenog modela takoer
prevazilazi sve dosad vieno. Ostrvljenost u pljaËki i
uniπtavanju slabijih izaziva sve rasprostranjeniji otpor. Borba za ostvarenje drugaËijeg svijeta tek je zapoËela. Njen ishod pokazat Êe nadolazeÊe vrijeme.

76

Svijet u 21. stoljeÊu

Savremena NemaËka:
ukratko o ekstremizmu1

Friedrich Burschel

Ekstremizam
NemaËko druπtvo se trenutno nalazi usred diskusije o takozvanoj klauzuli o ekstremizmu. U ovom
dodatku zakona radi se pre svega o priznavanju liberalno-demokratskog principa ureenja NemaËke
koje sve nevladine organizacije moraju prihvatiti,
ukoliko zauzvrat oËekuju finansijsku pomoÊ dræave
u svom angaæovanju za demokratiju i protiv nacista.
Isto tako, pomenute inicijative moraju na sebe preuzeti odgovornost za sve one organizacije ili pojedince sa kojima sarauju. Trebalo bi da se pobrinu da i
oni ciljeve nemaËkog ustava vide kao svoju obavezu.
Ovakav problematiËan pristup nemaËkih vlasti, koji
svaku inicijativu protiv neonacista, rasizma i drugih
oblika mrænje odokativno proglaπava sumnjivim, nije
niπta novo. Programi za jaËanje civilnog druπtva i savetovanje ærtava desniËarskog nasilja promenjeni su poslednji put sa dolaskom konzervativaca i liberala na
vlast 2009. godine. Uvedeni su 2000. godine tokom
crveno-zelene vlade. Aktuelna vlast promenila je i sadræinu samog programa u borbi protiv „desniËara“, time πto je Ministarstvu za porodicu stavila na raspolaganje tri miliona evra za borbu protiv „levog ekstremizma“ i islamizma. Sada se klauzulom o ekstremizmu vrπi dodatni pritisak na antifaπistiËke inicijative koje se bore za demokratiju. Nad njihovim radom, koji je
priznat duæe od deset godina, nadvila se sumnja ekstremizma. Osim toga, klauzula sadræi vrlo diskutabilno
razumevanje demokratije, u kojem glavna pitanja o
demokratskom poretku ne ureuju graanke i graani, veÊ strukture poput Sluæbe za zaπtitu ustavnog poretka2. Inicijative na koje se ovo odnosi moraju da se
informiπu kod tajne sluæbe da li su njihovi partneri dovoljno demokratski za saradnju u borbi protiv nacista
i rasizma.
Na ovaj naËin, upravo dræavna bezbednost pokuπava da odredi πta je demokratija, πto uvek ide ruku pod
ruku sa idejom „istinske demokratije“.

Liberalno-demokratski princip ureenja ili
„kako mi zamiπljamo slobodu“
Analiza pojma ekstremizam dovodi nas do modela
liberalno-demokratskog principa ureenja. On potiËe
joπ od presude nemaËkog Ustavnog suda o zabrani
SocijalistiËke partije rajha iz 1952. i nakon πezdeset
godina pojavljuje se svuda gde se priËa o ekstremizmu: u izveπtajima o politiËki motivisanom nasilju, izveπtajima o zaπtiti ustavnog poretka, kao i materijalima za politiËko obrazovanje. Svi su jedinstveni: ko ne
prihvata ovaj princip ureenja, kao osnovu nemaËkog
poretka, automatski se mora okarakterisati kao „ekstremista“.
Ali πta je zapravo liberalno-demokratski princip
ureenja (LDPU)?
U njemu su propisane osnovne demokratske vrednosti u NemaËkoj. One obuhvataju, izmeu ostalog,
ljudska prava, suverenost naroda, podelu vlasti, slobodu opozicionog delovanja i zakonitost izvrπne vlasti.
Definicija samog pojma, ipak, ne govori niπta o suπtini demokratskih vrednosti. Jer se sigurno moæe raspravljati o tome πta u svojoj biti znaËi sloboda opozicionog delovanja, kada izvrπne vlasti viπe ne deluju u
skladu sa zakonom i zaπto ovakav princip ureenja ne
daje jasno znaËenje pojma socijalne dræave. Uz to se
ovaj princip Ëesto koristi kao sredstvo upereno protiv
stavova politiËkih protivnika. »esto se zakljuËuje da se
privredni modeli suprotni kapitalistiËkom ne mogu
spojiti sa liberalno-demokratskim ureenjem. Tako nejasno objaπnjen termin pruæa dosta prostora za razne
sadræinske manipulacije i kontroverzne diskusije. Takoe, on nikako ne bi smeo da postane predmet formalnih priznanja. Uprkos svemu navedenom, LDPU se
sve ËeπÊe predstavlja kao suπtina nemaËke demokratije i mora se braniti od nasrtaja svih ekstremista/kinja.
Na istom takvom krutom naËinu razmiπljanja poËivaju i debate u druπtvu, kao i izveπtaji na ovu temu: ne
govori se o obliku demokratije i osobinama koje je karakteriπu, veÊ se sprovodi jednostavna podela na „dobro“ i „loπe“. Po principu: jedno jeste, ono πto drugo

Svijet u 21. stoljeÊu
nije. Ko formalno prizna i prihvati LDPU dovoljno je
demokratiËan. Ko æeli da ga kritikuje, menja, prilagoava bitnim druπtvenim dogaanjima, uniπti ili Ëak zameni nekim drugim druπtvenim ureenjem, vaæi za
ekstremistu/kinju i neprijatelja ustavnog poretka. To
je na primer, Ëest sluËaj sa antifaπistiËkim grupama koje su angaæovane protiv neonacista, i koje se bore za
demokratske vrednosti ili kulturu, ali se istovremeno
Ëesto pogrdno nazivaju ekstremistima/kinjama.
Ukoliko se demokratsko formiranje javnog mnjenja
i procesa pregovora standardizuje na ovakav naËin,
onemoguÊena je svaka promena i vaæne naËelne diskusije, istovremeno se teæi tome da se nemaËka demokratija jednom zauvek definiπe. Onaj koji je definisao formulu ekstremizma zamiπlja demokratiju kao
nepromenjivu tj. statiËnu tvorevinu.
„Istinski“ ekstremista
»esto se borba protiv ekstremizma opravdava time
πto su se deπavanja poput onih u Vajmarskoj Republici mogla spreËiti, jer su, na kraju krajeva, ona dovela
do uzdizanja nacionalsocijalizma i Drugog svetskog
rata. Tvrdi se da je vajmarska demokratija bila previπe
tolerantna, te su je zato lako uniπtili ekstremisti/kinje
sa levice, tj. komunisti/kinje i sa desnice, tj. nacionalsocijalisti/kinje.
Ipak, opπte je poznato da su 1933. godine Hitlera
za kancelara izabrali liberali i konzervativci. KomunistiËka partija je uskoro potom zabranjena, a njeni Ëlanovi su progonjeni, isto kao i socijaldemokrate. Stoga
je jednostavno pogreπno tvrditi da su Vajmarsku Republiku rasparËali levi i desni ekstremisti. Nju su uniπtili nacionalsocijalisti/kinje, koje je ogroman deo graansko-liberalnog tabora i privredne elite - takozvane
srednje klase - podræao. Sa istorijskog stanoviπta je dakle krajnje diskutabilno kada se princip „istinske demokratije“ uzima kao jedini pravi πtit od ekstremista/kinja sa desna i leva. Upravo ovim argumentom se
osnovna demokratska i graanska prava za kritiËki
nastrojenu levicu, kao πto je pravo na okupljanje,
ograniËavaju ili Ëak ukidaju. Ti koji govore o ekstremistima/kinjama, trpaju leviËarske kritiËare, koji se bave
Saveznom Republikom NemaËkom kao autoritarnom
tvorevinom i prouËavanjem nacistiËkog vremena i holokausta, angaæovane antifaπiste/kinje u isti koπ sa nasilnim neonacistima, istoriËarima koji poriËu istorijske
Ëinjenice i poπtovaocima lika i dela Adolfa Hitlera.
Kako je pojam ekstremizma dospeo u javnu debatu
i odakle potiËe?
Do poËetka sedamdesetih godina su teorije totalitarizma, koje se mogu smatrati preteËom teorije ekstremizma imale izuzetan uticaj na javnom mnjenje. Pojam ekstremizma se pojavio tek sedamdesetih i to u
upotrebi dræavne Sluæbe za zaπtitu ustavnog poretka,
a samim tim i u politici, i druπtvu uopπte. Ova sluæba
je do 1973. pratila i aktivno se borila protiv „radikala“.
Termin „radikal“ se u nekim svojim znaËenjima posmatra kao pozitivan, jer opisuje osobe ili grupe koje se
ne svrstavaju meu opasne za ustavni poredak. Mnogi ljudi su tokom sedamdesetih godina dobili zabranu

77
rada ili otkaz iz dræavnih sluæbi zbog svojih leviËarskih
ubeenja ili angaæovanja, uz pomoÊ Dekreta o radikalizmu. Nakon nekoliko godina je, pod uticajem nauËnika/ca bliskih sluæbama bezbednosti, pojam prouËavanja ekstremizma otvorio novo poglavlje u politiËkim
naukama.
Kada se danas pominje ekstremizam, ne radi se o
jasno oiviËenom pravnom pojmu, kakav se moæe sresti tokom sudskih procesa. Oni koji o njemu govore ili
nameÊu vlastima svoje miπljenje o temi, sami definiπu
koga i kakve sadræaje bi trebalo svrstati meu ekstremistiËke. Neupitnu moÊ tumaËenja imaju pre svih dræavne sluæbe - uostalom, zar nije u njihovim izveπtajima
jasno izlistano ko je neprijatelj demokratije? Sluæba za
zaπtitu ustavnog poretka nije nauËni institut, veÊ tajna
sluæba, koja se vrlo malo kontroliπe i protiv koje se pogoeni samo uzalud mogu upustiti u duge i skupe
sudske procese.
Ko se ne uklapa, biÊe primoran da se prilagodi
Konkretne posledice principa „istinske demokratije“
i πeme po kojoj se odreuje ko je ekstremista su apsurdne i opasne po demokratiju.
Samovoljne definicije i izjednaËavanje teænji, koje se
posmatraju kao levica, desnica ili „centar“ druπtva, vode izjednaËavanju antifaπistiËkih grupa sa neonacistiËkim organizacijama. Tako se i partije kao πto je Levica
(Die Linke) izjednaËavaju sa Nacionaldemokratskom
partijom NemaËke (NPD), s obzirom na to da su obe
obeleæene kao ekstremistiËke. Situacija postaje joπ
Ëudnija, kada vodeÊi nauËnici/ce pokuπavaju da nauËnim putem NPD proglase „tvrdim“ ekstremizmom,
dok Levici daju epitet blagog, ili bolje reËeno mekog
ekstremizma: poπto se njihova πema viπe puta pokazala kao nenauËna, promaπena i neupotrebljiva, neke
stvari se jednostavno doteraju: ko se ne uklapa, biÊe
primoran da se prilagodi.
Kritika pojma ekstremizma postala je prisutnija posle stupanja crno-æute koalicije na vlast na Ëelu sa An gelom Merkel, posebno kada se radi o samoj klauzuli
o ekstremizmu. Sve inicijative i udruæenja, koje primaju novËana sredstva od dræave za jaËanje demokratije
i protiv nacista, dobile su pomenutu klauzulu na potpis.
Kritika ovakve politike posebno se odnosi na drugi
deo klauzule u kojem se od inicijativa zahteva da provere u kolikoj meri su svi njihovi partneri verni ustavnom poretku.
Ipak, ne treba zaboraviti ni prvi deo u kojem se od
inicijativa zahteva da javno priznaju liberalno-demokratski princip ureenja. Na ovaj naËin se viπegodiπnji
rad organizacija stavlja pod znak pitanja i u njega se
sumnja da je protivustavan ili da pruæa podrπku neprijateljima ustavnog poretka. Ko na osnovu svojih demokratskih prava preispituje, kritikuje ili odbije da potpiπe klauzulu, ne samo da postaje sumnjiv, veÊ dovodi u opasnost dalje finansiranje svoje organizacije.
Ovom otvorenom ucenom od strane vlasti, ili konkretnije Ministarstva za porodicu, starije osobe, mlade i
æene na Ëelu sa ministarkom Kristinom ©reder, pomenute inicijative i organizacije su primorane na da pot-

78
piπu neπto πto nije u skladu sa demokratskom kulturom diskusije i fundamentalnim demokratskim vrednostima. Upravo na ovaj naËin æeljena slika o ekstremizmu dospeva u javnost.
Velika veÊina inicijativa koja prima sredstva na pomenuti naËin se pokorila, jer bi inaËe njihov rad bio
trajno prekinut. Mnogi, pak, nisu ni svesni koliko je
ovakvo postupanje vlasti problematiËno. Potpisivanje
klauzule za njih ne predstavlja nikakav problem. Klauzula o ekstremizmu ne pogaa samo organizacije koje su na dræavnom budæetu. Trebalo bi takoe pomenuti:
- leviËarske novinare/ke i zaposlene u medijima,
- osobe koje se bave politiËkim obrazovanjem i mladima, a deluju nezavisno od organizacija,
- graanske inicijative i udruæenja graana,
- samoorganizovane socijalno-kulturne centre,
- organizacije sa dugogodiπnjom tradicijom, poput
Udruæenje prognanih tokom nacistiËkog reæima Savez antifaπista i antifaπistkinja,
- delove partije Levica, ukljuËujuÊi πefa frakcije u pokrajinskom parlamentu u Tiringiji Boda Rameloa,
- mnogobrojne antifaπistiËke ustanove za obrazovanje, arhive, novine, kao i antifa organizacije.
Ovakva politika daje zamah kriminalizaciji onih koji
kritikuju LDPU, „istinsku demokratiju“ kao princip, ili
druπtvo kao celinu. Na isti naËin jednostavan otpor nacistima postaje predmet laæi i kleveta. Organizatori i
uËesnici na akcijama protiv neonacistiËkih marπeva
postaju leviËarski ekstremisti ili neprijatelji ustavnog
poretka. Ovaj haos sve viπe liËi na pokuπaj oduzimanja
legitimnosti Ëitavom protestu.
U konceptu ekstremizma jako bitnu ulogu igra suprotna slika od ekstremista koju bi trebalo da
predstavlja „zdrav srednji sloj druπtva“. Time πto se neprestano insistira na ekstremizmu sa leva i desna od
centra druπtva, postojanje neonacistiËkog naËina razmiπljanja, mizantropske ideologije nalazi svoje uporiπte upravo u tom hvaljenom malograanskom srednjem sloju. Upravo tu dominiraju seksistiËki, rasistiËki
ili antisemitski pogledi na svet, dok se neonacizam prikazuje bezazleniji nego πto jeste ili Ëak pripisuje „obiËnom“ nacionalizmu. Izjave bivπeg Ëlana upravnog odbora Savezne banke i nekadaπnjeg sekretara za finansije grada Berlina Tila Zaracina 3 najbolje pokazuju koliko je „srednji sloj“ po svojim stavovima opasno sliËan
neonacistiËkom NPD-u. Zaracin je oberuËke prihvatio
liberalno-demokratski princip ureenja, kao πto je
prihvatio i anticivilizacijske i rasistiËke stavove.
Razmiπljanje u okviru „ekstrema“ promenilo je i politiku prema rasistiËkim zakonima i ograniËavajuÊu,
agresivnu politiku dræave u samoj zemlji: primer za to
su izbeglice, azilanti i doseljenici. Isto vaæi i za spoljnu
politiku, kada se radi o uËeπÊu nemaËke vojske u operacijama u inostranstvu, obezbeivanju sirovina u Ëitavom svetu zbog kapitalistiËkih interesa ili neprimanju
izbeglica iz ratom pogoenih podruËja.
©ta Ëiniti?
Kritika koja æeli da prodre dublje od povrπine mora
principijelno odbiti pojam ekstremizma. Sinonimima
kao πto je „ekstremna desnica“ zadræava se osnov

Svijet u 21. stoljeÊu
prihvatanja termina ekstremizam - odnosno da se ovde radi o spoljaπnjim ivicama jednog prihvatljivog srednjeg sloja u druπtvu.
Trenutne diskusije o uslovima finansiranja organizacija od strane Ministarstva za porodicu, pokazuju koliko je problematiËna zavisnost civilno-druπtvenog angaæmana od dræavnog novca. »ak i ako se prividno Ëini da mnoge inicijative, posebno u oblasti politiËkog
obrazovanja agituju nezavisno od dræave, ipak su delimiËno zavisne od dræavnog budæeta. Dakle bilo bi dobro razmisliti o uslovima i osnovama politiËkog angaæmana, kako bi se moglo osloboditi dræavnih stega i slobodno delovati. Samo, to i nije tako jednostavno kako
zvuËi. Postoje i oni koji smatraju da dræava ima obavezu da omoguÊi i osigura nezavisno sprovoenje demokratskih procesa koji nisu pod njenom kontrolom.
Isto vaæi i za zauzimanje pozicije u debati oko adekvatnog ophoenja prema LDPU-u. Nebitno je kako se
neko pozicionira prema ovom principu, ne bi smelo
doÊi do ograniËavanja ili spreËavanja izraæavanja miπljenja ili stavova, zato πto je neko unapred primoran na
priznavanje pomenutog principa. Razmena miπljenja
mora se odvijati u okviru demokratske, politiËke polemike u Ëitavom druπtvu.
PolitiËki angaæovanim demokratama preostaje jedino da ni pod kojim okolnostima ne prihvate pojam
ekstremizam. Svaka kritika i svako ko se usprotivi pomenutoj πemi stoga mora dobiti podrπku. Istovremeno se mora stati na put neprestanom ponavljaju ovog
termina, kao i Ëitavom obrascu miπljenja - Ëak i kod
onih koji ga kritikuju - kako se isti ne bi toliko duboko
urezao u svest, i jednom postao, kako to kaæe kancelarka Merkel, bez alternative.
ReËnik pojmova
Liberalno-demokratski princip ureenja predstavlja
suπtinu demokratije u Saveznoj Republici NemaËkoj.
Definisan je 1952. od strane Saveznog ustavnog suda. U njega spadaju ljudska prava, pravo na opoziciono delovanje, jednake πanse za sve politiËke partije,
nezavisno sudstvo, viπepartijski sistem, zakonitost izvrπne vlasti, odgovornost vlasti, podela vlasti i suverenost naroda. Dakle, on se ne sme pomeπati sa ustavom, veÊ naglaπava nepromenljive vrednosti i pravila
nemaËkog ustava. Pojedine taËke LDPU-a jesu predmet tumaËenja i diskusija ne samo meu pravnicima/cama, veÊ i meu politiËarima/kama, i drugima.
Naime, ako vlast ili dve treÊine skupπtine odluËi, ova,
inaËe sama bit ustava, itekako se moæe promeniti.
O ekstremizmu se moæe govoriti na tri nivoa koja su
meusobno povezana: na nauËnom, zvaniËnom ili
svakodnevnom. ZvaniËne institucije i nauËnici tvrde da
su osobe ili grupacije ekstremistiËke kada se protive
LDPU-u. Ipak, vlasti, ali i nauËnici, ne tako retko ne
znaju da obrazloæe zaπto se neπto karakteriπe kao ekstremizam, a neπto ne. U svakodnevnom diskursu, posebno u medijima nema jasnih definicija. »esto su kao
ekstremisti æigosani svi oni koji zastupaju radikalne politiËke ili religiozne stavove ili su skloni nasilniËkom ponaπanju.

Svijet u 21. stoljeÊu
Dekret o radikalizmu je bio odluka πefa savezne dræave i kancelara Vilija Branta iz 1972. godine. Njime je
propisano da je „vernost ustavnom poretku“ preduslov
za posao u dræavnoj sluæbi. U dekretu je obrazloæeno
da Ëlanstvo u protivustavnoj organizaciji ili sumnja u
povezanost sa istim potvruje nevernost ustavnom poretku i da je odbijanje osobe za rad u sluæbi tada opravdano. Dekret je posebno imao za cilj napad na KomunistiËku partiju i leviËarske inicijative svih profila.
KP NemaËke
KomunistiËka partija NemaËke zabranjena je u Saveznoj Republici NemaËkoj kao druga partija po redu
1956. odlukom Saveznog ustavnog suda. Sud je svoju odluku obrazloæio svojom interpretacijom marksistiËko-lenjinistiËkih tekstova. Tako je sudija njihovo
prihvatanje marksizma i lenjinizma protumaËio kao
nespojive sa liberalno-demokratskim principom ureenja, jer je u njima opisano uspostavljanje socijalistiËkokomunistiËkog druπtva kao utopije koja se moæe postiÊi jedino proleterskom revolucijom i diktaturom proletarijata. Iako se tadaπnja presuda posmatra kao posledica Hladnog rata i samim tim vrlo opreËna, zabrana nikada nije ukinuta. Posledice ove zabrane bile su
masovne: Ëitave organizacije i strukture partije, kao i
kancelarije, novine, zabranjene su ili zatvorene. Ni
druge promarksistiËke organizacije nisu poπteene
ovih represivnih mera, dok su komunistkinje i komunisti - sa ili bez partijske knjiæice - kriminalizovani raznim presudama i zabranama rada. Tako se procenjuje
da je izmeu 1956. i 1968. voeno od 125 do 150 hiljada istraænih postupaka, 7 do 10 hiljada ljudi je osueno, a preko 200 organizacija je zabranjeno.
Zabrana SocijalistiËke partije rajha
SocijalistiËka partija rajha bila je otvoreno nacionalsocijalistiËka partija u Saveznoj Republici NemaËkoj.
Bila je prva partija u SR NemaËkoj, koja je zabranjena
1952. godine. Nadleæni Ustavni sud obrazloæio je presudu izmeu ostalog i time, πto je SPR nastavila tradiciju Hitlerove NacionalsocijalistiËke radniËke partije i
predstavljala se (delimiËno) kao njegova naslednica.
Seksizam
Pod seksizmom se podrazumeva naglaπavanje, pojaËavanje i vrednovanje stvarnih i navodnih razlika izmeu polova. Seksizam, dakle, dodeljuje æenama i muπkarcima razliËita prava i obaveze i pripisuje im da su
potpuno razliËiti. Pri tom se „æenski pridevi“ obiËno
posmatraju u negativnom, a muπki u pozitivnom kontekstu i odobravaju. U seksistiËkom naËinu razmiπljanja
æene imaju „humanu“ crtu i oseÊaj za porodiËne vrednosti, dok su muπkarci naklonjeni tehnici. Pojedinci koji odstupaju od ovog πablonskog razmiπljanja, promatraju se kao „nenormalni“ i o njima se diskutuje.
SeksistiËke kvalifikacije i naËin ponaπanja proæimaju
Ëitavo druπtvo i manifestuju se na svakodnevnom nivou u liËnim osobinama (æenske: slaba, neæna, iracionalna, prirodna i muπke: jak, racionalan, prodoran), ali
i ekonomskoj nejednakosti (æene najËeπÊe zarauju
manje nego muπkarci).

79
Vajmarska Republika
Demokratija u nekadaπnjem NemaËkom rajhu od
perioda Novembarske revolucije 1918/19. godine do
priznanja Adolfa Hitlera za kancelara u januaru 1933.
oznaËava se kao Vajmarska Republika. Ime potiËe od
grada Vajmar, gde se nakon revolucije u Berlinu sastajala skupπtina koja je izglasala ustav. Propast Vajmarske Republike i Hitlerovo preuzimanje vlasti oznaËavaju poËetak Hitlerovog faπizma u NemaËkoj.
Teorije o totalitarizmu bile su, izmeu ostalog, sastavni deo antikomunistiËke spoljnje i unutraπnje politike SR NemaËke i Ëitavog zapadnog sveta u posleratnom periodu. Osnova argumentacije je bila da se nacionalsocijalizmu i staljinizmu Sovjetskog Saveza na
Ëelu sa Josifom Staljinom, (koji je opet Ëesto radi vrlo
upitnog pojednostavljivanja obeleæavan kao komunizam) treba suprotstaviti, zaklinjuÊi se u opasnost koja
sa istoka vreba zapadnonemaËko druπtvo. U okviru
ovih teorija su izjednaËene dve nemaËke diktature: nacionalsocijalizam i sistem NemaËke Demokratske Republike. Pojam teorije totalitarizma se Ëesto koristi u
vezi sa radom Hane Arent „Poreklo i elementi totalitarne vladavine“. Teorijsko uporiπte za teorije ekstremizma nalaze se npr. u Institutu Hana Arent za izuËavanje totalitarizma. Vrlo je sporno da li bi se sama Hana Arent sloæila sa ovakvim koriπÊenjem svojih ideja.
Izjava o ekstremizmu
Izjava koju moraju da potpiπu sve inicijative koje primaju novËanu pomoÊ dræave u okviru „AntiekstremistiËkog programa“, bez obzira da li se radi o savetovaliπtima za ærtve nasilja, pokretnim timovima za pomoÊ
ili malim, lokalnim inicijativama, glasi:
„Ovim potvrujemo:
- da priznajemo liberalno-demokratski princip ureenja
SR NemaËke i
- da Êemo se posvetiti radu koji je u skladu sa Ustavom.
Kao primaoci novËanih sredstava moramo se pobrinuti da Êe, koliko nam moguÊnosti dozvoljavaju (izvori, kontakti sa drugim organizacijama, preporuke, godiπnji izveπtaj Savezne sluæbe za zaπtitu ustavnog poretka itd.) i na sopstvenu odgovornost sve organizacije, referenti koje izaberemo kao saradnike takoe raditi u skladu sa Ustavom. Svesni smo da ni u kom sluËaju ne smemo pruæati podrπku ekstremistiËkim strukturama u materijalnim ili nematerijalnim sredstvima.“

Prijevod s njemaËkog: Jovana IvanoviÊ
Lektura: Sava KuzmanoviÊ
Korektura: Petar AtanackoviÊ
Burschel Friedrich je povjesniËar i politolog,
radi kao slobodni novinar i urednik u Münchenu i Berlinu.
1 Ukratko o ekstremizmu je prevod broπure Auf ein Wort: Extremismus, Ëiji su autori S. Feuester, S. Lang, K. Stützel, L. Denk, C.
Fobian i F. Burschel, koji je ujedno i urednik izdanja. Prevod broπure objavljujemo sa dozvolom urednika.
2 U pitanju je nemaËka sluæba dræavne bezbednosti.
3 Tilo Zaracin (Thilo Sarazzin) je bankar i socijaldemokratski politiËar, autor rasistiËkog pamfleta ”Deutschland schafft sich ab“
(NemaËka se ukida), koji je preko noÊi postao javna liËnost, a
njegova publikacija je 2010/2011 predstavljala jednu od najprodavanijih knjiga u NemaËkoj.

80

Evropska demokratska ljevica

‘’Nisam izabran da sprovodim privatizaciju i kapitalistima guram novac u dæep. To
je ipak ono πto, objektivno, radi ova vlada sa upornoπÊu za koju dobija nagradu
u anketama o javnom mnjenju’’.
Honore Daumier,
Gargantua,
litografija, 1831.,
Bibliotheque
Nationale de
France, Pariz

Fransoa Miteran

SocijalistiËke magle i vidici:

Istorijsko zalee, aktuelno
stanje i potencijal za strukturnu
transformaciju u Francuskoj
Ivica MladenoviÊ
Uvod
Francuska je 6.maja 2012.godine dobila novog, drugog u istoriji Pete Republike, socijalistiËkog predsednika.
S obzirom na civilizacijsku ulogu Francuske, njenu odgovornost u danaπnjoj Evropi, moÊ predsednika Republike
u politiËkoj konstrukciji ove velike dræave i politiËki, moæemo reÊi, presedan u vidu leviËarskog predsednika — levica, naime, generalno, vrlo retko dolazi na vlast u Francuskoj, tako da takvim dogaajima Francuzi pomalo megalomanski uvek pripisuju istorijski znaËaj i znaËenje) —
i njegovih relativno radikalnih obeÊanja u predizbornoj
kampanji, intelektualno i istraæivaËki je izazovno baviti se
danas savremenom Francuskom i njenom potencijalnom ulogom u transformaciji Evrope.
Da li Francuska joπ uvek sanja svoj jakobinski san? Kako je roena levica i koji su njeni istorijski odnosi sa francuskim revolucijama? Kako definisati tu levicu u odnosu
prema socijalizmu, radniËkom pokretu i identitetskim i
ekoloπkim pitanjima? Koje su njene najrelevantnije struje i evolucije u XIX i XX veku? Koji su slavni periodi ukorenjivanja socijalizma u francuskom druπtvu, njegova
dostignuÊa ali i glavne protivureËnosti? Da li postoje spe-

cifiËnosti francuskog socijalizma i da li se francuska socijaldemokratska partija, Parti socialiste, i danas moæe
smatrati levicom? Kakva je politiËka i ideoloπka orijentacija novog francuskog predsednika i πta moæemo da
oËekujemo od njegovog predsednikovanja dræavom u
narednih pet godina? Kojim izazovima i poteπkoÊama je
suprotstavljena danas levica, u kontekstu dolaska na
vlast i u odnosu prema transnacionalnom finansijskom
kapitalizmu? Sve su to pitanja na koja Êemo pokuπati da
u osnovnim crtama damo odgovor, ili bar da otkrijemo
elemente koji bi nam pomogli da u vremenu koje dolazi potraæimo odgovore.
Francuska, kultura radikalnih zahteva i mesto
roenja i postojanosti levice
Kada je 1931.godine monarhistiËki novinar Bo de
Lomni ponudio javnosti upitnik pod naslovom ‘’Qu’appelez-vous droite et gauche’’, Ëuveni francuski radikalski
filozof Alan je odgovorio aforizmom: ‘’Kada me neko pita da li podela izmeu partija levice i partija desnice, izmeu ljudi levice i ljudi desnice i dalje imao smisao, prva
misao koja mi pada na pamet jeste da osoba koja mi
postavlja to pitanje zasigurno nije Ëovek levice’’. Uistinu,
kategorije levice i desnice u Francuskoj, gde je ova pros-

Evropska demokratska ljevica
torna podela politiËkog æivota nominalno i nastala kao
proizvod velike Francuske revolucije 1789.godine, i dalje
prodorno meandriraju ikonografiju politiËkog, ekonomskog, druπtvenog i kulturnog horizonta. To je bilo i viπe
nego uoËljivo ne samo tokom poslednje politiËke kampanje — uporeivanjem ponuenih programa levih i desnih kandidata i politiËkih partija — uoËi predsedniËkih i
parlamentarnih izbora, nego i posmatranjem impozantne proslave ovogodiπnjeg Prvog maja i narodnog slavlja
nakon objave zvaniËnih rezultata predsedniËkih izbora
na trgu Bastilja i na ulicama Pariza. Postojanje i permanentnost ovog rascepa nastavljaju da dubinski intrigiraju domaÊe i strane analitiËare druπtvenih zbivanja u ovoj
zemlji koja ‘’joπ uvek sanja jakobinski san o jednakosti’’
(Volerstin), slobodi i bratstvu.
Levica i desnica u Francuskoj definitivno imaju teæinu i
vaænost na simboliËkom planu, za razliku od veÊeg dela
Evrope koji danas, i u tom idejnom polju, æivi svoj postideoloπki i postistorijski konsenzus. Francuska levica je
naslednica duge i teπke borbe protiv feudalizma, monarhizma, aristokratije i crkve, do 1878.godine, a onda i borbe za republikansko ureenje, sekularnost, graanska
prava, politiËku demokratiju, pravo svih na rad i druga socijalna prava, otpor faπizmu itd. ZajedniËko uËeπÊe u svim
ovim socijalnim borbama je trajno odredilo kolektivni leviËarski identitet. Povezanost mnogobrojnih leviËarskih
familija kroz taj zajedniËki kulturni identitet predstavlja
snaænu emotivnu snagu koja ima svoje praktiËne implikacije u politiËkom kontekstu ovdaπnjeg druπtva.
Stvaranje suprotstavljenih mreæa desnice i levice se naroËito kristalizuje u periodu izmeu 1880.godine i
1914.godine. Radi se o epohi u kojoj su pitanja republike, prava na obrazovanje, sekularnosti idr. odreivala tada aktuelne politiËke izazove. Crkva, na primer, u tom
periodu, odbacuje republiku, pravo na πkolovanje æenske dece, pravo na odmor uËenicima, kao i pravo na
graanskost1 za ne-katolike. Crkvena utvrenja, naime,
odluËno brane desniËarski monopol iz sela u selo. PolitiËki rascep desnice i levice se u ovoj epohi reflektuje i
kroz geografiju glasova, gde stari republikanski feudi i
jakobinska utvrenja iz revolucije glasaju u mnogo veÊoj
meri za levicu.
Takoe, u pomenutom formativnom periodu izmeu
1880.godine i 1914.godine, radniËki pokret se ubrzano
konstituiπe i povezuje sa levicom, tako da le Pas de Calais, le Nord, la région de Saint Etienne, Saint Nazaire
itd. postaju crveni bastioni. Levica korespondira socijalnoj stvarnosti, radniËkoj i narodnoj, dok se desnica oslanja viπe na gazde i na nezavisne sitnoburæoaske profesije. U pariskom regionu, na primer, 20-ti ‘’narodni arondisman/opπtina’’ glasa viπe za levicu, dok u 16-tom, buræoaskom, desnica ima apsolutnu hegemoniju. I tako
decenijama unazad, ukljuËujuÊi i poslednje predsedniËke
i parlamentarne izbore. Isti zakljuËak intencije glasanja
za levicu, u radniËkim i narodnim sredinama, moæe da
se generalno potvrdi ukoliko krenemo da analiziramo
grad po grad, pa i svako posebno biraËko mesto u dræavi. Naravno, socijalni rascep danas igra mnogo vaæniju
ulogu u individualnom i grupnom politiËkom pozicioniranju levo — desno, nego republikansko — istorijske tradicije pojedinih regiona.

81
Kao πto Êemo videti kasnije, u drugom delu ovog rada,
levica se ponovo raa, oæivljava i jaËa kroz participaciju u
velikim socijalnim bitkama. Pokret otpora a zatim i Osloboenje su, na primer, omoguÊili levici dodatno legitimisanje u narodnim i intelektualnim sredinama, a francuskim komunistima i hegemoniju na levici duæu od tri posleratne decenije. Takoe, priroda francuskog maja ‘68 i
socijalnih mobilizacija koje su ga pratile (prava æena, odbrana æivotne sredine, univerzalizam, graanskost, seksualna sloboda, istraæivanje sreÊe, integracija imigranata
itd.) su usmerili levicu prema pitanjima vrednosti, tj. etici
druπtva. Ove vrednosti nisu nuæno odvajale levicu od socijalnog terena i stare socijalne baze, kako se to tumaËi
u pojedinim staroleviËarskim klasnocentriËnim krugovima. Naprotiv, za veliki deo socijalistiËkih/socijaldemokratskih, komunistiËkih i progresivnih snaga, one su i ranije
bile neizostavni deo njihovih klasnih borbi. Kao πto su to
potvrdila brojna socioloπka istraæivanja, opozicija levica —
desnica u Francuskoj u danaπnjem kontekstu, na nivou
druπtva, osenËava rascep izmeu, sa jedne strane, liberalnih mantri ekonomskog liberalizma, i sa druge, podræavaoce regulisanog druπtva, druπtva koje poπtuje socijalna
i politiËka prava, protivi se ekonomskom liberalizmu i u isto vreme postavlja pitanje kako socijalnih i klasnih antagonizama, tako i opozicija u smislu vrednosnih okvira u
politiËkim i kulturnim projektima.
Rascep na levicu i desnicu veÊ 200 godina izaziva polemike u Francuskoj, ne samo po pitanju forme, veÊ i u
svojoj oπtrini. Pokuπaji da se on deplasira ‘’modernizmom’’, ‘’ekstremizmima’’ i drugim relativizacijama, eksplodirali su naroËito tokom poslednje dve decenije, pogotovu nakon uruπavanja sistema real — komunizma na
Istoku. Na pitanje kako se samoodreuju danas na osi
levo — desno, Ëak 69% od 95% graanki i graana
Francuske samosvesno pozicionira sebe na levici ili desnici u relevantnijim istraæivanjima. Koje su kljuËne taËke
razdvajanja koje odreuju tu subjektivnu klasifikaciju na
desnicu i levicu danas? Nekoliko studija je pokazalo recimo da socijalna pripadnost i, odreenoj meri, odnos
prema religiji nastavljaju da strukturiπu politiËko ponaπanje pojedinaca. ©to se tiËe stavova u politiËkim debatama, Kolet Ismal, direktorka CEVIPOF, konstatuje velike
razlike u, pre svega, Ëetri stava:
1. Za aktivnu ulogu dræave, se zalaæe: 93% glasaËa komunista, 59% glasaËa socijalista, 45% glasaËa ekologista, 40% glasaËa centrista, 34% glasaËa degolista
2. Garantovana socijalna prava od strane dræave podræava: 89% komunistiËkih glasaËa, 66% glasaËa
socijalista, 57% glasaËa ekologista, 42% glasaËa
centrista i 34% glasaËa degolista
3. Za kulturnu i socijalnu otvorenost pledira: 56% glasaËa komunista, 59% glasaËa socijalista, 60% glasaËa ekologista, 43% glasaËa centrista i 36% glasaËa
degolista
4. Manje ili viπe ksenofobno dræanje se moæe primetiti
kod: 48% glasaËa komunista, 48% glasaËa socijalista, 61% glasaËa ekologista, 68% glasaËa centrista,
80% glasaËa degolista i 98% glasaËa ekstremno
desnog Nacionalnog fronta
Razlike izmeu desnice i levice su takoe veoma jas-

82
ne kada se radi o davanju pozitivnog ili negativnog znaËenja reËima sekularnost, πtrajk, nacionalizacija, militarizam, nacioanlizam, ksenofobija, kolonijalizam itd. Jedan
drugi stav takoe produbljuje razdor izmeu ljudi levice
i desnice. U francuskom kontekstu, on je izrazito aktuelan poslednjih decenija sa naglim poveÊanjem broja imigranata iz bivπih kolonija. U pitanju je svakako razumevanje ‘’pitanja bezbednosti’’. GlasaËima desnice je to
jedno od prioritetnijih pitanja i masovno se izjaπnjavaju
‘’za punu bezbednost’’ koja podrazumeva snaænu druπtvenu ulogu sigurnosnih snaga vojske i policije, dok je
kod ljudi levice u najveÊoj meri prepoznat korelativan
odnos izmeu socijalnih teπkoÊa — siromaπtva, beznaa
i etniËkih i rasnih iskljuËivanja, pre svega — i ‘’bezbednosti’’. Rezultati brojnih socijalnih istraæivanja o ovoj problematici nam, dakle, pokazuju da relativno stabilan politiËki rascep partija desnice i levice i druπtveni rascep ljudi
desnice i ljudi levice preseca opoziciju izmeu, treba to
jasno reÊi, nehomogenih grupa nazadnih reakcionara
i/ili konzervativaca i progresivnih humanista.
Levica i jedinstvo: istorijsko iskustvo leviËarskih
koalicija i odnos politiËke levice sa civilnim
druπtvom i socijalnim pokretima
Poslednjih deset godina vlasti desnice, tokom svake
predizborne kampanje ili sindikalnog protesta zbog slabljenja socijalne dræave u korist finansijskog kapitala, na
ulicama najveÊih gradova je hiljade i hiljade graanki i
graana Republike, iz dana u dan, zahtevalo ruπenje
desnice, uz dve odluËne i jasne poruke: levica i jedinstvo.
Iako ovaj zahtev nije ogolio kontradikcije i antagonizme,
on u velikoj meri reflektuje francusku stvarnost i Ëinjenicu da je francuska levica igrala istorijsku ulogu samo onda kada je bila ujedinjena u istom frontu.
Negativni aspekti levice na vlasti u drugoj polovini
1980-ih godina, pa i u nekim prethodnim i naknadnim
periodima, donose razoËarenje, posebno u krajevima
dominantno naseljenim ljudima koji æive od svoga rada
i koji najviπe pate u svojim svakodnevnim æivotima. Kao
i u ostalim evropskim dræavama, ove kategorije stanovniπtva nisu imune na identitetsku i partikularistiËku demagogiju ekstremne desnice. Meutim, najveÊi broj æena i muπkaraca levice dræi da ne postoji druga moguÊa
strategija za oËuvanje socijalnih dostignuÊa i javnog servisa pred pretnjom liberalne pseudoglobalizacije, nego
πto je to unija politiËkih i druπtvenih levica. Oni okrutno
kaænjavaju na marginalizam sve one delove levice koji
zauzimaju tvrde sektaπke pozicije, kao i socijalistiËku i
komunistiËku levicu kada iste vode antidruπtvenu politiku. Takoe, graanke i graani koji dele leviËarske vrednosti shvataju vaænost direktnih socijalnih borbi, ali i njihovih limita ukoliko ne postoje izborne politiËke alternative desnici i liberalizmu. U tom smislu, korisno je, na
ovom mestu, prisetiti se socijalnih borbi i slavnih koalicija izmeu politiËkih levica meusobno, kao i njih posebno sa progresivnijim neleviËarskim snagama, druπtvenim
pokretima i delovima civilnog druπtva, koje su najzasluænije za kovanje francuske demokratije i socijalne dræave.
Graanke i graani Francuske su, u manjoj ili veÊoj meri, i danas uæiovaoci tih grandioznih tekovina francuske
politiËke levice, radniËkog i drugih socijalnih pokreta.

Evropska demokratska ljevica
Od 1899. do 1902. godine Vlada Valdek-Ruso u
“odbrani Republike”
Krajem XIX i poËetkom XX veka dolazi do jaËanja
veoma konzervativnih, pa Ëak i faπistiËkih politiËkih struja (Francuska akcija, recimo). Afera Drajfus se, dakle,
mora analizirati u tom kontekstu militaristiËke, nacionalistiËke i antisemitske desnice, Ëvrsto ukorenjene u masi.
Buræoaska levica (alijansa demokratskih republikanaca,
radikala i dela socijalista) se ujedinjuje u parlamentu kao
reakcija na ovo jaËanje antirepublikanske desnice. Meutim, umesto parlamentarne pomoÊi koju su socijalisti u
ovim veoma kritiËnim vremenima trebali da pruæe desno-republikanskoj Vladi, oko Ëega je meu leviËarima
postojao konsenzus, naknadno je iskrslo pitanje o stupanju socijaliste Milerana u buræoaski kabinet. To je ujedno prvi veliki skandal na levici i dogaaj koji je prema jednima oznaËavao nemoÊ buræoazije i impozantnu snagu
socijalistiËkog pokreta, a prema drugima izdaju klasnih
pozicija dotiËnog socijaliste i gupe koja je podræavala taj
Ëin. Pitanje o uËeπÊu socijaliste u buræoaskoj vladi je Ëak
dospelo na dnevni red kongresa Druge internacionale u
Parizu 1900. godine. Kongres je pretresao ovo pitanje u
naËelu, bez obzira na francuske prilike, i doneo odluku,
uz podrπku ogromne veÊine delegata, po kojoj stupanje
socijaliste u buræoaski kabinet nije protivno socijalistiËkim principima, te da je ono prema tome pitanje taktike, ali da se nikada ne sme ulaziti u takvu avanturu bez
znanja i odobrenja partije.
Dakle, iz principijelnog uverenja da su πire politiËke
slobode neophodan uslov jaËanja radniËkog pokreta i πirenja socijalistiËke misli u zemlji, socijalisti su se zaloæili za
odbranu Republike i politiËkih sloboda time πto su pomagali vladu koja je radila na tome. S obzirom na Ëinjenicu da je armija predstavljala ozbiljnu pretnju za republikanske institucije, Vlada Valdek-Ruso je preduzela efikasne mere kako bi zaustavila antirepublikansku i antisemitski obojenu epidemiju meu viπim oficirima. Svesna prirode opasnosti za dostignuti nivo demokratije od
strane organizacija desnice (Liga patriota, Mladi monarhisti i Liga antisemita), ova vlada je uhapsila njihove
voe veÊ 12. avgusta 1899. godine. Takoe, s obzirom
na to da je crkva percipirana kao institucija koja suπtinski seje seme smrti koje se zove klerikalizam, monarhistiËki tradicionalizam i antisemitizam, ova vlada stvara sistem autorizacije kongregacija i kontrole.
U isto vreme, na socijalnom planu, progres realizovan
od strane vlade, pod pritiskom socijalista, uglavnom je
ograniËen na sledeÊe stvari:
• Dekreti iz avgusta 1899. godine fiksiraju jedan siguran broj socijalnih normi u okviru javnog træiπta;
• PreduzeÊima, pogotovo onima u sektoru javnih poslova, nameÊe se poπtovanje minimalnih uslova rada
(duæina posla, plate, odmor itd.):
• Prvog septembra 1899. godine dolazi do ulaska
predstavnika radnika u Viπi savet rada;
• Tzv. ‘’zakon Mileran’’, donesen 30. septembra
1899. godine, odnosi se na regulisanje rada æena i
dece, ali i na smanjenje duæine radnog dana za sve
(11 sati na dan, dok je bilo predvieno da se u roku od Ëetiri godine radni dan smanji na deset sati);
• SuoËena sa talasom πtrajkova, vlada pokuπava da se

Evropska demokratska ljevica

83
Honore Daumier,
Legislativni trbuh,
litografija, 1834.
The Metropolitan
Museum of Art,
New York

nametne kao socijalni posrednik sa dobrom voljom
i, za razliku od prethodnica, odbija svaku intervenciju oruæjem ili snagama poretka;
• Meutim, tokom godina ove vlade sa misijom da se
‘’odbrani Republika’’, kolonizacija predstavlja totalitarni aspekt kontinuiteta sa prethodnim periodom,
a veÊina ‘’republikanske levice’’ nema nameru da se
ponudi kao zaπtitnik minimuma ljudskih prava.
Izmeu 1898. i 1902. godine francuska levica ulazi u
fazu snaænog stranaËkog aktivizma, Ëime ojaËava svoj
uticaj u tradicionalno konzervativnim ruralnim zonama.
U junu 1901. godine se velikim kongresom republikanskih snaga, radikala i socijalistiËkih radikala lansira priprema za parlamentarne izbore 1902. godine, sa ciljem da
se osvoji leviËarska veÊina. Ideja je da se iz jedne defanzivne faze ‘’odbrane Republike’’ ide prema ofanzivnoj
fazi koju bismo uslovno ovde mogli nazvati ‘’republikanskom akcijom’’.
Od 1902. do 1906. godine ‘’Blok levice’’ se stavlja
na Ëelo politike ‘’republikanske akcije”
Parlamentarni izbori 1902. godine proizvode podelu
Francuske na dva, skoro ravnopravna, tabora: republikanska levica sa jedne strane, oko 51 %, i desnica sa
druge, oko 49 %. Meutim, tenzija stvorena u populaciji zbog retrogradnog delanja desnice i crkve, meu republikancima izaziva evoluciju prema levici. Srednjaci slabe u korist radikala, dok socijalisti jaËaju. Bitka protiv klerikalizma je veÊ izazvala podelu republikanaca koji su Ëinili glavnu grupu poslanika u skupπtini izmeu 1898. i
1902. godine (254 od 585). Oni se dele na dve grupe:
desno krilo partije (127 republikanaca progresista) se
prikljuËuje konzervativnoj opoziciji, dok levo krilo (62 republikanca na levici) podræava levicu koja sada broji 129
radikala, 104 socijalistiËkih radikala i 43 socijalista. Blok

levice bira radikala Emila Kombea za predsednika dræavnog Saveta. Radi se o poznatom aktivisti, odluËnom da
vodi do kraja politiku odbrane Republike protiv desniËara, vojske i crkve. Ovaj Blok Êe biti jedini meu vladama
levice u XX veku koji Êe se sve vreme aktivno oslanjati
na socijalnu mobilizaciju protiv konzervativaca. Hiljade
republikanskih komiteta se razvijaju i delaju u tom periodu. To je i period snaænog angaæovanja najpoznatijih levih intelektualaca: filozofa, istoriËara, pisaca, nauËnika
itd., u druπtvenom i politiËkom æivotu zajednice.
Kombe takoe formira tzv. ‘’Delegaciju levice’’, ukljuËujuÊi u nju vladu i voe partija levice (Demokratska unija, radikali, radikali-socijalisti i socijalisti), koja bi permanentno utvrivala vaæna pitanja za reπavanje. Kao predsednik Saveta, on je preuzeo odgovornost za unutraπnju
politiku i pitanja religije, markirajuÊi sledeÊe prioritete:
napad na konzervativce u vojsci, na opπtinskom nivou i
na javnim funkcijama, odluËno sprovoenje zakona o religijskim kongregacijama (æenske kongregacije su ukinute, a 2500 prostora zatvoreno, pri Ëemu katoliËki uËitelji gube izmeu Ëetvrtine i treÊine uËenika) i izbegavanje
Senata kao bastiona konzervativaca. Kombe uspeva da
izae sa uzdignutom glavom iz afere Drajfus. Sva ranija
suenja su zaustavljena, vojniËka pravda zadovoljena a
Drajfus osloboen i rehabilitovan.
Socijalna politika ‘’Bloka levice’’ ostavlja istoriji nekoliko simboliËkih napredaka:
• Odmor u toku nedelje;
• Instaliranje koncepta minimalne plate u javnim preduzeÊima, ali i u preduzeÊima koja rade sa javnim
kolektivitetima;
• Donoπenje zakona o higijeni i sigurnosti na radnom
mestu (11. jul 1903. godine), protiv koga se gazde
masovno i snaæno mobilizuju;
• Prvi put se uvodi socijalno osigranje u sluËaju odlas-

84
•

•

Evropska demokratska ljevica
ka na biro za zapoπljavanje;
Nacionalizacija kompanije za izgradnju puteva (desnica i centar onemoguÊavaju zakon o radniËkim
penzijama!);
Radni dan za maloletnike se smanjuje na osam sati,
itd.

•
•
•
•

Front populaire (Narodni front) 1936. godine
PoËetkom 1930-ih godina uspon faπizma, nacizma i
ekstremne desnice u Evropi dostiæe vrhunac. Na tom talasu, nasilje francuske desnice protiv Republike i njenih
vrednosti postaje sve intenzivnije. Socijalisti, njihovi sindikati i najveÊi francuski sindikat CGT 1934. godine proglaπavaju generalni πtrajk. Komunisti i njihovi sindikati se
pridruæuju ovom pozivu i u drugom delu grada organizuju svoj protest. Ovi zasebni marπevi se spontano ujedinjuju na Place de la Nation, πto je izazvalo do tada nevieno uzbuenje na levici i u radniËkom pokretu i Ëvrst
zahtev iz baze za ujedinjenjem politiËke levice u zajedniËki front. Ovo je jedan od najslavnijih simboliËkih dogaaja francuske levice. ZajedniËki interes radnih ljudi i
strah od desnice su prevagnuli u korist zakopavanja sektaπkih ratnih sekira partijskih rukovodstava i prestanka
meusobnih optuæbi za ‘’socijalfaπizam’’ i ‘’boljπeviËki
totalitarizam’’. Ugovor o zajedniËkoj borbi je potpisan
24. jula 1934. godine, a odmah posle toga je upriliËen
zajedniËki komemorativni skup povodom ubistva Æana
Æoresa, πto je poslalo snaænu simboliËku poruku spoja istorije, jedinstva i snage ujedinjenog levog fronta. Poslednje sumnje u Staljinovu podrπku, tj. odobrenje staljinizovanoj KomunistiËkoj partiji da uËestvuje u ovom ujedinjenom frontu, uklonjene su francusko-sovjetskim Paktom o zajedniËkoj odbrani koji je potpisan u prvoj polovini 1935. godine. Ovo je i Ëin koji na simboliËkom planu poveÊava koalicioni kredibilitet KomunistiËke partije i
uvodi je u proces ‘’patriotizovanja’’ — proces kroz koji su
u predveËerje Prvog svetskog rata veÊ prolazile najveÊe
socijaldemokratske partije Zapadne Evrope.
Narodni front ili Front levice (socijalisti, komunisti i radikali) poprima impozantne razmere prikljuËenjem radikala socijalistima i komunistima 1935. godine, πto je na
izborima 1936. godine dovelo do odluËujuÊe veÊine u
Skupπtini. Socijalista Leon Blum postaje mandatar nove
vlade uz podrπku radikala i KomunistiËke partije, koja
ipak ne ulazi u kabinet novog premijera. Mase su odmah na spektakularan naËin izrazile podrπku levoj koaliciji: 600 000 ljudi je odalo poπtu palim borcima Pariske
komune. Desnica se veoma nasilno protivi svim socijalnim reformama, a Liga ekstremne desnice preti. Veliki
generalni πtrajk radnika se πiri i primorava Front levice da
u socijalnoj transformaciji ide mnogo dublje nego πto je
to bilo predvieno predizbornim programom. Reforme
iz 1936. godine su obeleæile socijalnu svest graanki i
graana Francuske, iako bismo mogli da nastavimo debatu o tome da li se moglo iÊi joπ dalje sa progresivnim
reformama. U svakom sluËaju, dostignuÊa Narodnog
fronta pokazuju da je graanska mobilizacija kljuËni saveznik politiËke levice u sprovoenju reformi na uπtrb kapitalista i uprkos snaænim protivljenjima desnice. Evo nekih od dostignuÊa Levog fronta:
• PoveÊanje najniæih plata za 15 %, a najviπih za 7 %;

•
•
•
•
•

•

•

Radna nedelja je skraÊena na 40 sati, bez smanjenja
plate zaposlenima;
Zakonski je priznata sloboda na sindikalno udruæivanje;
PreduzeÊa su obavezana da organizuju izbore za
predstavnike zaposlenih;
Prvi put je realizovan koncept plaÊenih odmora (minimum 15 dana godiπnje), koji su izveli radnike na
selo i na plaæe;
Smanjen je broj godina neophodnih za odlazak u
penziju;
Zabranjeno je delovanje ekstremno desniËarskoj Ligi (koju je SPD u NemaËkoj tolerisao);
Obavezno πkolovanje je produæeno do 14. godine;
Dolazi do nacionalizacije æeleznice i do stvaranja
SNCF-a (dræavnog preduzeÊa æeleznica Francuske);
Prvi put se pojavljuju æene u vladi, formira se Ministarstvo za razonodu i sport, (obezbeuju se besplatne karte za voz za odlazak na plaÊeni odmor npr.) i
Ministarstvo za nacionalnu ekonomiju;
Osniva se Komora za træiπte æitarica (koja propisuje
minimalnu cenu æita koju je dræava obavezna isplatiti seljacima), Francuska banka se stavlja pod kontrolu dræave, a dolazi i do nacionalizacije industrije
gvoæa i do sprovoenja programa velikih radova;
Priznaje se pravo na zaπtitu nacije od rizika od gubitka æivota na poslu (nezgoda, bolest, nezaposlenost, starost), itd.

Osloboenje 1945. godine
Pakt o nenapadanju Hitler-Staljin je nametnuo tzv.
‘’antiratnu strategiju’’ evropskim komunistima po direktivi iz Moskve. Takva strategija je podrazumevala oznaËavanje aktuelnog rata imperijalistiËkim i stavljanje u isti
koπ zapadnih saveznika i osovine Rim-Berlin. Narodni
front je, usled partikularistiËkih borbi za osvajanje boljih

Aubrey Beardsley, Konobari u kavani, litografija, 1894., privatna
zbirka

Evropska demokratska ljevica
pozicija u vanrednim okolnostima, odavno postao stvar
proπlosti. NacistiËko-sovjetski pakt je meu progresivnim
Francuzima tumaËen kao najflagrantnija izdaja Narodnog fronta koja je razotkrila svo licemerstvo boljπeviËkog
antifaπizma. Sa druge strane, ignorisanje faπistiËke opasnosti nije bilo jednostrano, jer su francuska leva vlada i
SFIO (socijalisti) stavljali naglasak mnogo viπe na napade
na KomunistiËku partiju nego na stvaranje antifaπistiËke
koalicije. Naravno, levica je joπ jednom bila duboko podeljena i posvaana. I socijalisti i komunisti snose
ogromnu odgovornost zbog poËetnog sunovrata antifaπistiËkog otpora. Deo socijalista je kompromitovan sramnom kapitulacijom iz juna 1940. godine, ali i stvaranjem
kolaboratorske vlade u Viπiju. Bilo je potrebno da proe
tri godine da bi se rasprπene antifaπistiËke grupe povezale u jedan nacionalni antifaπistiËki front koji je pored
komunista i socijalista okupljao i radikale, katolike i sledbenike ©arla de Gola. Meutim, uprkos svim propustima
levice, desnica i gazde su se toliko diskreditovali tokom
Drugog svetskog rata da je levica osvojila veÊinu nakon
osloboenja.
U posleratnom periodu je pod presudnim uticajem levice sprovedeno nekoliko velikih reformi, koje su se
odræale do danas:
• Æene su dobile pravo glasa, tj. pravo da biraju i da
budu budu birane;
• Stvorena je dræava socijalne sigurnosti koja podrazumeva princip kolektivnog upravljanja socijalnim rizicima pomoÊu solidarnosti organizovane na nacionalnom nivou (izmeu radno aktivnih i neaktivnih
graanki i graana, izmeu generacija, izmeu profesija itd.) i redistribuciju plodova ekonomskog rasta;
• Doπlo je do univerzalizovanja penzija i stvaranja radniËkih komiteta u preduzeÊima;
• Doneseni su vrlo progresivni zakoni o poljoprivredi i
o zaπtiti deteta
• Osnovana je institucija za kulturu i za slobodno vreme (pokret za narodnu edukaciju, bioskopski klub,
itd.);
• Stvoreni su veliki javni servisi: nacionalizacijom rudnika, elektroprivrede, gasoprivrede, automobilske
industrije, banaka i osiguravajuÊih kuÊa;
• Ustav iz 1946. godine prepoznaje pravo na πtrajk,
pravo na rad (kao uslov za dostojanstvo i socijalno
bivstvovanje), pravo na dostupnost kulturi u πto πirem luku, pravo na slobodno vreme i odmor, pravo
na egzistenciju (sva ljudska biÊa koja se zbog svojih
godina, psihiËkog stanja, ekonomske situacije itd.
nalaze u takvom stanju da nisu sposobni da rade,
imaju pravo da od druπtva dobijaju sredstva neophodna za æivot);
• Organizacija javnog prenoπenja znanja i laicizam na
svim nivoima su predstavljeni kao druπtveni imperativ, itd.
Maj ‘68.
‘’Les trentes glorieuses’’, od 1945. do 1975. godine,
predstavljaju period kontinuiranog ekonomskog progresa u Francuskoj. Socijalna topografija je radikalno izmenjena u ovih 30 godina. VeÊinom katoliËka, na poljopriv-

85
redu oslonjena, Francuska je polako umirala. Od 7 miliona seljaka, koliko ih je bilo nakon rata, 1986. godine je
na selima ostalo ne viπe od 3 miliona. Stanovniπtvo iz ruralnih krajeva se seli u gradove i postaje deo nove uspinjuÊe industrijske radniËke klase ili birokratskih Ëinovnika. Njihova deca pohaaju gradske πkole a sistem socijalne dræave, izgraen na socijaldemokratskim principima, omoguÊuje svakome javno finansirane studije. Od
elitistiËkog koncepta studiranja prisutnog u predratnom
periodu (60 000 studenta 1938. godine), posle rata se
usvaja univerzalni obrazovni sistem koji dovodi do toga
da u Francuskoj 1968. godine ima viπe studenta (605
000) nego u Britaniji, NemaËkoj i Belgiji zajedno. U tom
periodu dolazi i do izgradnje novih univerzitetskih naselja koji bi mogli da prime taj naglo poveÊan broj studenata.
Francuska se, dakle, 1950-ih i ‘60-ih godina iz poljoprivredne dræave pretvorila u jednu od vodeÊih industrijskih zemalja, umanjujuÊi vaænost poljoprivredne sitne
buræoazije, koja je dugo delovala kao konzervativna sila
u francuskoj politici. U predgraima se raala mlada i
militantna radniËka klasa. Meutim, uprkos snaænom
ekonomskom i delimiËnom socijalnom progresu, De Golova Francuska je i dalje jedan izrabljivaËki, patrijarhalni i
snaæno autoritarno ureen sistem u kome studenti na
univerzitetima, æene u porodicama i radnici na radnim
mestima moraju da trpe neku vrstu socijalnog prezira
od strane ‘’pretpostavljenih’’. Maj ‘68, koji je u stvari
trajao od marta do juna iste godine, je reakcija na ovaj
konzervativni i nedinamiËni druπtveni sistem. To je ujedno i jedan od vrlo retkih pokuπaja, danas sigurno najpoznatiji, socijalne revolucije koji je nastao ne u periodu ekonomske krize, veÊ naprotiv, u periodu snaænog ekonomskog napretka.
Protest je poËeo na novosagraenom Univerzitetu
Nanter, u severozapadnom delu Pariza. Bila je to, kako
kaæu neki autori, brutalna konstrukcija od staklenih i ËeliËnih kocki koja je podignuta na mestu susreta industrijske zone i slamova improvizovanih udæerica πpanskih i
alæirskih industrijskih radnika. Povod pobune francuskih
studenata su konzervativne zabrane o nemeπanju muπkih i æenskih studenata u trenutku kada je seksualna revolucija odavno veÊ bila deo ‘’prekokeanske’’ stvarnosti.
Dakle, potreba mladih da vode ljubav jedni sa drugima
u svojim studentskim sobama je bila inicijalna kapisla koja je zapalila najpre studente a onda i celo druπtvo. Naravno, studenti sociologije u Nanteru, predvoeni crvenokosim, smelim i harizmatiËnim sinom nemaËkih Jevreja, Danielom Kon-Benditom, uspeπno su iskoristili seksualnu represiju kao simbol za pokretanje borbe protiv
politiËke, kulturne i opπte druπtvene represije. Tako je
roen studentski pokret kao jedinstveni front koji je prevazilazio velike sektaπke leviËarske podele. Studenti su
pozivali protiv kapitalistiËko-tehnokratskog univerziteta,
podele rada i takozvanog neutralnog znanja, ali i na solidarnost sa radniËkom klasom.
Meutim, konzervativnu politiËku elitu na vlasti je
mnogo viπe od studentske pobune brinuo radniËki bunt,
bunt radniËke baze, plavih okovratnika, kojima je bilo
dosta socijalnog prezira koji je dolazio kako od politiËke
elite tako i od vrhova sindikalne birokratije. Represija po-

86
licije prema studentima je izazvala do tada nezabeleæenu reakciju radniËke klase. U jednom danu je marπralo
800 000 radnika u znak podrπke studentima, a u narednih deset dana je u generalnom πtrajku uËestvovalo izmeu 8 i 10 miliona radnika πirom Francuske, bez odobrenja sindikata. PolitiËka elita je bila u panici. Ne samo
desniËarska na vlasti, veÊ i opozicioni komunisti koji su
godinama radili na izgradnji svojih organizacija u industrijama, tako da su se sada prosto jeæili na fantazije o revolucionarnoj promeni. KomunistiËka partija je optuæivala studente za radikalizam (‘’ultraleviËarski provokatori’’
i ‘’pseudorevolucionarni neprijatelji radniËke klase’’), isticala Kon-Beneditovo nemaËko poreklo i sa prezirom komentarisala dogaaje. Rukovodstvo najveÊeg francuskog sindikata CGT je takoe nastojalo da razdvoji studentski i radniËki pokret. Podrπka studentskom pokretu
iz politiËkog establiπmenta je stizala od strane Fransoa
Miterana, koji je æeleo da postojeÊu energiju veæe za sebe, i pojedinih manjih socijalistiËkih i trockistiËkih partija.
Neki sindikati su postavili konkretne reformistiËke zahteve, koji su brzo bili ispunjeni, tako da viπe nije postojao razlog za nastavak πtrajka. To je dovelo do osipanja
pobune, dok su studenti preπli put od onog vrlo konkretnog inicijalnog zahteva o ukidanju polne segregacije na
univerzitetu do filozofskih ciljeva tipa ‘’Maπta na vlast’’.
De Gol je ubrzo objavio da se neÊe povuÊi i raspisao nove izbore na kojima je ubedljivo pobedio. Malograanska Francuska je najzad dala oduπka viπemeseËno potiskivanom politiËkom gnevu. Na kraju, konkretni rezultati
protesta, u vidu dobijenih ustupaka od strane konzervativne vlasti i poslodavaca su: poveÊanje svih plata za 10
% a minimalne nadnice za 35 %, kraÊa radna nedelja
(koja se kretala prema 40-Ëasovnoj) i obavezne konsultacije poslodavaca sa radnicima pri donoπenju vaænih
odluka za preduzeÊe. Mnogi desniËari i danas tvrde da
su ovi ustupci poËetak propasti Francuske kao hegemone sile u Evropi. Ova antiautoritarna pobuna je suπtinski
uticala i na demokratsko unutarstranaËko ureenje buduÊe SocijalistiËke partije, ali i njen zvaniËno usvojeni
program, koji je u svojoj sræi imao ideju samoupravljanja,
umnogome oslonjenu na pomalo idealizovano iskustvo
jugoslovenskog socijalizma.
Unija levice od 1981. do 1983. godine
Novoosnovana SocijalistiËka partija Fransoa Miterana
i KomunistiËka partija 27. juna 1972. godine potpisuju
jedinstveni program koji bi im omoguÊio zajedniËko rukovoenje dræavom u narednom periodu. Cilj tog programa je bio da ‘’zadovolji potrebe i teænje Francuza’’,
da ‘’promeni njihov æivot’’, da ‘’instalira istinsku politiËku i ekonomsku demokratiju’’, da ‘’otvori put socijalizmu’’ itd. Ovaj program obuhvata orijentaciju i obaveze
prema svim pitanjima: plate, socijalna davanja, duæina
posla, uslovi rada, zaposlenje, radna prava, zdravlje, socijalna sigurnost, æivotna sredina, stanovanje, prevoz,
obrazovanje, istraæivanje, sport, razonoda, promocija
prava æena, mladi, demokratija u preduzeÊima, javni servis, planiranje, upravljanje lokalnim teritorijama, industrijska politika, poljoprivreda, trgovina, zanatstvo, srednja preduzeÊa, oporezivanje, institucije, informacije, Evropa, svet itd. Iako su se komunisti nedugo posle povu-

Evropska demokratska ljevica
kli iz saveza, pomenuti program je bio osnova za novu
koaliciju na levici poËetkom 1980-ih godina, izmeu socijalista, komunista i radikala. Pre toga, 1978. godine socijalisti, prvi put nakon Drugog svetskog rata, postaju
vodeÊa snaga na levici sposobna da ujedini najrelevantnije leve snage u zajedniËki front i doe na vlast.
Na proleÊe 1981. godine, Fransoa Miteran, uz pomoÊ
komunista i radikala, postaje prvi socijalistiËki predsednik u istoriji Pete Republike. Nedugo zatim socijalisti osvajaju neophodnu veÊinu u skupπtini i formiraju levu vladu sa nekoliko komunistiËkih ministara. U narednim mesecima, jedan veliki broj predizbornih obeÊanja je realizovan:
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•

Dolazi do poveÊanja minimalne zarade od 38 %, u
nekoliko etapa;
Ukida se smrtna kazna;
Autorizuje se osnivanje lokalnih radio stanica i demokratizuje audiovizuelni servis;
Radna nedelja je skraÊena sa 40 na 39 sati;
Homoseksualnost se dekriminalizuje;
Uvodi se Ëetvrta nedelja plaÊenog odmora;
Smanjuje se starosna granica za odlazak u penziju
na 60 godina;
Stvaraju se uslovi za regulisanje statusa 130.000
imigranata;
Dolazi do nacionalizacije pet velikih industrijskih grupa, dve finansijske kompanije i 36 banaka;
Usvaja se Zakon Auroux o pravu radnika i industrijskoj demokratiji, itd.

Pluralna levica od 1997. do 2002. godine.
Nakon nekoliko godina provedenih u opoziciji, levica
osvaja veÊinu u parlamentu 1997. godine i dobija moguÊnost da formira vladu uprkos porazu Æospana na
predsedniËkim izborima 1995. godine To je poËetak treÊe kohabitacije u periodu Pete Republike, koju karakteriπe veÊinski polupredsedniËki sistem i snaæna uloga
predsednika Republike. Ovoga puta socijalisti, radikali,
zeleni i komunisti formiraju tzv. pluralnu vladu levice koju predvodi premijer, lider SocijalistiËke partije, Lionel
Æospan. Socijalisti su prepustili kompletne resore iz druπtvenog plana svojim koalicionim partnerima iz ‘’pluralne veÊine’’, po principu specijalizacije. Komunisti su se
tako bavili pitanjima socijalne pravde, zeleni kvalitetom
æivota i pitanjima zaπtite æivotne sredine i odræivog razvoja, a levi radikali i ©evenmonov Pokret graana, odbranom republikanskih vrednosti i ideala.
S obzirom na to da je predsednik Republike Æak ©irak
dolazio iz redova republikanske degolistiËke desnice,
Æospanova Vlada je u svom delanju u velikoj meri bila
ograniËena podelom vlasti i preklapanjem ovlaπÊenja
predsednika i vlade. Na ekonomskom planu, vlada je iskoristila talas snaænog ekonomskog rasta na svetskom
nivou i razvoj novih tehnologija. Rast druπtvenog proizvoda je iz godine u godinu bio na zavidnom nivou. Pored naglaska na zapoπljavanju mladih, nametanja preduzeÊima isplaÊivanja regresa u vidu 13, pa i 14. plate,
smanjenje PDV-a, univerzalnu zdravstvenu zaπtitu,
podsticanje potroπnje, najveÊa zaostavπtina ove vlade, i
istinski socijalni napredak koji je ona ostavila francuskom

Evropska demokratska ljevica
druπtvu, jeste smanjenje radne nedelje na 35 sati, bez
smanjenja plata, πto je obezbedilo najmanje 350.000
novih radnih mesta (od oko 2.000.000 ukupno, za vreme mandata ove vlade) i dovelo do poveÊanja kupovne
moÊi graana. Kreatorka ovog zakona je Martin Obri,
tadaπnja ministarka rada i solidarnosti, a danaπnja generalna sekretarka partije, kojoj je i danas ostao nadimak
iz toga perioda: ‘’dama od 35h’’.
Naravno, brojne privatizacije, suprotno predizbornim
obeÊanjima, i neuspeh da se zaustave otpuπtanja u nekim simboliËki vaænim preduzeÊima je udaljilo Æospana i
socijaliste od njihovog tradicionalnog biraËkog tela, πto
je rezultovalo najveÊim porazom u istoriji stranke 2002.
godine. SocijalistiËka baza je sve vreme stavljala do znanja Æospanu i njegovoj Vladi da moraju da idu levlje u
svojim socijalnim reformama. Oni ih nisu posluπali i bili
su okrutno kaænjeni zbog toga. Cela Francuska je osramoÊena prolaskom Æan-Mari le Pena u drugi krug, iako
je levica generalno odnela veliku pobedu. Kandidati nesocijalistiËke, radikalne i ekstremne levice (levi socijalisti,
komunisti, zeleni i trockisti), Ëiji biraËi u drugom krugu
predsedniËkih izbora uvek staju na stranu socijalistiËkog
kandidata, su svi zajedno dobili veÊi broj glasova (oko
26 %) od Æospana (neπto viπe od 16 %), a i levica je imala ukupno viπe glasova od desnice. Zbog kukaviËke politike i nesposobnosti da se dogovore sa ostatkom levice,
socijalisti (ali i komunisti, zeleni i deo trockista) su u drugom krugu masovno, sa dezinfekcionom maramicom
na nosu i u rukama, glasali za degolistu Æaka ©iraka i
omoguÊili desnici narednih deset godina pune vlasti.
Socijalizam u Francuskoj i SocijalistiËka partija
(Parti socialiste) kao najjaËa partija levice:
doprinosi i propuπtene prilike

Honore Daumier, Republika, ulje na platnu, 1848,
Musée d'Orsay, Pariz

87
Francuski socijalizam je, kao i u ostalim delovima Evrope, produkt industrijske revolucije. Industrijska revolucija, koju u stvari treba viπe percipirati kao evolucijski proces koji je trajao nekoliko decenija, transformisala je staro ruralno druπtvo i stvorila novu realnost, svet rada, kao
novu socijalnu bazu iz koje su nastajali najpre pokreti a
onda i politiËke partije u poslednjih dvadesetak godina
XIX veka. Meutim, ti dogaaji nisu bili spontani.
Svakako, nije se radilo samo o tome da su prvi socijalisti mehaniËka posledica industrijske revolucije po sebi,
veÊ pre svega socijalne i ekonomske organizacije u nastajanju koja je uruπavala stare oblike solidarnosti i tronizovala nove vrste privilegija. Prve socijalistiËke doktrine
su veoma raznolike. Ako posmatramo samo francusku
situaciju, dva prva velika socijalistiËka mislioca, Sen Simon i ©arl Furie, predstavljaju glavne paradigme toga
razlikovanja. Prvi je u punoj meri prihvatao progres koji
su donosili nauka i industrija, dajuÊi primarnu ulogu proizvoaËima, preduzimaËima, inæinjerima i radnicima,
dok je drugi osuivao ‘’industrijsku anarhiju’’ i ‘’parazitski komercijalizam’’ kao izvore sveg zla i predlagao rekonstrukciju druπtva formiranog na dobrovoljnim asocijacijama i zajednicama proizvodnje gde bi svako æiveo i
radio prema svojim ukusima i æivotnim æeljama. Ova
dvojica intelektualaca, koji su bili tvorci prve dve socijalistiËke πkole miπljenja sa realnim uticajem tokom prvog
dela XIX veka, ipak ne postavljaju pitanja radnika utoliko πto joπ manje postavljaju i politiËka pitanja generalno.
Moæemo Ëak reÊi da radniËki pokret u svojim prvim manifestacijama ignoriπe socijalistiËke ideje. To je jedan odbrambeni pokret koji se bori za neophodna materijalna
potraæivanja i radne uslove samo onih radnika koji su radili u prvim fabrikama i æiveli u radionicama, udæericama
i velikim gradovima.
Meutim, da bi se razumelo raanje i polet socijalizma, pozivanje na industrijsku revoluciju nije dovoljno.
Jer, drugo vaæno pitanje XIX veka jeste pitanje demokratije. Naime, Francuska revolucija je etablirala jedan fundamentalni proboj, postavljajuÊi u centar ideje novu politiËku legitimnost znanu kao narodni suverenitet. Socijalni i politiËki zahtevi su se od poraza monarhije sve jaËe postavljali. Skoro svi socijalisti iz 1830-ih i 1840-ih godina su doπli do zakljuËka da se treba spojiti sa narodnim masama i posebno sa radnim narodom.
Tri decenije koje slede nakon 1848. godine predstavljaju jedan viπe formativni proces ‘’bistrenja’’ i ‘’traæenja’’. U drugoj polovini XIX i na samom poËetku XX
veka vidimo stvaranje relevantnijih socijalistiËkih partija u
skoro svim zemljama Evrope. Najpre u NemaËkoj, 1863.
godine (sa Asocijacijom nemaËkih radnika), a na kraju i
u Francuskoj 1905. godine kada je formirana Francuska
sekcija radniËke internacionale SFIO, koja ujedinjuje razliËite manje partije i grupe i prethodnica je danaπnje SocijalistiËke partije. U tom periodu Êe znaËajna koncentracija radnika Ëiniti socijalnu bazu ne samo sindikalizma
nego i prvih socijalistiËkih partija. Ali, to je i period kada
borba za demokratiju u antidemokratskom kontekstu
suπtinski obeleæava delovanje socijalistiËkih partija. Novoosvojena izborna realnost pretpostavlja organizaciju
glasanja i razvoj funkcija partija. Ali, socijalistiËke partije,
proklamujuÊi se uglavnom kao revolucionarne, postav-

88
ljaju nove demokratske, politiËke i socijalne zahteve.
One sada govore o vrednostima parlamentarne demokratije i univerzalnog prava glasa, transformaciji reæima
vlasniπtva i diktaturi proleterijata koja Êe dovesti do nestanka dræave. Socijalizam postaje politiËki cilj koji su socijalistiËke partije ‘’nametnule’’ radniËkoj klasi. Partije se
direktno angaæuju u izbornim borbama i sa sindikatima,
sa kojima su bile direktno ili indirektno povezane, zajedniËki nastupajuÊi u socijalnim zahtevima. Socijalizam je,
u zapadnoj Evropi i Francuskoj, dakle, bio plod ukrπtanja
socijalnog pitanja postavljenog industrijalizacijom i pitanja demokratije otvorenog francuskom revolucijom.
Do 1917. godine veÊina socijalista prihvata i poπtuje
parlamentarne norme, a tamo gde one ne postoje vrπi
se vanparlametarna agitacija. Demokratske aspiracije
kanalisane su u tzv. ‘’liberalni konstitucionalni okvir’’ (koji je u stvari tekovina ustupaka buræoaske dræave pod
snaænim pritiskom socijalista i radniËkog pokreta), a stabilnost je obeleæena posredstvom raspoloæivih parlamentarnih formi. Nakon 1905. godine, inspirisani
sanktpeterburπkim sovjetom i masovnim πtrajkaËkim
agitacijama u Evropi, socijalistiËki radikali poËinju da kritikuju parlamentarne perspektive, da bi njihov koncept
urodio plodom tek u periodu od 1917. do 1923. godine, sa pobedom boljπevika u Rusiji i izdvajanjem iz socijalistiËkog pokreta najradikalnijih elemenata, tj. formiranjem komunistiËkih partija u Evropi.
Istorijski put francuske levice pak predstavlja osoben
primer koji nam u velikoj meri pomaæe da razumemo
danaπnji savremeni kontekst i stanje na levici. Republikanska tradicija ove zemlje obavezivala je na veliku narodnu solidarnost uprkos tome πto je TreÊa Republika
potekla iz kontrarevolucionarnog masakra 20.000 pristalica Komune. Kad god bi se Republika naπla u opasnosti, kao πto smo veÊ videli na konkretnim primerima u
prethodnom delu rada, socijalisti i francuski radniËki
pokret su podræavali koalicije za njenu odbranu. Uprkos
represiji u 70-im godinama XIX veka, radnici su u antiklerikalnoj Republici videli prirodnog saveznika protiv autoritarnih i katoliËkih poslodavaca, a republikanski politiËari su se trudili da Republiku postave na drugaËijim osnovama, a ne kao psa Ëuvara poslodavaca. Legalizacija
radniËkih udruæenja, koja je poËela 1884. godine, rezultirala je krupnim reformama radnih odnosa, koje su donele arbitraæu u industrijskim sporovima izmeu radnika
i poslodavaca (1892. godine), odgovornost poslodavaca
za nesreÊe na radu 1898. godine i Ministartvo rada na
Ëelu sa socijalistom Aleksandrom Mileranom. Vlade, naravno, nisu branile interese radniËke klase u socijalistiËkom smislu, ali naginjanje republikanske tradicije ulevo
unelo je u odnos francuskog radniËkog pokreta prema
dræavi ambivalentnost kakve, recimo, nije bilo u kontekstu direktnog antagonizma koji je bio prisutan u NemaËkoj. Treba reÊi i to da su socijalisti u celoj Evropi u tom
periodu Ëesto imali parlamentarnu saradnju sa liberalima u borbi protiv konzervativaca, a u korist antiklerikalne obrazovne politike, reforme izbornog prava, graanskih sloboda itd. Naravno, socijalistiËke partije u svom
napredovanju se nisu oslanjale iskljuËivo na parlamentarne ustanove.
Ako govorimo o francuskom socijalizmu, ime Æana Æo-

Evropska demokratska ljevica
resa ostaje neizbrisivo ucrtano kao ime njegovog utemeljivaËa. Verovatno je to jedina liËnost francuske politike
koja je podjednako poπtovana i dan danas u okviru veÊine levih politiËkih tradicija, poËevπi od socijalista (koji
ga percipiraju kao ‘’oca osnivaËa’’ i Ëije ime nosi fondacija SocijalistiËke partije), preko komunista do raznih levo-revolucionarno-komunistiËkih struja. Potpuno je sigurno da je jedan od razloga takvog stanja stvari njegovo snaæno protivljenje ratu i revnosno zagovaranje internacionalizma, Ëime je prouzrokovao tako dramatiËnu
smrt (ubijen je od strane jednog egzaltiranog nacionaliste 31. jula 1914. godine), ali i znaËajna uloga u velikim
politiËkim debatama u Republici, poput: afere Drajfus,
zakona o odvojenosti dræave i crkve, radniËkih πtrajkova,
rizika ratova, itd. Za socijaliste je on posebno vaæan
zbog odluËujuÊeg doprinosa elaboraciji ideoloπkog identiteta francuskog socijalizma.
Posle represije prema Pariskoj komuni 1871. godine i
nestajanja preæivelih aktivista, renesansa socijalizma se
odvija veoma sporo. Ona kreÊe najpre reosnivanjem sindikalnog pokreta. Sa republikanskom pobedom protiv
konzervativaca po pitanju ‘’moralnog poretka’’, liberalizacija dozvoljava ispoljavanje Ëisto socijalistiËkih ideja. Æil
Gesd, na primer, osniva Ëasopis ‘’Jednakost’’ i poËinje
kampanju, pomoÊu Pola Lafarga (zet Karla Marksa), popularizovanja socijalistiËke i marksistiËke ideje. U proleÊe 1879. godine, u Marseju, III kongres radnika se eksplicitno naziva socijalistiËkim. On je okupio bez razlike
sindikaliste i politiËke aktiviste: socijaliste, anarhiste i republikance. Meutim, jedinstvo nije trajalo viπe od godinu dana. Dve strukturne struje su bile dominantne u debati. Socijalisti marksisti, predvoeni Æilom Gesdom, osnivaËem Partije francuskih radnika koja æeli da postavi
pokret, partiju i sindikate u sluæbu revolucije, a sa druge
strane su bili aktivisti iz Federacije socijalistiËkih radnika
Francuske predvoeni Polom Bruseom, lekarom i bivπim
‘’komunjarem’’ (uËesnik Pariske komune) koji je zauzimao jednu viπe reformistiËku poziciju denoncirajuÊi autoritarizam u marksizmu. Bilo je svakako i joπ nekih anarhistiËkih i drugih pokreta. Situacija se istinski, meutim,
menja krajem veka. Najpre sa izbornim uspesima, reflektujuÊi rast sveta rada i efekte razdvajanja socijalistiËkih
ideja kroz petnaestak godina. Opπtinski izbori 1882. godine su doveli socijaliste na Ëelo velikih gradova kao πto
su Marsej, a kasnije i Lil. Najzad, 1895. godine se raa
CGT, tj. sindikat Generalna konfederacija rada, i danas
najveÊi i najuticajniji francuski sindikat, proiziπao iz fuzije
viπe profesionalnih federacija rada.
To je i momenat kada Æores ulazi u centar debate o
socijalizmu. Intelektualno briljantan, bivπi uËenik L’ecole
normale superieure, profesor filozofije, aktivista i republikanski poslanik od 1885. do 1889. godine, Æores, nezadovoljan socijalnim naprecima koje sadræi tzv. ‘’republikansko obeÊanje’’, nastavlja da intelektualno produbljuje svoje uverenje radeÊi na vrednostima socijalistiËke
doktrine. On je jedan od retkih rukovodioca grupnog Ëitanja Kapitala, ali takoe socijalno aktivan kroz uËeπÊe u
sindikalnim borbama, savetovanje rudara u njihovim
πtrajkovima, itd. Reizborom za poslanika 1893. godine,
on poËinje da reprezentuje jednu πiroku viziju humanistiËkog socijalizma, privlaËeÊi i formirajuÊi sve veÊi i veÊi

Evropska demokratska ljevica
broj socijalista i etablirajuÊi ih posle 1906. godine u srce
francuskog politiËkog æivota. Niπta od ovoga nije postigao bez borbe. Nepopustljiv je u odbrani Republike. To
je i razlog zaπto podræava prvu ministarsku participaciju
jednog socijaliste, Aleksandra Milerana, u desno-republikanskoj vladi Valdek-Ruso, Ëak i po cenu kohabitacije sa
generalom koji je uËestvovao u razbijanju Komune. Sa
druge strane, Æores se prihvata posla stvaranja jedinstvenog fronta socijalista, traæeÊi kompromis izmeu dve do
tada najveÊe, ali konfrontirane partije, Francuske socijalistiËke partije sa jedne strane, kojoj je i sam pripadao a
koja je okupljala najveÊi broj tzv. reformistiËkih socijalista republikanaca i SocijalistiËke partije Francuske, sa druge strane, na Ëijem su Ëelu bili Æil Gesd i Eduard Vajan,
koju su pak Ëinile razne, pre svega, revolucionarne socijalistiËke grupe. Sa ‘’Blokom levice’’ nakon parlamentarnih izbora 1902. godine, stvaraju se uslovi za ujedinjenje
svih socijalistiËkih pokreta konstituisanjem prve velike socijalistiËke partije u Francuskoj, Francuske sekcije radniËke internacionale (SFIO), 1905. godine. Æores je napravio najveÊe ustupke u ovom procesu jer je nova partija
formirana na marksistiËkim principima, definiπuÊi se kao
‘’partija klasne borbe i revolucije’’, odbacujuÊi sve alijanse i nastojeÊi da nametne kakvu-takvu unutarstranaËku
disciplinu.
BraneÊi Drajfusa, Æores se u skladu sa svojom radikalnom proπloπÊu posvetio etiËkoj odbrani francuskih sloboda koje su, Ëinilo se, uklonjene iz reËnika francuskog
socijalizma. Kroz nekoliko godina, u partiji sa ne tako
stabilnim jedinstvom, podeljenoj na struje, gde su opπtinske federacije i brojni izabrani predstavnici Ëuvali autonomiju, Æan Æores postaje prirodni lider, Ëak iako ne
obavlja ni jednu funkciju u skromnom partijskom aparatu. Njegov oratorski talenat i intelektualna otvorenost,
toplota njegove liËnosti i kapacitet za definisanjem politiËke sinteze, koja miri kontradiktorne tendencije francuskog socijalizma, vodile su takvom prirodnom autoritetu. Nepomirljiv prema odbrani demokratije, Æan Æores
ne razdvaja emancipaciju radniËke klase od stanja cele
nacije. Meutim, kongres mladih SFIO u Tuluzu 1908.
godine je posebno vaæan u razumevanju francuskog socijalizma i u utvrivanju buduÊe politiËke linije francuskih
socijalista. Na njemu je, naime, skoro jednoglasno izglasan predlog koji sluæi kao baza francuskog socijalizma
tokom narednih nekoliko decenija. Ideja je da se novo
socijalistiËko druπtvo mora konstruisati po etapama. U
toj perspektivi, reforma po sebi moæe biti revolucionarna. SocijalistiËko druπtvo neÊe biti rezultat ‘’ljudske manuelne snage’’ veÊ produkt ‘’pripreme duha’’, a izbori
mogu biti mera napretka socijalistiËke ideje. Pomenuti
kongres u Tuluzu je, definiπuÊi uslove ‘’revolucionarne
evolucije’’, otvorio socijalistima moguÊnost da ne odvajaju ciljeve od sredstva i da prevaziu nasleene sterilne
opozicije o nepomirljivosti reforme i revolucije. Ova socijalistiËka pozicija je stavljena na probu u kontekstu kontradikcija koje je stvorio rizik od rata. Poslednje godine
Æoresovog æivota su posveÊene ovoj borbi. Uprkos progresu SFIO, koji dobija 100 poslanika na izborima u maju 1914. godine, socijalistiËko delovanje protiv rata nije
dalo rezultata. Æores je prva ærtva konflikta koji poËinje.
Pojedine ‘’æoresovske sinteze’’ su povremeno aktuelizo-

89
vane zahvaljujuÊi slomovima od 1914. do 1917. godine,
ali njegov glavni nerv, koncepcija socijalizma neraskidivo
povezana sa idejom demokratije, petrifikovala je kompas socijalista u svim kasnijim iskuπenjima.
Moderna SocijalistiËka partija delo je Fransoa Miterana. OgorËena trvenja izmeu socijalista i komunista nakon Prvog svetskog rata, staljinizacija KomunistiËke partije, nasilje desnice i grandiozna dostignuÊa Narodnog
fronta zahvaljujuÊi uniji levice, neuspesi vlade levice nakon Drugog svetskog rata i raskoli u SFIO, preuzimanje
vostva na levici od strane KomunistiËke partije, dræanje
prema reæimu ©arla de Gola i njegovom nedemokratskom Ëedu Petoj Republici — sve su to elementi u odnosu na koje su se zauzimale veoma suprotstavljene pozicije u okviru nekada relativno jedinstvenog socijalistiËkog pokreta. Pjer Maroj, Gi Mole, Fransoa Miteran, Pjer
Mendes Frans, Æak Delor, Gaston Defer, Æan Pjer ©evenmon, Miπel Rokar i ostali socijalistiËki ‘’prvaci’’ su sve do
kraja 1960-ih i uprkos brojnim izbornim neuspesima bili
nesposobni za bilo kakav zajedniËki nastup i osmiπljavanje politiËke strategije koja bi dala odgovor na izazove
savremenog kapitalizma, ali i one koje im je De Gol nametnuo novim dræavnim ureenjem. Svako od njih je
bio zatvoren u toru svoje politiËke partije ili socijalistiËkog kluba, tvrdokorno braneÊi partikularnu sektaπku liniju.
Dakle, od 1958. godine i instalacije Pete Republike, tri
pitanja su se postavljala izmrvljenoj i oslabljenoj levici, a
posebno socijalistima. Treba li prihvatiti nove institucije?
Kako ponovo ujediniti tako raznoliku levicu, sa dominantnom komunistiËkom partijom? Kako prikupiti, na
kraju, rasute socijaliste u SFIO, PSU, i u politiËkim klubovima kreiranim u 1950-im godinama? To je i period kada, pod pritiskom civilnog druπtva i socijalnih pokreta,
kreÊe konaËno reujedinjenje socijalista podsticanjem razgovora oko zajedniËkih izbornih strategija i taktika. Efekti tajnog veÊinskog glasanja na parlamentarnim izborima naterali su SFIO da deluje, od 1962. godine, na izbornom pribliæavanju sa komunistima, koji pak sa svoje
strane traæe da izau iz izolacije u periodu internacionalnog ‘’opuπtanja’’. Gi Mole, najodgovorniji zbog desnih
skretanja SFIO u prethodnom periodu, nastoji da produbi ovaj put jedinstva na levici stavljajuÊi u pogon ‘’ideoloπki dijalog sa koministima kako bi se redukovale opozicije’’. Ovo pitanje ponovo otvara jasne razlike u pokretu, jer Gaston Defer i Fransoa Miteran nude dve razliËite politiËke strategije. Defer æeli da konstruiπe najpre levu koaliciju blizu levog centra koju bi Ëinile SFIO, Radikalna partija i demohriπÊani, da bi se nakon toga osvajala
podrπka komunista, u drugom krugu. Sa druge strane,
Miteran je drugaËije razmiπljao. On je smatrao da treba
najpre okupiti levicu, ukljuËujuÊi i komuniste, joπ u prvom krugu, da bi kasnije tu politiËku veÊinu proπirili na
socioloπku veÊinu svih radnih klasa u druπtvu koje se, po
njemu, menja u fundamentu.
PredsedniËki izbori iz 1969. godine joπ jednom pokazuju da je jedina alternativa i put za levicu ujedinjenje. Ni
Gaston Defer ni Miπel Rokar ne pokazuju da imaju kapacitet za okupljanje veÊinskog pokreta. Levica je izgledala kao da je u Êorsokaku. Meutim, proces unifikacije je
stupao na snagu. Fransoa Miteran se na kongresu u Epi-

90

nay stavlja na Ëelo SocijalistiËke partije koja je veÊ bila na
putu renovacije od 1969. godine. SFIO je dakle prepuπtao mesto novoj SocijalistiËkoj partiji. Kongres obnove,
tj. osnivanja SocijalistiËke partije u junu 1971. godine
upisan je u dugu i slavnu istoriju francuskog socijalizma.
Nova socijalistiËka partija odbacuje desna skretanja
SFIO, æeli dijalog sa komunistima, ali i ideoloπki dijalog
koji bi ukljuËivao veliki broj opπtinskih alijansi sa levim liberalima radi formiranja veÊine koja je kadra da pobedi
desnicu. Meutim, taktiËke igre izmeu raznih socijalistiËkih struja ne mogu da sakriju ono πto je novo u tom
procesu obnavljanja. To ‘’novo’’ ne treba traæiti u ideologiji, jer se apsolutno svi zalaæu za potpuni raskid sa kapitalizmom, πto je bilo u duhu vremena nakon pokreta
‘68, koji su socijalisti direktno podræavali. Ali, ono πto je
novo, jeste istovremeno koncepcija, ako moæemo tako
da je nazovemo, ‘’hladne’’ ali Ëvrste unije sa KomunistiËkom partijom, gde se u prvi plan nameÊe pregovaranje
oko programa zajedniËke vlade, ostavljajuÊi na marginama doktrinarne preokupacije, i, sa druge strane, stvaranje jedne istinski aktivistiËke partije okrenute osvajanju
vlasti, partije koja sada prihvata institucije Pete Republike, sa sve njenim suπtinski nedemokratskim veÊinskim
sistemom i funkcijom predsednika Republike koji ima
moÊ republikanskog monarha. Miteran je veÊ tada pokazao izuzetan politiËki talenat jer je uspeo da pomiri
sve, do tada decenijama suprotstavljene socijalistiËke
tendencije i razliËite, veÊ izgraene, liËne politiËke senzibilitete, a da u isto vreme SocijalistiËka partija ostane
partija svojih aktivista i postane partija vlasti, partija koja Êe dati prvog (i jedinog sve do maja 2012. godine) leviËarskog predsednika u istoriji Francuske. Taktika koju
je Miteran primenio te 1981. godine kada je izabran za
predsednika Republike je model taktike koja se danas
izuËava na gotovo svim ozbiljnijim institutima politiËkih
studija.
Socijalisti dolaze na vlast 1981. godine, uz podrπku
komunista, sa programskom platformom koja predvia
potpuni raskid sa kapitalizmom. Klasna borba, ukidanje
kapitalistiËke eksploatacije, socijalna revolucija, podruπtvljavljanje vaænih sektora privrede i jasno isticanje samoupravljanja kao krajnjeg cilja tog novog druπtva, Ëine
doktrinarne osnove programskog dokumenta (koji je sadræao ‘’110 predloga’’) na Ëijoj osnovi je Miteran dobio
podrπku graanki i graana Francuske u maju 1981. godine. U skladu sa veÊ izloæenom reformistiËkom æoresovskom koncepcijom demokratskog socijalizma, socijalisti
smatraju da predloæene reforme nemaju za cilj poboljπanje postojeÊeg kapitalistiËkog sistema veÊ su sredstvo za
direktan napad na sistem, tj. sredstvo za uspostavljanje
novog sistema. U SocijalistiËkom projektu za Francusku
1980-ih godina stoji i to da ‘’nije reË o tome da se popravlja kapitalistiËki poredak, veÊ da se on zameni jednim drugim’’, odnosno da je cilj ‘’raskid sa kapitalistiËkim sistemom i stvarna transformacija druπtvenih struktura’’.2 Reformizam moæe da ima revolucionarne posledice, u percepciji francuskih socijalista, jer reforme koje
objektivno jaËaju kapitalistiËki poredak, ukoliko se postave u korektnu politiËku perspektivu, mogu istovremeno
stvoriti uslove za njegov preobraæaj. Drugim reËima, socijalistiËka buduÊnost treba da sazri u utrobi aktuelne ka-

Evropska demokratska ljevica
pitalistiËke stvarnosti.
Bilo bi nepravedno ne istaÊi veliku odluËnost Miterana
i SocijalistiËke partije u sprovoenju toga programa prve
dve godine. Meutim, na njihovu, i na æalost evropske
(pogotovo socijaldemokratske) levice koja je u prethodnom periodu propustila previπe prilika za takvu sistemsku transformaciju, liberalna revolucija na globalnom
planu je, sa dolaskom Margaret TaËer i Ronalda Regana
u Britaniji i SAD, potpuno osujetila sprovoenje socijalistiËkog programa, izazivajuÊi snaæan talas ekonomskih i
finansijskih poremeÊaja. Socijalna kontrarevolucija i drugi talas globalizacije su, na jednom opπtijem planu, doveli u pitanje evropski socijalizam, koji je u ekonomskoj
politici kejnzijanskoga tipa pronaπao sredstvo za opravdanje druπtvene redistribucije, doprinoseÊi ekonomskom rastu. Prihvatanjem nove ekonomske stvarnosti i
odnosa unutraπnjih i spoljnjih snaga, pojaËano padom
SSSR-a i kineskom konverzijom na kapitalistiËku ekonomiju, postavljen je veliki izazov francuskom (i generalno
evropskom) socijalizmu, na koji on nije bio u stanju da
dâ socijalitiËki odgovor. Ovaj globalni kontekst je izazvao procese treÊeg talasa revizije programskih osnova
politiËkog delanja socijalistiËkih/socijaldemokratskih
stranaka. PoËetkom 1990-ih, naime, najveÊe socijalistiËke partije Zapadne Evrope vrπe kritiËko preispitivanje
svojih idejnih osnova i u skladu sa decenijskom ‘’pragmatiËnom’’ politiËkom praksom, usvajaju nove programske dokumente koji su samo dali teorijski kostur
takvom delanju.
Evropski socijalizam/socijaldemokratija u tim godinama suπtinski napuπta reformistiËku poziciju, koja podrazumeva prevazilaæenje kapitalizma kontinuiranim i trajnim reformama, i definitivno postaje neizostavni deo kapitalistiËkog konsenzusa. U odnosu na kraj XIX veka kada je ceo politiËki i ideoloπki spektar pomeren ulevo, kraj
XX veka karakteriπe civilizacijski regres nadesno. U tom
smislu, vodeÊe socijal-liberalizovane socijalistiËke/socijaldemokratske partije prihvataju post-politiËki dogovor o
bezalternativnosti kapitalizma i zastupniπtvo pre svega
srednje i viπe klase, dok bivπe zapadne staljinoidne komunistiËke partije, 1970-ih, a pogotovo nakon uruπavanja realno postojeÊeg komunizma na Istoku, ulaze u
proces socijaldemokratizacije i rapidno gube nekadaπnji
druπtveni uticaj meu radniËkom klasom, Ëiji najniæi slojevi postaju objekat instrumentalizacije nove uspinjuÊe
ekstremne desnice. Neuspeh evrokomunizma je potpuno marginalizovao poslednje organizovane pobornike
revolucionarnog komunizma u Evropi, a pozivanje na revoluciju postaje folklor, jer se ona viπe ne smatra realistiËnom ni u jednoj relevantnijoj levoj partiji, kako meu
ideolozima tako i meu aktivistima. Rezultat nesposobnosti socijalista i komunista da daju adekvatne odgovore na izazove vremena nije bilo samo trenutno razoËarenje, veÊ i dugoroËno i permanentno opadanje.
U takvom kontekstu normalizovanosti i poæeljnosti kapitalizma, francuska SocijalistiËka partija je ipak najkraÊe, u odnosu na ostale slavne partije evropskog socijalizma, otiπla u procesu liberalizacije i relativizovanju svojih
leviËarskih korena. Naravno, novi vulgarno-antimarksistiËki hegemoni duh vremena i neuspesi socijalistiËkih politika iz 1980-ih su ostavili traga na proces vlastitog idej-

Evropska demokratska ljevica
nog i politiËkog profilisanja SocijalistiËke partije. U Deklaraciji principa usvojenoj 1990. godine, socijalisti tako navode da viπe ne vide sebe u projektu kolektivnog prisvajanja svih krupnih sredstava za proizvodnju i razmenu,
πto je dugo bila njihova ‘’dogma’’. Oni teæe tzv. ‘’meπovitoj privredi’’ u kojoj bi se kombinovale træiπna logika sa
delovanjem javnih sluæbi, privatna inicijativa i delovanje
dræave, ali i izrazita vaænost ‘’treÊeg sektora’’ socijalne
privrede, kao πto su: solidarne institucije, zadruge, nekomercijalna udruæenja, itd. Iako i dalje smatraju da u meπovitoj privredi sa opseænim privatnim sektorom mora
da postoji i snaæni javni sektor, socijalisti u novom partijskom dokumentu iz 1990. godine odustaju od koncepcije punog podruπtvljavanja krupnih sredstava za proizvodnju i ekonomskog i druπtvenog samoupravljanja kao
krajnjeg cilja borbe. Njihov projekat za XXI vek je solidarno druπtvo u socijalno træiπnoj ekonomiji, izraæen kroz
Æospanov stav: ‘’Mi podræavamo træiπte, ali ne i træiπno
druπtvo.’’, πto u suπtini znaËi da druπtvo treba da rukoKarl Polavodi ekonomijom a ne ekonomija druπtvom (K
nji) i da ekonomski kriteriji efikasnosti nikada ne mogu
biti univerzalni druπtveni kriteriji. To je paradigma koje
se i u danaπnjem neoliberalnom kontekstu odluËno dræi
i savremena SocijalistiËka partija.
Novu socijalistiËku percepciju, meutim, ne odreuje
viπe ono suπtinsko pitanje razmere odnosa sredstava za
proizvodnju u privatnom i javnom vlasniπtvu, jer se u
tom periodu (koji karakteriπe snaæan ekonomski rast
svetske kapitalistiËke privrede sa jedne strane, i uruπavanje sovjetskog ekonomskog sistema, sa druge) brani
stav da ni privatna ni javna svojina same po sebi viπe ne
garantuju ekonomsku efikasnost niti socijalnu pravdu.
Oni smatraju da dræava treba da napusti dominantnu
ulogu ekonomskog subjekta, ali da mora da pojaËa druπtvenu budnost i socijalnu solidarnost, izmeu ostalog i
preko snaænije druπtvene redistribucije. Jedan manji deo
SocijalistiËke partije percipira novi zaokret taktiËkim povlaËenjem pred jaËim neprijateljem, dok ga veÊina, oËekivano, razume trajnim opredeljenjem partije. Meutim,
uprkos brojnim kompromiserskim potezima socijalistiËkih vlada nakon 1983. godine, a pogotovo one poslednje Æospanove, u periodu kohabitacije sa desniËarskim
predsednikom ©irakom, na samom kraju prethodnog i
poËetkom novog milenijuma, pre svega na polju privatizacija, SocijalistiËka partija se nije odrekla sna o drugaËi-

91
jem druπtvu, o demokratskom socijalizmu i zadræala je
trajnu nepoverljivost prema kapitalizmu. »ak i jedan Lionel Æospan,3 koji je 2002. godine priznao da izlazi na izbore sa programom koji nije socijalistiËki, u vreme opπteg uverenja o bezalternativnosti kapitalizma i kraju istorije, krajem 1990-ih, na letnjem univerzitetu mladih socijalista blizu Pariza, tvrdi da je ‘’kapitalizam snaga koja
se kreÊe, ali koja ne zna kuda ide’’. Takoe, francuski socijalisti su, za razliku od ‘’treÊeputaπkog’’ Bler-©©reder socijal-liberalnog koncepta kombinacije neoliberalne ekonomije i socijaldemokratske druπtvene politike, i dalje
pobornici neokejnzijanske ekonomije, snaænog upliva
Republike u ekonomske i socijalne odnose (‘’dræave zaπtitnice’’) i vrlo progresivne socijalno-identitetske (prava
imigranata, etniËkih, rasnih, verskih, i homoseksualnih
grupa, kao i æena) politike.
‘’Les primaires socialistes’’: pomeranje granica
demokratije
SocijalistiËku partiju, kao i francuski socijalizam generalno, od samih poËetaka karakteriπe tradicija koegzistencije i dijaloga divergentnih reformistiËkih (pa i revolucionarnih) socijalistiËkih levica i relativno razvijena unutarstranaËka demokratija. To je partija koja je nastala
ujedinjenjem razliËitih socijalistiËkih grupa i struja oko
koncepta — koji predstavlja glavni cilj njihove borbe —
demokratskog socijalizma,4 a ne, kako je u Srbiji i na naπim prostorima obiËno sluËaj, oko jedne autoritarne ili
harizmatiËne liËnosti. Zbog toga nije neobiËno πto su
unutar te stranke legalno prepoznate brojne struje, od
kojih su one na radikalno levom i one na krajnje desnom
(tzv. bleristiËkom) krilu u stalnoj politiËkoj borbi i ideoloπkim svaama. Vaæno je napomenuti i to da, uprkos
svim ideoloπkim lutanjima, glavne frakcije u SocijalistiËkoj partiji nikada nisu prihvatile desno revizionistiËki projekat ‘’novog centra’’, tj. proces ‘’blerizacije partije’’. Naprotiv, Novu laburistiËku partiju Velike Britanije, koja formalno pripada istoj porodici partija i Ëlanica je SocijalistiËke internacionale (treba napomenuti da je Toni Bler u
jednom momentu vodio kampanju preimenovanja SocijalistiËke internacionale u Demokratsku internacionalu
koja bi ukljuËivala i Demokratsku stranku SAD), socijalistiËka baza uglavnom oznaËava izdajniËkom i antileviËarskom. Interesantno je, recimo, da zbog izrazite nepopularnosti Tonija Blera meu francuskim socijalistima, kanHonore Daumier,
Emigranti,
gips, 1848.,
Louvre, Pariz

92
didatkinja socijalista na predsedniËkim izborima 2007.
godine Segolen Roajal, neposredno pred izbore nije
uopπte æelela ni da se upozna sa Blerom prilikom njegovog dolaska u Pariz, kada ga je sa oduπevljenjem doËekao i sa njim veselo pozirao desniËarski kandidat, Nikola Sarkozi. ©taviπe, socijaldemokratija meu najveÊim delom francuskih socijalista ima peæorativno znaËenje i vezuje se za ideoloπki i praktiËni oportunizam najgore vrste. Kakva ironija istorije. Setimo se samo veoma oπtrih
kritika upuÊenih francuskom æoresovskom socijalizmu
od strane Dimitrija TucoviÊa, nemaËkih, austrijskih i drugih evropskih socijaldemokrata i optuæbi za napuπtanje
klasne borbe i izdaju stare socijaldemokratske misli. Svojevremeno je Æan Æores, u miljeu evropske socijaldemokratije, percipiran prvim revizionistom socijalistiËke akcije (na Eduarda Bernπtajna se gledalo kao na prvog revizionistu socijalistiËkih teorija i principa), dok su danas
Gerhard ©reder i Toni Bler, odnosno LaburistiËka partija
Britanije i, neπto manje, Socijaldemokratska partija NemaËke, simboli izdaje ‘’dræave blagostanja’’ i ‘’mangupi
u naπim redovima’’.5
Joπ od legendarnih frakcijskih sukoba izmeu Æoresove i Gesdove linije, pa preko unutastranaËke borbe izmeu Prve i Druge levice oliËene u Fransoa Miteranu i
Miπelu Rokaru, sve do suprotstavljenih politiËkih koncepata Lorana Fabiusa i Lionela Æospana u prvoj polovini
1990-ih i, kasnije, krajem XX veka, Fransoa Olanda i Æaan
Luk Melanπona, pa do najsveæijeg rascepa izmeu Martin Obri i Segolen Roajal, u prvoj deceniji novog veka,
francuski socijalisti neguju kulturu unutarstranaËke demokratije, koja podrazumeva politiËku borbu stranaËkih
struja za rukovoenje partijskim aparatom i utvrivanje
glavne ideoloπe linije stranke. Naravno, taj proces unutastranaËih nadmetanja je mnogo kompleksniji od pukog navoenja liËnosti koje su u odreenim vremenima
simbolizovale glavne rascepe. Recimo, na poslednjem
stranaËkom kongresu u Reims-u je πest frakcija, sa isturenim kandidatima i programima, traæilo legitimitet od
Ëlanstva za rukovoenje strankom. Od njih πest, Ëak Ëetri su dobile skoro ujednaËenu podrπku: frakcija Segolen
Roajal 29,08 %, frakcija Bertran Delanoe (omiljeni gradonaËelnik Pariza, inaËe homoseksualac) 25,24 %, frakcija Martin Obri 24,32 % i frakcija bivπeg lidera mladih
socijalista Benoa Amona 18,52 %. Meutim, Bertran
Delanoe se odmah povlaËi, a onda zajedno sa Benoa
Amonom u drugom krugu izbora za generalnog sekretara/ku odluËno pozivaju svoje pristalice da masovno
glasaju za Martin Obri, πto je dovelo do toga da ona bude izabrana za novu generalnu sekretarku partije sa svega 159 glasova viπe od protivkandidatkinje Roajal.
SimptomatiËno je da su za najvaæniju funkciju u partiji u
zadnji krug uπle dve æene. I to je jedan od indikatora
‘’stanja svesti’’ i potencijalne progresivnosti stranke. Na
unutastranaËkim izborima je glasalo taËno 131.860 stranaËkih aktivista, odnosno 56,61 % od ukupnog Ëlanstva.
Martin Obri inkarnira upravo tradicionalno socijalistiËku liniju u partiji i jedna je od uticajnijih liËnosti neËega
πto uslovno moæemo nazvati levim mainstrem krilom
partije. Pored nje, u rukovodstvo SocijalistiËke partije,
kao njen portparol, ulazi i Benoa Amon — voa najlev-

Evropska demokratska ljevica
ljeg jakog krila u partiji, blizak Olivijeu Bezansnou iz ekstremno leve Nove antikapitalistiËke partije NPA (koji je
bio govornik na letnjoj πkoli mladih socijalista u organizaciji Amonove frakcije) i Æan Luk Melanπonu koji je u to
vreme bio Ëlan SocijalistiËke partije i deo Amonove frakcije, a danas je predsednik jedne manje stranke radikalne levice koja se zove Partija levice (francuska verzija nemaËkog Die Linkea) i nedavni kandidat za predsednika
Francuske na izborima u maju 2012. godine ispred koalicije Partije levice i KomunistiËke partije. InaËe, pre tih
dogaanja, Benoa Amon, Arno Monbur i Vanson Pijon,
uz joπ nekoliko istaknutih Ëlanova (poput bivπeg generalnog sekretara Anria Emanuelia) i mladih lavova i bivπih
najuticajnijih omladinaca iz omladinske grupe SocijalistiËke partije, Pokreta mladih socijalista MJS, nezadovoljni nedovoljno antiliberalnim kursom partije koju je u
tom momentu predvodio Fransoa Oland, rade na projektu osnivanja Nove socijalistiËke partije, kako su nazvali svoju frakciju. Ovaj projekat — zbog neslaganja meu
vodeÊim liËnostima i zbog, u meuvremenu, skretanja
partije ulevo — nije dao æeljene rezultate, ali veliki broj
tadaπnjih Ëlanova te frakcije danas Ëini deo direkcije SocijalistiËke partije. Naravno, sve partijske frakcije su,
uglavnom, u skladu sa legitimitetom koji su dobile na
unutarstranaËkim izborima, zastupljene u direkciji partije.
NajveÊi korak, ipak, u procesu demokratizacije politiËkog æivota je odluka vostva partije da se predstavnik ili
predstavnica SocijalistiËke partije na predsedniËkim izborima 2012. godine bira na otvorenim graanskim izborima na kojima bi uËestvovali svi oni koji sebe percipiraju leviËarima, a ne samo Ëlanovi stranke. Demokratija je
svakako pomiËna granica, a francuski socijalisti su ovoga puta napravili hvale vredan kvalitativan demokratski
pomak unapred. InaËe, pravo glasa na ovim izborima su
imali graanke i graani Francuske upisani u biraËki spisak pre decembra 2010. godine, koji su na svom biraËkom mestu potpisali dokument lojalnosti leviËarskim
vrednostima i priloæili jedan evro. Takoe, pravo glasa su
dobili i svi stanovnici Francuske koji nemaju francuski pasoπ (imigranati, strani studenti, itd.), ali su Ëlanovi/ce
partije. OËigledno je da su izbori ostvarili svoj osnovni
cilj, jer je proces kampanje, davanje apsolutno jednakih
uslova za predstavljanje svim kandidatima i kandidatkinjama, njihove javne debate, ali i Ëitav tok izbora,
predstavljao manifestaciju veliËanstvene demokratske
pobede i primer koji bi morao da bude model svim ozbiljnim leviËarskim partijama u Evropi i πire. Francuski socijalisti su pokazali da je moguÊe jednu birokratsku i
funkcionersku partiju koja je nastala iz pokreta opet delimiËno vratiti na formu pokreta i staviti je pod direktnu
graansku kontrolu.
SocijalistiËka partija danas broji jedva neπto viπe od
200.000 aktivnih Ëlanica i Ëlanova koji su obavezni da
plaÊaju Ëlanarinu na godiπnjem nivou, jer na taj naËin
pomaæu stranci u normalnom funkcionisanju. Svaki
Ëlan/Ëlanica koji nije u stanju da izmiri svoje finansijske
obaveze prema stranci, a za to ne postoji opravdanje,
automatski prestaje da bude njen Ëlan/ica. Poreenja radi, u πest do sedam puta manjoj po brojnosti stanovnika Srbiji, Demokratska stranka prema zvaniËnim podaci-

Evropska demokratska ljevica
ma ima preko 180.000 Ëlanova, a SPS svojevremeno i Ëitavih pola miliona. Ali, pitanje partokratske dræave i klijentelistiËke politiËke kulture na ovim prostorima je za
neku dublju raspravu kojoj ovde evidentno nema mesta.
Na graanskim/socijalistiËkim izborima ili Les primaires
socialistes/citoyennes je pak u prvom krugu izaπlo preko
2,5 miliona, a u drugom Ëak 3,5 miliona graana/ki, πto
je daleko nadmaπilo oËekivanja samih organizatora. Ova
fascinantna mobilizacija ljudi levice je prepoznata od gotovo svih politiËkih delatnika (osim visokih funkcionera
UMP-a, naravno) i analitiËara, bez obzira na ideoloπku
orijentaciju.
Ukupno petoro kandidata je predstavilo svoje programe: 1. ubedljivi favorit, prema svim predizbornim anketama, Fransoa Oland, bivπi je dugogodiπnji generalni sekretar SocijalistiËke partije (od 1997. do 2008. godine),
koga unutar stranke obiËno pozicioniraju na centru; 2.
Martin Obri, Êerka je jednog od najpopularnijih socijalista i utemeljivaËa savremene SocijalistiËke partije, Æaka
Delora, i gradonaËelnica Lila, koja je privremeno napustila poziciju generalne sekretarke partije — kako je ne bi
optuæili da svoju aktuelnu funkciju koristi kao prednost
u kampanji — predstavljala je i predstavlja, kako je veÊ
pomenuto, levu tradicionalno-socijalistiËku glavnu struju
u partiji; 3. Arno Monbur je bio reprezent jedne od dve
jaËe radikalno leve struje u stranci (druga, radikalnija, na
Ëelu sa Benoa Amonom, na ovim je izborima podræala
Martin Obri joπ u prvom krugu), i sa svojim projektom
demondijalizacije, ©este Republike i potpunog raskida sa
aktuelnim konceptom korporativnog kapitalizma, sebe
je predstavio kao alternativu u odnosu na sve kandidate; 4. Monburov najotvoreniji ideoloπki protivnik, Manuel Vals, branio je tzv. bleristiËku poziciju i predstavlja
krajnje desno krilo u stranci. Vals je inaËe, zajedno sa
svojim mentorom — poznatim francuskim filozofom πarlatanom, Sarkozijevim ratnim ideologom i predstavnikom tzv. ‘’kavijar levice’’ — Bernar Anri Levijem, pre nekoliko godina Ëak javno lobirao da Parti socialiste promeni ime i ‘’definitivno napusti marksizam’’, kako se u
javnosti viπe ne bi vezivala za ‘’anahroni socijalizam’’; 5.
Peti kandidat, Æan Miπel Bajle je predsednik Radikalne
partije levice (levih radikala), manjeg koalicionog (tradicionalnog) partnera SocijalistiËke partije i ideoloπki jako
blizak Fransoa Olandu; Na kraju, 6. Segolen Roajal, kandidatkinja Parti socialiste na prethodnim predsedniËkim
izborima na kojima je tesno izgubila veÊ dobijenu bitku
protiv Nikole Sarkozija, najmanje je ideoloπki konzistentna u odnosu na sve kandidate u kampanji. Ona je
oko sebe okupljala i ljude na levici i na desnici unutar
partije u podjednakoj meri.
Ostavljanjem moguÊnosti da Ëlanovi drugih levih partija, koji se ne deklariπu socijalistima, uËestvuju na njihovim unutarstranaËkim izborima, SocijalistiËka partija je
dodatno dokazala graanski i demokratski karakter ovih
izbora i svoju otvorenost prema ostatku levice. U prvom
krugu je Fransoa Oland, doduπe ne toliko ubedljivo kako su to predviala razna istraæivanja javnog mnjenja,
dobio najveÊu podrπku graana/ki. Za njega je glasalo
39 % od svih izaπlih graana. Na drugom mestu je, isto
prema oËekivanjima, ali dosta bolje plasirana nego πto
su to pokazivala predizborna predvianja, bila Martin

93
Obri sa osvojenih 31 % glasova. TreÊe mesto je osvojio
sa 17 % glasova, potpuno neoËekivano a za neke i popriliËno πokantno, radikalno levi kandidat Arno Monbur.
Sve predizborne ankete su mu davale oko 5 %, do maksimum 8 % glasova. Tek na Ëetvrtom mestu je bila Segolen Roajal, sa za nju poniæavajuÊih, a za ogromnu veÊinu graana i analitiËara potpuno neverovatnih 7 %
glasova. Samo nekoliko godina pre toga, ona je imala
preko 60 % podrπke Ëlanstva svoje partije. Nakon nje,
predstavnik krajnje desne struje, Manuel Vals, je osvojio
5 % podrπke od svih izaπlih na biraliπta πirom Francuske,
a predsednik levih radikala Bajle manje od 1 %. U drugom krugu izbora Fransoa Oland je dobio bezuslovnu i
Ëvrstu podrπku od strane Valsa, Roajalove (njegova bivπa
æivotna partnerka sa kojom ima Ëetvoro dece) i Bajlea, a
na kraju, za mnoge nezamislivo, i indirektnu potporu od
Monbura, koji je izjavio da ne æeli da zove svoje pristalice da podræe ni Olanda ni Obrijevu (iako su njegov politiËki program i ideoloπka orijentacija suπtinski bliæi Obrijevim), ali da Êe on liËno glasati za Olanda jer smatra da
ovaj ima veÊi kapacitet da ujedini sve socijalistiËke struje.
Samo tri godine pre toga, Obri je uz Monburovu podrπku preuzela direkciju partije koju je Oland ostavio popriliËno ruiniranu. Kao portparol Roajalove na predsedniËkim izborima 2007. godine, na pitanje novinara koji
je njen najveÊi nedostatak, Monbur odgovara: ‘’Njen æivotni partner’’, a u javnosti se joπ uvek sprdaju nadimkom kojim je Monbur poËastio Olanda: Flamby (vrsta
pihtijastog kolaËa koji izgleda kao puding). Takve neprincipijelne unutastranaËke koalicije nisu nikakva novost u SocijalistiËkoj partiji. Monbur je jednostavno procenio da je Oland taj koji Êe odneti pobedu i podrπkom
obezbedio sebi uËeπÊe u buduÊoj vladi i eventualni uticaj. U svakom sluËaju, u javnosti je provejavalo miπljenje
da francusko druπtvo (pa ni konzervativnija socijalistiËka
baza) joπ uvek nije spremno za æenu na Ëelu dræave. Koja je pritom i jasno leviËarski opredeljena. To se donekle
moæe uoËiti i podelom glasova na ovim stranaËko/graanskim izborima. Fransoa Oland je ubedljivo pobedio u
ruralnijim krajevima dræave i u manjim gradovima, dok
je u veÊim gradovima za njega glasalo, skoro plebiscitarno, starije stanovniπtvo. Sa druge strane, Martin Obri je
ostvarila prednost u velikim gradovima, industrijskim
centrima, i za nju su glasali mladi i æene. Ona je pobedila i u kosmopolitskom Parizu. Mnogi su dali glas Olandu
samo zato πto su verovali, πto se na kraju i obistinilo, da
je on jedini kandidat koji sigurno moæe raËunati na deo
centristiËkih glasaËa i, na kontu toga, pobediti Sarkozija
na predsedniËkim izborima. Da li je Oland moæda taj
maksimum levice koju danaπnja Francuska moæe da
podnese?
Ko je Fransoa Oland, novi predsednik Francuske
Prvi krug predsedniËkih izbora je bio predvien za 22.
april, a drugi za 6. maj 2012. godine. Na poËetku kampanje, najuglednije ‘’agencije za istraæivanje javnog
mnjenja’’ su Olandu davale prednost izmeu 5 i 10 % u
prvom krugu, a u drugom Ëak i do 20 %, ispred tada aktuelnog predsednika Nikole Sarkozija. ‘’Sarko’’, nadimak odomaÊen u francuskoj javnosti, je proπao put od

94
najpopoularnijeg politiËara u eri Pete Republike (posle
©arla de Gola), na poËetku mandata, do ubedljivo najomraæenijeg krajem mandata. ‘’Predsednik bogatih’’,
kako ga je prozvala francuska javnost, nije obezbedio
‘’zaπtitu’’, ‘’sigurnost’’ i ‘’ekonomsku renesansu’’, koje
je toliko obeÊavao u predizbornoj kampanji 2007. godine. Naprotiv, opπte srozavanje æivotnog standarda, rat u
Libiji, kultur-rasistiËki i elitistiËki ispadi (praÊeni raskalaπnim stilom æivota, estradizacijom predsedniËke funkcije i
druæenjem sa francuskim ‘’dæet setom’’), kao i poreske
olakπice i fiskalni pokloni prijateljima i krupnim kapitalistima, osnovno su obeleæje njegovog mandata. StruËne
procene govore da se fiskalni pokloni najbogatijima u
Sarkozijevoj eri, predstavljani kroz eufemizam ‘’podrπka
velikim investitorima’’, kreÊu oko 140 milijardi evra na
godiπnjem nivou. Eto kako je fabrikovan javni dug u
Francuskoj. I ne samo u Francuskoj. Poreski pokloni bogatima su, da bi dræava koliko toliko ispunjavala svoje
socijalne obaveze (koje nije bilo lako tek tako ukidati u
dræavi sa jakim sindikatima i civlnim druπtvom), nadomeπÊivani zaduæivanjem u privatnim bankama. Sarkozi,
koji je na Ëelo Francuske doπao uz obeÊanje o ustoliËenju ‘’efikasne’’ i ‘’kompetitivne’’ dræave koja Êe da zarauje a ne da troπi, uz ©irakovu pomoÊ, napravio je dræavni dug koji je bio veÊi od duga koji su pravili svi njihovi desniËarski prethodnici (uglavnom degolisti koji su bili mnogo viπe socijalno orijentisani) i Fransoa Miteran,
zajedno. Plan je bio da se (danas prosto vidimo tu tendenciju u Ëitavoj Evropi) — kada se doe do kritiËne taËke deficita i duga i ue u ‘’bezizlaznu situaciju’’ — nastupi sa ‘’merama πtednje’’ koje Êe sav teret vraÊanja istog
svaliti na radnike i srednje slojeve, ukidanjem socijalnih
prava i tekovina radniËkog pokreta i levih partija koje su
izborene u prethodnom veku. Doπli smo u paradoksalnu
situaciju da je kapitala, na jednoj strani, u Francuskoj nikad viπe u njenoj istoriji, ali da je dræava nikad siromaπnija u poslednjih nekoliko decenija, a socijalne razlike izmeu bogatih i siromaπnih nikad veÊe, na drugoj strani.
Probni balon ukidanja socijalnih prava je bila penziona
reforma. Uprkos æestokom otporu sindikata, leve opozicije (u istom ujedinjenom frontu su bili socijalisti, komunisti, zeleni, trockisti...), blokadama gradova, fabrika,
univerziteta, πkola, rafinerija, itd., Zakon o penzionoj reformi, koji je predviao, izmeu ostalog, poveÊanje broja godina neophodnih za odlazak u penziju sa 60 na 62
godine, proπao u Parlamentu uz podrπku konzervativne
veÊine i centrista. To je trebalo da bude samo poËetak
onoga πto u izoπtrenoj formi veÊ neko vreme gledamo
u Irskoj, Portugaliji, ©paniji, itd.
Fransoa Oland je veÊ na prvom predizbornom skupu
u hali Buræe odræao jedan relativno zapaljiv govor o
‘’francuskom snu’’, tj. o socijalnoj dræavi kao reprezentu
opπteg interesa, u kome oπtro denuncira sve konzervativne mere i finansijski sektor proglaπava svojim glavnim
neprijateljem. Jedan deo Olandovog predizbornog programa je sadræao (u ublaæenoj formi) i reπenja koje je
prethodno nudio Arno Monbur, Ëime je ovaj drugi racionalizovao svoj unutastranaËki izbor na les primaires socialistes.6 Nakon predloga o oporezivanju najbogatijih
sa 75 % poreza na dohodak (u Srbiji je visina ove poreske stope 5 %!!!), evropske birokrate su veÊ bile πokira-

Evropska demokratska ljevica
ne novim ‘’baukom’’. Francuski socijalisti jasno stavljaju
do znanja da Êe najbogatiji morati da plate krizu i postaju jedina mainstream politiËka leva grupacija koja se
otvoreno i radikalno suprotstavlja glavnom toku surovih
mera πtednje koje se nameÊu radnicima i ukidanju socijalnih tekovina koje Evropi Sarkozi i nemaËka premijerka
Angela Merkel predstavljaju kao jedinu alternativu. Neki
britanski listovi predsedniËkog kandidata socijalista proglaπavaju najopasnijim Ëovekom u Evropi, a okruæenje
nemaËke premijerke sa podsmehom komentariπe da je
njegov program ‘’nerealan’’ (kako ovo poznato zvuËi?)
i da Êe ga ‘’træiπta uniπtiti u roku od nekoliko nedelja’’
(dakle, træiπta su ta koja upravljaju druπtvima?! sic.) ukoliko bude insistirao na ovim merama u sluËaju da postane predsednik. Sa druge strane, kopredsednik nemaËke
partije radikalne levice Die Linke (koju Ëine struje nemaËkih levih socijaldemokrata i reformisanih komunista),
Klaus Ernst, izjavljuje da je Olandov program bliæi programu njegove partije nego programu Socijaldemokratske partije NemaËke SPD, iako SocijalistiËka partija i SPD
pripadaju istoj porodici partija. Istovremeno, na meunarodnom nivou dolazi do dogovorenog bojkota socijalistiËkog kandidata od strane vodeÊih lidera najveÊih zemalja. Ovo slabljenje meunarodnog kredibiliteta i jaËanje retorike o redistributivnoj pravdi (koja je poslednjih
pet godina u sarkozijevskom diskursu tumaËena kao apsolutno zlo i razlog svih ekonomskih problema) sa Olandove strane, ali i instrumentalizacija ubistava u Tuluzu
od strane Sarkozija kako bi se dodatno osnaæila nacionalistiËka i antiimigrantska histerija i izazivali strahovi,
unose konfuziju meu graanima Francuske i dovode
do toga da Sarkozi i Oland nekoliko dana pre prvog kruga izbora ulaze u potpuno neizvestan finiπ. Insistiranje
na ‘’civilizacijskim razlikama’’, prikriveno podstrekivanje
strahova od stranaca i imigranata, podrπka represivnoj
politici i denunciranje levice nesposobnom da se izbori
sa ‘’problemom sigurnosti’’ (veÊ je pomenuta vaænost
ovog pitanja za levicu i desnicu u francuskom kontekstu
u prvom delu rada), igralo je vaænu ulogu u pobedi ©iraka 2002. godine i Sarkozija 2007. godine, s tim πto je
Sarkozi uspeo da, kao nijedan desniËarski kandidat pre
njega, ujedini degolistiËku i ekstremnu petenistiËku desnicu u novu amerikanizovanu desnicu, koja do kraja usvaja retrogradni liberalni fundamentalizam na planu
ekonomije i anahroni konzervatizam na kulturnom planu.
Sa druge strane, pojaËana socijalna retorika Olanda je
πirom vrata otvorila moguÊnost jednom drugom leviËarskom kandidatu da ue u glavni tok predsedniËke debate. U pitanju je njegov bivπi protivkandidat u borbi za generalnog sekretara SocijalistiËke partije, a sada kandidat
na predsedniËkim izborima ispred Levog fronta, koga Ëine Partija levice i KomunistiËka partija. Radi se svakako
o veoma harizmatiËnom lideru Partije levice Æan Luk Melanπonu, bivπi ministru u Æospanovoj vladi i Ëlanu levog
krila SocijalistiËke partije punih 31 godinu (pre toga je i
on bio trockista lembertista), iz koje se iπËlanio 2008. godine. OdliËnim programom, sjajnim nastupima i debatama u kojima je potpuno ogolio neofaπizam Nacionalnog
fronta, ‘’narodni tribun’’ Melanπon je krenuo da puni trgove po Francuskoj nadahnutim govorima o graanskoj

Evropska demokratska ljevica
revoluciji i Francuskoj kao socijalnoj republici. Veoma brzo zadobija podrπku javnosti jer govori ono πto graanke i graani i sami misle o pohlepnom finansijskom kapitalizmu i bankarskom sektoru. Od poËetnih 5% podrπke, koliko su mu najviπe davali u predizbornim anketama na poËetku kampanje, nekoliko nedelja pre izbora
smo dobijali informacije da je 17 % graanki i graana
spremno da glasaju za ovog kandidata radikalne levice.
Na mitingu organizovanom na Trgu Basilja je izaπlo preko 120.000 ljudi kako bi sluπali Melanπonov diskurs o
©estoj Republici i dali podrπku njegovoj politici. SocijalistiËku partiju je uhvatila panika. Arno Monbur, Melanπonov prijatelj joπ iz vremena zajedniËke socijalistiËke proπlosti, je dobio zadatak da u svakodnevnim nastupima
poziva glasaËe radikalne levice da joπ u prvom krugu daju nesporni legitimitet Olandu, kao jedinom kandidatu
koji moæe da porazi Sarkozija. Sam Oland je, verovatno
zbog raznih napada sa levice, na svojim predizbornim
skupovima insistirao da je on socijalista, a ne umereni
socijalista, i obeÊavao da Êe u socijalnim reformama iÊi
maksimalno levo koliko mu to stvarni uslovi konteksta,
u kome njegov program treba realizovati, budu dozvoljavali.
Na kraju, Oland je u prvom krugu predsedniËkih izbora obezbedio tesnu prednost u odnosu na Sarkozija. Uz
izlaznost od oko 80%, Oland je osvojio 28,63%, Sarkozi 27,18%, umivena neofaπistkinja Marin le Pen
17,90%, Æan Luk Melanπon 11,10% (oËigledno je da je
tzv. ‘’koristan glas’’ i strah od reprize 2002. godine prevagnuo da neki ljudi ipak glasaju za Olanda joπ u prvom
krugu), centrista (i poπtovalac Tonija Blera i Bila Klintona) Fransoa Bajru 9,13% i predstavnica zelenih Eva Æoli
2,31%. Odmah po objavljivanju zvaniËnih rezultata, Eva
Æoli i Æan Luk Melanπon su pozvali svoje pristalice da
bezuslovno podræe u drugom krugu izbora Olanda, kako bi se Francuska najzad otarasila sarkozizma. Nekoliko dana pred drugi krug, Marin le Pen je odluËila da ne
podræi ni jednog od kandidata, a Fransoa Bajru, na iznenaenje svih pa i Ëlanova svoje partije, izjavljuje da na liËnom planu daje podrπku, teπkom mukom, Fransoa
Olandu u drugom krugu. Na ovakav potez ga je primoralo radikalno desniËarenje Sarkozija i njegovo udvaranje glasaËima Nacionalnog fronta. Bajruov ekonomski
program je bio mnogo bliæi Sarkozijevom, ali hamanistiËke vrednosti duboko usaene u politiËku tradiciju kojoj
pripada naterale su ga da prepozna veliku opasnost za
republikanske vrednosti u socijalnim i aniimigranskim
predlozima Sarkozija i njegove partije. U drugom krugu
izbora, Oland je odneo tesnu pobedu sa osvojenih
51,64 % glasova, uz izlaznost od blizu 81 %, i postao
drugi socijalistiËki predsednik u istoriji Francuske. Atmosfera na ulicama Pariza i pogotovu na trgu Bastilja, na kome levica tradicionalno odræava svoje manifestacije, je
bila fascinantna. Preko pola miliona graanki i graana
je πirom Pariza slavilo pobedu. Brojne ulice u centru grada su bile zatvorene i pretvorene u peπaËke zone, a na
Bastilji smo mogli da vidimo neverovatnu radost æitelja
kosmopolitskog Pariza. Zastave evropskih, afriËkih i latinoameriËkih dræava (najmanje je bilo francuskih, πto je
desnica odmah sutradan osudila), kao i socijalistiËkih,
komunistiËkih, trockistiËkih, feministiËkih, zelenih, LGBT

95
i drugih progresivnih organizacija su preplavile trg i ukazivale da bi ishod izbora mogao da ima istorijsko znaËenje i znaËaj za levicu. Fransoa Oland i francuski socijalisti su postali simbol nade za evropsku levicu.
Svi su se pitali ko je on zaista? Kako ga definisati politiËki? Koju doktrinu zastupa i koju kariku predstavlja u
istoriji nemirnog francuskog socijalizma? Na kraju, πta
moæemo da oËekujemo od ovog ‘’mlitavog πampiona’’,
koji je istovremeno i ‘’Ëovek sinteze’’?
Oland je roen 1954. u Rouenu. Formalno, Ëlan SocijalistiËke partije postaje 1979. godine, a od 1997. do
2008. godine vrπi najodgovorniju stranaËku funkciju —
generalnog sekretara. Ipak, kako se moæe Ëuti po stranaËkim kuloarima, Oland je sve do 2002. godine suπtinski bio viπe portparol partije pod direktnom kontrolom
stvarnog πefa u liku Lionela Æospana. Tek nakon Æospanovog katastrofalnog poraza u prvom krugu predsedniËkih izbora 2002. i povlaËenja iz aktivne politike,
Oland najzad u punoj meri postaje ‘’prvi Ëovek’’ socijalista. Stanje u toj stranci pod njegovim rukovodstvom
najbolje odslikava kampanja za predsedniËke izbore
2007. godine, kada stranaËka oligarhija, na Ëelu sa samim Olandom, podeljena na viπe klanova i frakcija i optereÊena permanentnim sukobima, brutalno ostavlja na
cedilu svoju kandidatkinju Segolen Roajal. Segolen je
inaËe majka Olandove dece i njegova tadaπnja nevenËana partnerka joπ iz studentskih dana koju je, suprotno
oËekivanjima meu stranaËkim vostvom, kao kandidatkinju za predsednicu Francuske ispred SocijalistiËke partije ubedljivom veÊinom izabrala baza stranaËkih aktivistkinja i aktivista. Verovatno se teπko moæe naÊi sliËan primer izdaje kandidata na predsedniËkim izborima od
strane sopstvene partije, kakav smo imali priliku da vidimo te 2007. godine. Program Roajalove na tim izborima
je predviao renacionalizaciju i spajanje radi daljeg jaËanja odreenih preduzeÊa u delimiËno javnom vlasniπtvu,
znaËajno poveÊanje minimalnih zarada, pooπtravanje
vaæeÊih pravila o tridesetpetoËasovnoj radnoj nedelji i
sindikalnom organizovanju, snaænije uËeπÊe zaposlenih
u upravljanju preduzeÊima i raspodeli profita, i brojne
mere koje su trebale da dovedu do smanjivanja negativnih posledica kapitalizma na radnike. Niko nije odluËnije
od nje, u okviru glavnih socijalistiËkih struja, demaskirao
moÊ novca i pohlepu profita.
U svakom sluËaju, Oland napuπta mesto generalnog
sekretara socijalista 2008. godine, u periodu kada se
partija nalazi u rasulu, stigmatizovana od strane sindikata i u javnosti prokazana kao ‘’teatar senki i sujeta’’ i
‘’partija samoubica’’ (Parti socialiste = Parti suicide), a
sam Oland od svojih partijskih drugova kvalifikovan kao
‘’gospodin za jeftine poπalice’’, ‘’mlitavko’’, ‘’meka muda’’, ‘’Japanac’’ (jer je stalno nasmejan), itd. Bolji poznavaoci francuske politike i deπavanja unutar SocijalistiËke
partije kaæu da od napuπtanja funkcije generalnog sekretara, Fransoa Oland poËinje da radi na sopstvenom
usavrπavanju i pripremi unutarstranaËke kampanje za
predsedniËke izbore 2012. godine. Promena je oËigledna, a napredak u odnosu sa medijima i graanima vidljiv. Rezultat toga je pobeda na les primaires socialistes
2011. godine i, nedugo zatim, na predsedniËkim izborima 2012. godine. Izborom za predsednika dræave Fran-

96
soa Oland je uπao u socijalistiËki panteon.
Uprkos politiËkoj evoluciji i relativnim ideoloπkim traæenjima, moæe se reÊi da je Oland u poslednje dve decenije ostao politiËki dosledan, tj. veran svojim idealima i
generalnoj politiËkoj orijentaciji. U tom smislu, da bi se
razumeo Fransoa Oland kao politiËko biÊe, potrebno je
shvatiti i specifiËno francuski leviËarski politiËki okvir njegovog delanja, tj. sukob izmeu Prve i Druge levice unutar SocijalistiËke partije. Koncepti Prve i Druge levice su
dobijali nove i gubili stare elemente protokom vremena
i menjanjem druπtvenog i politiËkog konteksta. U drugoj
polovini XX veka, najistaknutiji reprezenti ovih levica su
Fransoa Miteran i Miπel Rokar. Prva levica je, uslovno,
marksistiËka, patriotska, jakobinska, centralistiËka, etatistiËka itd., dok je Druga levica bila sklonija tradiciji etiËkog francuskog socijalizma, decentralizaciji, regionalizaciji, antikolonijalizmu, protivstavljena arbitrarnosti, ‘’bilo
gazda, bilo dræave’’ i okrenuta ‘’autonomiji zajednica iz
baze’’. PrikljuËenjem Rokara i njegove PSU (Ujedinjene
socijalistiËke partije) velikoj SocijalistiËkoj partiji 1974.
godine, druπtveno samoupravljanje postaje glavni politiËki projekat stranke, protivstavljen strogom etatizmu
za koji su se zalagali francuski komunisti. Meutim, danas, podele na ove dve politiËke kulture prisutne u partiji dobijaju nove, pa i donekle izmenjene, sadræaje. Tako se, pored veÊ pomenutog, Prvoj levici pripisuje joπ
utopizam, arhaiËnost, evroskepticizam, antiamerkanizam, okrenutost ka iskljuËivo ‘’redistributivnom socijalizmu’’, itd., dok je Druga levica demokratska, moderna,
evrofiliËna, ekonomski realistiËna, spojiva sa blerizmom,
i sl. Naravno, podele u SocijalistiËkoj partiji ne tako retko idu i izvan granica ovih tipski predstavljenih levica
(treba reÊi i da podela na Prvu i Drugu levicu itekako prevazilazi okvire SocijalistiËke partije), a ponekad su mnogo viπe proæete liËnim animozitetima i interesima,7 nego
sukobima oko politiËkih i ideoloπkih principa.
Fransoa Oland je autentiËni predstavnik Druge levice,
levice Miπela Rokara, Æaka Delora, Pjer Mendes Fransa,
a od polovine 1980-ih i samog Fransoa Miterana, koji je,
kako kaæe Æan Pjer-©evenman, najpre osudio ovaj intelektualni pokret na ‘’javnu sramotu’’, da bi kasnije od
njega ‘’sve preuzeo’’. Ova danas dominantna, uslovno
reËeno, desna struja u partiji je esencijalno koncentrisana na ‘’popravljanje kapitalizma’’, iako formalno ne odbacuje reformizam, tj. teænju ka stvaranju socijalizma
kao kvalitativno drugaËijeg tipa druπtva, putem reformi.
PolitiËka istorija Francuske nam kaæe da je ova levica, takoe, u kljuËnim momentima izrazito kompromiserska,
tj. spremna na ogromne ustupke kapitalizmu i neoliberalnoj evropskoj birokratiji. Zanimljiva je recimo bila situacija pred nacionalni referendum oko prihvatanja/odbijanja Evropskog ustava 2005. godine, kada je jedan
deo SocijalistiËke partije, uglavnom ‘’prvaci’’ Prve levice
(poput Lorana Fabijusa i Anria Emanuelia — koji su i bivπi generalni sekretari partije — zatim Æan Luk Melanπona, Benoa Amona, Arno Monbura, itd.), radio kampanju PROTIV, dok je drugi, veÊinski deo, na Ëelu sa tadaπnjim generalnim sekretarom Olandom, bio ZA prihvatanje tog liberalno obojenog sporazuma i jaËu evropsku
integraciju, Ëak i uz moguÊnost uruπavanja mnogih
funkcija socijalne dræave koju je on inherentno sadræa-

Evropska demokratska ljevica
vao.
U stvari, ono πto raduje i plaπi u isto vreme, zavisi iz
koje perspektive gledamo, je Olandova frapirajuÊa doktrinarna koherentnost i intelektualna integrisanost. Ni u
periodima uspeha, kao ni u turbulentnim vremenima,
Oland ne Ëini nikakva suπtinska ideoloπka odstupanja i
skretanja. Iako nominalno pripada Drugoj levici, Oland
je istovremeno i Ëovek delimiËne sinteze izmeu Druge
i Prve levice, ‘’proizvodnog’’ i ‘’redistributivnog socijalizma’’. Sa strane Prve levice, pronalazimo odobravanje i
simpatije prema komunistima. U svojoj autobiografiji
priznaje da je roen deset godina ranije, da bi ga politiËki put verovatno vodio ka komunizmu. Za razliku od
dobrog dela predstavnika Druge levice kod kojih se
moæe uoËiti latentni antikomunizam, Oland, u osvrtu na
proπlost i buduÊnost francuske levice, moli radikalnu levicu, a pre svega drugove komuniste, da ‘’socijaldemokratiju ne prepuste njoj samoj’’. U protivnom sluËaju,
boji se on, ‘’ove dve reke se nikada viπe neÊe spojiti, ukljuËujuÊi i izborno uπÊe’’. Kao da se plaπi nemaËkog scenarija. Takoe, iako ne govori o klasnoj borbi, Oland vrlo Ëvrsto brani tezu o konfliktu interesa izmeu razliËitih
socijalno interesnih grupa, kao i o nepomirljivom rascepu levica-desnica. U prethodnoj kampanji je desnica Ëesto podseÊala na njegov ‘’ispad’’ u jednoj diskusiji od pre
nekoliko godina kada je na provokacije desniËarske politiËarke da SocijalistiËka partija iskljuËivo brine o najsiromaπnijima, ali da je njena politika smrtonosna za srednju
klasu i za bogate ljude kao nosioce druπtvenog razvoja,
Olandu ‘’izletelo’’: ‘’Da, priznajem, ne volim bogataπe’’.
Oland je, sa druge strane, od Prve levice preuzeo i njenu izvorno najsporniju paradigmu, koje se najiskrenije
stide brojni socijalisti i Prve i Druge levice, a to je ‘’rat za
moralne vrednosti’’. Legendarna je kvalifikacija Miπela
Rokara, namenjena Fransoa Miteranu, povodom njegove uloge u ratu u Alæiru: ‘’Miteran je ratni zloËinac’’! Socijalisti su sa Miteranom na Ëelu krajem 1980-ih intervenisali u »adu i Libanu, a u 1990-ima i u Bosni i na Kosovu, iako su kasnije æestoko osudili Buπov napad na Irak.
UzimajuÊi sve to u obzir, ne iznenauje pozicija koju
Oland danas zastupa u vezi sa graanskim sukobom u
Siriji, ili smuπene reakcije tokom Sarkozijeve intervencije
u Libiji. Sa strane Druge levice, kod Olanda nalazimo sve
ostalo, a pre svega nameru da se politika u velikoj meri
svodi na ‘’realpolitiku’’, da se ‘’polazi od realnog da bi
se konstruisalo moguÊe’’ i da kompromisi dominiraju svime. Fransoa Oland je, u tom smislu, anti-afektivni socijalistiËki birokrata sistemski zarobljen u raljama heterogene i donkihotovske SocijalistiËke partije.
Razmiπljanja o potencijalu i pravcima
kvalitativnih promena u Francuskoj (i u Evropi)
pod vladom levice
Dolazak levice na vlast u Francuskoj i njeno oslanjanje
na radniËki pokret je viπe od jednog veka korespondirao
sa znaËajnim promenama i socijalnim i demokratskim
napretkom. Partije i pokreti levice su bili bakljonoπe demokratije i druπtvenog progresa kroz nastojanja i ambiciju da izgrade sasvim novo, kvalitativno drugaËije, druπtvo, pomerajuÊi granice ljudskih i socijalnih prava. Gotovo sva civilizacijska dostignuÊa, kao πto smo videli, u

Evropska demokratska ljevica
kojima uæivaju danaπnje generacije Francuza, jesu grandiozna tekovina francuske politiËke levice i, pre svega,
organizovanog radniËkog pokreta. Naime, npr., nijedna
od ekstenzivnih socijalnih reformi Narodonog fronta (Ëetrdesetosatna radna nedelja, plaÊeni odmori itd.) nije bila deo priliËno umerenog izbornog programa leve koalicije (socijalista, radikala i komunista) koja je odnela pobedu u aprilu i maju 1936. godine. Veliki πtrajkaËki pokret radnika, koji su bili ohrabreni parlamentarnom pobedom leve koalicije, je nametnuo ove mere kapitalistima
i ohrabrio socijaliste da uu mnogo dublje u socijalnu
tranziciju nego πto su to pre preuzimanja vlasti nameravali. Moæemo takoe reÊi da je socijalni pritisak glavni
razlog zaπto je socijaldemokratiju u Francuskoj i dalje
moguÊe percipirati levicom (u veÊini ostalih evropskih
dræava pod levicom se podrazumevaju partije i pokreti
izvan mainstream socijaldemokratije), koja osim plana
inkarnira i san,8 i odræava Ëvrste odnose sa ostatkom politiËke levice, sindikatima i svojom radniËkom socijalnom
bazom. Poslednji predsedniËki izbori to najbolje pokazuju. Naime, pred sam kraj kampanje sindikati, Ëak i oni bliski radikalnoj levici, su otvoreno podræali socijalistiËkog
kandidata, πto je nezamisliva praksa u drugim dræavama, dok je sa druge strane Francusko udruæenje poslodavaca, kao krovna organizacija francuskih kapitalista,
stalo na stranu Sarkozija. Dakle, relativno jako i organizovano civilno druπtvo, radniËki pokret i tradicija narodnih borbi, jednostavno ne dozvoljavaju socijaldemokratskoj levici da postane desnica, iako to mnogi u SocijalistiËkoj partiji æele. U Francuskoj, naime, ni Sarkozi nije uspeo u svojoj intenciji radikalnih socijalnih uskraÊenja,
kakve je recimo socijaldemokrata ©reder bez veÊih protivljenja operacionalizovao u NemaËkoj.
Narodna euforija povodom pobede izvojevane u maju 2012. godine se ipak ne moæe porediti sa onom iz
maja 1981. godine. Tada su ljudi levice verovali da je
‘’jour de gloire’’ najzad doπao i da Êe Francuska biti barjaktar nove socijalne revolucije i demokratskog socijalizma, rodonaËelnik novog druπtva. Bilo bi potpuno pogreπno ukoliko bismo socijalistima nalepili etiketu jedinog uzroËnika ovog neuspeha. Mnogo aktivista i kadrova, ukljuËujuÊi i one u stranaËkim direkcijama, SocijalistiËke i KomunistiËke partije su æeleli iskreno da otvore
put socijalizma koji je bio zacrtan zajedniËkim programom. Meutim, levica se nije oslonila na graansku mobilizaciju: npr., na ujedinjene lokalne kolektive, jaËu ulogu sindikata, demokratizovano funkcionisanje javnih
servisa, itd. Takoe, stvarni rezultati Zakona Auroux u
uvoenju industrijske demokratije u preduzeÊima su bili
ograniËeni. Levica je po dolasku na vlast krenula u borbu protiv nezaposlenosti, poveÊavajuÊi javne rashode, πiroku potroπnju i nacionalizujuÊi velike industrijske i finansijske komplekse. Meutim, kontekst transnacionalnog
finansijskog kapitalizma i liberalna revolucija, tj. socijalna
kontrarevolucija, su potpuno poremetili utvrenu dinamiku prelaska na socijalizam. U tim novim uslovima, vlada se je sve viπe i viπe izolirala, a kapitalisti, ohrabreni
njenom neodluËnoπÊu, su poËeli da opstruiraju reforme
delokalizujuÊi kapital i izazivajuÊi veπtaËke steËajeve, Ëime dolazi do trostruke devalvacije franka, deficita u platnom bilasnu (mada je on proporcionalno bio manji od

97
polovine danaπnjeg deficita SAD) i poveÊanja nezaposlenosti, πto sve ukupno izaziva nezadovoljstvo u druπtvu.
Sa druge strane, na evropskom nivou dolazi do pretnje
Francuskoj izbacivanjem iz evropskog monetarnog sistema i konstantnih optuæbi o ‘’ruskim tenkovima u Parizu’’, zbog uËeπÊa komunista u upravljanju zemljom. Miteran je dugo oklevao. Na kraju je odustao od jednog,
u postojeÊem okruæenju, neadekvatnog ekonomskog
programa (‘’brzim koracima u socijalizam’’) da bi prihvatio drugi, mnogo gori od prvog. Privredna reforma je
doæivela neuspeh a liberalni zaokret je izazvao olakπanje
u konzervativnoj Evropi i meu buræoazijom. Neiskreno
je delovala Miteranova ‘’zakasnela pamet’’ i ‘’peckanje’’
staroga unutrastranaËkog protivnika, socijalistiËkog premijera 1991. godine Miπela Rokara: ‘’Nema niËeg goreg
od socijalista koji maπtaju da od desniËara dobiju potvrdu da su dobri ekonomisti. Oni na kraju zaborave da su
leviËari...’’.
Ukoliko pogledamo dva najveliËanstvenija politiËka trijumfa levice u Francuskoj, Narodni front i maj 1981. godine, moæemo da primetimo istu ‘’logiku sunovrata’’ koja nam pokazuje suπtinsku nemoguÊnost realizacije ‘’pune socijalistiËke transformacije u jednoj zemlji’’, bez obzira na odluËnost i iskrene namere socijal-reformatora.
Dakle, najpre dolazi do pobede levice i eksplozije opπteg
entuzijazma, a usled privremenog kolapsa vladajuÊe klase socijalistiËka vlada pokazuje impresivnu politiËku volju i reπenost da deluje. Program levice uglavnom poËiva
na potroπnji, pokuπajem da se oæivi ekonomija poveÊanjem kupovne moÊi graana i planskim merama za
podsticanje proizvodnje. A onda, zbog izolovanosti
Francuske u evropskom okviru, okuraæeni vlasnici kapitala stupaju u πtrajk. Posle vrhunca i sproveenja nekoliko spektakularnih socijalnih reformi, kompromisi i dogovori sa snagama starog reæima dovode do brzog pada.
Devalvacija valute ne donosi rezultate u smislu poveÊavanja proizvodnje, tako da su socijalisti prinueni na promenu tempa. Dalje reforme se ærtvuju zarad ‘’druπtvenog mira’’, πto izaziva povlaËenje razoËaranih snaga i
izolaciju socijalista unutar vladajuÊe koalicije. Sa leve
strane ih napadaju komunisti a sa desne radikali. Javna
potroπnja se smanjuje, a socijalne reforme zaustavljaju,
πto produkuje vraÊanje na pozicije presocijalistiËkog konzervatizma. Na kraju, dolazi ili do gubitka vlasti usled opπte demoralizacije, æestokih unakrsnih optuæivanja, represije i velikih politiËkih rascepa, ili do liberalnih skretanja i ‘’odlaganja’’ prelaska na socijalizam.
Danas, na mainstream i radikalnoj francuskoj levici,9
uprkos oduπevljenju zbog svrgavanja desnice, niko ne
govori o konkretnom putu u socijalizam. ©to bi rekao
Markuze, ‘’socijalizam trenutno nije na dnevnom redu’’.
Ovo je vreme defanzivnih strategija. Evropu potresaju
ekonomska kriza i tzv. ‘’mere πtednje’’ kojima se brutalno uruπavaju teπkom mukom steËena radniËka prava i
socijalna dræava u XX veku. Radikalna levica je na marginama i potpuno nemoÊna (uprkos periodiËnim naznakama æivota), ekstremna desnica jaËa a tzv. ‘’socijaldemokratske’’ partije πirom Evrope, od onih retkih koje su
na vlasti, sprovode neoliberalne mere ‘’stezanja kaiπa’’,
odnosno omËe radnim klasama oko vrata. Papandreuovi ‘’socijalisti’’ u savremenoj GrËkoj i Zapaterovi u ©pani-

98
ji su delovali mnogo bræe u ovom procesu ‘’kresanja javne potroπnje’’ i od same TaËerove vlade u Engleskoj
1980-ih godina proπlog veka. Meutim, francuski socijalisti najavljuju radikalni raskid sa ovom praksom. Javna
potroπnja francuske dræave je 1993. godine Ëinila 25,5
% bruto domaÊeg proizvoda, dok je njeno uËeπÊe 2008.
godine samo 20 % u BDP. Iako se socijalna davanja proporcionalno smanjuju, a ukupno druπtveno bogatstvo
na nivou Francuske od 1980. do 2010. godine skoro duplira, javni dug i deficit prosto eksplodiraju u poslednjih
nekoliko godina: 51 milijarda deficita 2007. godine,
142,5 milijarde 2009. godine i 1212 milijardi duga
2007. godine a 1493 milijarde 2009. godine U 2010.
godini deficit je ostao na veoma visokom nivou: 136,5
milijardi, a objavljena cifra za dug od 31. marta 2011. je
1646 milijardi. Za sve to vreme, svedoci smo skandaloznih poreskih poklona, olakπica i beneficija najbogatijima,
smanjivanja poreza na imovinu, poreskih stopa preduzeÊima, poreza na poslovanje i, od 2008. godine, ulaganje
enormnih sredstava pozajmljenih od jednih komercijalnih banaka u ‘’spasavanje’’ drugih privatnih banaka (koje su opet nastavile sa πpekulacijama) na raËun poveÊanja javnog deficita i duga. U ovakvoj sistemskoj politici
proizvodnje pretpostavki za uruπavanje javnih sluæbi i socijalne zaπtite u Francuskoj, svoj mali doprinos dali su i
pojedini socijalistiËki ministri i premijeri u poslednjih 20
godina proπlog veka.
Meutim, u aktuelnom procesu socijalne kontrarevolucije, Oland i francuski socijalisti danas izlaze sa politiËkim i socijalnim programom koji temeljito ide kontra
ovog glavnog ‘’Merkozi’’ toka, tj. evropske hegemone
svesti. Socijalisti obeÊavaju novu epohu kroz oæivljavanje socijalne Republike Francuske koja Êe biti centrirana
oko radnih klasa i rad na socijalnoj i demokratskoj Evropi, a Oland æeli da etablira levicu na duæi vremenski period u francusko druπtvo, dodajuÊi: ‘’Njen sam kandidat
upravo da bih je vratio na kolosek i da bih stvorio neraskidivo jedinstvo izmeu levice i Francuske.’’
U junu je njihov projekat dobio apsolutnu veÊinu na
parlamentarnim izborima. Socijalisti danas ne kontroliπu
samo predsedniËki kabinet i Vladu, veÊ su veÊina i u Senatu (prvi put u eri Pete Republike), kontroliπu 21 od 22
regionalna predstavniπtva, gradske skupπtine ubedljive
veÊine velikih gradova, a od juna i Nacionalnu skupπtinu
(dakle, oba doma Parlamenta), πto podrazumeva koncentraciju moÊi kakve do sada nije bilo u modernoj Francuskoj. Takvo stanje, pored brojnih opasnosti, podrazumeva neponovljivu priliku za odluËno delanje u realizaciji predizbornog programa.
A koji je sadræaj toga programa? Najpre, trenutno i
bespogovorno ukidanje Sarkozijevog PDV-a koji je pogaao sve graane u podjednakoj meri i progresivno
poveÊanje poreza privilegovanim druπtvenim slojevima, pri Ëemu bi poreska stopa najviπeg poreskog razreda poreza na dohodak iznosila Ëak 75 %. Evropska
birokratija je bila πokirana ovim predlogom, a francuska desnica ga oznaËavala kao boljπevistiËki pokuπaj
kaænjavanja ‘’najnaprednijeg dela francuskog druπtva’’. Da podsetimo da je porez na dohodak za najbogatije 1986. godine iznosio 65 %, da je stalno smanjivan, a da ga je Æospanova vlada svela na manje od 50

Evropska demokratska ljevica
%, da bi on u poslednjih nekoliko godina iznosio svega 41 %.
Oland vrlo otvoreno proglaπava svet finansija10 svojim
glavnim neprijateljem i predlaæe: ukidanje πpekulativnih
fondova; izglasavanje zakona o bankama koji Êe ih obavezivati da razdvoje svoje kreditne aktivnosti od πpekulativnih operacija, poveÊanje poreza na bankarske beneficije od 15 % i ograniËavanje izdavanja kredita za konzumerske aktivnosti; zabranu delovanja francuskim bankama u oblastima koje nazivamo ‘’fiskalnim rajevima’’ i
oporezivanje tzv. ‘’finansijskih pobegulja’’ iz Francuske u
©vajcarsku, Belgiju i Luksemburg, uz potpisivanje novih
ugovora sa ovim zemljama; bezuslovnu zabranu toksiËnih finansijskih proizvoda (koji nemaju dodira sa potrebama realne ekonomije); brisanje tzv. Stock option-a i
radikalno ograniËavanje bonusa akcionarima i rukovodiocima; oporezovanje svih finansijskih transakcija i lobiranje na nivou EU da πto veÊi broj zemalja prihvati taj
predlog; pokretanje javne agencije za procenu kreditnog rejtinga na evropskom nivou, kako bi se izbeglo sejanje straha od strane raznih privatnih i nelegitimnih
agencija takvoga tipa koje trenutno operiraju; Pakt o odgovornosti i upravljanju koji bi trebao da zameni Merkel-Sarkozi ugovor o ‘’stezanju kaiπa’’ (Ëiji je jedini rezultat,
evidentno, spirala depresije i ukidanje socijalnih prava), i
koji bi ukljuËivao podsticanje ekonomskog rasta kroz:
koordinaciju ekonomskih politika i industrijskih projekata, lansiranje velikih javnih radova u domenu energije, a
onda i instrumenata koji Êe omoguÊiti dominaciju nad
πpekulacijama, novu ulogu Evropskog fonda koji bi imao
sredstva da reaguje na træiπtu, intervenciju Centralne evropske banke, koja bi, sa svoje strane, morala biti servis
u borbi protiv πpekulacija i stvaranje evro-obveznica kojima bi se omoguÊio sistem uzajamnog pomaganja u vezi sa jednim delom duga suverenih dræava i radi finansiranja velikih projekata; odbranu demokratije, jer je ona
smisao evropske ideje, kroz insistiranje na kooperaciji u
delanju izmeu nacionalnih i Evropskog parlamenta, ali
i aboliciju francusko-nemaËkog para koji nameÊe odluke
ostalim Ëlanicama EU; novu trgovinsku politiku koja Êe
onemoguÊiti nelojalnu konkurenciju i koja Êe fiksirati
Ëvrsta pravila i reciprocitet na socijalnom i planu zaπtite
æivotne sredine; kretanje prema Evropi rasta, prema Evropi solidarnosti i prema protekcionistiËkoj Evropi; oæivljavanje posrnule industrije i konstruisanje Francuske kao
industrijske nacije, kroz stvaranje investicione javne banke koja Êe u saradnji sa regionalnim fondovima pratiti
razvoj strategijskih preduzeÊa, favorizovanje proizvodnje u Francuskoj, kroz usmeravanja finansiranja i finansijskih olakπica na preduzeÊa koja investiraju na francuskoj teritoriji, koja tu lokalizuju svoje aktivnosti i obezbeuju zaposlenje i koja su ofanzivna na polju izvoza, mobilizaciju uπteevine Francuza kreiranjem ‘’knjiæice uπteevine’’ koja Êe produkovati potpunom posveÊenoπÊu
finansiranju malih i srednjih inovativnih preduzeÊa, itd.;
odluËno uslovljavanje preduzeÊa koja izmeπtaju svoju
proizvodnju da odmah vrate sva sredstva javne pomoÊi
koja su do tada primila; redukovanje udela nuklearne
energije u proizvodnji elektriËne energije sa 75 % na 50
% do 2025. godine; omoguÊavanje odlaska u penziju sa
napunjenih 60 godina starosti i 41,5 godina radnog

Evropska demokratska ljevica
staæa; izgradnju 2,5 miliona novih stanova za najugroæenije (od toga 250.000 vrlo socijalnih stanova), za srednje ugroæena domaÊinstva i za studente i ograniËavanje
kirija tamo gde je cena nepodnoπljiva; izgradnja novih
bolnica i ambulanti kako nijedan graanin ili graanka
ne bi stanovao/la dalje od pola sata transporta do mesta gde se moæe vrπiti hitan medicinski tretman i smanjenje cena lekova; jednak pristup svima vodi, grejanju i
struji, uz uvoenje progresivne tarife za vodu, kao i za
gas i elektriËnu energiju, koja Êe se odreivati na osnovu prihoda i namene; revitalizovanje Ministarstva za prava æena i etabliranje stvarne rodne ravnopravnosti u preduzeÊima i socijalnim ustanovama, izmeu ostalog i
kroz potpuno ukidanje olakπica i socijalnih kotizacija ustanovama i radnim organizacijama koje ne poπtuju ovo
pravilo, kao i ukidanje javnih davanja partijama koje ne
poπtuju pravilo pariteta; pomoÊ regijama kojima je ona
najviπe potrebna, a posebno degradiranim predgraima, kroz stvaranje radnih mesta u javnom sektoru i
podsticanje preduzeÊa na ulaganje u ovim krajevima;
kreiranje dodatnih 60.000 radnih mesta u obrazovanju,
ne samo profesora nego i vaspitaËa, medicinskih sestri,
pedagoga, svih onih koji uËestvuju u procesu edukacije;
stvaranje 500.000 novih sigurnih radnih mesta kroz aktuelizovanje Meugeneracijskog ugovora, koji bi podrazumevao zapoπljavanje mladih uz ugovor na neodreeno vreme, pri Ëemu bi mlada osoba bila ‘’praÊena’’ od
strane iskusnijeg zaposlenog, koji bi pak, sa svoje strane, bio zadræan na radnom mestu do odlaska u penziju.
Ovom merom se æeli zadati udarac prekarnom radu i, istovremeno, omoguÊiti mirenje i solidarnost izmeu generacija; zabranu otpuπtanja radnika u preduzeÊima koja isplaÊuju bonuse akcionarima i uvoenje odnosa izmeu najveÊe i najmanje plate, u preduzeÊima u kojima
dræava ima udeo u vlasniπtvu, u odnosu 1:20; brisanje
reËi rasa iz Ustava Francuske i omoguÊavanje stupanja u
brak i usvajanje dece homoseksualnim osobama; obezbeivanje uslova za legalizovanje statusa imigrantima i
davanje prava glasa na lokalnim izborima strancima koji æive na teritoriji Francuske duæe od pet godina; upisivanje Zakona o odvojenosti dræave i crkve iz 1905. godine u Ustav Republike, Ëime se æeli dodatno potvrditi laiËki karakter dræave; priznavanje dræave Palestine i bezuslovno i brzo povlaËenje francuskih vojnika iz Avganistana, itd.
Svaki od 60 osnovnih predloga, koji dotiËu sve sfere
druπtvenog æivota, je veoma detaljno razraen, uz informaciju o okvirnom roku za njegovu realizaciju. Program Olanda i SocijalistiËke partije u gotovo svakoj taËki nudi potpuno drugaËija reπenja od onih na kojima insistira konzervativna vlada u NemaËkoj. Nakon predsedniËkih izbora u maju, Oland je za premijera imenovao
‘’Ëoveka od poverenja’’, gradonaËelnika Nanta, malo
poznatog Æan Mark Eroa, dugogodiπnjeg predvodnika
poslaniËke grupe socijalista u Skupπtini Francuske, iako
su svi oËekivali da bi premijerka morala postati generalna sekretarka SocijalistiËke partije Martin Obri. Jasno je
da je Oland u ovom sluËaju izneverio jedno od svojih najvaænijih obeÊanja po pitanju kadrovske politike: ‘’obeÊavam... pravedan izbor æena i muπkaraca, ponajpre premijera/ke, koji Êe upravljati Francuskom, poπtujuÊi njiho-

99
ve kompetencije’’. LiËna netrpeljivost i politiËki rivalitet
su odredili njegov izbor premijera. Martin Obri je u junu,
uprkos svemu, kao lojalna partijska funkcionerka predvodila socijaliste na parlamentarnim izborima, osvojila
apsolutnu veÊinu i najavila povlaËenje sa Ëelnog mesta
partije. Desna struja, na krilima pobede Olanda i samonametnutog unutarstranaËkog jedinstva u cilju sprovoenja politike koja je dobila legitimitet od strane Ëlanstva
stranke i graanki i graana Francuske, polako preuzima prevlast u partiji. I to je najnegativnija posledica
Olandove pobede na les primaires socialistes i nakaradnog politiËkog sistema. Oland je, od 32 ministastva, u
Vladi dao prostora svega nekolicini predstavnika Prve levice. Loran Fabius je postao ministar spoljnjih poslova,
Arno Monbur ministar za industrijski preobraæaj, Vanson Pijon ministar obrazovanja, dok je Benoa Amonu,
kako bi i najlevlje jako krilo u partiji bilo delimiËno
predstavljeno, dato ne toliko veliko, ali svakako veoma
znaËajno, Ministarstvo za socijalnu i solidarnu ekonomiju. Iako, nominalno, u konkretnom izbornom programu, nije postojala velika razlika izmeu Fransoa Olanda
i Martin Obri, dugoroËno, gubitkom unutarstranaËkih izbora za predstavnika/cu SocijalistiËke partije na predsedniËkim izborima, Martin Obri je uskratila moguÊnost
levoj (pa i radikalno levoj) struji mnogo znaËajniji uticaj
u partiji i u dræavi. Na predstojeÊem jesenjem kongresu
partije na kome Êe se birati rukovodstvo i politiËka linija
u narednom Ëetvorogodiπnjem periodu, od svih ministara, jedino Êe Benoa Amon imati svoju frakciju i program
koji Êe biti popriliËno alternativan u odnosu na program
vlade Ëiji je ministar. Levo krilo partije je takoe najavilo
da neÊe podræati nanovo ispregovaran evropski pakt u
Ëijem kreiranju je uËestvovao i Oland. U svakom sluËaju, oËigledno je da se ‘’olandizam’’ na velika vrata vraÊa
u SocijalistiËku partiju i da Êe to biti dominantna tendencija u narednih nekoliko godina.
Sa druge strane, s obzirom na to da socijalisti imaju
apsolutnu veÊinu u Nacionalnoj skupπtini, a da je Front
levice osvojio 11 poslanika, ne postoji ni najmanja πansa, ukoliko uzmemo u obzir aktualni odnos druπtvenih i
politiËkih snaga na globalnom i lokalnom (francuskom)
nivou, za daljnje skretanje socijalistiËke vlade ulevo u
kraÊem vremenskom periodu. To je i razlog zaπto su,
uprkos dvoumljenju Ëelnika KomunistiËke partije, Melanπonova Partija levice i komunistiËki aktivisti na unutarstranaËkom referendumu odbili ponudu socijalista Levom frontu za voenje pojedinih ministarstava. Radikalna levica je nauËila lekciju iz 1997. godine da ne treba
ulaziti u vladu ukoliko ne postoji nikakva πansa za znaËajniji uticaj na kurs iste, i da je u tom sluËaju mnogo pametnije stajati jednom nogom na ulici i artikulisanom
konstruktivnom kritikom mobilizovati druπtvo i vrπiti pritisak na socijaliste, a drugom u zakonodavnoj vlasti davati podrπku socijalistiËkoj veÊini za svaku progresivnu
meru. Kompromitacija komunista u Æospanovoj vladi je
dovela do toga da je njihov kandidat na predsedniËkim
izborima 2002. godine dobio sramotnu podrπku, Ëime
su definitivno dotakli istorijsko dno. Isto tako, svaka vlada levice, pa i ova Olandova, koja se bude odrekla socijalne mobilizacije kao sredstva socijalnog progresa, biÊe
zarobljena u liberalni lavirint kapitalistiËke tehnokratije i

100
raznih agencija za ocenjivanje kreditnog rejtinga, koje πirenjem socijalne panike imaju zadatak da reprodukuju
postojeÊu formaciju.
Neke od prvih mera koje je Oland preduzeo po stupanju na predsedniËku funkciju, jesu: smanjenje predsedniËke i ministarskih plata za 30 % (u NemaËkoj su poslanici u Bundestagu 2011. godine znaËajno poveÊali svoja primanja), radikalno ograniËavanje svih nenamenskih
troπkova predsedniËkog kabineta i Vlade, ali i ‘’preporuka’’ ministrima da letuju na teritoriji Francuske i da ne
primaju nikakve poklone od domaÊih ili stranih kapitalista. Takoe, odreen je rok za povlaËenje francuskih
vojnika iz Avgnistana, napravljena komisija — na Ëelu sa
starim NATO skeptikom, Iberom Vedrinom — koja Êe
razmatrati da li je u francuskom interesu ostanak u NATO paktu, i suspendovan akt kojim je bivπi Sarkozijev ministar unutraπnjih poslova stranim studentima ukinuo sijaset dosadaπnjih prava po kojima su na svim nivoima bili potpuno izjednaËeni sa domaÊim studentima. Ukoliko
se socijalistiËki program sprovede u delo, to Êe znaËiti:
viπe uËitelja i nastavnika u πkolama, penzioneri Êe imati
pravo na veÊu osnovnu penziju (penzija u Francuskoj je
za skoro jednu treÊinu veÊa nego u NemaËkoj, iako je
proseËna plata u NemaËkoj neπto veÊa) i moguÊnost
penzionisanja sa navrπenih 60 godina starosti (u NemaËkoj je ©reder pomerio tu starosnu granicu na 67 godina,
a aktuelna konzervativna vlada namerava da je povisi na
70 godina), najbogatiji Francuzi Êe plaÊati porez na dohodak od 75 % (stav Die Linkea je da isti porez u NemaËkoj ne sme da bude manji od 53 %), odnos najniæe
i najviπe plate u preduzeÊima u kojima dræava ima veÊinsko vlasniπtvo — a u onima u kojima ima manjinsko dræava Êe lobirati kod ostalih akcionara da se uvede ova
mera — Êe biti ograniËen na 1:20 (do sada je u nekim
preduzeÊima ovaj odnos bio i do 1:300, a u narednom
periodu Êe direktor francuske poπte imati 20-ostruko
manju platu od svoga nemaËkog kolege), poveÊanje minimalne zarade — koja trenutno iznosi neπto viπe od
1400 evra — za nekoliko procentnih poena, zabrana otpuπtanja radnika u firmama koje ostvaruju dobit i isplaÊuju bonuse svojim akcionarima, mere koje bi trebalo da
ukinu diskriminaciju na osnovu roda, rase, konfesije i
seksualnosti, itd. U svakom sluËaju, izgleda da ipak ima
nade za koliko-toliko drugaËiju i relativno ofanzivnu socijalnu politiku, Ëak i u ovim ‘’vremenima povlaËenja’’.
PoËetni Miteranov program je bio znatno radikalniji
od ovog Olandovog, meutim, kod Olanda bi priËa mogla da se razvija, dugoroËno, u suprotnom pravcu.
Oland je svestan vaænosti kredibilnog ekonomskog programa i strategije ‘’korak po korak’’ u napadu na finansijski kapitalizam: ‘’Ukoliko su finansije neprijatelj’’,
kaæe on, ‘’treba im se suprotstaviti svim moguÊim
sredstvima, i to najpre kod nas, ovde — snaæno, ali bez
avanturizma — imajuÊi na umu da Êe to biti duga borba i teπko iskuπenje gde Êemo morati da upotrebimo
sva naπa oruæja.’’ Snaga i mobilizacijski potencijal Levog
fronta, sindikata i socijalnih pokreta, jaËanje evropske
levice i znatno jaËi socijalni pritisak radniËkog pokreta
na evropskom nivou, sa jedne strane, i ‘’socijalistiËki
sluh’’ za ove procese, sa druge, Êe u najveÊoj meri odrediti levo-transformacijske domete nove vlade i buduÊ-

Evropska demokratska ljevica
nost dubinskih druπtvenih promena, kako u Francuskoj
tako i u Evropi. Evropska agenda je krucijalno vaæna.
VeÊ smo nagovestili da Êe vlada Druge eurofanatiËne
levice, biti spremna, uprkos tome πto je ministar
spoljnih poslova Loran Fabius nekadaπnji ‘’πampion
kampa du NON’’ evropskom proliberalnom Ustavu, u
krajnjem sluËaju, na neprincipijelne kompromise kako
bi se oËuvala stabilnost EU. Pitanje uspeha levice u Francuskoj je, dakle, kao i mnogo puta do sada, evropsko
pitanje. Danas, u globalizovanoj i ujedinjenoj Evropi,
Ëak viπe nego ikada. Francuskim socijalistima Êe biti gotovo nemoguÊe realizovanje sopstevnog programa u
Francuskoj, u konzervativnoj Evropi, kakva ona jeste danas. Dejvid Kameron, britanski desniËarski premijer, veÊ
otvoreno ‘’prostire crveni tepih’’ francuskom kapitalu.
Zbog toga je izrazito znaËajno jaËanje politiËke levice u
Evropi i, po ugledu na Francusku, istorijsko pomirenje
socijaldemokrata i radikalne levice u NemaËkoj. Jedna
takva pobedniËka koalicija u NemaËkoj bi potencijalno
omoguÊila novu renesansu progresivnosti u Evropi. Uspeh socijalistiËkog projekta u Francuskoj Êe bez ikakve
sumnje uticati na pomeranje celokupnog politiËkog i
ideoloπkog spektra Evrope nalevo. Iako socijaldemokratija, takva kakva je danas, predstavlja laæan izlaz, ona bi
opet, kao i krajem XIX veka, ukoliko se ne dese radikalni druπtveni potresi, mogla da odigra progresivnu istorijsku ulogu. U tom smislu, po ko zna koji put u evropskoj i svetskoj istoriji, svi pogledi evropske levice su uprti u Francusku.
Umesto zakljuËka
‘’Ne smatram da je miteranizam bila neka enormna
mrlja levice, kako neki kaæu. To nije moja vizija stvari.
Fransoa Miteran je prosto obavljao poverenu mu ulogu... on je zauzimao jedan poloæaj, jedno mesto. Miteran je bio nosilac zajedniËkog programa levice. Smatram
da je pobeda iz 1981. godine bila izvanredna, da su rezultati koje smo na poËetku postigli bili izuzetni. Kasnije, mi smo upali u klopku koju nam je postavila buræoazija koja nije bila zadovoljna pravcem koji trasiraju socijalisti. Naglaπavam socijalisti, jer nije postojao samo Miteran nego i ostali. Ciljali smo dakle na neπto πto suπtinski nismo razumeli. ©ta je znaËilo to da sve πto smo predvideli, niπta od toga nije radilo? I kada smo stigli u 1983.
godinu bili smo na udaru, izmeu ostalog, samo Ëetri
devalvacije, rasta spoljnjeg duga, nezaposlenosti itd. U
tom trenutku, kada smo udarili u zid, ja sam bio deo
onih grupa koje su govorile: ‘’treba voditi drugaËiju politiku’’. Meutim, πta je to trebalo taËno da podrazumeva drugaËija politika? Mi smo bili nesposobni da damo
odgovor na to pitanje, osim opπtih fraza, koje sam veÊ
bio Ëuo joπ u mladosti, i koje su predstavljale standardne recitacije protiv kapitalizma generalno, za socijalizam
generalno... ali kojim putem? To iskustvo je obeleæilo
moj æivot. I najbolju uslugu koju danas moæemo uËiniti
nama samima je da se ne centriramo na Miterana kao
mala deca ispred oca, nego da formiramo politiËko miπljenje koje se neÊe odnositi na Ëoveka, veÊ na socijalni
momenat i na odgovor πta i kako je trebalo konkretno
raditi u tom momentu.’’
Æan Luk Melanπon

Evropska demokratska ljevica
KoriπÊeni izvori:
Knjige:
Claude Estier, Un combat centenaire. 1905-2005. Histoire des socialistes français, Le Cherche-midi éditeur,
2005.
Dmitri Georges Lavroff, Les Grandes étapes de la pensée politique, Dalloz, coll.«Droit public, science politiquefl, 1999.
François Fourn, «Les brochures socialistes et communistes en France entre 1840 et 1844fl, dans Cahiers d’histoire, 90-91, 2003.
Geoff Eley, Forging Democracy: The History of the Left
in Europe, 1850-2000, Oxford University Press, 2002.
François Bachy, François Hollande, un destin tranquille,
Plon, 2001.
Jacques Attali, C’était François Mitterrand, Fayard,
2005.
Michel Dreyfus, L’Europe des socialistes, Complexe,
1991.
Rémi Lefebvre,, Frédéric Sawicki,, La société des socialistes. Le PS aujourd’hui, Editions du Croquant, coll. «Savoir/Agirfl, 2006.
Serge Halimi,, Quand la gauche essayait, Arléa, 2000.
Dokumenti:
Projet Socialiste, pour la France des annees 80
Declaration de principes, Motions nationales d’orientation, Ren 1990,
Parti socialiste
Déclaration de principe fl pour 2008, Parti socialiste
Une dette entiérement fabriquée en trente ans au bénéfice de capitalistes, “Informations ouvrieres”, 25 ao_t 2011

Linkovi:
http://www.lemonde.fr/election-presidentielle-2012/visuel/2012/03/20/comparez-les-programmes-des-candidats-a-la-presidentielle-2012_1672519_1471069.html
http://www.freitagodinede/autoren/der-freitag/franzoesisches-rezept
http://pescanik.net/2012/03/ko-je-fransoa-oland/
http://pescanik.net/2011/10/vesti-iz-francuske/
http://www.parti-socialiste.fr/articles/retrouvez-le-discours-de-francois-hollande-au-bourget

Fusnote:
1 Graanskost (citoyenneté) kao teænja, svojstvo, pravo, status, a ne
graanstvo kao druπtveni sloj ili buræoaska klasa u kapitalizmu.
2 ‘’...onaj ko se ne zalaæe za raskid sa postojeÊim poretkom, sa kapitalistiËkim druπtvom, ja mu kaæem, ne moæe biti Ëlan SocijalistiËke
partije’’ (Fransoa Miteran)
3 Lionel Æospan je inaËe bivπi aktivista lambertistiËke trockistiËke grupe Organisation Communiste Internationaliste OCI. Æospan ili
‘’Drug Michael’’ (Ëlanovi grupe obiËno dobijaju pseudonime) juna
1971. godine, u skladu sa strategijom ‘’antrizma’’ (francusko entrisme, od glagola entrer: uÊi, ulaziti stupiti...) ove organizacije, pristupa SocijalistiËkoj partiji kao “krtica”, tj. kao tajni Ëlan OCI. Le Monde se 2001. godine poziva na izjave desetine svedoka, koji su navodno, od leta 1969. do jeseni 1971. godine radili zajedno sa Æospanom u jednoj od Êelija OCI partije. Dvojica Ëak tvrde da je on tokom sedamdesetih odræavao bliske veze sa OCI, i da je sa Pjerom
Lamberom, voom te organizacije, prekinuo sve kontakte tek
1987. godine, πest godina nakon πto je izabran za generalnog sekretara socijalista. Njegov razvojni ideoloπki put od trockistiËke ‘’krtice’’ ubaËene da ‘’rovari iznutra’’ i πiri trockistiËki uticaj na radniËku
klasu u SocijalistiËkoj partiji i ekstremnog leviËara do socijalistiËkog
oportuniste i predvodnika desne struje u partiji, joπ uvek izaziva kontroverze u Francukoj. Po objavljivanju prvih detalja o trockistiËkoj
proπlosti mladog Æospana, izbio je toliki skandal da je to bila i tema
istraæivanja jednog anketnog odbora u Nacionalnoj skupπtini.
4 Koncept ‘’demokratskog socijalizma’’ je smiπljen nakon Drugog
svetskog rata u kuhinji zapadnih socijalistiËkih/socijaldemokratskih
partija (pre svega nemaËke SPD) kao novi vrhovni ideoloπki koncept/cilj ovih partija, koji bi bio protivstavljen autoritarnom realno
postojeÊem socijalizmu pod sovjetskim uticajem, sa jedne strane, i

101
zamena ‘’besklasnom druπtvu’’, od koga socijaldemokrate i doktrinarno odustaju, sa druge strane. Vili Brant, jedan od heroja socijaldemokratije, Ëak i krajem 1980-ih, neposredno pred smrt, govori:
‘’Mogu samo da se Ëudim shvatanjima po kojima je socijalizam na
izmaku. Takvo shvatanje je pogreπno veÊ i zbog toga πto ono πto se
na istoku primiËe svom kraju, nema nikakve veze sa socijalizmom.’’
5 Treba imati na umu da su socijalizam i socijaldemokratija sinonimi i
da je pogreπno uvreæeno miπljenje da biti socijalista politiËki nuæno
znaËi biti levlje od socijaldemokratije. Jednostavno, leve partije u veÊini zemalja su sebi nadevale imena u zavisnosti od specifiËnosti politiËke kulture i tradicije kojih su bili deo. I dan danas postoje partije
koje nose socijaldemokratska imena, a koje su u pojedinim dræavama levlje od velikih socijalistiËkih partija, i obrnuto. Krovna organizacija socijaldemokratskih partija sveta se zove SocijalistiËka (a ne socijaldemokratska) internacionala. Dakle, jedino je istorijski i faktiËki ispravno danas razlikovati mainstream grupu socijaldemokratskih/socijalistiËkih partija (koje su u Evropi deo objedinjene Partije evropskih
socijalista PES, a koja kao takva deluje u Evropskom parlamentu) od
tradicionalnih socijaldemokratskih i socijalistiËkih partija i/ili socijaldemokratizovanih komunista (okupljenih u grupu Evropska levica). Sa
druge strane, revolucionarnne leviËarske grupe su se joπ nakon Oktobarske revolucije izdvojile iz socijalistiËkog/socijaldemokratskog
pokreta i sebe nazivaju komunistima. Naravno, postoje brojne razlike izmeu velikih mainstream socijaldemokratskih partija, grupa i organizacija od dræave do dræave (kao i meu komunistima, uostalom),
ali ovde navodimo samo opπti okvir za razumevanje.
6 Arno Monbur: ‘’Izgubio sam predizbore, ali dobio sam bitku za kulturu. Olandov Ëuveni govor u Buræeu, to je gotovo s identiËnim izrazima ponavljanje mojih ideja o finansijama i mondijalizaciji.’’
7 ‘’Posmatrati SocijalistiËku partiju znaËi upoznati jedan surov svet, u
kome nema mnogo srdaËnosti, svet pun simboliËkog nasilja, u kome caruje, skriven iza fraza o drugarstvu, jedan moral cinizma.’’, zapaæaju Remi Lefevr i Frederik Savicki u studiji Druπtvo socijalista.
8 Deklaracija principa SocijalistiËke partije iz 2008. godine :
‘’SocijalistiËka partija svoje korene proteæe do tradicije humanizma i filozofije prosvetiteljstva. Ona prisvaja vrednosti slobode, jednakosti i
bratstva koje su proklamovane Francuskom revolucijom.
Ona je roena iz susreta bogatog i raznovrsnog kritiËkog miπljenja i aktivnosti radniËkog pokreta koji je, u toku dva veka, osporavao druπtvenu organizaciju u obliku kapitalizma i branio projekat druπtvene solidarnosti i druπtva u kome svi, u istoj meri, uæivaju sva prava i slobode.
Ona preuzima naslee: Revolucije 1848. godine, zajedno sa ukidanjem ropstva i Pariskom komunom kasnije; Republike i njenu borbu
za demokratiju i sekularizaciju; Narodnog fronta i antifaπistiËke borbe
Pokreta otpora za osloboenje u vreme Drugog svetskog rata; maja
1968. i dostignuÊa studentskog i radniËkog bunta; maja 1981. kada
je SocijalistiËka partija prvi put dala predsednika Republike; i delanja
svih vlada levice koje su nakon toga usledile.
Ona se poziva i na sve velike politiËke i intelektualne bitke za slobodu
i jednakost, ukljuËujuÊi Drajfusovu aferu i ukidanje smrtne kazne. Najzad, ona prihvata Univerzalnu deklaraciju za ljudska prava iz 1948.
Ova nastojanja danas, viπe nego ikada pre, dobijaju na aktuelnosti.
Za socijaliste, ljudsko biÊe je biÊe obdareno razumom, slobodno,
druπtveno biÊe koje se razvija kroz odnose sa drugima i koje je sposobno za realizovanje svojih potencijala. Zbog toga su uslovi u kojima ono raste kljuËni za njegov razvoj.
Izgraditi novi i bolji svet, poπtovati dostojanstvo svake osobe i osigurati oËuvanje planete su glavni ciljevi socijalista — nezavisno od sredstava implementacije koji se vremenom formuliπu u zavisnosti od konkretnih izazova i problema — koji motiviπu njihovo angaæovanje u borbi za dugoroËni progres.
Demokratski socijalizam pretenduje da bude tumaËenje sveta, metoda za emancipaciju politiËkog delovanja i nada za buduÊnost ËoveËanstva. Njegova priroda je da: flide ka idealu i razume aktuelnu stvarnostfl, imaginira buduÊnost, radi u sadaπnjosti i uhvati se u koπtac sa tenzijama i kontradikcijama koje su u biti samog ljudskog delanja.’’
9 U savremenom javnom diskursu Francuske postoji podela na levicu
(najrelevantniji predstavnici: socijalisti, radikali i zeleni), radikalnu levicu (najrelevantniji predstavnici: levi socijalisti i komunisti) i ekstremnu levicu (najrelevantniji predstavnici: trockisti pablisti/mandelisti iz
Nove antikapitalistiËke partije, trockisti lambertisti iz Partije rada,
trockisti sindikalisti iz RadniËke borbe, anarhosindikalisti i ostali).
10 Sa predizbornog skupa u hali Buræe: ‘’Ali pre nego kaæem neπto o
svom projektu, æelim da vam poverim jednu stvar. U ovoj bici koja
nam predstoji, hoÊu da vam kaæem ko je moj neprijatelj, moj stvarni neprijatelj. On nema ime, lice, partiju, on nikada neÊe predstaviti svoju kandidaturu na izborima niti Êe biti parlamentarni zastupnik graana, ali, ipak, ON vlada. Taj neprijatelj, to je SVET FINANSIJA. Pred naπim oËima, u poslednjih dvadesetak godina, finansije
su preuzele kontrolu nad ekonomijom, druπtvom, Ëak i nad naπim
æivotima. Postalo je moguÊe da se jednim pokretom u sekundi delokalizuje vrtoglava svota novca kako bi se pretilo dræavi.’’

102

Evropska demokratska ljevica

Situacija na levici u Austriji

Leo Furtlehner

Promene u socijalnoj strukturi
U Austriji, kao i u drugim EU zemljama (a i dalje),
priroda plaÊenog rada radikalno se promenila u
poslednjim decenijama, a sa njom i politiËka teæina
radne klase. Kao prvo, znaËaj industrije (stoga i industrijskih radnika) u velikoj meri je smanjen u korist usluænog sektora. Istovremeno, tradicionalni uslovi zaposlenja poËeli su da se pogorπavaju, posebno sa tranzicijom iz fordistiËke u neoliberalnu fazu
kapitalizma, i sada ubrzano postaju sve viπe neizvesni. Takoe, radna klasa odavno je postigla multinacionalni i multietniËki karakter.1 Tradicionalni
„obiËni radnik“ (muπkarac, belac, Austrijanac, relativno dobro plaÊen i socijalno osiguran, zaposlen
od dana kad je zavrπio obrazovanje do dana kad je
otiπao u penziju, u idealnim uslovima sve vreme u
istoj firmi) sve viπe postaje izuzetak. Sa druge strane, nesigurni uslovi zaposlenja (part-time posao,
minimalno zaposlenje, privremeni posao, pseudosamozapoπljavanje, pripravniπtvo itd.) sve ËeπÊe
postaju pravilo i viπe ne utiËu samo na æene iako su
one i dalje veÊina onih koji se zapoπljavaju na ovaj
naËin. Ova diferencijacija je takoe izraæena u glasaËkom ponaπanju jer je odavno prestalo da vaæi
pravilo da radnici obavezno glasaju za socijaldemokrate: studija koju je uradio SORA institut druπtvenih nauka pokazala je da je na izborima za republiËku skupπtinu 2008. godine viπe radnika plavog
okovratnika (38 %) glasalo za blok desniËarskih
partija, koji se sastojao od FPO (Partija slobode Austrije) i BZO (Alijansa za buduÊnost Austrije) nego
πto ih je glasalo za Socijaldemokratsku partiju Austrije (SPO - 37 %). Meu radnicima belog okovratnika, FPO/BZO vodili su sa 31 % u odnosu na 25 %,
koliko je osvojila OVP (Austrijska narodna partija).
OVP je imala najveÊu podrπku meu zaposlenima u
javnom sektoru (40 %) i drugim dobrostojeÊim zaposlenima (32 %). Zeleni su postigli najbolji rezultat
u kategoriji pripravnika (25 %), dok je SPO najpopularniji meu penzionerima. UznemiravajuÊe je da
je meu glasaËima koji su mlai od 30 godina 42 %
muπkaraca i 32 % æena glasalo za FPO/BZO.2

Pozicija sindikata
PolitiËka artikulacija radniËke klase u Austriji takoe
se znaËajno promenila. SpecifiËnost u odnosu na druge zemlje jeste ranije postojanje vrlo visokog udela
dræavnog vlasniπtva, πto je bio rezultat slabosti austrijskog kapitala nakon Drugog svetskog rata, koja je rezultirala time da bivπe vlasniπtvo Nemaca u Austriji
preuzme austrijska dræava.3 Decenijama su temelji kako sindikata tako i tradicionalnih radniËkih partija kao
πto su SPO i KomunistiËka partija Austrije (KPO) leæali
u ovim nacionalizovanim preduzeÊima. Kada su ona
poËela da se komadaju i privatizuju 1986. godine, najpre su poËeli da nestaju upravo temelji na kojima su
poËivali KPO i levi blok sindikata (GLB) - koji je bio u
bliskoj vezi sa ovom partijom - u Asocijaciji austrijskih
sindikata (OGB). Prevremene penzije, otpremnine i otpuπtanja koriπÊene su kako bi se sprovelo masovno
smanjivanje radne snage koje je jedino moglo biti zaustavljeno u pojedinaËnim sluËajevima od strane novih aktivista. Danas, leviËari su retkost meu sindikalcima i Ëlanovima radnih saveta u bivπim nacionalizovanim preduzeÊima. Iako se socijaldemokratija priliËno
dobro dræala, bar u formalnom smislu, i kao πto su rezultati izbora za radne savete pokazali, Ëak ponegde i
uspe da dobije i veÊu podrπku, njena politiËka teæina
ipak je drastiËno smanjena u odnosu na nivo iz sredine 80-ih. Nije sluËajno da je veÊina privatizacija koje su
realizovane do 1999. godine sprovedena dok je SPO
bila na vlasti, i kada je politika partije bila „naπ katehizis je zakon berze“, kako je to sroËio bivπi ministar nacionalizovane industrije Rudolf Strejcher (SPO), sumirajuÊi politiku svoje partije.4 »lanstvo u OGB palo je sa
vrhunca od 1,67 miliona, koliko je bilo 1981. godine,
na 1,27 miliona u 2006. godini.5 Sa stopom sindikalizacije od 35 % (2000. godina), austrijski sindikati korespondiraju sa meunarodnim prosekom i dalje su u
komparativnom smislu snaæni, mada je u skandinavskim zemljama ova stopa mnogo viπa. NeobiËna karakteristika austrijskih sindikata je da su oni striktno
podeljeni prema parlamentarnim grupama.6 Socijaldemokratska parlamentarna grupa (FSG) ima ubedljivo
najviπe sindikata - 9 (a ranije Ëak i do 15). Samo sindi-

Evropska demokratska ljevica

katom javnih sluæbi dominira konzervativna OVP. Uz
podrπku odgovarajuÊeg broja Ëlanova radnog saveta,
GLB je reprezentovan u vostvu sledeÊih sindikata: VIDA (æeleznice, trgovina, transport), GPA-DJP (radnici
belog okovratnika, πtampa), GdG (opπtinski radnici) i
GMTN (radnici metalske industrije, prehrambene industrije i tekstilne industrije). LeviËarske snage bliske
zelenima igraju sliËnu skromnu ulogu kao GLB u GPADJ, GdG, VIDA i GOD. Takve radikalno-leviËarske grupe koje, uprkos svojim tvrdnjama, imaju malo ili nimalo podrπke u bazi, zapravo ograniËavaju sami sebe na
verbalnu artikulaciju prituæbi.
Propuπtena πansa za reformu
BAWAG skandal koji se desio 2006. godine (Bank
fur Arbeit und Wirtschaft bila je sindikalna banka koja je izgubila bilione kroz sumnjive investicije i zbog toga je morala da bude prodata) izneo je na svetlo duboku krizu u OGB koja se dugo krËkala, πto je dovelo
do haotiËne diskusije o reformi. Ali, prilika da se sprovede dubinska reforma i demkoratizacija sindikata nije bila iskoriπÊena i ta πiroka debata o reformi nije rezultirala ni u kakvoj promeni. Frakcija socijaldemokratskog sindikata FSG pokuπala je da ostane po strani u
krizi, πto je postalo jasno na OGB kongresu u januaru
2006. godine.7 Nedostatak podrπke postao je vidljiv
tek prilikom glasanja, kada potpredsednik Renate
Csorgits (FSG) i πef GOD Fritz Neugebauer (FCG) nisu
uspeli da budu ponovo izabrani.
Nakon odreene neizvesnosti i premiπljanja u OGBu, doπlo je do novog osnaæivanja socijalnog partnerstva obe strane u industriji, πto je tokom nekoliko decenija evoluiralo i sada u Austriji ne predstavlja samo
formu politike veÊ regularnu instituciju.8 Dok je u eri

103
kancelara i SPO lidera Alfreda Gusenbauera od 2006.
do 2008. godine postojalo definitivno zahlaenje izmeu SPO i FSG, vidljivo, na primer, u Ëinjenici da je
vodeÊim sindikalcima bilo uskraÊeno mesto u parlamentu, veza izmeu trenutnog ministra za socijalna
pitanja i bivπeg OGB lidera Rudolfa Hundstorfera i
predsednika federalne ekonomske komore Christopha Leitla je osnaæena. Tako da je Ëak nekoliko ozbiljnih smanjivanja davanja za socijalu poteklo iz povelja
prezentovanih od strane ovih socijalnih partnera, πto
je vlada radosno prihvatila i implementirala. OGB nastavlja da sebe sagledava na vrlo tradicionalan naËin i
do danaπnjeg dana ima vrlo zategnute odnose sa druπtvenim pokretima, od kojih veÊina ne æeli da sarauje sa njim. U svetlu ove Ëinjenice, nije Ëudo da je veoma πiroki protestni pokret protiv formiranja crno-plave
vlade 2000. godine sramno ostavljen na cedilu od
strane OGB-a. U meuvremenu, OGB se takoe povukao iz socijalnog foruma koji je formiran 2003. godine. Kao i OGB upitnik iz 2001. godine,9 u kom se 88
% Ëlanova izjasnilo za aktivnu borbu u odbrani svojih
interesa, veliki πtrajkaËki pokret 2003. godine protiv
socijalno nepravedne penzijske reforme tadaπnje crno-plave vlade pokazao je veliki potencijal i visoku motivaciju radniπtva. Ali, vostvo OGB-a opredelilo se za
smirivanje situacije i nakon nekoliko dana πtrajka prebacilo je konflikt za pregovaraËki sto, odnosno u parlament. Stoga, nakon njihovog povratka na vlast
2007. godine, niti SPO niti OGB nisu pokazali bilo kakvo interesovanje za ukidanje socijalno nepravedne
penzijske reforme. Osim 2003. godine, koja je bila izuzetna po broju dana πtrajka, statistike vezane za austrijske πtrajkove kretale su se blizu nule decenijama.10
Iako je istina da smo u prethodnim godinama videli
poveÊanu spremnost na πtrajk, lideri sindikata ipak biraju da se ograniËe na prazne pretnje. Ovo se takoe
odraæava na politiku vezanu za cenu rada u kojoj je
dozvoljeno da realne zarade stagniraju na nivou iz
1995. godine dok uspesi u produktivnosti prolaze nenagraeno.11
Komora rada
Sudbina sindikata zadesila je i Komoru rada, javnu
instituciju koja predstavlja interese zaposlenih i ima
moÊ da utiËe na zakonodavstvo, Ëiju Generalnu skupπtinu svakih pet godina bira zaposleno stanovniπtvo
(osim onih Ëije zaposlenje podrazumeva pitanja suvereniteta). Sedam od devet nacionalnih komora vodi
socijaldemokratska parlamentarna grupa, a samo u
komorama u Tirolu i Vorarlbergu ÖVP ima veÊinu.
GLB se poslednji put kandidovao na izborima 2004.
godine u osam pokrajna, a uπao je u skupπtinu samo
u BeËu i ©tajerskoj.12
U kasnim osamdesetim, uzdrmana skandalima vezanim za privilegije i u dubokoj krizi, Komora rada uspela je, za razliku od ÖGB-a, da zaista sprovede siπtinski reformski proces, πto im je obezbedilo veÊu podrπku u javnosti i meu njihovim Ëlanstvom. U direktnom
glasanju 1996. godine, preko 90 % Ëlanstva dalo je
glas poverenja svojim komorama rada i potvrdilo da
komore zastupaju njihove interese kao javna samou-

104

Evropska demokratska ljevica
ku skoro treÊine glasaËa imaju da zahvale pre svega Ëinjenici da je decenijama bilo normalno da im se SPÖ i
ÖVP udvaraju.
U skladu sa opπtim trendom, Ëlanstvo SPÖ-a je spalo sa rekordnih 700.000 na trenutni nivo od ispod
300.000, πto je i dalje Ëini jednom od najuticajnijih socijaldemokratskih partija na svetu. Kao i u sluËaju
KPÖ, proseËna starost Ëlanova SPÖ je vrlo visoka, i
partija ima veoma mali udeo mladih Ëlanova.

pravna preduzeÊa. Ipak, joπ veÊa podrπka zavisi od poveÊanja servisne funkcije, dok se realna politiËka moÊ
Komore rada (moÊ da recimo samostalno predlaæe zakone) zapravo i ne praktikuje iz obzira prema vladi i
“socijalnim partnerima”.
Socijaldemokratija
U svetlu Ëinjenice da se socijaldemokratija u Austriji
pomerila ka desnici nakon 1945. godine i da danas
uglavnom pripada neoliberalnom mainstreamu, znaËaj levice u Austriji je vrlo skroman. Glavni razlozi za
ovo su istorijski. Za razliku od Francuske, Italije,
»ehoslovaËke i NemaËke, komunistiËka partija u Austriji je nastala tek nakon Prvog svetskog rata, kao rezultat velikog cepanja socijaldemokratije. KPÖ je bila
u stanju da ostvari veÊi uticaj tek nakon slamanja februarskog ustanka 1934. godine, u godinama ilegale
i nakon 1945. godine, oslanjajuÊi se na svoju ulogu u
antifaπistiËkom otporu, kao i na sovjetske okupacione
sile u istoËnom delu zemlje (sa svim problemima koji
su uz to iπli).13 Joπ jedan vaæan faktor za austrijsku levicu je Ëinjenica da je socijaldemokratija decenijama
pokuπavala iz petnih æila da se distancira od sopstvenog levog krila. Ovo je ukljuËivalo i takve poteze kao
defamiranje oktobarskog πtrajka iz 1950. godine (koji je sa preko Ëetiri miliona dana πtrajka najveÊi πtrajkaËki pokret u postratovskom periodu) kao “pokuπaja
komunistiËkog puËa” i objavljivanje “Eisenstadt deklaracije” 1968. godine koja nikada nije formalno opozvana, a koja je branila svaku saradnju izmeu socijaldemokrata i komunista.14 Uloga levice u socijaldemokratiji, koja je uglavnom ograniËena na socijalistiËku
omladinu i trockistiËke tendencije, je stoga vrlo skromna. Ovo je joπ viπe taËno u svetlu preovlaujuÊe dogme da je ”jedinstvo radniËke klase” ionako veÊ postignuto u socijaldemokratiji. Na posletku, bivπi kancelar
Kreisky vrlo je nedvosmisleno izjavio da je njegova vlada - vlada desnice.
S druge strane, vostvo SPÖ-a je otvoreno ka desnici, πto se vidi u tome kako se udvaraju Asocijaciji nezavisnih (Verband der Unabhängigen - VdU) koja je
osnovana 1949. kao utoËiπte za bivπe naciste,15 i u tome kako je FPÖ tolerisao manjinsku vladu SPÖ-a 197071, i naposletku u tome πto su napravili koalicionu vladu sa tom partijom od 1983. do 1986. godine. To πto
ekstremno desniËarske partije FPÖ i BZÖ imaju podrπ-

Zeleni
Iako su originalno bili orjentisani izrazito leviËarski,
austrijski Zeleni su se poslednjih godina jasno pomerili ka centru, o Ëemu se vode æuËne rasprave izmeu
etabliranih stranaka. Ovo se moæe videti u crno-zelenim koalicijama koje su napravljene u viπim nivoima
austrijske vlasti i na nivou gradske vlasti u Bregenzu i
Gracu.
Jasan pokazatelj ovakvog razvoja dogaaja je stav
Zelenih po pitanju EU. Godine 1994. kada je bio aktuelan referendum o pristupanju Evropskoj uniji, kada je
veÊina bila i dalje kritiËna prema EU, Johannes Voggenhuber, prominentni Ëlan Zelenih, iznenada je konvertirao i postao “vatreni evropejac” preko noÊi. Tako,
verovatno nije neobiËno πto su Zeleni glasali zajedno
sa ÖVP i SPÖ za Ustav EU 2005. godine i za EU Sporazum 2008. godine, srËano odbijajuÊi moguÊnost
sprovoenja referenduma o ovom pitanju. Jedini leviËarski ostatak u paketu Zelenih postoji u BeËu i meu
sindikalcima koji su u partijskom smislu marginalni.
Pozicija KPÖ
Izmeu 1945. i 1959. KPÖ je bila zastupljena u Nacionalnom veÊu sa svega tri do pet poslanika (od
ukupno tadaπnjih 165), bivajuÊi delom vlade nacionalnog jedinstva do 1947. godine. KPÖ je bila zastupljena u provinciji samo do 70-ih, i uspela je da povrati relativno dobru poziciju tek 2005. godine, kada je osvojila preko 6 % glasova u ©tajerskoj. InaËe, uticaj KPÖ
je ograniËen na opπtinske i lokalne savete u ©tajerskoj
(veoma su snaæno reprezentovani u Gracu), donjoj
Austriji i BeËu. Iako je KPÖ bila jedina leviËarska partija koja operiπe na teritoriji cele zemlje i koja je uspela
da stekne veÊu podrπku na izborima u skorijem periodu, i u veÊini federalnih jedinica dobila najbolje rezultate joπ od izbora iz sedamdesetih ili Ëak πezdesetih,
ipak je bila suviπe daleko od onih sudbonosnih 4 %
potrebnih kako bi se uπlo u skupπtinu 2006. godine
(izborni zakon propisuje minimum od 4 %).
Kao πto su slabi rezultati levice16 na izborima 2008.
godine za Nacionalni savet pokazali, prosto okupljanje
nekoliko malih leviËarskih grupa nije dovoljno da bi se
stvorila levica koja ima masovnu podrπku. SliËno tome, politika proπirivanja podrπke KPÖ na druge kandidate levice na izborima za Evropski parlament 2004.
godine takoe nije bila uspeπna u tome da obezbedi
πire izvore podrπke.
KPÖ vidi sebe kao deo levice u Austriji i otvorena je
za savezniπtvo. Meutim, kljuËno pitanje za razvoj πiroko zasnovane levice u Austriji je hoÊe li doÊi do diferencijacije unutar socijaldemokratije i sindikata. Od

Evropska demokratska ljevica
one sudbonosne 1991. godine, KPÖ je proπla kroz teπke periode kada je na momente Ëak i sam opstanak
partije bio upitan. BuduÊi da su decenijama bile vezane za KPSS - osim onog pokuπaja “austrokomunizma”
u periodu 1965-196917 - KPÖ i druge komunistiËke
partije izgubile su svoj tradicionalni oslonac, referentnu taËku, πto je bilo od izuzetnog znaËaja za male partije koje su zbog nedostatka predstavljenosti bile prinuene da funkcioniπu van parlamenta. Meutim,
1991. godine austrijski komunisti odluËili su da, umesto promene imena ili raspuπtanja partije, istu obnove
na bazi novog Ëitanja marksizma. Ovo je rezultiralo
konfliktom izmeu snaga koje su æelele promene i
onih koji su, uprkos razvoju dogaaja u svetu, nastavili da insistiraju na dogmatskom “marksistiËko-lenjinistiËkom” pristupu politici i opirali se samokritiËnoj
analizi sopstvene politike i proπlosti, koji je trajao godinama. Konflikt je eskalirao na kongresu 2003. i
okonËan je 2004. godine, kada je dogmatsko krilo napustilo partiju. Ipak, mora se priznati da je neæeljena
posledica svega ovog bila da je partijska organizacija
iz ©tajerske prestala da priznaje autoritet nacionalnog
upravnog odbora i pretvorila se u regionalnu partiju.
Ipak, i dalje ostaje pri stavu da je deo KPÖ.18
Obnova KPÖ uvek je bila vezana za cilj razvoja moderne partije koja bi ukljuËila i feminizam, internacionalizam, inkluzivnost i radikalizam u podjednakoj meri. Postizanje takvog cilja oteæavaju pojednostavljeno
gledanje na radnu klasu kao prost skup “obiËnih radnika”, defamacija feminizma kao buræoaskog, vizija internacionalizma koja podrazumeva da je svaki neprijatelj Amerike automatski prijatelj ove partije, i svoenje
kritike Evropske unije na zahtev da Austrija treba da je

105
napusti. U meri u kojoj KPÖ vidi sebe kao naslednika
socijaldemokratije, ovo moæe biti primenjeno samo na
odreene tradicije i iskustva. KPÖ nema nikakvu æelju
da usvoji klasiËnu kontradikciju u austrijskoj socijaldemokratiji - kontradikciju izmeu revolucionarne frazeologije i pragmatizma u praksi. KPÖ svoj program
vidi kao proces.19 Æeli da preuzme modernu, ka buduÊnosti okrenutu varijantu marksizma, πto nije moguÊe
ukoliko se ne sprovede zaista ozbiljno ispitivanje razloga zbog kojih su propali bivπi komunistiËki reæimi.
PraktiËna eksproprijacija partije koju su sprovele nemaËke vlasti i sudovi u jesen 2003. godine ostavili su
KPÖ u egzistencijalnoj krizi.20 Ipak, pretvorivπi se u partiju aktivista koju vode skoro iskljuËivo neplaÊeni volonteri uspeli su ne samo da oËuvaju postojanje partije u nemoguÊim okolnostima veÊ i da unaprede njene
izglede na sledeÊim izborima.
Deo evropske levice
KPÖ je kritiËki orijentisana prema EU. ©ezdesetih godina, poduprta uspesima austrijske neutralnosti, opirala se naporima da Austrija bude uvedena u ono πto
se tada zvalo ZajedniËko træiπte. Takoe, u debati o
pristupanju EU, KPÖ je odbacila kurs koji je tada zauzela crveno-crna koalicija, kao πto su to uËinili i austrijski Zeleni. Shodno tome, na referendumu 1994. godine KPÖ je glasala protiv, iako je morala da prepozna
Ëinjenicu da je 66 % Austrijanaca (ne pod pritiskom
koji je dolazio iz politiËke arene ili iz medija) glasalo za
pristupanje.
U sledeÊih 14 godina EU Ëlanstva dosta se stvari
promenilo. KapitalistiËka globalizacija, Ëiji je EU deo (a
ne alternativa), znaËajno je poveÊala internacionalni

106

Evropska demokratska ljevica

faktor u politici. Zbog toga je KPÖ bila Ëlan Evropske
levice od njenog osnivanja 2004. godine. Takoe je u
kontaktu sa drugim leviËarskim strankama u EU i πire.
KPÖ aktivno sarauje u egzekutivi EL u okviru svojih
ograniËenih moguÊnosti, kao i u nekim mreæama (ELFem, mreæa sindikata), a 2007. godine su Ëak organizovali i drugi EL letnji univerzitet u Gosau. Kako neke
ankete Eurobarometra21 pokazuju, u Austriji postoji
snaæno neprijateljstvo prema EU, ali ne iz leviËarskih
razloga - u pitanju je pre posebna vrsta ksenofobije.
Iako su svi znaËajniji EU zakoni usvojeni uz pristanak
austrijske vlade i parlamenta, zajedno sa politiËarima
na poziciji kao i desniËarskom “opozicijom”, jeftine
novine ne teba ni spominjati, to je uvek predstavljano
kao da “Brisel” donosi odluke koje bi trebalo da donosi sama Austrija. »injenica da partije na vlasti (kao i Zeleni) malo mare za demokratiju i da su vehementno
odbacivale ideju referenduma o pitanju evropskog
sporazuma - omoguÊava desniËarskim demagozima
da podstiËu neprijateljstvo prema Evropi. Ovo je poseban izazov za KPÖ i druge leve snage - da razviju progresivnu formu evro kriticizma iz internacionalistiËke
perspektive.22
Jedino na ovaj naËin KPO se moæe predstaviti kao
prava alternativa i bloku posveÊenih proevropskih
stranaka - SPÖ i ÖVP, i Zelenima kao njihovom prilepku - ali i bloku desnih populista kao πto su FPÖ, BZÖ
i drugi.

des politischen Systems Österreichs. Zweite Republik, Vienna
1995.
Cf. GLB-Pressedienst: ÖGB-Kongress als vergebene Chance für
eine Reform, 24.1.2007, na: http://news.glb.at/ news/article.php/20070 124143258263, pristupljeno 1.2.2009.
Cf. Talos Emmerich, Sozialpartnerschaft. Kooperation - Konzertierung - politische Regulierung, u: Talos Emmerich et al. (eds.):
Handbuch des politischen Systems Österreichs. Zweite Republik, Vienna 1995
Cf. ÖGB-Nachrichtendienst 3089, 22.01.2001, na:
http://www.oegb.at/servlet/ContentServer?pagename=OEGBZ/ Page/OEGBZ_Index&n= OEGBZ_4.2.a, pristupljeno 1.2.2009.
Cf.
BAK,
ÖGB:
Streikstatistik
1946-2006,
in:
http://wko.at/mk/60jahre/ZDF/StreikZDF_60Jahre.pdf, pristupljeno 1.2.2009
Cf. Arbeiterkammer Oberösterreich: Daten zur aktuellen Einkommensverteilung, August 2008.
Cf. Arbeiterkammerwahlen 2004, in: http://www.glb.at/images/akw2004.pdf, pristupljeno 1.2.2009.
Cf. Walter Baier: Unentwegt Bewegte. Die KommunistInnen
1918 bis 2008, KPÖ, Vienna 2008.
Cf . SPÖ St e i e rma r k : Wa s b e d e u t e t : Ei s e n s t ä d
t e r Er k l ä r u n g ? , u :
http://www.stmk.spoe.at/steiermark/service/ lexikon/eisenstadter-erklarung-1
Cf. Hans Werner Scheidl: Man balgte sich um die Nazis, in: Die
Presse, 24.1.2009
Cf. Leo Furtlehner: Eine Linkspartei - aber wie? 1.8.2008, na:
http://ooe.kpoe.at/news/article.php/200807 30141520278,
pristupljeno 1.2.2009.
Cf. Michael Graber: Über den Austro-Eurokommunismus, Ëlanak prezentovan na konferenciji Austromarxism 17. decembra
2006. u BeËu.
Cf. Furtlehner Leo: …eine andere Politik ist möglich, policy paper prezentovan na 34. kongresu KPÖ, na: http://
ooe.kpoe.at/news/article.php/20080106105133600, pristupljeno 1.2.2009.
Cf. KPÖ: Die theoretischen Grundlagen unserer politischen Arbeit, u: http://www.kpoe.at/home/positionen/ dokumentation/programmatik-kpoe.html, pristupljeno 1.2.2009.
NemaËke vlasti zaplenile su 1993. godine vlasniπtvo komercijalnog preduzeÊa Novum sa bazom u Berlinu, koje je do 1989. godine imalo ulogu posrednika za narudæbine koje je istoËna NemaËka slala austrijskim nacionalizovanim industrijama. Iako je
prvostepeni sud u presudi prepoznao pravo KPÖ na vlasniπtvo
nad Novumom 1996. godine, drugostepeni nemaËki sud presudio je 2003. na πtetu KPÖ, koja je zbog toga izgubila priliËan
deo vlasniπtva partije.
Cf. European Commission Public Opinion: Standard Eurobarometer 70, in: http://ec.europa.eu/pub
lic_opinion/archives/eb/eb70/eb70_en.htm,
pristupljeno
1.2.2009.
Cf. Leo Furtlehner: Die EU und die Krise, na:
http://ooe.kpoe.at/news/article.php/20090209134922735,
pristupljeno 1.2.2009.

Prijevod: »aslav NinkoviÊ i Milena TimotijeviÊ

7
8

9

10
11
12
13
14

15
16
17
18

19
20

Leo Furtlehner je internacionalni koordinator
nacionalnog komiteta KomunistiËke partije
Austrije.

21

Izvor: Cornelia Hildebrandt / Birgit Daiber (ed.):
‘’The Left in Europe. Political Parties and
Party Alliances between Norway and Turkey’’, Rosa Luxemburg Foundation Brussels Office 2009

22

FUSNOTE:
1
2
3
4

5

6

Cf. Friedhelm Kröll, Monika Wammerl: Angebetet und verworfen. Streitfrage Arbeiterklasse, Marburg 1992.
Cf. Wählerstromanalyse Nationalratswahl 2008, in:
http://www.sora.at/de/start.asp?b=10, pristupljeno 1.2.2009.
Cf. Margit Scherb, Inge Morawetz (eds.): In deutscher Hand?
Österreich und sein großer Nachbar, Vienna 1990.
Wilfried Leisch: Unser Katechismus ist das Aktienrecht.. Interview mit ÖIAG-Generaldir e k t o r R u d o l f S t r e i c h e r , i n
: Ar b e i t u n d Wi r t s c h a f t , 9 / 2 0 0 0 , i n: h t t p://w
w w.a r b e i t - w i r t s c h a f t . a t / s e r v l e t / C o n t e
n t S e r v e r ? p a g e n ame=X03/Page/Index&n=X03_999_Suche.a&cid= 1201819041406, pristupljeno
1.2.2009.
C f . Ö G B : Ö G B -Mi t g l i e d e r s t a t i s t i k 3 1 D e c e
m b e r 2 0 0 6 , na : http://www.ug-vida.at/ugvida/eisenbahn/pdfdateien/ 2007_mitgliederstatistik.pdf, pristupljeno
1.2.2009.
Cf. Ferdinand Karlhofer: Arbeitnehmerverbände im politischen
System Österreichs, u: Talos Emmerich et al. (eds.): Handbuch

www.lenka.mk

107

Evropska demokratska ljevica

Ljevica u Britaniji
- prema novom ustroju?

Thomas Kachel

U nedavnoj epizodi BBC-jevog humoristiËnog showa Ëiji voditelj je Rory Bremner, susreli su se Blair i
Brown, i to toËno godinu dana nakon primopredaje
premijerskog poloæaja. Brown: “Imao si sreÊu. Izvukao si se toËno na vrijeme.” Blair: “Kako to misliπ da
sam imao sreÊu? Pa ne misliπ valjda da je to bilo sluËajno? Nisam ja glup!” Uistinu, Tony Blair je zavrπio
svoj posao u ulozi premijera toËno u trenutku kada
se povijesni status quo, koji je poticao dominaciju
Novih laburista u britanskom druπtvu, poËeo raspadati. Viπe od godinu dana kasnije, liberalni znanstvenici (kao πto je David Marquand) i lijevo orijentirani
kritiËari (kao πto je Anthony Barnett) su se sloæili da
pojava financijske krize predstavlja veliki problem za
vladu Novih laburista - do problema je doπlo radi masovnog gubitka povjerenja u anglo-tradicionalna
neoliberalna uvjerenja, kao i zbog gubitka povjerenja
u britanske institucije. Prema aktualnim istraæivanjima, 70% Britanaca misli da oni najbogatiji ne pridonose dobrobiti druπtva svoje zemlje u dovoljnoj mjeri, te da “zasluæuju” biti jaËe oporezovani. Istovremeno, sve viπe i viπe Britanaca postaje netolerantno prema gomilanju bogatstva, πpekulacijama i krizi.
TrenutaËno jedini (privremeni?) neposredni politiËki uËinak krize se vidi na primjeru ©kotskih nacionalista (Scottish Nationalists, SNP). Njihova nekadaπnja
socijalna retorika se nakon 90-ih godina potpuno
preobratila. PoËeli su zagovarati jednu puno razvikaniju viziju ©kotske u kojoj bi ona bila potencijalno
neoliberalno Ëudo od ekonomije, samo kada bi mogla postiÊi samostalnost. Sve je to joπ dodatno bilo
potencirano protu-engleskim insinuacijama. Kakogod, neoËekivana pobjeda laburista u naknadnim izborima u Glenrothesu (listopad, 2008.), oËito ukazuje na to da je πkotsko biraËko tijelo poËelo shvaÊati
da u vrlom novom svijetu gospodarske krize, naËelo
“Small is beautiful” (Maleno je predivno), viπe jednostavno ne stoji. Rezultat obeÊava ponovno udisanje
nove æivotne energije ideji multikulturalne i multinacionalne Britanije, te novoj ©kotskoj socijalistiËkoj
partiji (Scottish Socialist Party), koja je pala u politiË-

ki zaborav nakon trogodiπnjeg analiziranja vlastitih
postupaka. Pitanje koje se nameÊe u ovom Ëlanku,
dakako, vrijedi za cijelu Britaniju: Koja su politiËka
sredstva britanske ljevice u ovom kljuËnom trenutku
britanskog politiËkog æivota? Te, hoÊe li biti u moguÊnosti profitirati iz krize zakonitosti, te iz gospodarske krize kao takve?
U ovom Ëlanku prikazat Êu vam tri najvaænija aktera na politiËkom planu. Prvo, sagledat Êu laburistiËku
ljevicu, zatim aktivnosti ljevice u sindikatima, te konaËno sagledat Êu nove ustroje razliËitih politiËkih
grupacija krajnje ljevice, odnosno u onoj mjeri krajnje u kojoj su u moguÊnosti biti izborno relevantne.
Prije nego πto posloæimo ove aktere na njihov politiËki teren, bilo bi korisno napraviti osvrt na trenutnu
makro-politiËku situaciju, te na djelovanje vlade pod
utjecajem krize.

108
“Novi” Novi laburisti - Laburisti se nevoljko
okreÊu prema (nekoj vrsti) socijalne demokracije
Koliko god da je projekt Novih laburista bivao napadan od strane britanske ljevice, LaburistiËka stranka je i dalje glavna smjernica na politiËkom kompasu, pa Ëak i onda kada je u potpunosti odbacivana.
Osnovni razlog je onaj izborni - britanski parlament
je biran po sistemu “tko prvi - njegovo”, u kojemu je
svako pojedino podruËje (izborna jedinica) zastupano od strane jednog Ëlana parlamenta. Dugo vremena je ovo Ëinilo LaburistiËku stranku prvom postajom za mnoge ljeviËarske aktiviste, te opÊenito za
mnoge ljude s ljeviËarskim stavovima. Meutim, sve
viπe i viπe vidljivih proturjeËja u samoj osnovici stranke u kojoj i dalje prevladava neki oblik naklonosti
prema ljevici, te besramni desniËarski naËin vladanja
LaburistiËkog vodstva, doveo je do postepenog odumiranja stranke: kada je Blair bio izabran za premijera, u vremenu velikih oËekivanja, LaburistiËka
stranka je imala 405,000 Ëlanova. Do kraja 2007.
godine Ëlanstvo se smanjilo na rekordno nisku brojku od 176,000.
Male nade za promjenom u strategiji stranke nakon
Blair-Brownove primopredaje vlasti brzo su iπËeznule
(rekla je Polly Toynbee iz The Guardiana). Neodreeno su lebdjeli oko ideje da se iskupe za Blairovu karizmatiËnu prisnost sa srednjom klasom tako πto su koristili viπe socijalni pristup tradicionalnom laburistiËkom izbornom tijelu. Brown je od tada uporno odbijao svaki takav potez. U proljeÊe 2008. godine, Brown
je uvrstio na dnevni red daljnju deregulaciju financijskih usluga, uveo radno vrijeme po europskim standardima, i blokirao svaki pokuπaj poreznog usklaivanja. U istoj godini, ukidanje 10% poreznih kredita, Ëime su najteæe bili pogoeni ljudi s niskim primanjima,
rezultiralo je katastrofalnom reklamom za premijera.
Dijelom kao rezultat toga, stranka je, po anketnim
istraæivanjima imala stalnu silaznu putanju (zaostajuÊi
12% za torijevcima u sijeËnju 2009. godine). Meutim, u kolovozu 2008. godine, pod dojmom skorih
bankrota Northern Rocka i HBOS-a, vlada je izvela polukruæni zaokret u fiskalnoj i ekonomskoj politici. I tako je dræava, koja je bila toliko omalovaæavana i od
strane bankara i od strane laburistiËke ideologije, sada odjednom nudila gotovo neograniËena pokriÊa za
gubitke koje su prouzroËili upravo ti isti bankari. U studenome 2008. godine, vlada je odluËila uËvrstiti realni sektor paketom poticaja u iznosu od 21 milijarde
funti, financiranog iz masovnog porasta britanskog
proraËunskog deficita. Bankarski divovi HBOS i RBS su
praktiËki bili preuzeti od dræave, πto je bio potez koji
se u britanskoj ekonomskoj i træiπnoj povijesti nije nikada dogodio.
Sve ovo istiËe dimenziju politiËkih preokreta u kojima glavna naËela neoliberalne makroekonomije bivaju odbaËena. Meutim, (ne)iznenaujuÊe, vlada LaburistiËke stranke to nije iskoristila za formiranje neËega
πto je moglo biti nova socijaldemokratska vizija, kao
niti za uspostavljanje politiËkog dijaloga s konzervativcima. Naprotiv, Brown i kancelar Darling su uporno
naglaπavali tek pragmatiËnu i prolaznu prirodu svojih

Evropska demokratska ljevica

Prosvjedi protiv banaka ispred St. Paul's Cathedral u Londonu

djelovanja. Dok su se u medijima, a i u unutarstranaËkim raspravama, javljale i nade i strahovi zbog opÊe
strategije djelovanja lijevog krila LaburistiËke stranke.
Jesu li bili opravdani?
LaburistiËka ljevica
U ovom trenutku najvaænija institucionalna jezgra
aktivne ljevice unutar LaburistiËke stranke jest SocijalistiËka grupa za kampanje (Socialist Campaign
Group). Ova parlamentarna grupa laburistiËkih zastupnika razvila se kao posljedica unutarstranaËkih sukoba izmeu “tradicionalne” ljevice i tzv. “reformatorske” desnice 1970.-ih i 80.-ih godina, posebice u
borbi za odræavanjem socijalnih naËela u programu
stranke. TrenutaËno, ona broji 20-30 parlamentarnih
zastupnika. Grupu je 2001. godine osnovao i vodio
Tony Benn, koji je i danas naπiroko cijenjen kao “duhovni voa” britanske ljevice. PolitiËka naËela parlamentarnih zastupnika koji se upisuju u Ëlanstvo jesu:
zagovaranje socijalne pravde, pravedna preraspodjela bogatstva, jednake moguÊnosti obrazovanja, odbacivanje nuklearnog oruæja i humanitarnih intervencija u vanjskoj politici, ali i dosta Ëesto odbijanje EU,
koja je percipirana kao neπto viπe od pukog zajedniËkog træiπta, i koja sluæi jedino za ostvarivanje kapitalistiËkih ideja.
»ini se da je mobilizacija Britanije u ratu u Iraku
dala novi poticaj politiËkom projektu koji se sve do
tada smatrao tek sporednim. Nedvojbeno, najinovativniji dogaaj u 2004. godini bilo je osnivanje Labour Representation Committee (Odbor za zastupanje rada, LRC). Njegov predsjednik je bio parlamentarni zastupnik John MacDonnell . Cilj organizacije je bio “ukazati hegemoniji Novih laburista na
desetke tisuÊa onih koji su se okrenuli protiv laburista u trenutku razoËaranja i oËaja”. U pokuπaju da
se dopre do same sræi stranaËkog aparata koji je
strogo u rukama Novih laburista, socijalistiËki su
parlamentarni zastupnici krenuli osnivati svoju vlastitu organizacijsku infrastrukturu unutar stranke. Istovremeno, joπ jedan korak naprijed prema svijetu
koji je izvan laburista, bilo je osnivanje Left Econo-

109

Evropska demokratska ljevica
mics Advisory Panel (Savjetodavno vijeÊe za lijevu
ekonomiju, LEAP). LEAP je vijeÊe sastavljeno od lijevo orijentiranih ekonomista koji su poËeli objavljivati akademske analize krize, te dolaze s dobro promiπljenim neokejnzijanskim prijedlozima za alternativnu makroekonomiju i fiskalnu politiku. To bi mogli biti vrlo poæeljni, a i potrebni koraci naprijed.
Meutim, koliko god da su i SocijalistiËka kampanja
i LRC prepoznati kao jedne od politiËkih frakcija od
velike vaænosti unutar LaburistiËke partije, one nisu
postigle niπta na tragu stvaranja prostora za velike
projekte Novih laburista, kako ni na Nacionalnom
izvrπnom odboru stranke, tako ni na stranaËkim
konvencijama. A joπ manje je uËinjeno u parlamentarnoj LaburistiËkoj stranci: s namjerom postavljanja izazova Gordonu Brownu na unutarstranaËkim
izborima za predsjednika 2007. godine, John Mac Donnell nije bio u stanju prikupiti niti 24 potpisa
parlamentarnih zastupnika Laburista, kako bi njegovo ime uopÊe bilo uvrπteno na izbornu listu. Meutim, neslaganje sa starom politikom i stilom Novih laburista se proπirilo daleko izvan granica tradicionalne socijalistiËke ljevice. 2005. godine, osnovana je interesna grupa Compass (Kompas). To je
mreæa aktivista koja kritizira Nove laburiste sa stajaliπta ljevice: od poveÊanja poreza za bogate, do
poticanja kampanja za odræivi razvoj i razvoj ljudskih prava u Velikoj Britaniji. Takoer, grupa Kompas postoji i u parlamentu, ali njezini Ëlanovi ne
predstavljaju nuæno njen politiËki pravac. U razliËitim ljeviËarskim krugovima je Ëak smatrano da grupa Kompas sluæi Novim laburistima kako bi ublaæila
razdore izmeu vodstva stranke i “Srednjih laburista” - stranaËke baze. Joπ su dvije interesne grupe
unutar laburista doprinijele ublaæavanju neslaganja
unutar stranke: Grassroots Alliance i Save the Labour Party (Spasimo LaburistiËku stranku). To su
grupe koje snaæno zagovaraju demokratizaciju stranaËkih struktura, te osuuju mlakost stranaËkog
Ëlanstva i diktatorski stil vladanja stranaËkih duænosnika. 2008. godine su, kroz jasnu suradnju s
LRC-om, osigurali da Ëak 4 od 6 novoimenovanih
Ëlanova stranaËkog Nacionalnog izvrπnog odbora
bude upravo iz njihovih redova.
Iako se njihovi programski ciljevi razlikuju, sve Ëetiri formacije dijele isti pristup prema laburistima: to je
pokuπaj da se “povrati stranka”, da se oformi veÊina
koja Êe biti za strateπke promjene u politici stranke.
Osnovni problem ovog pristupa jest taj da on stvara
borbu za pozicije, koja je veÊ ionako dovela do snaænog udaljavanja vodstva od donoπenja konkretnih politiËkih odluka. Posljednji prijedlozi na stranaËkoj konvenciji bili su sramota za Nove laburiste, te zasigurno
nisu bili pravi pokazatelj njihove moÊi unutar stranke.
Povrh toga, u jeku povlaËenja nekih odanih ljeviËara
iz laburista, postavlja se jedno vaæno pitanje - da li bi
neke radikalne socijaldemokratske politike uopÊe bile
u stanju osvojiti veÊinu u stranci? Zasigurno, kampanje koje su poticale demokratizaciju stranke ostvarile
su odreeni uspjeh kada je vodstvo stranke 2007. godine, po prvi puta u povijesti, odluËilo imati zamjeni-

ka predsjednika neposredno izabranog od strane
Ëlanstva. No, na kraju je ipak kandidat lijevog centra
John Cruddas izgubio od Brownove kandidatkinje
Harriet Harman. LaburistiËki dugo oËekivani zaokret
prema ljevici je zavrπio prije nego πto je zapoËeo, ako
je ikada uopÊe i bio moguÊ.
Sindikati - obrambeni stav i nedostatak
hrabrosti
Bez sumnje, britanski sindikati ostaju i dalje vrlo
vaæan akumulator ljeviËarskog aktivizma. 2008. godine, sindikati organizirani u TUC-u brojili su Ëlanstvo od sedam milijuna zaposlenika (velika veÊina je
radila u javnom sektoru). Tokom Blairove ere opadanje Ëlanstva u sindikatima je moglo biti zaustavljeno. Meutim, nevoljkost vlade Novih laburista da
ukinu sve protusindikalne zakone donesene za vrijeme Margaret Thathcer, dodatno je zacementirala
nemoguÊnost sindikata da sudjeluju u πtrajkovima,
posebice u privatnom gospodarskom sektoru, gdje
je udio zaposlenika u sindikatima pala na jedva
17,8%. Sindikati su polagali odreene nade u postupanje Gordona Browna, meutim te nade su brzo
iπËezle kada je odbio legalizirati πtrajk, te odluËio
provesti direktivu EU o europskom radnom vremenu
u britanski Zakon o radu.
Razdruæivanje Socijalnog partnerstva
Ipak, vodstvo TUC-a sa svojim predsjednikom Brendanom Barberom, i dalje osjeÊa istu poveznicu s vodstvom Novih laburista kroz Ugovor o Socijalnom
partnerstvu, koji je revidiran i potpisan izmeu TUCa i Blairove vlade. Dok se gotovo svi πefovi sindikata
javno pokuπavaju predstavljati kao redoviti kritiËari
Novih laburista, na sindikalnoj konferenciji ih je tek
nekolicina doista ukazala na ignoriranje njihovih zahtjeva od strane Laburista: Sindikat vatrogasaca (FBU)
je odluËio 2002. godine napustiti LaburistiËku stranku (svi Ëlanovi TUC-a su automatski i Ëlanovi LaburistiËke stranke), te prestati davati financijske potpore
stranci. 2004. godine πkotska je podruænica æeljezniËkog sindikata (RMT) odluËila slijediti ovaj primjer,
te se pripojila ©kotskoj socijalistiËkoj partiji (SSP).
»itavi RMT sindikat je bio radi toga izbaËen iz Ëlanstva LaburistiËke stranke, a zauzvrat je odluËio preusmjeriti svoju financijsku potporu LRC-u. Meutim,
oni utjecajniji sindikati i dalje ostaju pristaπe vodstva
Novih laburista, a niti u buduÊnosti se ne predvia
neki kandidat koji bi ojaËao redove nezadovoljnika i
onih koji æele razdruæivanje Ugovora. NajveÊi britanski sindikat za javne usluge, Unite, je poËetkom ove
godine donio odluku da Êe donirati 11 milijuna funti LaburistiËkoj stranci, kako bi se spasila nestabilna
financijska situacija stranke. Istovremeno, Unite je
sindikat koji je najozloglaπeniji po svojim grubim metodama u ophoenju s lijevo orijentiranim sindikalnim aktivistima i neslaganju sa sindikalnim predstavnicima.
Meutim, razlog relativne politiËke apstinencije sindikalnog vodstva dijelom leæi i u politiËkoj ravnoduπ-

110
nosti sindikalnog Ëlanstva kao takvog: Osamdesetih i
devedesetih godina veÊina sindikalnih radnika je dosljedno birala konzervativne vlade, a kada su se razdruæili od LaburistiËke stranke RMT sindikat je ukazao
na to da je tek 500 od 40,000 njegovih Ëlanova ujedno i u Ëlanstvu LaburistiËke stranke.
Novi problemi - nova rjeπenja?
Primjer objavljivanja smjernica radnicima
U jeku snaæno demoraliziranog Ëlanstva, posebice u
privatnom sektoru, TUC se konaËno oglasio: osnivanjem Organising and Activist Academy (Akademija za
organiziranje i aktivizam), sindikati pokuπavaju πkolovati svoje aktiviste, i to ne samo po pitanju zamrπenog
zakonodavstva industrijskih akcija, veÊ i po pitanju novih tehnika za privlaËenje novih Ëlanova. S pojavom
posljedica financijske krize u realnom sektoru, te s
prognozom od 3,4 milijuna nezaposlenih u 2010. godini, proaktivni i inovativni stav sindikata je bio neophodan za obranu interesa zaposlenika. Jedan od primjera jasnih rjeπenja jest sloboda kretanja radnika πirom EU. Britanski poslodavci sve viπe i viπe koriste ovu
odredbu iz Ugovora o EU kako bi oslabili uvjete rada
u britanskim prodavaonicama, te uπutkali sve (sindikalne) radne snage koje bi se eventualno pobunile. U
zimu 2008./09. nekoliko je tisuÊa radnika iz Sjeverne
Engleske, Walesa i Sjeverne Irske prosvjedovalo protiv
ovakve prakse.
Iako su ti divlji πtrajkovi, kao npr. onaj u naftnoj
rafineriji Lindsay oil u Yorkshireu, strogo govoreÊi
protuzakoniti (s obzirom na zakon kojeg je donijela Margaret Thatcher ), sindikalno vodstvo se ipak
nije u potpunosti ogradilo od njih, odstupajuÊi time od prijaπnjih, vrlo æustrih reakcija na takve akcije. No ipak je preuzeo inicijativu lijevo orijentiranih sindikalnih aktivista da rijeπi pitanje doseljeniËkih radnih snaga - s jedne strane da pripomogne u
organizaciji prosvjeda, a s druge strane da zapoËne sindikalizaciju doseljeniËkih radnika. Jedan od
prvih uspjeπnih projekata je onaj u podruænici
GMB-a u Juænoj Engleskoj. Ova podruænica je osnovala posebno predstavniπtvo za svoje doseljeniËke
radnike (najveÊim dijelom iz srediπnje i istoËne Europe), kojima je omoguÊeno davanje pravnih savjeta (ponuenih na materinjem jeziku), te πkolovanje
na engleskom jeziku uz sniæene rate πkolarine. Samo na podruËju Southhamptona, nekoliko stotina
poljskih doseljenika postalo je Ëlanovima sindikata.
Kao daljnju mjeru, GMB je pokrenuo meusindikalnu kampanju za politiËku edukaciju sindikalnog
Ëlanstva. Kampanja pod imenom “Hope not Hate”
(Nada, a ne mrænja), usmjerena je protiv nastojanja krajnje desnice- rasistiËke British National Party
(Britanske nacionalistiËke stranke, BNP), da stane
na kraj ovakvim industrijskim akcijama. Da rezimiramo, ipak postoje neke naznake da se sindikalno
nezadovoljstvo vodstvom LaburistiËke stranke konaËno okreÊe u smjeru politiËke akcije. S obzirom
na teænje TUC-a da se sve viπe otvoreno okrene
protiv Novih laburista, ostaje nam na ovom podruËju joπ mnogo toga za vidjeti.

Evropska demokratska ljevica
Poπtovanje i neparlamentarna ljevica - raskid
i novo blaæenstvo?
Osnivanje Respect Coalition (Koalicije poπtovanja)
2004. godine i njezin kasniji napredak moæe se smatrati najvaænijim uspjehom krajnje ljevice u britanskoj
politici u razdoblju nakon rata u Iraku. Analiza njenih
prednosti i nedostataka moæe jasno prikazati trenutnu
situaciju britanske vanparlamentarne ljevice u cijelini.
Naravno, misao vodilja za osnivanje “Poπtovanja”
bio je uspjeh Anti-War-Coalition (Proturatne koalicije)
2003. godine. Recept za postizanje uspjeha za vrijeme
mobilizacije, bio je odvesti Respect Coalition prema
njenom izbornom uspjehu. Najvaænije frakcije koje
nastupaju zajedno u ovom projektu su SWP, trockistiËka stranka sa snaænim politiËkim profilom i vrlo aktivnim Ëlanstvom, neke glavne liËnosti Muslim Association of Britain (Britanske udruge Muslimana, MAB),
te sljedbenici Georgea Gallowaya, dugogodiπnjeg parlamentarnog zastupnika laburista, koji je javno progovorio protiv rata, te je potom bio izbaËen iz stranke. U
svibnju 2005. godine Galloway je slavio svoj najveÊi
osobni, ali i koalicijski, uspjeh: na tadaπnjim opÊim izborima Galloway je bio prvi parlamentarni zastupnik
nakon 1945. godine, koji je izabran s lijeve strane LaburistiËke stranke. 2006. godine na lokalnim izborima
mogao se osvojiti vrlo veliki broj mandata, najveÊim
dijelom u Ëetvrtima i gradovima s visokim postotkom
muslimanske i useljeniËke populacije, kao πto su Tower Hamlets u Londonu, ili Birmingham, gdje je Selma
Yacoob u svom okrugu osvojila 49% glasova. Meutim, izborni proboj se nije dogodio. »ak i u lipnju
2004. godine, pod neposrednim dojmom rata u Iraku,
stranka je postigla razoËaravajuÊih 1,5% glasova na
europskim izborima.
Kao posljedica ovih nesretnih okolnosti, stranka se
2007. godine suoËila i s unutarstranaËkim sukobom
oko kadrovskih pitanja, ali je to ubrzo postala borba
za politiËku orijentaciju “Poπtovanja”. Na stranaËkoj
konvenciji 2007. godine doπlo je do sluæbenog razilaæenja izmeu Gallowayjevih sljedbenika i pristaπa
SWP-a, nakon Ëega je SWP iziπao iz koalicije.
Galloway se nakon toga sve viπe i viπe pokuπavao
dodvoriti islamskim imigrantima u Britaniji. To nije
znaËilo drugaËiji program rada, nego prvenstveno vaganje prioriteta na drugaËiji naËin nego πto je to Ëinio
John Rees, prvi tajnik SWP-a. Vodstvo SWP-a se u politiËkom profiliranju stranke ponajviπe dræalo klasiËnih
socijalistiËkih prioriteta - borbe protiv privatizacije, te
davanja podrπke industrijskim akcijama. VeÊ neko vrijeme Ëlanstvo SWP-a izraæava nelagodu prema nekim
Gallowayjevim politikama, te prema nekim odreenim
dijelovima njegovog glasaËkog ponaπanja u parlamentu: Gallowayju su najviπe prigovarali zbog njegovog
“komunalizma”. Glasilo SWP-a je 2006. godine je kritiziralo Gallowayja da æeli da se “Poπtovanje” ponaπa
kao “stranka Ëiji vidokrug je ograniËen na predstavljanje samo jedne “zajednice””. Mnogi aktivisti za prava
homoseksualaca su bili ljuti na njegovo ubiranje glasova na temelju poπtivanja prava jednakosti, iako je stav
koalicije sasvim jasan po tom pitanju, πto hoÊe reÊi da
Galloway konstantno bjeæi od suoËavanja s nazad-

111

Evropska demokratska ljevica
nom, homofobnom strujom unutar tradicionalne muslimanske baze biraËa. Njegova stalna usredotoËenost
na Palestinsko pitanje, na πtetu nekih vaænih domaÊih
pitanja, je takoer rezultirala raznim prigovorima, πto
opravdanima, πto neopravdanima.
Meutim, bez obzira na sve gore reËeno, Galloway
i dalje ostaje, zahvaljujuÊi svom jedinstvenom retoriËkom daru i sposobnosti lukavog koriπtenja medija za
samopromociju, daleko najistaknutija i najuËinkovitija
politiËka liËnost neparlamentarne ljevice u Britaniji.
Teπko je uopÊe predvidjeti kako bi se formirale politiËke snage koje imaju izborne ambicije prema laburistiËkoj ljevici, bez njega kao voe. Meutim, ono πto bi
bilo potrebno u svakom takvom obliku novog poËetka jest otvoreni pregovor o vaænosti tradicionalnih i
modernih politiËkih sadræaja takvog projekta: nesposobnost “Poπtovanja” da mnoge ljude koji su bili angaæirani na antiratnoj kampanji stavi na izborne liste,
pokazuje da borba za pravdu na globalnoj razini (npr.
zemlje treÊeg svijeta), te borba za socijalnu pravdu na
domaÊoj razini (npr. borba sindikata) moraju biti puno
viπe povezane kako bi ujedinile obje skupine biraËa.
Kada bi se to postiglo, onda bi parlamentarna izborna
pobjeda (barem u urbanim sredinama) postala realna
moguÊnost.
Pregled
SagledavajuÊi ovu situaciju u kojoj su se pronaπle
sve tri struje britanske ljevice, poπteno bi bilo za zakljuËiti da trenutaËna krizna situacija pruæa povoljne uvjete za ponovno oæivljavanje ljevice nakon duge i teπke vladavine neoliberalizma. Meutim, teπki dogaaji
ove krize u nastanku sve su ih doËekali vrlo nespremne. Ovo je jedan od razloga zaπto neki najnoviji dogaaji, kao npr. uspjeπna reorganizacija i preustroj ljevice u Francuskoj i NjemaËkoj nisu odigrale neku vaæniju ulogu u ljeviËarskoj raspravi na otoku: europeizacija rasprave unutar britanske ljevice se tek ima dogoditi.
Gospodarska kriza predstavlja izvrsnu priliku za novi poËetak, te za ponovno pregovaranje o vaænim politiËkim vrijednostima i ciljevima u kojima bi se ljevica
mogla isprofilirati. Doista, moæe se primijetiti novi nalet aktivnosti kroz mnoπtvo sastanaka, kampanja i javnih rasprava. RMT je dao prijedlog za Narodnu povelju: u svrhu rjeπavanja organizacijskih prepreka (Laburisti ili ne Laburisti, SWP ili ne SWP, itd.), sve zainteresirane organizacije se trebaju najprije sloæiti oko formuliranja osnovnih ciljeva i teænji koje bi tvorile lijevu
alternativu Novim laburistima, kao πto su zavrπetak
privatizacije, antirasizam, jaËanje lokalnih vlasti, jednake moguÊnosti u obrazovanju, itd. U pribliæavanju europskim izborima, internetska platforma Progressive
London se takoer ponudila za sudjelovanje u velikom
strateπkom razgovoru.
Meutim, nije jasno postoji li uopÊe ikakav plan za
koordinirani rad u narednom periodu. OËito je zbog
toga πef RMT-a Bob Crowe probio vlastite redove s inicijativom “Ne za EU - da za demokraciju”, s jasnom
euroskeptiËnom politiËkom porukom, i to baπ u vrijeme europskih izbora, s vrlo malim πansama da 4.og

lipnja ostvari pristojan izborni rezultat. UnatoË tome,
nade su da takav “veliki razgovor” moæe biti adekvatno prireen na slijedeÊim opÊim izborima. Glavni akteri se veÊ sada slaæu oko svoje najveÊe neposredne politiËke zadaÊe: sprijeËiti da BNP iskoristi situaciju gospodarske krize kao svoju odskoËnu dasku za izbor u
parlament. Kampanja “Hope, not Hate”, koju su organizirali heroj radniËke klase Billy Bragg i antifaπistiËki
Ëasopis “Searchlight”, je trenutaËno podræana od gotovo svih britanskih sindikata.
Trenutna situacija pruæa najbolje moguÊe πanse da
preusmjeri odnose snaga i javnog mnijenja britanskog
druπtva prema ljevici i da uspostavi novu institucionalnu jezgru za lijeve politike - bilo unutar LaburistiËke
stranke, bilo kao stranaËko-politiËki preustroj prema
ljevici. U kolikoj mjeri moæe trenutaËna lepeza moguÊnosti biti iskoriπtena za postizanje tog cilja - pitanje je
sad.

Prijevod Staπka BariÊ
Thomas Kachel je predstavnik radne skupine
Mir i meunarodna politika, politiËke partije
DIE LINKE u Saxonijii. Diplomirao je Europske
studije na SveuËiliπtu u Cambridgeu, a trenutno radi kao uËitelj.
Izvor: Cornelia Hildebrandt / Birgit Daiber (ed.):
‘’The Left in Europe. Political Parties and
Party Alliances between Norway and Turkey’’, Rosa Luxemburg Foundation Brussels Office 2009.

Debatte: Journal of
Contemporary
Central and Eastern
Europe
www.tandf.co.uk/journals/journals/CDEB

112

Evropska demokratska ljevica

Ljevica u Norveπkoj
- politika vlade lijevog centra

Dag Seierstad
Stortinget, norveπki parlament

Ljevica u dræavnom stranaËkom sustavu
Od 1920. godine relativno jaka RadniËka partija se
suoËava s antisocijalistiËkim taborom koji je podijeljen
u Ëetiri, pet politiËkih stranaka Ëije su se politike uvijek
pokazivale teπko spojivima. Usred krize 30.-ih godina,
Norveπka radniËka partija osnovala je manjinsku vladu
u skladu s dogovorom sa SeljaËkom strankom 1935.
godine. U istoj godini, srediπnji sindikalni pokret i udruga poslodavaca dogovorili su druπtveni kompromis izmeu rada i kapitala. Utvreni su postupci pregovora
oko kolektivnih ugovora na dræavnoj i lokalnoj razini,
te na razini radnih mjesta (ukljuËujuÊi i pravila o sukobima na radu).
Izmeu 1945. i 1961. godine RadniËka partija imala je veÊinu u parlamentu. SocijalistiËka narodna partija je bila osnovana 1961. godine, najveÊim dijelom od
strane Ëlanova RadniËke partije koji su se protivili norveπkom Ëlanstvu u NATO-u, i utrci u nuklearnom naoruæanju. Nakon referenduma o Ëlanstvu u EZ-u 1975.
godine, osnovana je SocijalistiËka lijeva stranka (SV) i
to udruæivanjem SocijalistiËke narodne partije, Ëlanova
RadniËke partije koji su bili protiv Ëlanstva u EZ-u, manjinskog dijela KomunistiËke partije, te aktivista iz organizacija za zaπtitu okoliπa i feministiËkih pokreta.
Od 1961. do 2005. godine bilo je nekoliko manjinskih
vlada RadniËke partije koje su upravljale na naËin da
su pruæale preπutnu podrπku parlamentarnoj skupini
SV-a, ali bez pregovaranja o koalicijskom sporazumu
izmeu tih dviju stranaka.
Crveni izborni savez je osnovan 1970. godine kao izborno krilo ekstremnog reæima MaoistiËke partije. Ovaj
savez, koji je kasnije preimenovan u Red (Crveni), slijedi takve politiËke ciljeve koji se, uz nekoliko iznimaka,

jedva razlikuju od onih SV-a. Najvrjedniji kapital ove
stranke jesu nekolicina poznatih radniËkih predstavnika u velikim industrijskim postrojenjima, i dnevne novine koje su tijekom posljednjih 15 godina postale nesektaπki list Ëitave norveπke ljevice, ukljuËujuÊi i lijevo
krilo RadniËke partije; stranka danas viπe ne rukovodi
novinama, ali je i dalje manjinski vlasnik. Norway’s
Communist Party (Norveπka komunistiËka partija, NKP)
je neupotrebljiva za ikakve praktiËne svrhe. Na posljednjim parlamentarnim izborima 2005. godine dobila je
samo 1070 glasova.
Norveπka takoer ima malu Zelenu stranku koja je
na parlamentarnim izborima 2005. godine dobila
3700 glasova (0,23%), a na lokalnim izborima 2007.
godine dobila je 12,000 glasova. Osnovni razlog za nepostojanje Zelene stranke u onoj mjeri u kojoj ona postoji u ostatku Europe jest taj da SV, baπ kao i SocijalistiËka narodna partija u Danskoj, predvodi politiku zaπtite okoliπa joπ od ranih 70.-ih. Obje stranke se od tada prikazuju kao crveno-zelene stranke.
Dimenzije stranaËkog natjecanja
Norveπki izborni sustav je tako podijeljen da zbunjuje
ne samo strane promatraËe, veÊ i same norveπke biraËe.
•U socijalnim pitanjima, kao πto su npr. porezi, socijalne i zdravstvene usluge, zakon o radu, itd…obiËno je dominantna desniËarska paradigma. Ali u ovom
sluËaju stranke centra su Ëesto bliskije strankama ljevice, dok s druge strane Napredna stranka s populistiËke desnice ponekad podupire ljeviËarska stajaliπta.
•U pitanjima vezanima za strukturne ekonomske
promjene, kao πto su privatizacija, deregulacija i Ëlanstvo u EU, neoliberalni stup norveπke politike se sas-

113

Evropska demokratska ljevica
Tablica 1: Rezultati posljednjih triju parlamentarnih izbora

toji od Desnih (konzervativaca), te od najveÊeg dijela
RadniËke partije.
•Center Party (Stranka centra) - koja se od 1959.
godine nazvala SeljaËkom strankom - se nakon ranih
90.-ih razvila u Ëvrstog pobornika javnog sektora, protiveÊi se privatizaciji i træiπnoj orijentaciji. U odnosu na
prevladavajuÊu neoliberalnu politiku, ona se jasno i
oËito pomakla prema ljevici RadniËke partije.
•U pitanjima zaπtite okoliπa i meunarodne suradnje (pomoÊ u razvoju, pitanja izbjeglica) tri stranke s
centra i SV su sloæne u zagovaranju zaπtite okoliπa i
veÊe suradnje unutar i izvan Norveπke. Istovremeno,
te Ëetiri stranke se protive norveπkom Ëlanstvu u EU.
Izbori 2001: Povijesni poraz RadniËke partije
Parlamentarni izbori u rujnu 2001. godine doveli su
do povijesnog poraza vladajuÊe RadniËke partije, te udvostruËivanja glasova SV-a. S obzirom da je RadniËka
partija izgubila gotovo duplo od onoga πto je SV osvojila, oËiti ishod je bio opÊi zaokret prema desnici. Nakon
izbora 2001.godine slaba manjinska vlada desnog centra oformljena je od strane Desnih, KrπÊanske narodne
stranke i Lijevih (liberali), sa samo 62 od 165 mjesta u
parlamentu. Prema tome, vlada desnog centra morala
se Ëesto oslanjati na podrπku vrlo nepredvidljive i Ëesto
ksenofobne Napredne stranke. Ova se stranka hrani pitanjima zakona i reda, te osjeÊajima netrpeljivosti prema
useljenicima koji su dio biraËkog tijela. Najviπe glasova
dobiva na temelju svog populistiËkog profila, koji ukljuËuje pusta obeÊanja pruæanja boljih usluga onima koji ih trebaju, fokusirajuÊi se prvenstveno na stare i bolesne ljude.
Izbori 2005.: Tijesna pobjeda lijevog centra
PoraæavajuÊi rezultat na parlamentarnim izborima
2001. godine, te pritisak od strane raznih sindikal-

nih pokreta, natjerao je vodstvo RadniËke partije da
promijeni svoju izbornu strategiju.
Tijekom 90.-ih mnoge su sindikalne podruænice, a
postepeno i vodstvo samog srediπnjeg sindikata, bili prisiljeni priznati Ëinjenicu da se u nekim temeljnim pitanjima kao πto su træiπna orijentacija, te privatizacija telekomunikacija, poπte, æeljeznica i drugih javnih usluga, viπe nisu mogli osloniti na RadniËku partiju. Sindikati su doπli do zakljuËka da bi jedini naËin da RadniËku partiju pribliæe ljeviËarskoj politici bio da ih prisile na koaliciju sa SV-om. Njihov
drugi zakljuËak je bio da moraju tako jasno i glasno
izreÊi svoje zahtjeve da bi ih koalicijska vlada jednostavno morala sasluπati.
Prekretnica se dogodila na jesen 2004.-te, kad je
Norveπki savez sindikata zapoËeo tzv. dugu predizbornu kampanju, s jasno postavljenim ciljem da se
po prvi puta osnuje lijeva veÊinska vlada temeljena
na koaliciji izmeu RadniËke partije i SV-a. U proljeÊe 2005.godine RadniËka partija , SV i Stranka centra su na svojoj stranaËkoj konvenciji obznanile svoju namjeru da oblikuju zajedniËku vladu, pod uvjetom da uspiju osvojiti veÊinu na parlamentarnim izborima.
Uistinu, savez lijevog centra je pobijedio na izborima u rujnu 2005.godine, ali je pobjeda od 87 zastupniËkih mjesta naspram 82 mjesta koja su pripala
ostalim strankama, bila vrlo uska. SV je bio teπki gubitnik u usporedbi s izborima 2001.godine, a joπ i viπe u usporedbi s anketnim predvianjima. VeÊina
anketnih istraæivanja izmeu izbora 2001. i 2005.
godine pokazivali su rezultate za SV izmeu 14 i
18%. No, glavna prepreka im je bilo to πto su vodeÊi politiËari RadniËke partije po prvi puta vodili politiËku kampanju blisku onoj SV-a.

114

Evropska demokratska ljevica

1. Vladin program rada jest jedan opseæan dokument od 74 stranice, iznenaujuÊe detaljan i konkretan u mnogim pitanjima - πto je sasvim suprotno od uobiËajeno kratkih i opÊenitih dokumenata
koji bi najbolje posluæili iskljuËivo interesima dominantne stranke.
2. U vladinom kabinetu koji se sastoji od 19 ministara, 10 ih osigurava RadniËka partija, 5 SV (meu
njima je i ministar financija), te 4 Stranka centra,
te je na taj naËin RadniËka partija ostvarila najmanju moguÊu veÊinu u vladi.
3. U mnogim pitanjima program zastupa lijeva stajaliπta iz izbornog programa RadniËke partije. To se
odnosi na meunarodna pitanja, te na ekonomsku, lokalnu i socijalnu politiku.
4. Koalicija se obvezala zaustaviti deregulaciju javnih
usluga u dræavnom sektoru, te uskladiti svoju politiku s politikom meunarodnih organizacija kao
πto su Svjetska banka, MMF i Svjetska trgovinska
organizacija.

nalno potpomognut od strane RadniËke partije i SV-a u
borbi protiv desnog politiËkog spektra.
S druge strane, u smislu dobne raspodjele, biraËko
tijelo tih dviju stranaka je vrlo razliËito. RadniËka partija je najpopularnija meu glasaËima iznad 50 godina,
dok SV ima tek nekoliko pristaπa iznad 60 godina. Za
razliku od toga SV je snaæno podræan od strane mlaih biraËa u dvadesetim godinama.
Prema tablici 3, RadniËka partija ima snaænu podrπku od relativno malog broja glasaËa s osnovnim obrazovanjem, dok SV veÊinom privlaËi glasaËe s obrazovanjem iznad srednje razine.
Tijekom 60-ih godina, te su dvije stranke imale gotovo identiËan socijalni profil s obzirom na vrstu zaposlenja njihovih glasaËa; no danas se uvelike razlikuju. RadniËka partija je joπ uvijek vrlo “radniËka” stranka, dok je SV postala strankom zaposlenika javnog
sektora. 2005. godine polovica glasaËa i 75% Ëlanova
SV-a su bili zaposleni u javnom sektoru, dok je ukupni
udio ljudi zaposlenih u javnom sektoru bio 28%.
Kad su glasaËi 2005. godine bili upitani koja stranka ima najbolje programe za razliËita politiËka pitanja,
RadniËka partija je vodila glavnu rijeË u borbi protiv
nezaposlenosti (54%), zdravstvenoj politici (39%), te
skrbi za starije i nemoÊne (38%), a SV je postigla najviπe uspjeha u politici za zaπtitu okoliπa (35%), obrazovanju (22%), te skrbi za obitelj i djecu (21%).

LjeviËarske stranke u Norveπkoj: socijalna
struktura biraËa
Danas i RadniËka partija i SV imaju veÊu podrπku od
strane æena, nego od strane muπkaraca. Dvostruko viπe
æena nego muπkaraca glasa za SV. No to nije uvijek bio
sluËaj: 60-ih godina obje su stranke imale veÊinu muπkih
glasaËa. TrenutaËna situacija s veÊinom æenskih glasaËa
razvijala se postepeno od ranih 90-ih, najvjerojatnije kao
rezultat Ëinjenice da su æene preteæno pronalazile posao
u bujajuÊem javnom sektoru. A taj sektor je veÊ tradicio-

»lanstvo u strankama
Norveπke stranke, kao i one u drugim europskim
zemljama, iskusile su opadanje Ëlanstva u posljednjim
desetljeÊima. Dok je 1995. godine RadniËka partija
imala 72,600 Ëlanova, ta brojka je 2007. godine opala na 51,000. 1995. godine je moguÊnost kolektivnog
Ëlanstva, pod kojim su lokalni sindikati mogli registrirati dio svog Ëlanstva i u Ëlanstvo RadniËke partije, bila ukinuta. NajveÊim dijelom zbog toga πto je partija
1950. godine brojila viπe od 200,000 Ëlanova.

Vlada lijevog centra
RadniËka partija je osvojila 32.7% glasova viπe nego
dvije manje stranke (SV i Stranke centra) zajedno
(15.3%). Meutim, iako je RadniËka partija u teoriji
dræala vrlo jaku poziciju, pregovori su doveli do zaËuujuÊe koalicijske pogodbe:

Tablica 2:
Udio glasaËa u
strankama, po spolu

Tablica 3:
Udio glasaËa u
strankama, po
obrazovanju

Tablica 4:
Postotak u
biraËkom tijelu
koji podræava
lijeve stranke

Evropska demokratska ljevica
SV je svoj maksimum dosegao 1992. godine, s
14,000 Ëlanova. 2001. godine Ëlanstvo je opalo na
7,300, no do 2007. godine je ponovno poraslo na
9,500. Nakon 1990. godine æene saËinjavaju veÊinu
Ëlanstva SV-a. Posljednji relevantni podaci ovih dviju
stranaka seæu do 2001. godine. U tom vremenu
57% Ëlanstva SV-a su bile æene, dok je njihov postotak u RadniËkoj partiji bio tek 40%. Kvota zastupljenosti æena (pravilo 40%), za sve tipove neplaÊenih
izabranih funkcija unutar stranke, bila je dio statuta
SV-a joπ od osnivanja stranke 1975. godine, a naslijeena je od SocijalistiËke narodne stranke. RadniËka
partija je uvela sliËne zakone tek deset godina kasnije.
2001. godine 64% Ëlanova RadniËke partije su bili Ëlanovi sindikata. Za SV, ta brojka je bila 76%. Kod
Ëlanstva u nekim drugim organizacijama postoje
stanovite razlike: 26% Ëlanova SV-a su bili i Ëlanovi
raznih organizacija za zaπtitu okoliπa, dok je to bilo
tako za samo 3% Ëlanova RadniËke partije. SliËne
brojke se primjenjuju i na Ëlanstvo u meunarodnim
organizacijama. 37% za Ëlanove SV-a, a samo 6%
za Ëlanove RadniËke partije. Za sudjelovanje u kampanji “NE za EU”, brojke su bile 38, odnosno 2%.
Samo 1% Ëlanova SV-a i 7% Ëlanova RadniËke partije su ujedno i Ëlanovi organizacija koje djeluju u korist EU.
»lanovi SV-a su na puno viπem stupnju politiËkog
djelovanja izvan stranke, nego Ëlanovi RadniËke partije. 2001. godine samo 12% Ëlanova RadniËke partije je sudjelovalo u politiËkim akcionizmima, demonstracijama, πtrajkovima i peticijama, ili prikupljanju novaca za iste. U SV-u je ta brojka bila 53%.
Omjer nezapadnjaËkih doseljenika
Ne postoji pouzdani podatak o poloæaju nezapadnjaËkih doseljenika u ovim dvjema strankama. Uglavnom, pretpostavlja se da je omjer nezapadnjaËkih doseljenika veÊi u ove dvije lijeve stranke, nego πto je u
ostalim norveπkim strankama. Ovo je u skladu s podacima s lokalnih izbora 2007.godine na kojima je
180,000 nezapadnjaËkih doseljenika, ili otprilike 5%
biraËkog tijela, imalo pravo glasa. Stopa izlaska na izbore nezapadnjaËkog biraËkog tijela je bila 37%, dok
je za cjelokupno biraËko tijelo bila 62%. Prema tome,
manje od 3% onih koji su doista glasovali su bili nezapadnjaËki doseljenici.
Sve ukupno 136 nezapadnjaËkih doseljenika bilo je
izabrano u opÊinska vijeÊa, πto iznosi 1,3% od svih Ëlanova vijeÊa, πto znaËi da su ovdje nezapadnjaËki doseljenici oËito nedovoljno zastupljeni. Ove dvije lijeve
stranke su bile jedine koje su preπle ovu granicu, s 2,4%
vijeÊnika RadniËke partije i 4,5% vijeÊnika SV-a koji pripadaju doseljenicima. NajËeπÊe dræave porijekla ovih sadaπnjih doseljeniËkih vijeÊnika jesu Iran (41), Irak (22),
»ile (19), Bosna i Hercegovina (18) i Somalija (17).
Programski poloæaj i politiËko djelovanje
Sve do 1993. godine nije bilo ozbiljne rasprave o pitanjima obvezne suradnje s RadniËkom partijom, ni na
parlamentarnoj razini, a niti na razini vlade. Smatralo

115
se da su jaz zbog stranaËkih izbornih rezultata (5-6%
u odnosu na 35-45%), te razlike u politiËkim pogledima jednostavno preveliki.
Nakon toga, razoËaranje je dodatno raslo. Manjinska vlada RadniËke partije zatraæila je pomoÊ SV-a u
socijalnim pitanjima, te pomoÊ desnice kada je dolazilo do neoliberalnih strukturnih projekata (deregulacija
træiπta, privatizacija, itd.). StranaËko vodstvo, a postupno i obiËni sluæbenici, shvatili su da se situacija jedino moæe rijeπiti na naËin da se RadniËka partija ukljuËi u takav savez u kojemu bi snage izvan partije morale povuÊi svoje neoliberalne teænje.
Nakon 2005. godine SV i sindikati su bili u moguÊnosti prisiliti RadniËku partiju da usvoji viπe progresivnih politika. Npr., stranka je morala proglasiti prekid
svoje nekadaπnje privatizacijske politike, te uvoenje
træiπnog natjecanja u zdravstvene i socijalne sluæbe. U
nekoliko podruËja, nova vlada je obrnula politike koje
su bile provoene od strane svih norveπkih vlada do
sada, ukljuËujuÊi i vladu RadniËke partije, koja je samo
nastavila neoliberalnu politiku naglo usvojenu od strane desniËarske vlade 1981. godine.
U trenutnoj koalicijskoj vladi, RadniËka partija se najviπe istiËe u promicanju politika oko nekih kljuËnih pitanja u kojima stranaËki Ëelnici Ëesto ne vjeruju sami u
sebe. Mnogi od njih ne vjeruju da je moguÊe izbjeÊi
ovaj trend prisilnog prilagoavanja neoliberalizmu koji se proπirio Europom. 90-ih godina vodstvo RadniËke
partije je traæilo pomoÊ i suradnju od desnog krila kada god je bilo u nevolji. No, nakon dramatiËnog poraza na izborima 2001. godine, umjesto toga, poπlo se
linijom manjeg otpora te se uπlo u suradnju s ljevicom,
jer se uvidjela Ëinjenica da su sindikati i glasaËi takoer otiπli u tom smjeru.
Nema sumnje da ne postoje neka neslaganja izmeu tih triju vladajuÊih stranaka koja ometaju rad opÊe
Vlade.
1. Pitanja vanjske politike: Stranke su podijeljene u
miπljenjima bi li norveπke vojne snage trebale sudjelovati u ratovima u kojima nisu sukobljena strana.
2. RazliËita miπljenja su se razvila i oko toga koliku
vaænost treba dati zaπtiti okoliπa, a da se istovremeno ne ugrozi gospodarska dobit. Npr. pitanje
iskoriπtavanja nafte i plina iz Norveπkog mora i
ArktiËkog oceana.
3. Neslaganje oko toga da li bi pravo stavljanja rezerve na odredbe iz Ugovora o EEZ-u trebalo biti koriπteno i protiv europskih zakona koji prijete norveπkim interesima.
Kompromis u vanjskoj politici koji je vrijedio u parlamentarnom razdoblju do 2009. godine, temeljio se na
tri stupa:
1. RadniËka partija prihvaÊa da, dokle god traje ova
vlada, Norveπka neÊe pristupiti EU.
2. SV prihvaÊa da Êe vlada nastaviti norveπko Ëlanstvo u NATO-u i EEZ-u.
3. Stranka centra, vjerni pobornik Ëlanstva u NATOu, prihvaÊa da Êe vlada nastaviti norveπko Ëlanstvo u EEZ-u.
Ovaj kompromis nije stabilan. Temeljna naËela EU -

116

Evropska demokratska ljevica

Socijaldemokratija,
progresivni pokret
u Finskoj i crvenozelena agenda
Antti Alaja
Edward Munch, Ples æivota , 1899., Munch Museum, Oslo

sloboda kretanja roba, usluga, kapitala i rada kombinirana s pravom na osnivanje poduzeÊa, ograniËavaju
prostor unutar kojega vlada moæe uËinkovito ispravljati træiπne nedostatke. Zbog Ëlanstva u EEZ-u, Norveπka
je u sliËnoj poziciji kao i dræave EU. Nedavne odluke
Europskog suda pravde su ograniËile radna i sindikalna prava do te mjere da je “san o socijalnoj Europi”
postao socijalna noÊna mora.
NajproblematiËniji dio koalicijskih pregovora iz
2005. godine je bio vezan za vojne operacije izvan podruËja Norveπke. KljuËno pitanje je bilo da li bi obveze
iz Ëlanstva u UN-u trebale biti jasan preduvjet za norveπko sudjelovanje u meunarodnim vojnim operacijama. PregovaraËi RadniËke partije su raspravljali do posljednjeg trenutka o slabijim preduvjetima “u skladu s
meunarodnim pravom”, ili u skladu s “Poveljom UNa”, no na kraju je ipak prihvaÊen prijedlog SV-a o potpunim obvezama iz Ëlanstva.
U okviru globalnog kritiËkog pokreta, SV zajedno s
ATTAC Norveπka, te s rasprostranjenim NGO sektorom, snaæno kritizira norveπku politiku u Svjetskoj trgovinskoj organizaciji, Svjetskoj banci, te Meunarodnom monetarnom fondu. Centar stranka je u
odreenoj mjeri dijelila njihove kritike, dok je, s druge strane, RadniËka partija prihvatila i provodila politike koje se ni po Ëemu nisu razlikovale od onih europskih i ameriËkih, gdje god je to u vladi samostalno mogla.
Prijevod Staπka BariÊ

Dag Seierstad je Ëlan Nacionalnog odbora
SocijalistiËke lijeve partije Norveπke. Honorarno radi kao politiËki savjetnik o europskim pitanjima za stranaËke parlamentarne skupine.

Izvor: Cornelia Hildebrandt / Birgit Daiber (ed.):
‘’The Left in Europe. Political Parties and
Party Alliances between Norway and Turkey’’,
Rosa Luxemburg Foundation Brussels Office
2009.

Finska Socijaldemokratska partija je pokretaËka
snaga u finskom politiËkom sistemu veÊ decenijama.
Takozvana Vlada Finskog narodnog fronta koja se
sastojala od socijaldemokrata, SeljaËke partije i Finske narodne demokratske lige, postigla je znaËajne
dræavne reforme u cilju blagostanja poËevπi od kasnih πezdesetih. Integralne πkolske i reforme zdravstvenog osiguranja su uvedene ranih sedamdesetih i
jaËanje politiËke ljevice se takoe transformisalo u
dogovore o politici dohodaka na træiπtu rada. U
ovom modelu politiËke razmjene, centralizovani dogovori o poveÊanjima plata su Ëesto bili kombinovani sa sveobuhvatnijim dogovorima o poboljπanju sistema socijalne sigurnosti, penzija, beneficija za nezaposlene i zaπtite na radu. Siromaπna i zemljoradniËka Finska transformisala se u nordijsku zemlju blagostanja. Vjerovalo se da se poboljπanja u ekonomskoj,
socijalnoj i ljudskoj sferi mogu akumulirati do πireg
progresa.
Pravac finske ekonomske i socijalne politike upravljanja drastiËno se promijenio ranih devedesetih. Kolaps sovjetskog træiπta, loπe upravljana liberalizacija finansijskog sektora i monetarne i fiskalne politike
upravljanja, doprinijeli su veÊoj ekonomskoj krizi. Nezaposlenost je dostigla skoro 20 procenata, a BDP je
pao 14 procenata za tri godine. „Koalicija duge“ koja se sastojala od socijaldemokrata, Nacionalne koalicione stranke, Lijevog Saveza, Lige zelenih i ©vedske
narodne stranke, je formirana 1995. godine. Finska
se pridruæila Evropskoj Uniji iste godine. Kasnih devedesetih finska ekonomija se oporavljala bræe nego πto
je oËekivano i na skoro iznenaenje svih „Nokia“ je
tranformisana u multinacionalnu kompaniju. Finska
je svjedoËila eri brzog, izvozom voenog rasta sa
podrπkom od strane komunikacijske tehnologije, papirne i metalne industrije.
U socijalnom razvoju nastupila je nova era, koju su
neki istraæivaËi nazvali erom „post-ekspanzivne dræave blagostanja“. Dræava je i dalje znaËajno investirala
u edukaciju i Rand fondove, ali u cilju stabilizovanja
javne ekonomije vlada je uvela znaËajne rezove u sektoru socijalne skrbi. Ovo je oznaËilo jasnu promjenu
paradigmi u razvoju dræave blagostanja. Vlada voena socijaldemokratama je i dalje bila sposobna posti-

Evropska demokratska ljevica

117

Helsinki

Êi sporazume o politici upravljanja dohodcima sa delatnicima na træiπtu rada, ali u novom ekonomskom i
politiËkom kontekstu moderacija dohodaka je zamijenjena rezovima poreza. Vlada voena popularnim socijaldemokratskim predsjednikom vlade Paavo Lippo nenom, bila je voljna da ispuni Maastricht kriterije i
Finska je postala jedna od prvih zemalja koja je usvojila evro valutu 2002. godine.
U eri duginih koalicija u Finskoj, slika Socijaldemokratske partije kao partije osnivanja i partije stare
bejbi bum generacije se joπ viπe uËvrstila. Kao posljedica, samo nekolicina mladih ljudi sa svjeæim idejama pridruæilo se toj partiji. Problemi socijaldemokrata takoer nisu pretvoreni u uspjeh lijevo od socijaldemokrata, jer je podrπka Lijevom savezu opadala.
VeÊina novog progresivnog politiËkog aktivizma uzela je maha u okviru zelenog, crveno-zelenog i alterglobalizacijskog pokreta. Crveno-zeleni su naseljavali kuÊe, napravili zahtjeve za osnovnim politikama
upravljanja dohodcima i ambicioznim politikama zaπtite okoliπa, i tematizirali su poveÊanje novog nesigurnog zaposlenja. Kritizirali su socijaldemokrate i
sindikate zbog starosti, konsensus-orijentiranosti, nesposobnosti da uvide porast novog prekarnog rada i
zbog nesposobnosti da izvedu kredibilne ekoloπke
politike.
Socijaldemokratska stranka je u opoziciji od 2007.
godine, a Zelena liga je dio trenutne centar-desne/plavo-zelene koalicije. Veoma je rijetko u evropskom kontekstu da zeleni radije saradjuju sa konzervativcima
nego sa socijaldemokratama. Razumljivo je da liberalni desni centar i zeleni u unutraπnjosti dijele zajedniËki liberalni pristup pravima manjina. U socio-ekonomskim pitanjima koja se tiËu javne odgovornosti za blagostanje pojedinca, zeleni i socijademokrati bi trebali,
u principu, naÊi zajedniËko stanoviπte. Ovo je veoma
vidljivo kada se analiziraju skoraπnji podaci iz odgovora socijaldemokratskih i kandidata zelenih u onlajn anketama.
Duboka politiËka podjela izmeu finske ljevice i progresivnog pokreta, koja proizilazi iz devedesetih, traje
do danaπnjeg dana. RazoËarenje u socijal-demokratsku politiku upravljanja je razumljivo. Nismo bili uspjeπni. Ali progresivna politika ne bi trebala postojati u
ovakvom stanju svijesti zauvijek. Postoje legitimne razlike, ali je neophodno da nepotrebna konfrontacija

tradicionalnog radniËkog pokreta i novog progresivnog aktivizma bude eliminisana. To je najosjetljivije u
druπtvu koje pati zbog ovakve situacije. Niπta ovo bolje ne pokazuje nego li farsa sa komitetom (SATA-komitet), koji je osnovan u izbornom periodu radi reforme finskog sistema socijalne sigurnosti. Osnovna premisa komiteta bila je da neutralno reformiπe budæet
sistema socijalne sigurnosti, πto je pretvorilo kompletnu debatu o socijalnoj sigurnosti u sukob izmeu doplatka za nezaposlene povezanog sa zaradom i baziËnog doplatka za nezaposlene.
U debati o socijalnoj sigurnosti socijalne demokrate
i Konfederacija finskih sindikata naglasili su da bi obje
varijante doplatka za nezaposlene trebale biti poboljπane. Vlada desnog centra, ukljuËujuÊi Zelenu ligu, tvrdila je da je previπe skupo potroπiti 150 miliona evra
za poboljπanje i doplatka za nezaposlene povezanog
sa zaradom, kao i baziËnog doplatka. Naglasili su da
bi prioritet u ovoj situaciji trebali biti najsiromaπniji.
Ovakva postavka potvrdila je percepciju nekih ljudi da
socijalne demokrate i sindikati brane samo interese organizovanih radnika. Ali izgledalo je da nekolicina
obraÊa paænju na budæet-neutralnu postavku, koja je
dovela do situacije na prvom mjestu. Tokom ovog izbornog perioda vlada je, najzad, smanjila poreze za
preko 4 biliona evra.
Meutim, postoje znaËi nade za progresivce u Finskoj. Tokom ovog izbornog perioda, socijalne demokrate, Zelena liga i Lijevi savez su bili u moguÊnosti
da promijene diskurs o nejednakosti. Oπtar rast nejednakosti zarada je sada postao znaËajan problem
upravljanja u oËima javnosti, πto svakako nije bio sluËaj pet ili deset godina prije. Moæda nije poæeljno da
se finski partijski sistem preokrene iz politike konsensusa u politiËke blokove. Ovo bi bilo krajnje problematiËno jer je podrπka trima progresivnim partijama
manja od 40 procenata. Ali poenta je da ako su progresivne politiËke snage sposobne da postignu dogovor o neËemu, onda je moguÊe promijeniti hegemonistiËki diskurs.

Antti Alaja radi za finsku Kalevi Sorsa Fondaciju.
Prevela Jelena PeËurica
Social Europe Journal - http://www.social-europe.eu/

118

Evropska demokratska ljevica

Die Linke u NjemaËkoj

Cornelia Hildebrandt
Socijalna i politiËka ljevica u NjemaËkoj je pluralistiËna. To se pokazalo u bezbrojnim inicijativama i prosvjedima protiv rezova u socijalnom sektoru i erozija
demokratskih struktura, te u javnom dijalogu o lijevim
pitanjima kao πto su demokratska i socijalna prava i
trajni mir i sigurnost. To se pokazuje i u borbama koje provode socijalni pokreti, sindikati i lijeve partije.
Ljevica trenutno djeluje u situaciji koju je izazvala kriza financijskih træiπta kapitalizma, u kojoj neoliberalna
hegemonija, sa svojim zahtjevima za privatizacijama i
deregulacijama javnih dobara, gubi druπtvenu prihvaÊenost. Za razliku od proπlih kriza ova je okarakterizirana globalnom skalom na kojoj se pojavljuje, simultanoπÊu, te povezanoπÊu izmeu financijske, ekonomske, socijalne krize i ekoloπke krize. Potraga za odgovorima od strane vladajuÊe politiËke klase, radikalni
karakter njezinog govora u javnosti i privatnim medijima, ukljuËujuÊi i prilagoavanje na ono πto se obiËno
smatralo lijevim vokabularom, kao πto je zahtjev za
nacionalizacijom banaka i kompanija, te eksproprijacijom dioniËara, pokazuje pukotine i moguÊnosti novoga javnog diskurza. Krize su periodi u kojima dolazi do
promjene odnosa moÊi, u kojoj je ostvarivanje nove
socijalne i politiËke veÊine moguÊe. To hoÊe li trenutna otvaranja moguÊnosti koje izaziva kriza biti iskoriπtena od strane ljevice u NjemaËkoj u velikoj Êe mjeri
ovisiti o njezinoj sposobnosti da poveæe πirok opseg lijevih alternativnih pristupa usvojenih od strane socijalnih pokreta, sindikata i lijevih stranaka i kombinira ga
u novi lijevi pokret s apeliranjem na veÊinu. Posebnu
ulogu u ovome igra Die Linke (“Ljevica”).
Die Linke je osnovana u ljetu 2007.godine kao posljedica ujedinjenja Lijeve partije/PDS i stranke Rad i socijalna pravda - izborna alternativa (WASG). Dvije su
stranke koje su uπle u ujedinjenje nastale u razliËitim
trenucima i imaju vlastitu povijest i identitet. Lijeva
partija/PDS nastala je od Partije socijalistiËkog jedinstva NjemaËke (SED) koja je, u skladu sa svojim temeljnim konsenzusom raskida sa staljinizmom, 1990.godine promijenila ime u Partija demokratskog socijalizma
(PDS). Ime je promijenila 2005.godine πto je bio nuæ-

ni korak u procesu ujedinjenja koji vodi u pojavljivanje
nove lijeve stranke na razini Ëitave NjemaËke. U Julu
2005. PDS je usvojila novo ime - Lijeva partija/PDS.
OkidaË i katalizator pojavljivanja WASG-a u 2004.
bila je neoliberalna politika koju je provodila Vlada
SPD-a i Zelenih nakon 2002:godine sa svojom “Agendom 2010”, opÊim napadom na postojeÊe instrumente politike zapoπljavanja i sustave socijalnog osiguranja, koji viπe nisu pogaali samo izolirane socijalne
grupe, veÊ takoer i bez razlika πiroke slojeve druπtva.
S ovom politikom SPD je odbacio svoje principe i
mnogi socijaldemokrati su se naπli u stanju kada viπe
za njega nisu mogli glasati. Ono πto je bilo stoga potrebno bila je izborna alternativa koja je nastala
2004.godine i ujedinila se s istovremeno stvorenom
inicijativom Ëlanova metalskog sindikata nazvanom
“Rad i socijalna pravda” na taj naËin stvarajuÊi novu lijevu partiju pod nazivom “Rad i socijalna pravda - izborna alternativa” (WASG).
Die Linke je stoga partija na koju je snaæno utjecao
kolaps dræavno socijalistiËkog GDR-a, te naredni trijumf neoliberalizma u NjemaËkoj. Od 2008.godine nalazi se pred problemom suoËavanja s onime za πto se
Ëini da bi mogla biti neodreeno dugaËka kriza neoliberalizma.
Die Linke je lijeva pluralistiËna partija Ëija je glavna
strateπka zadaÊa promijeniti socijalne i politiËke odnose moÊi kao preludij u promjenu politiËkog kursa. Ona
kombinira lijeve socijaldemokratske pristupe prema
oæivljavanju dræave blagostanja s lijevim socijalistiËkom pokuπajima koriπtenja parlamentarne politike uz
istovremeno ulaæenje u radikalnu kritiku kapitalizma.
Ona teæi transformirati kapitalizam u druπtvo zasnovano na solidarnosti i u konaËnici socijalistiËko druπtvo,
gdje je sloboda jednog pojedinca uvjet slobode za sve.
Ideje modernizirane dræave blagostanja i demokratskog socijalizma igraju kljuËnu ulogu u razmiπljanju
stranke. Die Linke je ukorijenjena u tradiciji njemaËkog i meunarodnog radniËkog pokreta, pokreta za
mir, te feminizma. »vrsto je vezana uz antifaπizam,
odbacuje bilo kakav vid diktature, te osuuje staljini-

Evropska demokratska ljevica

119
Centralni Berlin

zam kao sustav koji je zloËinaËki zloupotrebljavao socijalizam. Smatra da su sljedeÊe vrijednosti meusobno neodjeljive : sloboda i jednakost, socijalizam i demokracija, ljudska prava i pravda. U isto vrijeme u
stranci postoje rasprave oko novih naËina njihovog
kombiniranja. Die Linke vidi sebe kao partnera pokretima sa socijalnim agendama, te je Ëlan Stranke europske ljevice.
Godine 2008. Die Linke je imao 76 139 Ëlana, od
kojih je 29 085 æena. To mu daje najveÊi udio æena
(38.2%) od svih stranaka zastupljenih u Bundestagu.
U 2004. omjer u bivπem PDS-u je bio 45%. ZabrinjavajuÊe je πto su samo Ëetvrtinu novih Ëlanova Ëinile æene. Ovdje su i regionalne razlike od interesa. Udio æena u ograncima stranke u istoËnoj NjemaËkoj varira izmeu 44% u Thuringiji, 46% posto u Saksoniji, a u zapadnoj NjemaËkoj izmeu 22% u Bavarskoj i 27% u
Bremenu. S druge strane, prosjeËni Ëlan stranke na zapadu gotovo je u prosjeku 20 godina mlai od onoga
na istoku zemlje.
Dobna struktura Die Linke je 2008 izgledala ovako :
udio Ëlanova ispod 30 godina je 6%, onih izmeu 30
i 60 godina ima 37%, te onih starijih od 60 gotovo
54%. Perspektiva slabog porasta u udjelu mlaih Ëlanova neÊe biti dovoljna da osigura pomlaivanje aktivne baze partije.
Od svojega nastajanja Die Linke je uspjeπno kretala
u smjeru da postane partija sa πirokom bazom raπirenom po Ëitavoj NjemaËkoj, πto Êe u duæoj perspektivi
prevaziÊi njezinu asimetriju u odnosu IstoËna-Zapadna
NjemaËka. U 2006 78% Ëlanova Die Linke nalazio se
u podruænicama na istoku, u odnosu na samo 22% na
zapadu. Poslednjih godina ovaj je omjer promijenjen
na 66% u odnosu na 34%. To je bila posljedica poveÊanja Ëlanstva za 10 000 ljudi na Zapadu (uglavnom u
najmnogoljudnijoj dræavi Sjeverna Rajna/Westphalia
kao i u pokrajinama Saarland, Donjoj Saksoniji i Bavarskoj) i gubitka 3500 Ëlanova na istoku (uglavnom
zbog smrti). U pokrajinama IstoËne NjemaËke Die Linke je uspjela, unatoË nepovoljnoj dobnoj strukturi, zadræati broj Ëlanova od 2005.godine. Stoga je Die Lin-

ke, za razliku od dviju masovnih partija CDU i SPD, te
unatoË opÊem slabljenju stranaËko-politiËkih veza, πto
se odraæava na sve stranke, bio u moguÊnosti pojaËati svoj profil kao rastuÊa partija s masovnom bazom.
Za sada se na temelju socijalne strukture Die Linke
moæe povuÊi nekoliko zakljuËaka. OËito je da se socijalna struktura dviju partija koje su se ujedinjavale oπtro razlikovala. Niske Ëlanarine u bivπem WASG-u naznaËuju da je veÊina njegovih Ëlanova dolazila iz srednjih - te Ëak i ËeπÊe - niæih socijalnih slojeva. WASG se,
za razliku od PDS-a, smatrao lijevom masovnom partijom u podruËjima Zapadne NjemaËke - kao stranka
radnika, uglavnom sindikalista, Ëlanova radniËkih vijeÊa te srednjeg sloja sluæbenika u javnom sektoru. Socijalna struktura bivπe Lijeve partije/PDS-a se neznatno
promijenila u proteklim godinama : 77% njezinih Ëlanova su bili umirovljenici, rano umirovljeni ili nezaposleni. Studenti i oni koji odrauju praksu Ëinili su tri posto, radnici osam posto, a uredski djelatnici 18% Ëlanstva.
Za mnoge Ëlanove ranog PDS-a kraj DDR-a je takoer doveo do prisilnog kraja njihovih trajnih karijera.
Uglavnom su ti ljudi Ëinili one koji su bili na Ëelu stranaËkih struktura i predstavljali kandidate PDS-a na izborima u ranim devedesetima, odnosno u vrijeme kada je uspjeh ovog stranaËkog projekta bio nesiguran.
Njihova opÊenito dobrovoljna predanost omoguÊila je
nastanak i stabilizaciju PDS-a kao “noseÊe partije” na
lokalnom nivou - partije koja je bila ukorijenjena u lokalnim zajednicama, te koja je razvijala program.
Udio Ëlanova PDS-a koji pripadaju generaciji izmeu
40 i 55 godina, koji su nakon pada komunizma morali potraæiti nove karijere za sebe i svoje obitelji u uvjetima kolapsa i previranja, bio je gledano u postocima
relativno malen. No upravo je ta dobna skupina bila
neproporcionalno zastupljena meu onima koji su bili
na sluæbenim ili javnim poloæajima partije. Postojao je
nedostatak mlaih Ëlanova. Slabi oslonac kojega je
PDS imao na Zapadu nije mogao nadoknaditi ovaj
strukturni deficit. Omjer izmeu onih sa stalnim izvorom primanja i bez njih nije se sa dolaskom novih Ëla-

120
nova mijenjao sve do pojave Die Linke. Dok je 2004.
52% novih Ëlanova bilo bez stalnog zaposlenja, a 48%
s njime, 2007.godine se ovaj omjer okrenuo u korist
stalno zaposlenih. Sada Ëlanovi partije Die Linke tipiËno imaju veoma razliËita zvanja, πto je trend povezan
s rastuÊom druπtvenom, kulturnom, te politiËkom
fragmentacijom. To bi moglo predstavljati priliku za
Die Linke, ako se promotri i iskoristi na taj naËin, te
stvori potreban organizacijski kontekst.
»injenica da ubrzani rast partije dovodi do sukoba
dio je kompliciranog procesa kojim se pojavljuju novi
stranaËko-politiËki kolektivni identiteti. Razlike u porijeklu, politiËkom iskustvu, socijalizaciji, organizacijskim
sklonostima, te idejama oko toga πto bi partija trebala biti nuæno vode u diskusije tokom formacije nove
pluralistiËke partije. Die Linke je takoer, u politiËkim
i kulturoloπkim terminima, neobiËno heterogena partija. SuoËena je sa zadaÊom konstruktivnog hvatanja
u koπtac s postojeÊim kulturnim razlikama izmeu Istoka i Zapada zemlje, razliËitim iskustvima uspjeha i
poraza, te razlikama stvorenim æivotom u razliËitim
druπtvenim sustavima.
Trenutno ona okuplja socijaliste i socijaldemokrate,
marksiste i komuniste, antiglobaliste i antikapitaliste,
ortodoksne i pragmatiËne, feministe i sindikaliste. Oni
se razlikuju u svojim pogledima na proπlost radniËkog
pokreta i pripadnih organizacija, stavova o civilizacijskim postignuÊima kapitalizma, potencijalima parlamentarne demokracije, ocjenama o nuænosti promjene vlasniËkih odnosa, te ulozi i karakteru dræave. Takoer se diskutira o pitanjima odnosa izmeu usmjerenosti na civilno druπtvo, træiπne regulacije, nacionalne dræave blagostanja i internacionalnih institucija, te
pitanju odnosa izmeu meunarodne politike - pod
uvjetima globalizacije - te dometa za nacionalnu akciju.
Ono πto ih sve dræi na okupu je zajedniËka borba
protiv pogorπavanja uvjeta æivota, socijalnih rezova i
erodiranja demokratskih struktura; protiv politiËke klase koja je u konaËnici spremna prihvatiti uniπtenje prirodnog okoliπa ako tako mora biti; kao i zajedniËka
utopija druπtva slobodnog od eksploatacije. Dok prosvjedi i kritike ljude pribliæavaju jedni drugima formulacija te kritike Ëesto vodi u podjele koje rastu πto konkretnijima formulacije postaju, te seæu od podupiranja
prava provoenja prosvjeda i otpora na ulicama i javnim mjestima kroz upotrebu parlamenta kao platforme protiv neoliberalnih mjera, do pitanja kako provoditi radikalno lijevu politiku u parlamentarnom kontekstu. Kao i u ostalim europskim lijevim partijama pitanje sudjelovanja Ëlanova u vladi je kljuËno i kontroverzno pitanje. Kada je PDS bio osnovan postojale su
Ëetiri grupe koje su odreivale njegov karakter : a) pojedinci koji su pripadali osnivaËkoj generaciji iz DDR-a,
b) ljudi koji su bili bliski reformistiËkim intelektualcima
u starom SED-u, koji danas joπ uvijek zauzimaju veÊinu rukovodeÊih politiËkih pozicija u Die Linkeu; c) reformski orijentirani pragmatiËari koji sada zauzimaju
politiËke i javne funkcije i ograncima stranke na Istoku NjemaËke, te koji uglavnom pripadaju “Forumu demokratskog socijalizma”, d) ortodoksni socijalisti koji

Evropska demokratska ljevica
su organizirani u KomunistiËku platformu i MarksistiËki forum. ZnaËaj potonjih u Die Linke je porastao s pojavljivanjem tendencije “AntikapitalistiËke ljevice”.
WASG je zapoËeo kao skup sindikalno orijentiranih
lijevih intelektualaca, akademika, publicista, te lijevih
predstavnika IG Metalla koji su iza sebe imali desetljeÊa Ëlanstva u SPD-u. Tendencije unutar WASG-a - kojima je zajedniËka bila kritika napuπtanja dræave blagostanja i neoliberalnog zaokreta kojega je poveo SPD predstavljale su razliËite stavove po pitanjima strateπke orijentacije unutar partijskog spektra : da li je cilj
bio ponovna izgradnja klasiËne socijaldemokracije ili
stvaranje trajne formacije na lijevo od SPD-a, koja bi
trebala obuhvatiti i iskustva lijevoga socijalizma i novoga socijalnog i anti-globalizacijskog pokreta? Postojale su takoer razlike i u pogledu organizacijskih pitanja : klasiËna socijaldemokracija ili sindikalan pristup
i/ili otvorena orijentacija na stvaranje pokreta. Bilo je
logiËno za oËekivati da Êe s nastankom Die Linke, uz
ostale spomenute tendencije, doÊi do razvijanja snaæne sindikalno orijentirane tendencije, “SocijalistiËke
ljevice”, kao i “Emancipatorske ljevice”, s korijenima u
staroj alternativnoj sceni.
Pojava ovih razliËitih politiËkih perspektiva u Die Linke uglavnom je zamijenila grupe prisutne u PDS-u tijekom njegovih ranih dana. Sve tendencije unutar partije imaju obiljeæje da se proteæu i na IstoËnu i na Zapadnu NjemaËku. Pluralnost koju ovo podrazumijeva
je meutim joπ uvijek snaæno vezana za unutar-partijske debate, pristup pozicijama moÊi, te sudjelovanje u
odluËivanju povezanom s orijentacijom koja se treba
slijediti. One dominiraju unutar-partijskim diskurzom
iako veÊina Ëlanova ne pripada nekoj tendenciji - ili barem ne aktivno.
U Oskaru Lafontaineu, Gregoru Gysu i Lotharu Biskyu Die Linke ima snaæne liderske liËnosti koji dolaze
iz veoma razliËitih politiËkih tradicija te se uglavnom
doæivljavaju kao predstavnici svenjemaËke ljevice na Istoku i Zapadu zemlje, iako su predmet kontroverzi u
samome lijevom pokretu. Dodatno, Die Linke ima
kompetentne struËnjake i voe na saveznom i regionalnim nivoima s mnogo godina politiËkog iskustva

Evropska demokratska ljevica

iza sebe u parlamentima, sindikatima i socijalnim pokretima. Die Linke je postao politiËka snaga na razini Ëitave zemlje koja je u stanju djelovati i provoditi pritisak na svoje stranaËko-politiËke suparnike. Jedinstveno omladinsko udruæenje imalo oko 8200 Ëlanova tokom 2008.godine. Studentsko udruæenje (koje ne vodi popis pojedinaËnih Ëlanova) saËinjava 60 studentskih tijela.
GlasaËi
Na nacionalnoj razini podrπka stranci DIE LINKE se
danas kreÊe izmeu 10 i 12 posto dok je u Bradenburgu, Sachsen-Anhaltu i Thuringiu 30%, πto ju Ëini
drugom najjaËom strankom u tim regijama. PrivlaËi
glasaËe svojim kritikama neoliberalnih reformi dræave blagostanja i træiπta rada (Agenda 2010) putem
kojih sistematski ponovo tumaËe osnovno socijaldemokratsko naËelo solidarnosti - solidarnost meu
jednakima.
Graani od stranke DIE LINKE oËekuju predanost
socijalnoj pravdi, posebno za socijalno osjetljive, te
konkretnu politiku za pitanja kao πto su unapreivanje poloæaja djece i mladih, moderniziranje obrazovnog sustava, smanjivanje nezaposlenosti, rjeπavanja
meunarodnih konflikta bez oslanjanja na nasilje i
posveÊenosti tomu da budu stranka graana1 Ako
pogledamo glavna pitanja zadnjih regionalnih izbora
vidimo da je DIE LINKE jedina politiËka snaga koja
naglaπava pitanja socijalne pravde, πto ju Ëini strankom od koje ljudi oËekuju da pruæi rjeπenja problema
na træiπtu rada i ponudi originalne pristupe socijalnim pitanjima, osobito onima koji se tiËu obrazovanja i ekonomske politike. Dobro je uoËiti da izbori u
Hesseu 2009.godine nisu pokazali samo relativno jako svojstvo kompetentnosti u ekonomskoj politici
nego i u rjeπavanju problema povezanih s globalnom
financijskom i ekonomskom krizom2. To oznaËava
promjenu u odnosu na PDS.
Ako promotrimo strukturu pripadnog biraËkog ti-

121

jela vidimo da je DIE LINKE masovna partija u IstoËnoj NjemaËkoj, sa rastuÊom potporom meu bijelim
i plavim ovratnicima, samozaposlenima, te prije svega nezaposlenima na Zapadu. Za DIE LINKE glasaju
oni koji smatraju da im je æivotni standard ugroæen i
oni πto iako napreduju u karijeri zauzimaju kritiËan
stav prema globalnim druπtvenim kretanjima. Socijalna odanost pristaπa raspodijeljena je u skladu s politiËkim miljeom unutar svih druπtvenih slojeva. Oni iz
viπih ili srednjih slojeva su preteæito Ëlanovi kritiËne i
predane obrazovane elite sa socijalno-libertarijanskim pogledima. Mnoge DIE LINKOVE pristaπe moæemo naÊi meu sluæbenicima u javnim sluæbama ili
povezanim institucijama u obrazovnoj i socijalnoj sferi.
Tendencije su postale oËite na regionalnim izborima u Bundestagu 2005. i Bremenu 2007.godine πto
je i potvreno na sljedeÊa 4 izbora 2008/ 2009.godine. DIE LINKOVI glasaËi su bili preteæito muπkarci,
radnici izmeu 45 i 59 godina povezani sa sindikatima ili nezaposleni. Ali te grupe glasaËa ne mogu pomoÊi Ljevici da preskoËi prepreku od 5 %. Stoga je
stalno prisiljena okretati se i socijalno - liberterskim
krugovima.
Promjena stranaËkog sistema u NjemaËkoj
DIE LINKE je 2005.godine imao 53 zastupnika u
Bundestagu, oko 186 zastupnika u 10 regionalnih vijeÊa (sa statusom parlamentarne grupe( Fraktion) i 5
729 zastupnika u lokalnim tijelima. Ima 204 gradonaËelnika, 4 æupana i 69 zamjenika gradonaËelnika, naËelnika opÊina i ostalih izabranih duænosnika3. Transformirao je stranaËki sistem Federalne Republike.
Nastankom sistema pet-stranaka4 prijaπnje koalicije
kao πto su CDU/FDP ili SPD/ Zeleni nisu automatski u
stanju osigurati veÊinu, odnosno koalicije izmeu jedne velike i jedne manje stranke ne moraju biti dovoljne da osiguraju politiËku veÊinu. To je posebno problem za SPD koji ima izmeu 23 i 26% u anketama.

122

No to mijenja osnovna pravila i Ëini stranku DIE LINKE strateπkom snagom Ëiji je utjecaj veÊi nego na osnovi dobivenih glasova πto im omoguÊava da s prijedlozima koji obiËno imaju potporu veÊine stanovniπtva
snaænije istupaju meu biraËe.
Sve se to postepeno odraæava na SPD Ëija zastupljenost u vladi potkopava moguÊnosti za veÊinu i Ëiji otvoreni sukob sa DIE LINKOM za sada onemoguÊava iskoriπtavanje tih novih moguÊnosti i ograniËenja za
parlamentarnu veÊinu. Nalazi se u strateπkoj dilemi
koja se jedino moæe rijeπiti zaokretom ulijevo njegovog cjelokupnog glasaËkog potencijala Niti je SPD uspio razjasniti pitanje svog identiteta prema novom
Hamburπkom programu 2008.godine, kao πto nema
niti odgovora na pitanje kako nastoji povratiti slobodu
politiËke akcije u smislu ideja i strategije. On to ne
moæe napraviti ako Êe ignorirati DIE LINKE - posebno
zato πto se 40% njegovih glasaËa identificira sa lijevim
krilom SPD-a i daje prednosti socijalnoj pravdi, minimalnoj nadnici, jednakosti moguÊnosti i pristupu obrazovanju, te socijalnoj pomoÊi, za sve. No ipak, ukoliko
SPD pokaæe sklonost za savez sa ljevicom izgubit Êe
velike skupine pristaπa koji naginju buræoaskom taboru. Ako se odluËi za nastavak velike koalicije na federalnom nivou, trajno Êe biti spuπten na status mlaeg
partnera.
Za novi savez koji mijenja politiËki smjer
Bez obzira na te stvari DIE LINKE mora nastaviti naglaπavati svoju ulogu druπtvene snage, politiËkog
utoËiπta onih koje su druπtveni zahtjevi uËinili politiËkom sirotinjom. Mora pojaËati svoju ulogu u druπtvenim i politiËkim borbama i razviti druπtvenu akciju
koja objedinjuje program, ljude i vrijednosti. Ako
nastoji imati snaænu ravnopravnu ulogu kao lijeva i
demokratska snaga na nacionalnom nivou mora spojiti raznolike druπtvene interese koji dolaze iz razliËi-

Evropska demokratska ljevica

tih druπtvenih grupa kako bi formirala savez s centrom odozdo. S druge strane, ako nastoji promijeniti politiËki smjer, potrebna mu je veÊina - novi savezi
i koalicije centra i ljevice koje Êe imati potporu i sindikata i raznih druπtvenih pokreta. Kako bi to uËinio
DIE LINKE mora, sa pozicije manjine, kombinirati razne oblike otpora sa politiËkim akcijama u cilju kreiranja novog, alternativnog projekta druπtvenog razvoja sa jednakom teæinom parlamentarnih i vanparlamentarnih saveza.
Treba isto iskoristiti prilike koje se pruæaju u poticanju javnih rasprava oko pitanja kao πto su regulacija
investiranja i akumuliranja, vlasniπtva, nacionalizacija i
eksproprijacija dioniËkih druπtava, te treba ukljuËivanjem u raspravu i predstavljanjem svojih programa dati u tim rasprava vlastitu sistematsku kritiku. Mora naglasiti koje oblike dræavne intervencije preferira i kakve vlasniËke odnose smatra kljuËnim za stabilizaciju i
razvoj. »ak 66% njemaËkog naroda smatra vladine
mjere za rjeπavanje krize neadekvatnim. Takoer Emnidova studija pokazala je da dvije treÊine populacije,
svih dobnih uzrasta i dohodovnih skupina, odobrava
neke temeljne zahtjeve ljevice. To ukljuËuje i zahtjeve

123

Evropska demokratska ljevica
da energetske mreæe i bolnice moraju biti u vlasniπtvu
dræave (73% podrπke), poviπenje beneficija za umirovljenike i siromaπne (77% podrπke) i da suodluËivanje zaposlenika u poduzeÊima mora biti proπireno
(80% podrπke)5. To se poklapa sa prijedlogom DIE
LINKA o hitnom programu izlaska iz krize. Temeljni
zahtjevi ukljuËuju i demokratizaciju svih sektora ekonomije, paket za stimuliranje ekonomije, pojaËano financiranje lokalne samouprave, realno poveÊanje kupovne moÊi kroz poveÊanje minimalnih nadnica, dizanje naknada za nezaposlene i vraÊanje na staru formulu za izraËunavanje mirovina. DIE LINKE isto tako
zahtijeva poveÊanje investicija u cjelodnevne πkole i
bolnice, promjenu u energetskoj politici ukljuËujuÊi renoviranje objekata i ekspanziju javnog prijevoza.
DIE LINKE u NjemaËkoj zahtijeva socijalne, politiËke,
demokratske i ekoloπke standarde koji su dostojni
ljudskih biÊa. Preispituje posljedice mjera protiv krize i
razotkriva njihov klasni karakter; kao u sluËaju sniæavanja poreza planiranih od strane savezne vlade od
kojih imaju koristi oni sa najviπim prihodima. DIE LINKE se suprotstavlja nesigurnom zapoπljavanju i kooperativnim ugovorima - osobito ako su ugovoreni u poniæavajuÊim uvjetima. Ne zahtijeva samo druπtvenu
kontrolu nego i nacionalizaciju banaka i industrijsku
politiku orijentirane na buduÊnost, ukljuËujuÊi i prelazak na proizvode visoke dodane vrijednosti. Za to poziva na osnivanje fonda za financiranje inovativne industrijske politike u skladu s druπtvenim i ekoloπkim
uvjetima, te demokratsko suodluËivanje da osigura
sve to. Na taj naËin formulira standarde politike reforme ljevice kako bi preusmjerila moÊ i vlasniËke odnose na druπtveno, demokratski i ekoloπki odræivu bazu.
Daljnji koraci za druπtvene i ekoloπke promjene izvan granica NjemaËke su opisani u partijskom programu za Europske izbore. Oni ukljuËuju:
• investicijski program orijentiran na novu energetsku politiku, socijalnu infrastrukturu, obrazovanje,
druπtveno blagostanje i kulturu
• zahtjev da se pakt stabilnosti zamijeni paktom za
rast, punu zaposlenost, socijalnu sigurnost i zaπtitu okoliπa
• kontrola kretanja kapitala i zabrana hedge fondova i ostalih πpekulativnih derivativa kao i zabrana
iskoriπtavanja sredstava za mirovine i æivotno osiguranje u πpekulativne svrhe
• Europska minimalna nadnica
• Pakt protiv siromaπtva, posebno djeËjeg siromaπtva
• strategija razoruæanja koja se ne ograniËava samo
na agencije za razoruæanje
• Europski ustav u kojemu su ciljevi miroljubive, socijalne, demokratske, te ekoloπki odræive Europske unije oËuvani kao svetinja, ukljuËujuÊi i povelju temeljnih prava, od kojih se svako moæe zahtijevati pojedinaËno
Radikalna priroda partijske politike se ne ogleda samo u formuliranju pojedinaËnih paralelnih zahtjeva, te
radikalizam ne moæe oËekivati potporu veÊine stanovniπtva bez efikasnih i jasnih promjena. Iz tog razloga

DIE LINKE zahtijeva konkretne projekte koji izravno
dotiËu æivote ljudi, dok u isto vrijeme nudi viziju drugaËije zajednice gdje ljudska biÊa mogu uæivati u slobodi, socijalnoj sigurnosti i solidarnosti. VeÊ postoji napredak u tim pitanjima poput koncepta πkola nezavisnih od religijske pripadnosti i uspjeπnih eksperimenata
kao πto su participativni proraËun na lokalnoj razini i
javni sektor zapoπljavanja. Potonji mora biti razvijen u
novi sektor kulturnih i socijalnih usluga i udruæivanja
na bazi solidarnosti, ukljuËujuÊi nove oblike ekonomije i razvoja ekonomski i druπtveno odræivog upravljanja (menadæmenta).
MoguÊe je naÊi veÊinu u NjemaËkoj za demokratsku, socijalnu i ekoloπku politiku. Postoje nove pluralistiËke mreæe druπtvenih i politiËkih snaga koje podupiru promjenu smjera i postoji stranka- DIE LINKE - koja
se zalaæe za takve promjene. To su preduvjeti za novu politiku. Oni neÊe biti dovoljni. Ali prvi put nakon
1990. NjemaËka ima moguÊnost za demokratski uspon lijevog krila.

Izvor: Cornelia Hildebrandt / Birgit Daiber (ed.):
‘’The Left in Europe. Political Parties and Party Alliances between Norway and Turkey’’, Rosa Luxemburg
Foundation Brussels Office 2009.
Cornelia Hildebrandt je diplomirala filozofiju.
Savjetnica je za stranke i druπtvene pokrete u
Rosa Luxemburg Stiftung i zamjenica ravnatelja Instituta za druπtvena istraæivanja RLS.

1 Rezultati CATI-jeve ankete sa reprezentativnim uzorkom na njemaËkim graanima iz travnja 2005
2 Vidi analizu regionalnih izbora u Hessu: Percepcija kompetencija za rjeπavanje globalne financijske i ekonomske krize: DIE LINKE 13 posto, CDU 19 posto, FDP 19 posto, SPD 9 %, zeleni 4
posto http://stat.tagesschau.de/wahlarchiv/wid260/umfragethemen6.shtml
3 Lista svih izabranih duænosnika DIE LINKA OD 17.02.2009
4 Pod sistemom pet stranaka se podrazumijevaju pet stranaka
(CDU;SPD, Zeleni, FDP i DIE LINKE) koji moæe raËunati sa stabilnom bazom od 5 posto glasaËa. Te stranke su u stanju otvorenog rivalstva sa moguÊnoπÊu formiranja razliËitih koalicija sastavljenih od dvije ili tri stranke)
5 Stefen Twardowski 2009. Sorgen vor Folgen der Finanzkrize,
Anketa: Dvije treÊine stanovnika podupiru zahtjeve ljevice

www.plutobooks.com

124

Suvremena socijaldemokracija

Postoji alternativa! Kako bi
©panija mogla voditi
ekspanzionistiËku
politiku
prof.dr. Vicente Navarro
©iroko rasprostranjeno uvjerenje u politiËkim krugovima ljevice je da dræava, kao πto je ©panija, ne moæe
samostalno voditi ekspanzionistiËku politiku. Konstantno se ponavlja da, osim ako cijela EU ili makar
eurozona ne poveÊa javnu potroπnju, jedna dræava to
ne moæe uËiniti sama. To je zaista bila pozicija vlade
Zapatera tokom ove tri godine krize. Jedina stvar koju je vlada mogla uËiniti, po miπljenju Zapatera, je da
umanji javni deficit smanjivanjem javne potroπnje, ukljuËujuÊi socijalna davanja, u nadi da Êe ti rezovi uvjeriti finansijska træiπta i ubijediti ih da je πpanska vlada u
potpunosti posveÊena fiskalnoj odgovornosti, definiπuÊi odgovornost kao „stezanje kaiπa“. Njegova vlada
nastavila je s rezovima, vodeÊi dræavu u recesiju.
Njegova glavna tvrdnja, u momentu kad je napustio
funkciju, bila je da je izbjegao direktnu intervenciju
trojke (Evropska centralna banka, Evropska komisija i
MMF), koju je Portugal bio primoran da prihvati. Zapatero je bio poraæen prvenstveno zbog najveÊeg pada izborne baze socijalistiËke partije u istoriji. U veoma kratkom vremenskom periodu - 4 godine - SocijalistiËka partija je izgubila, osim centralne vlasti, veÊinu
regionalnih vlasti i veÊe gradove dræave, πto objaπnjava zaπto je konzervativna partija (PP) ostvarila veliku
pobjedu na parlamentarnim izborima iako se izborna
podrπka toj partiji neznatno poveÊala.
To nije bila pobjeda konzervativne partije, veÊ spektakularni poraz SocijalistiËke partije. Ekonomske politike vlade PP-a nastavljaju da se fokusiraju na politiku
fiskalne strogosti. Kao rezultat, recesija nastavlja ka
Velikoj depresiji (44% mladih je nezaposleno) i Rahoj,
novi premijer, je naznaËio da Êe primijeniti iste mjere
na koje je bio primoran Portugal kad je u toj dræavi izvrπena intervencija. »ini se, nakon svega, da Zapaterova politika strogoÊe nije spasila ©paniju od intervencije. LogiËno je, dakle, da ljudi sve ËeπÊe pitaju: „»emu
svi ovi rezovi?“
Nema alternativa?
Podaci pokazuju da postoje alternative, koje naæalost SocijalistiËka partija ne razmatra, Ëak ni nakon njihovog skoraπnjeg Kongresa, na kojem je odsustvo sa-

mokritiËnosti bila
glavna razoËaravajuÊa tema. OËigledno je da partija treba da se suoËi
sa snaænijom samokritikom nego
Madrid
πto je to bilo dosad.
»ini se da je jedina alternativa koja se razmatra to da
se rezovi prave sporije i s manje intenziteta nego πto
ih sprovodi vlada konzervativne partije. Ali, nigdje nije primjetna promjena za 180 stepeni, koja zahtijeva
razmatranje ekspanzionistiËke politike, πto me dovodi
do poËetne ideje mog Ëlanka.
Argument rukovodstva partije bio je da, osim ako se
ne pojavi neki novi Frenklin Ruzvelt da na evropskoj
sceni pozove na Nju Dil, ©panija to ne moæe uËiniti sama. Nema sumnje da bi neki novi Frenklin Ruzvelt puno pomogao, ali to ne znaËi da ©panija ne moæe da
vodi ekspanzionistiËku politiku ako njena vlada to æeli. Postoje podaci da to potkrijepe. Ovi podaci pokazuju da postoje alternative.
Zapatero je smanjio penzije u pokuπaju da uπtedi
1,200 miliona eura. Meutim, on je mogao ostvariti
joπ veÊi prihod za dræavu (2,100 miliona eura) da je
ponovo uveo porez na bogatstvo koji je ukinuo u prvom mandatu (2004-2008), ili da je preokrenuo sve
rezove u porezu na nasljee, koje je sproveo tokom istog perioda, dobivπi na taj naËin dodatnih 2,552 miliona eura. Ili, mogao je ukinuti poreske olakπice koje
je garantovao osobama koje zarauju viπe od 120 hiljada eura godiπnje, Ëime bi povratio 2,500 miliona eura. Podaci su tu da ih svi vide. I zaista, stanovniπtvo ih
je vidjelo. Narodne klase (radniËka i srednja klasa), koje su ranije glasale za socijaliste, su pitale zaπto su
penzije smanjene, a poreske olakπice za bogate su ostale na snazi. Ovo je razlog zbog kojeg su glasaËi napustili socijalistiËku partiju na nedavnim izborima.
Ali, lista alternativa je mnogo duæa. Zapatero je pokuπao da uπtedi 6,000 miliona eura smanjenjem potroπnje na Nacionalne zdravstvene usluge (a ©panija
veÊ ima najmanju javnu zdravstenu potroπnju po gla-

Suvremena socijaldemokracija
vi stanovnika u evropskoj petnaestorici). On je to uËinio indirektno, pritiskom na regionalne vlade, koje
upravljaju regionalnim granama Nacionalnih zdravstvenih usluga, da smanje svoju potroπnju. U meuvremenu, Zapatero nije ukinuo poreske olakπice koje je
garantovao velikim korporacijama koje imaju viπe od
150 miliona eura godiπnje u prodaji (πto predstavlja
manje od 0.1% ukupnog biznisa u ©paniji). Da je to
uËinio, πpanska dræava bi imala 5,300 miliona eura viπe.
Zapatero je takoe pokuπao da smanji obrazovne i
socijalne usluge. Ovi rezovi, zajedno sa rezovima u
oblasti zdravstva, trebalo je da ostvare πtednju od 25
milijardi eura, ali je on mogao uπtedjeti joπ veÊu sumu
(44 milijarde eura), popravljanjem fiskalnih prevara velikih bogatstava, velikih korporacija i banaka, koje,
prema πpanskoj sluæbi za unutraπnje poreze Ëine 70%
poreskih prevara.
Zapatero je takoe pokuπao da uπtedi 600 miliona
eura, smanjivanjem veoma popularnih usluga kuÊne
njege, federalnog programa kojim su upravljale federalna vlada i regionalne vlasti, a koji je on uveo u svom
prvom mandatu. Umjesto smanjivanja, meutim, on
je mogao ostvariti joπ veÊi prihod (800 miliona eura)
ukidanjem javnih subvencija KatoliËkoj crkvi za vjersko
uËenje u dræavnim πkolama (koje je, uzgred, neustavno u ©paniji). Mogao je, takoe, ukinuti neπto od nove vojne opreme (Tigar helikoptere i druge maπine) iz
dijela budæeta namijenjenog odbrani. Moje kolege,
Huan Tores, profesor ekonomije u Sevilji, Alberto Garson, takoe ekonomista i ja smo napisali knjigu koja
se prodala kao alva u πpanskim knjiæarama, pod imenom „Postoje alternative“. Tu knjigu je bankarska industrija pokuπala da uguπi pritiskom na najveÊeg izdavaËa u ©paniji, Agilara, da povuËe njeno izdavanje (na
kraju je knjigu izdao jedan manji izdavaË).
Ono πto je neËuveno u svim ovim politikama je da
ankete pokazuju da, u sluËaju da je πpanskom stanovniπtvu dat glas da kaæu da li viπe æele smanjivanje javnih i socijalnih davanja ili ukidanje poreskih olakπica
koje smo prikazali u naπoj knjizi, preovlaujuÊa veÊina
naroda bi izabrala drugu opciju. Uprkos tome, politike
koje sprovodi socijalistiËka vlada su se oslanjale na prvu, umjesto na drugu opciju. Zbog toga ne iznenauje Ëinjenica da je vlada Zapatera imala najmanji broj
glasova ikad. Narod nije samo ljut (©panija trenutno u
Evropi ima drugi najveÊi broj izgubljenih dana zbog
πtrajkova, nakon GrËke), veÊ i duboko razoËaran Soci-

125

jalistiËkom partijom, zato πto narod ne prihvata poruku da nema alternativa. One postoje.
Korijeni problema su veÊ definisani u filozofiji koju
su Zapatero i njegove kolege artikulisale ubrzo nakon
njegove pobjede na predsjedniËkim izborima 2004.
godine. On je naznaËio da smanjivanje poreza
predstavlja politiku ljevice i njegov ekonomski savjetnik, Jordi Sevilja, je napisao knjigu „Novi socijalizam“,
u kojoj obeshrabruje poveÊavanje poreza i proπirenje
javne potroπnje. Zapaterizam je bila πpanska verzija
„treÊeg puta“. Naæalost, nije bila jedina u Evropi. Postala je dominantna forma socijalne demokratije u Evropi, zbog Ëega je socijalna demokratija u velikoj nevolji. Naæalost, ne vidim duboku promjenu koja je neophodna da se desi u njihovom mentalitetu.
Da li su ekspanzionistiËke politike moguÊe?
Da je ©panija usvojila iste fiskalne politike kao ©vedska i investirala da popravi ogromni deficit u socijalnoj
infrastrukturi dræave u posljednjih 10 godina, olakπavajuÊi, izmeu ostalog, integraciju æena u radnu snagu, ©panija bi primala 200 milijardi eura viπe nego danas. Sa tih 200 milijardi eura, πpanska dræava je mogla stvoriti 5 miliona radnih mjesta, πto je broj jednak
broju nezaposlenih u ©paniji. Stvaranje tih poslova bi
rijeπilo problem nezaposlenosti i stimulisalo ekonomiju.
Kad bi ©panija, kao nedovoljno razvijena dræava socijalne pravde, imala jednu od Ëetiri odrasle osobe zaposlenu u socijalnim uslugama, kao u ©vedskoj, a ne
jednu od deset, stvorila bi dovoljno poslova da eliminiπe nezaposlenost. Neophodni profit bi mogao biti
ostvaren oporezivanjem svih grupa koje su imale koristi od poreskih olakπica iz perioda prije krize. Ta poveÊanja poreza ne bi oπtetila potroπnju ako bi se dobijeni profit investirao u stvaranje poslova, posebno slabo i srednje plaÊenih poslova. Ovo bi se moglo ostvariti da postoji politiËka volja. Problem je u tome πto se
socijalisti nisu usudili da sprovedu takve fiskalne reforme, jer bi, izmeu ostalog, to antagonizovalo veoma
moÊne snage u ©paniji. To je, kao i uvijek, istinski problem.

Prevela Sanja BulatoviÊ
Social Europe Journal - http://www.social-europe.eu

Vicente Navarro je politolog i ekonomist,
profesor javnih politika na Pompeu Fabra
SveuËiliπtu u Barceloni, te je profesor javnih
politika na Johns Hopkins University u Baltimoreu u SAD-u. Prevoen je na brojne jezike,
te je bio savjetnik brojnih socijalistiËkih vlada
u Evropi, kao i Ëlan radne grupe Bijele kuÊe
za reformu zdravstvenog sustava.

126

Suvremena socijaldemokracija

Adolph Menzel, Moderni kiklopi, 1872., ulje na platnu, Alte Nationalgalerie, Berlin

Proizvodnja - put do razvijene
ekonomije
prof.dr. Dani Rodrik

Iako moæda æivimo u postindustrijskoj eri, gde su informacione tehnologije, biotehnologija i usluge postali nosioci ekonomskog rasta, nejasno je zaπto dræave
sebi nanose πtetu zanemarujuÊi vitalnost svojih proizvodnih sektora.Visokotehnoloπke usluge zahtevaju
posebne veπtine, otvaraju mali broj radnih mesta, te
stoga ne doprinose znaËajnijem smanjenju stope nezaposlenosti. Proizvodne delatnosti, s druge strane,
mogu da zaposle veliki broj radnika, sa proseËnim veπtinama, pruæajuÊi im stalan posao i solidne zarade.
Prema tome, za veÊinu dræava proizvodnja ostaje znaËajan izvor zapoπljavanja. ©taviπe, proizvodni sektor je
svugde u svetu mesto nastanka i jaËanja srednje klase. Tamo gde ne postoji dinamiËna proizvodna baza,
javlja se teænja ka podeli na bogate i siromaπne - one
sa sigurnim, dobro plaÊenim poslovima, i one Ëiji su
poslovi nesigurni, a æivot neizvestan. Proizvodnja, u

krajnjoj liniji, moæe biti udarna snaga demokratskog
sistema.
Sjedinjene Dræave su proteklih decenija doæivele
postepenu deindustrijalizaciju, πto zbog globalne konkurencije, πto zbog tehnoloπkih promena. Od
1990.godine udeo proizvodnog sektora u stopi zaposlenosti pao je za oko pet procenata. Ovo i ne bi bilo
toliko loπe, da produktivnost rada i zarade nisu bili bitno viπi u proizvodnji u odnosu na druge segmente
ekonomije - i to za, Ëak, 75 procenata. VeÊina zaposlenih iz proizvodnog prelazi u usluæni sektor, πto prouzrokuje pad produktivnosti Sjedinjenih Dræava za 0.3
procentna poena godiπnje, poËevπi od 1990.godine,
smanjenje dobiti u ovom periodu za jednu πestinu, i
pojavu druπtvenih nejednakosti. Iako su finansije, osiguranje i poslovne usluge uspeli da odræe nivo produktivnosti proizvodnog sektora, oni nisu otvorili znaËajniji broj radnih mesta, a sve to samo do izbijanja
krize 2008.godine. Smanjenje broja zaposlenih u proizvodnim delatnostima Sjedinjenih Dræava posle 2000.

127

Suvremena socijaldemokracija
godine se ubrzava, a krivac za to bi mogla biti konkurencija na globalnom nivou. Kao πto je Megi Mek Mi lan sa „Instituta za istraæivanja u meunarodnoj prehrambenoj politici“ pokazala, postoji negativna korelacija izmeu proizvodnih sektora Sjedinjenih Dræava i
Kine u pogledu zapoπljavanja. Dok Kina zapoπljava sve
veÊi broj radnika, Sjedinjene Dræave ukidaju radna
mesta.
U Velikoj Britaniji gde su konzervativci pad proizvodnje doËekali skoro sa radoπÊu, poËevπi joπ od Margaret TaËer, pa sve do Dejvida Kamerona, cifre joπ viπe
upozoravaju. Od 1990. do 2005.godine udeo proizvodnje u ukupnoj stopi zaposlenosti opao je za viπe od
sedam procentnih poena, πto je rezultiralo smanjenjem privrednog rasta.
Za zemlje u razvoju proizvodnja je takoe od vitalnog znaËaja. JaËanje proizvodnog sektora moæe doneti milione radnih mesta za nekvalifikovane radnike.
Industrijalizacija je bila pokretaËka snaga naglog razvoja juæne Evrope tokom pedesetih i πezdesetih godina 20. veka, kao i istoËne i jugoistoËne Azije neπto
kasnije. Kada je Indija nedavno dostigla stopu rasta Kine, i polako se preorijentisala na druge delatnosti, neki su pomislili da je u toj dræavi moguÊ drugaËiji model
ekonomskog razvoja. Meutim, slabost proizvodnog
sektora dovodi u pitanje odræivost ekonomskog razvoja Indije. Indijski usluæni sektor zapoπljava uglavnom
radnike viπeg stepena obrazovanja, zbog Ëega se javlja problem zapoπljavanja niskokvalifikovanih radnika
kojih je u ovoj dræavi najviπe. Reπenje ovog problema
treba traæiti uglavnom u proizvodnji. Za zemlje u razvoju, poveÊanje proizvodnje omoguÊava ne samo bolju raspodelu resursa, veÊ i dinamiËniji rast tokom vremena. To je zbog toga πto su proizvodne delatnosti
ono πto bismo mogli nazvati pokretaËem celokupne
ekonomije. Jednom, kada se privreda utemelji na proizvodnji, produktivnost naglo raste, dræeÊi korak sa
tehnoloπkim razvojem.

PojedinaËne proizvodne delatnosti, kao πto je proizvodnja auto-delova, pokazuju ono πto ekonomisti zovu “bezuslovna konvergencija” - popunjavanje praznina nivoom produktivnosti u razvijenim zemljama. Sa
druge strane “uslovna konvergencija” koja karakteriπe
ostatak privrede, gde je rast produktivnosti nesiguran,
zavisi od politike i spoljnih faktora.
Greπka u proceni karakteristika proizvodnje je u tome πto se gleda samo na izlazne parametre. Na primer, otkako se region Latinske Amerike liberalizovao
i otvorio za meunarodnu trgovinu, zabeleæen je skok
produktivnosti proizvodnje. Meutim, ovi dobici su
ostvareni na uπtrb racionalizacije i smanjenja zaposlenosti.
Azijska ekonomija se takoe otvorila, ali kreatori
tamoπnje ekonomske politike su pruæili veÊu podrπku proizvodnji. ©to je najvaænije saËuvali su stabilnost valute, a to je najbolji naËin da se obezbede visoki profiti proizvoaËa. Stopa zaposlenosti u proizvodnom sektoru pokazuje tendenciju rasta, Ëak i u
Indiji, Ëija se ekonomija oslanja na neproizvodni sektor.
Kako se privreda razvija i postaje bogatija, proizvodnja neizbeæno gubi na vaænosti. Meutim, ako podizanje nivoa kvalifikacija radnika ne prati ovaj proces,
postoji opasnost od neravnoteæe izmeu proizvodne
strukture ekonomije i njene radne snage.

Preveo –ore StankoviÊ
Social Europe Journal - http://www.social-europe.eu
Dani Rodrik je profesor politiËke ekonomije
na Harvardu (na John F. Kennedy School of
Government). Njegova najnovija knjiga je
One Economics, Many Recipes: Globalization, Institutions, and Economic Growth.

QT magazin, Ëasopis za kvir teoriju i kulturu

128

Suvremena socijaldemokracija

UËeπÊe zaposlenih u razvojnoj
politici
Klaus Mehrens

DugoroËni razvoj ekonomije izgleda da se zasniva na
stabilnom obrascu. U veÊini razvijenih ekonomija, udeo
poljoprivredne proizvodnje se smanjuje do jednocifrenih vrednosti. U meuvremenu, proizvodni sektor dostiæe vrhunac i poËinje polako da ustupa mesto rastuÊem usluænom sektoru, koji ga potom u mnogim razvijenim zemljama prerasta. U skladu sa ovim modelom
razvoja, ekonomski eksperti i politiËari se slaæu da bi
progresivna razvojna politika trebala da se sastoji od
dva elementa - pomoÊi smanjenju usluænog i podrπke πirenju proizvodnog sektora. U nekim zemljama deregulacija finansijskih servisa predstavlja kljuËni element razvojne politike.
Finansijska kriza dovela je do znaËajne promene glediπta, te povratka na politiku favorizovanja proizvodnog
sektora. U NemaËkoj, gde je uËeπÊe proizvodnje u BDPu tradicionalno veÊe nego u drugim sliËnim dræavama,
negativnih posledica na zaposlenost i ekonomski rast bilo je manje, πto je doprinelo bræem izlasku iz krize.
U zemljama Ëlanicama EU, koncept jedinstvenog træiπta i slobodne konkurencije doveo je do degeneracije
nacionalnih privreda. Fokus je uglavnom na investicijama u infrastrukturu, vojnim nabavkama ili inovacijama
koje se baziraju na istraæivanjima i razvoju. Direktno
subvencionisanje, javno vlasniπtvo, i druga dræavna uplitanja onemoguÊeni su evropskim regulativama. Ipak,
strukturni fondovi Evropske Unije nisu dovoljno jaki da
interveniπu. Oni delovi Unije koji u infrastrukturi i ekonomskoj snazi zaostaju za evropskim prosekom moraÊe da saËekaju.
Opet, spasavanje finansijskog sektora dovelo je do
pravljenja sramotnih i izuzetno skupih izuzetaka. Brojne
dræave imaju sopstvene duæniËke probleme, πto je stvorilo dodatne poteπkoÊe kada je u pitanju finasijska podrπka industrijskog razvoja.
Neravnoteæa u meunarodnoj trgovini unutar EU Ëesto se definiπe kao glavni uzrok monetarnih turbulencija
u regionu. Trend opadanja cene rada je jedna strana medalje, a nesposobnost nerazvijenih dræava da izvoze je
druga. Shodno tome, razvojna politika pomerena je u fokus kao instrument koji moæe pomoÊi u ostvarenju cilja.
Drugi izazov razvojne politike nalazi se u strukturalnim promenama u meunarodnoj trgovini. PoveÊani
pritisak usled sve veÊeg broja konkurenata i poveÊanje
træiπnog uËeπÊa novih konkurenata, tzv. “BRIKS - states” (Brazil, Rusija, Indija, Kina i JuænoafriËka Republika), nisu samo problemi deficitarnih dræava.
TreÊi izazov dolazi iz unutraπnjih strukturnih promena, i ubrzan je ekoloπkim faktorima. Klimatske promene i odustajanje od nuklearne energije stvaraju ogromnu potrebu za strukturalnim prilagoavanjem, Ëije Êe se

veÊe posledice osetiti u buduÊnosti. Na primer, NemaËka je predstavila „platformu za elektriËnu mobilnost“
(platform for electrical mobility). Ovaj program bi trebalo da do kraja dekade na ulice i puteve NemaËke izveze oko milion elektriËnih vozila. To Êe doneti na desetine hiljada novih radnih mesta i posao za hiljade automobilskih kompanija, a samim tim i vetar u lea nemaËkom proizvodnom sektoru u celini.
Od kljuËnog znaËaja za evropski socijalni model je da
socijalni partneri igraju vaænu ulogu u kreiranju druπtvene realnosti Unije. PostojeÊi okvir socijalnog dijaloga nije dovoljan da od zaposlenih stvori partnere. Neophodne su mere koje bi ih naterale da ulogu pasivnih posmatraËa zamene aktivnim uËeπÊem u nezadræivom procesu temeljnih promena. Nasuprot tome, promene i prilagoavanje koje treba da prihvatimo zahtevaÊe svu
struËnost i sposobnost koje radna snaga moæe da
pruæi. UËeπÊe zaposlenih u svim fazama razvojne politike je, kao i normativni cilj u kontekstu evropskog socijalnog modela, funkicionalna neophodnost u procesu
adaptacije na promenu stanja. Nije lako opisati neki opπti model uËeπÊa zaposlenih, institucija i procedura koje su ukljuËene. To je delom zbog stavova i tradicije, ali
i institucija i propisa koji se izrazito razlikuju od zemlje
do zemlje. Potrebna je stalna debata o sredstvima i granicama razvojnih politika, njihovih ciljeva, i pronalaæenju naboljeg naËina za ukljuËivanje radnika.
Dosta toga se moæe nauËiti na nemaËkim - πto pozitivnim, πto negativnim iskustvima. Na politiËkom nivou,
saradnja izmeu sindikata, industrijskog i politiËkog
sektora dala je veoma dobre rezultate. Pozitivan primer
su programi skraÊenog radnog vremena. Oni su u velikoj meri doprineli poveÊanju stabilnosti i izbegavanju
gubitka veÊeg broja radnih mesta, za razliku od veÊine
drugih zemalja. Osim toga, nemaËki sistem participacije zaposlenih, omoguÊava uËeπÊe na nivou kompanije takozvani „co-management“, koji bi trebalo da obezbedi stabilnost zaposlenosti.
Izazovi sa kojima se privrede zemalja Ëlanica EU suoËavaju su ogromni. Izazovi oËuvanja i daljeg razvoja socijalnog modela moæda su joπ i veÊi. Obe oblasti usko
su povezane. Pogreπno je miπljenje da zaposleni i sindikati ne treba da uËestvuju u kreiranju i realizovanju razvojne politike, kao πto je pogreπna i πtetna pasivnost samih radnika. KljuË je u razmeni iskustava, razvijanju novih ideja i pronalaæenju naËina za efikasno uËeπÊe u
oblikovanju kako razvojne industrije, tako i druπtvene
realnosti.
Preveo –ore StankoviÊ
Social Europe Journal

Klaus Mehrens je izdavaË Social Europe Journala i bivπi regionalni direktor IG Metalla u
NjemaËkoj.

129

Suvremena socijaldemokracija

Nova ekonomija nasuprot
starom naËinu

Goran LukiÊ

Nove popularne prazne reËi ulaze u tradicionalni
ekonomski obrazac odnosa izmeu poslodavaca i zaposlenih. Menadæeri i politiËari, koji æele da budu u toku s novim privrednim trendovima, upotrebljavaju termine kao πto su „zelena ekonomija“, „obnovljiva energija“ i „korporativna druπtvena odgovornost “. Drugi
koncept koji se reklamira kao „velika ideja“ je „fer
ekonomija“ ili „stvaranje podeljenje vrednosti“. Izgleda da se sa upotrebom tih termina prelazi sa reËi na
delo. Po Globalnom izveπtaju HSBC-a, 19% mera za
borbu protiv krize u Francuskoj je sprovedeno u oblasti obnovljive energije u 2009. godini, dok je u NemaËkoj 13% mera za borbu protiv krize sprovedeno u
oblasti zelenih investicija i reformi zelenih poreza. Qcells, proizvoaË Êelija za proizvodnju solarne fotonaponske energije, Ëije je sediπte u nemaËkom gradu Biterfeld-Volfen, poËeo je sa radom 1999. godine sa 19
zaposlenih, a ubrzo je imao viπe od 1000 ljudi na
svom spisku za isplatu zarada.
Prema istraæivanjima Fairtrade International, delatnost fer trgovine je u usponu. Prodaja proizvoda, koji
su potvreni kao proizvodi po principu fer trgovine,
porasla je do 15% izmeu 2008. i 2009. godine. Godine 2009. prodaja tih proizvoda iznosila je oko 3.4
milijarde evra πirom sveta. Danas postoji 827 organizacija proizvoaËa po principu fer trgovine, koji
predstavljaju 1.2 miliona farmera i zaposlenih. Pored
ostalih pogodnosti, oko 52 miliona evra je bilo raspodeljeno zajednicama 2009. godine u svrhu njihovog
razvoja.
Svi pomenuti ekonomski modeli, koji se zasnivaju na
potraænji regenerativnog razvoja, dobijaju ogromnu
politiËku paænju kao nova post-industrijska alternativa
korporativnoj globalizaciji. Kao takvi, oni se transformiπu u konkretne politiËke ciljeve. Na primer, predsednik Evropske komisije Æose Manuel Barozo rekao je u
Evropskom parlamentu da æeli da vidi postojanje 3 miliona „zelenih poslova“ do 2020. godine. Procena FLO
je da veÊ πest miliona ljudi ima koristi od fer trgovine.

Bilo kako bilo, iz ovih opservacija nastaje sledeÊa dilema: da li kapitalizam priznaje svoje socijalne i ekoloπke granice rasta ili priznaje svoju drugu protivreËnost,
kao πto to kaæe Dæejms O’Konor (prvi oblik kapitalizma je kapital protiv rada) i da li je poËeo da se pretvara u kapitalizam „sa ljudskim likom“? Ova druga protivreËnost se odnosi na opaæanje da kapitalizam podriva „preduslove proizvodnje“, kao πto su zemljiπte, voda, energija i javne usluge, za koje je neophodno da
budu odræivi. Najnoviji izveπtaj Radne grupe za klimatske promene i razvoj (NEF, 2009.) bio je vrlo jasan πto
se tiËe granica razvoja - citiran je Roderik Smit sa Kraljevske TehniËke Akademije na Imperijal Koledæu, koji
je primetio da se sa svakim „dupliranjem“ privrede koristi onoliko sredstava koliki je zbir svih prethodnih
„dupliranja“.
Alternativno glediπte je da je taj isti kapitalizam sa
ljudskim likom puka strategija kapitala da zauzme drugo obliËje, koje (glediπte prim.aut.) poËiva na marksistiËkim upozoravanjima na dugu istoriju pretvaranja
ograniËenja kapitala u njegove prednosti. To znaËi da
se ti isti „novi ekonomski modeli“ (zlo)upotrebljavaju
u svrhu dalje „globalne integracije“ osnovnog kapitalistiËkog modela, traæeÊi nove teritorije sa malim troπkovima proizvodnje, samo ovog puta uz pomoÊ vlada
i potroπaËa. Naæalost, moæemo naÊi sve viπe konkretnih primera ovog poslednjeg scenarija.
Evergreen Solar, kompanija sa sediπtem u Sjedinjenim AmeriËkim Dræavama, primila je najmanje 43 miliona dolara pomoÊi od dræave MasaËusets u poslednje tri godine. To nije zaustavilo istu kompaniju da
obustavi poslove u Americi, otpusti 800 radnika do
kraja marta 2011.godine i da se preseli u Kinu radi zajedniËkog ulaganja. Prema izvrπnom direktoru kompanije, oni se ne mogu takmiËiti sa niskim cenama za
gradnju solarnih Êelija subvencionisanim od strane
dræave. Samo dve nedelje posle vesti o sluËaju Evergreen Solar, Financial Times objavio je Ëlanak o proizvoaËu sijalica Bridgelux, koji koristi niskonaponske

130
diode koje proizvode svetlo. VeÊina zaposlenih u kompaniji Bridgelux æivi u Aziji. Bridgelux takoe razmatra
da premesti svoje preostale zaposlene u proizvodnji u
druge zemlje. Q-Cells, nemaËka kompanija pomenuta
u prethodnom odeljku, pretrpela je teπke finansijske
gubitke u drugom kvartalu 2011. godine. S druge
strane, konkurencija iz Kine, podræana od strane dræave, ima koristi od politike investiranja u tehnologiju
stvaranja obnovljive energije. NemaËki potroπaËi elektriËne energije pomaæu da se finansira rast kineskog
proizvoaËa solarnih Êelija. Brojke su potvrda ove tvrdnje. Prema Rajnsko-Vestfalskom Institutu za ekonomska istraæivanja, proseËno nemaËko domaÊinstvo troπi
oko 123 evra godiπnje za subvencionisanje zelene
elektriËne energije.
»ini se da, kada je reË o primeni zelene privrede kao
poslovnog modela, to oËigledno nije samo povratak
selidbe kapitala po principu uobiËajenih poslovnih aktivnosti prema jeftinijim troπkovima proizvodnje. To je
takoe zbog pristupa novom kapitalu koji subvencioniπe dræava.
TipiËan primer je kompanija za proizvodnju automobila Fiat. Iako je u poslednjem izdanju Newsweek-a
proglaπena za najzeleniju kompaniju za proizvodnju
automobila to je ona ista kompanija koja je primenila
vrlo kontroverzni Pomiljano sporazum. Pomiljano sporazum daje snaæan podsticaj procesu dekonstrukcije
socijalnog sporazuma postignutog u julu 2009. godine, pa Ëak i zabranjuje bilo koji oblik πtrajka protiv novih odredaba. A pri izgradnji zajedniËke FAS fabrike u
Srbiji, kompanija je dobila ogromne dræavne subvencije, koje takoe sadræe veliki broj poreskih olakπica do
2018. godine.
Trojna formula odræive veze izmeu tri ekonomije
(ljudi, træiπta i planete), koju je uspostavio NEF
2009. godine je oËigledno u velikoj opasnosti potpadanja pod „spaπavanje Planete“, koje subvencioniπe
dræava, a Ëija cena su socijalna nejednakost i prava
zaposlenih. Realnost te neodræive formule predstavljaju troπkovi za radnu snagu Evergreen-a u Kini, koji predstavljaju devetinu troπkova u SAD. DrugaËije
reËeno: 2008. godine, Nacionalni odbor za rad (NLC)
objavio je izveπtaj pod naslovom “Toyota, koju ne
znate”, u kome je navedeno da niske plate i privremeno zaposleni sa malim nadnicama Ëine jednu treÊinu zaposlenih na montaænoj traci za proizvodnju
Toyote Prius, uglavnom u odeljenju za snabdevanje
delovima automobila. Oni su obavezani ugovorom o
privremenim i povremenim poslovima na periode od
Ëetiri meseca i plaÊeni su samo 60% od zarade zaposlenih sa punim radnim vremenom. OËigledno je
da taj isti zaposleni ne moæe sebi da priuπti da kupi
Toyotu Prius.
©to nas dovodi do fer ekonomije „privrednog partnerstva zasnovanog na dijalogu, transparentnosti i
poπtovanju, koje traæi veÊu ravnopravnost u meunarodnoj trgovini”, prema FINE, neformalnoj mreæi sastavljenoj od najveÊih dobrih poslovnih mreæa. Moram
reÊi da se potpuno slaæem s ciljevima. No, vratimo se
na zaposlenog, za koga je previπe oËigledno da ne
moæe priuπtiti Toyota Prius. Sada Êemo mu postaviti

Suvremena socijaldemokracija
drugo pitanje: da li imate moguÊnost da budete potroπaË proizvoda fer ekonomije, koji su tradicionalno
skuplji? Vrlo je verovatno da Êe odgovor biti isti kao u
sluËaju Toyota Prius - ne. Ovakav odgovor neÊemo dobiti samo od ovog zaposlenog - on Êe doÊi iz veÊeg
globalnog broja zaposlenih sa niskim platama - radnika koji gube kupovnu moÊ. Tokom celog perioda od
1973. do 2006.godine proseËne realne zarade zaposlenih u, na primer, SAD (izvan poljoprivrede) porastao
je za manje od 1%. U isto vreme, veliki deo proizvodnje preselio se u druge zemlje i te poslove su poËele
da rade maπine, πto je znaËilo velike gubitke poslova.
Na primer, General Motors (GM) sada pravi veÊinu
svojih automobila u Kini, gde ima 32.000 zaposlenih
plaÊenih po satu, u odnosu na samo 52.000 zaposlenih plaÊenih po satu u Sjedinjenim AmeriËkim Dræavama, πto je smanjenje od 468.000 takvih zaposlenih u
1970. godini.
Moglo bi se naÊi viπe potroπaËa proizvoda “fer ekonomije“, ako se ide ka gore na lestvici druπtvenog i
ekonomskog statusa. Jednostavno reËeno, teπko je
naÊi pripadnike radniËke klase u prodavnicama u kojima se prodaju proizvodi fer ekonomije. Onda neπto
ozbiljno nije u redu sa tom slikom, jer Ëini se da fer
ekonomija πiri jaz izmeu druπtvenih klasa.
Ako moæete sebi da priuπtite poπtene proizvode
fer ekonomije, verovatno ste srednja do viπa klase
potroπaËa. Kompanije definiπu tu vrstu socijalnog
raslojavanja kao segmentaciju træiπta - one æele da
oblikuju “vrlo svesnog etiËkog potroπaËa” kao novo
utoËiπte za træiπte. A na putu do tamo one Êe pokuπati da oËiste svoj imidæ naglaπavajuÊi svoju usmerenost ka fer ekonomiji (iako to podrazumeva samo
jedno izuzetno malo odeljenje s deset proizvoda fer
ekonomije) - praveÊi joπ malo dodatnog profita. Godine 2006. Starbucks je plaÊao etiopskom poljoprivredniku 1,42 dolara po kilogramu za kafu. Prodajna
cena tog istog proizvoda je bila 10,99 dolara po kilogramu.
„Vrli novi svet“ nove ekonomije donosi stvarne
opasnosti. On prepoznaje klasne podele da bi ih transformisao u træiπne podele. On prepoznaje druπtveno
raslojavanje da bi ga transformisao u druπtveno etiketiranje. I konaËno, priznaje ljudske vrednosti da bi mogao da ih pretvori u komponente træiπta. Dakle, nije
samo orijentacija privrede ta koju treba promeniti, veÊ
je to takoe osnovni privredni okvir. Ili Êemo imati
skup hibridni automobil i piti Starbucks kafu kao proizvode fer ekonomije da bismo zadovoljili svoju potrebu za menjanjem sveta.

Preveo Uroπ SiljanoviÊ
Social Europe Journal - http://www.social-europe.eu

Goran LukiÊ radi za Zvezu svobodnih sindikatov Slovenije. Trenutno je ukljuËen u projekt
koji se bavi integracijom imigrantskih radnika, traæitelja azila i izbjeglica, te razvijanjem
organizacijskih vjeπtina mladih radnika.

131

Suvremena socijaldemokracija

Obnova partija
tiËe se
demokratije i
uËeπÊa
Andrea Nahles
Unutarnja kupola Bundestaga

Æiva demokratija moæe funkcionisati samo kao inkluzivni narativ; narativ koji se razvio u otvorenoj debati.
Ona je deo druπtva zato πto svi mogu da se ukljuËe u
debatu i dobiju reË. Ovaj inkluzivni narativ preduslov
je za socijalnu koheziju, mir i dobro druπtvo.
Demokratija se razvila na pijaci. I danas ona pripada
pijaci, pijaci naπeg vremena. PolitiËke partije moraju
da imaju svoje prisustvo u tome. Nije dovoljno samo
koristiti masovne medije da bi se poslala poruka. Naπe partije moraju ponovo da se poveæu sa svakodnevnim priËama naπih sugraana, ukoliko æelimo da se
ponovo poveæemo sa ljudima.
Moderna demokratija traæi moderne politiËke partije. One se moraju menjati kada se i druπtvo menja, a
danas je promena neophodna. Moramo priznati da
naπe partije, u poslednjih nekoliko godina, nisu odraæavale tempo razvoja u naπim druπtvima i da mi treba
da utiËemo na to.
Koji su izazovi sa kojima se suoËavaju evropske socijal-demokratske partije?
1. Graani oËekuju viπe od politiËke participacije.
Oni su samouvereniji i viπe ne æele da se samo “uklope” u postojeÊe organizacije. Oni æele da budu pokretaËi politiËkog æivota a ne samo njegovi prenosnici
2. Uslovi rada su se promenili a radno vreme je postalo fleksibilnije. Æivot je u pokretu i manje predvidiv.
Ljudi se sele i ne mogu ceo æivot da posvete partiji na
lokalnom nivou.
3. Uzori se takoe menjaju - i to je dobro: mlade æene i muπkarci æele da æive u drugaËijem modelu zajednice, da rade na svojoj karijeri i podiæu decu. Ovo takoe zahteva i nov naËin organizacije posla unutar politiËkih partija.
4. Broj graana koji viπe ne uËestvuju aktivno u naπim demokratijama je u porastu. PoveÊavaju se i grupe graana koje ne samo da ostaju izvan politiËkih
partija veÊ i izvan politiËke debate u opπtem smislu.
Oni i na dan izbora ostaju kod kuÊe. Socijalna iskljuËenost je Ëesto povezana sa neuËestvovanjem u politiËkom æivotu. To je opasno za naπe demokratije a po-

sebno je πtetno za partije socijal-demokratskog odreenja.
Obnova politiËkih partija zbog toga treba da se fokusira na viπe demokratije i uËeπÊa - kako u naπem
druπtvu tako i u naπim partijama. To ide jedno sa drugim. Zbog toga treba da otvorimo naπe partije interno, ali i ka druπtvu generalno. Pre svega, treba ozbiljno da prihvatimo naπe Ëlanove i damo im viπe uticaja
na odreena pitanja i izbore. »lanska karta u partijama treba da bude pozivnica za aktivno oblikovanje naπih stranaka i druπtva.
Mladi muπkarci i æene, migranti i moderni radnici
moraju da budu prisutniji unutar naπih organizacija.
Moderna partija treba da reflektuje moderno druπtvo
i njegovu raznovrsnost.
Ali mi takoe treba da pozovemo i one koji nisu naπi Ëlanovi, ne samo da gledaju sa strane veÊ da se pridruæe naπim aktivnostima. Projekte i kampanje treba
da uËinimo dostupnima svim graanima. Moderne
partije ne treba da sarauju samo sa nevladinim organizacijama, druπtvenim pokretima i organizacijama iz
lokalnih zajednica, veÊ treba da pozovu graane da se
prikljuËe i politiËkoj debati unutar samih partija.
Treba da se prisetimo naπih korena u pokretu za demokratiju. Demokratiju koja nije ograniËena na muπke
zemljoposednike veÊ je otvorena za sve. Iz ove tradicije raste naπa snaga. Treba opet da “izazovemo viπe
demokratije” kao πto je to Vili Brant zahtevao. Moæemo da budemo deo velikog narativa zvanog demokratija samo ukoliko smo spremni da istraæimo nove smerove.
Prevela Ivana Stanojev
Social Europe Journal - http://www.social-europe.eu

Andrea Nahles je generalna sekretarka njemaËke Socijaldemokratske partije (SPD-a),
koju zastupa i u Bundestagu.

132

Suvremena socijaldemokracija

Zaπto partije treba ponovo da
postanu pokreti?

Markus Roberts i Daniel Elton

Progresivne partije koje su u devedesetim godinama dvadesetog veka osvajale vlast su bile one
koje su nauËile lekcije iz osamdesetih godina, to
jest da podele, dezorganizacija i opsesija sa levim
glasaËkim jezgrom nije put do pobede. Posledica
ovoga bila je da su progresivne partije u devedesetim godinama, od Blerovih Novih laburista do
©rederove i SPD-ove Neue Mitte (Novi centar),
prihvatile promene i uvele disciplinu, profesionalizam i kontrolisanu politiËku poruku, a fokus politike je prebaËen na centar. Ovakav pristup u to
vreme je imao smisla utoliko πo je predstavljao odgovor na poraze u prethodnoj dekadi, i imao je veliku privlaËnost kod umerenog biraËkog tela u
ekonomski prosperitetnim 1990-tim.
Promene u biraËkom telu, kao i skoraπnje ekonomske promene, zahtevaju da partije sprovedu
promenu koja je podjednako dramatiËna kao πto
je bila ona iz 1990-tih u odnosu na stanje iz 1980tih. Ukratko, era politiËke organizacije zasnovane
na hijerarhiji je proπlost i doπlo je vreme da politiËka organizacija poprimi osobine pokreta.
Politika okrenuta ka pokretima znaËi prekidanje
sa opsesijom o centralizovanim strukturama, rigidnim hijerarhijama i striktnom etikom zasnovanom
na komandovanju i kontroli. U Britaniji Laburisti
moraju da shvate da, da bi pobedili, opet moraju
da se organizuju na mnogo otvoreniji, fluidniji, demokratiËniji i pluralistiËniji naËin. Kampanja grupe
„London graanima“ (koja je fokusirana na gradske manjine) ili „38 stepeni“ (koja je usmerena na
grupe bogatijih glasaËa i njihove prioritete)
predstavljaju prave primere ovakve nove politike.
Oni razumeju da alijanse koje se stvaraju oko kampanja i koje su usmerene na kratkotrajne rezultate, te koje omoguÊavaju postizanje πirih progresivnih strateπkih ciljeva, predstavljaju kljuË za privlaËenje sve veÊe podrπke i, kljuËno, donacija. U kontrastu, politiËke partije koje pokuπavaju da kontroliπu sve aktivnosti iz centra i koje se oslanjaju samo na sopstvenu stranaËku bazu, manje su efekt-

ne. Devolucija moÊi do koje je doπlo u Obaminoj
kampanji predstavlja zapanjujuÊe svedoËanstvo
snage ovog novog modela na izborima.
PolitiËki pokreti, a posebno progresivni pokreti,
neosporno imaju potrebu da imaju veliko i aktivno
Ëlanstvo. Kampanja koja je usmerena na zaustavljanje neËega moæe da uspe sa nekoliko volontera,
zato πto je jedino potrebno da se raπiri sumnja i
strah kod ljudi. Nekoj konzervativnoj kampanji pobedu moæe da donese i jedna upadljiva televizijska
reklama u kojoj se, na primer, pomoÊu klevete napada protivnik. Meutim, ako kampanja zagovara
pozitivnu promenu, onda ona zahteva izgradnju
poverenja izmeu onih koji æele da ostvare tu promenu i ostalih ljudi. To zahteva godine i prisnost neπto πto omoguÊava samo jako i trajno prisustvo
na terenu.
U buduÊnosti Êe ovo biti joπ izraæenije. Longitudinalna akademska istraæivanja pokazuju da je
ubeivanje glasaËa licem u lice izborna aktivnost
koja funkcioniπe najbolje. Ovaj trend Êe se najverovatnije joπ viπe raπiriti, pre svega dok je povere-

Henri Matisse, Ples, ulje na platnu, 1910., Hermitage,
Saint Petersburg

Suvremena socijaldemokracija
nje u profesionalne politiËare ovako nisko. Ako se
ovaj trend opadanja poverenja nastavi, na kraju,
televizijski nastupi lidera stranaka neÊe moÊi da
osvoje iskrenu podrπku Ëak ni kod njihovih prijatelja ili suseda.
©ta viπe, kako prelazimo iz televizijskog doba u
doba druπtvenih mreæa, era jednosmerne komunikacije kada je centralizovana partija mogla da πalje poruku koju bi glasaËi samo primali, postepeno
nestaje. Za one koji su odrasli na druπtvenim medijima, dijalog je neπto πto se oËekuje, a granice
izmeu glasaËa, aktivista i lidera Êe postajati sve
zamagljenije. Posao partije-pokreta nije da osvoji
izbore svake Ëetiri godine, veÊ da stalno pokreÊe
svoje pristalice da se kreÊu kontinuiniranom linijom od pasivne podrπke, preko aktivnog zagovaranja, do lokalnog lidera, stalno gradeÊi kredibilitet
kroz nova zalaganja. Takvoj je strukturi prvobitni
cilj izgradnja dugotrajne vernosti pristalica, onakve kakve imaju dobrotvorna udruæenja.
U Britaniji, u delovanju LaburistiËke stranke dominirala su dva modela promene, od kojih ni jedan nije odgovarajuÊi za politiku koja se trenutno
razvija. U prvom od ova dva modela Ëlanovi se sastaju i odluËuju koje politike æele za stranku, usvajaju ih, i onda vode izbornu kamanju zasnovanu
na ovim politikama. S obzirom na pitanje „πta ja
mogu da uradim sa politiËkom moÊi?“, odgovor
Êe uvek biti dat u kontekstu pravne akcije. Ovakav
odgovor ima malo veze sa izgradnjom povezanosti partije i zajednice. Minimalna plata je kljuËna za
istoriju socijalne pravde. Ali kad je jednom bila usvojena, zakon je bio taj koji je sprovodio ovu meru. Ako uporedimo minimalnu platu i „platu potrebnu za æivot“, koju zagovaraju Londonski graani, a koja se mora stalno usklaivati, vidimo da
ova druga opcija moæe da postane æila kucavica
neke organizacije, koja zahteva konstantan dijalog izmeu onih koji vode kampanju i πire zajednice. Trenutni model kampanje usmerene na praktiËnu politiku je model koji gleda ka unutra i on
radi malo na izgradnji Ëlanstva osim apstraktnih
obeÊanja koje daju stvaraoci praktiËne politike.
Drugi model je model marketinπkih franπiza. U
ovom sluËaju centar partije sprovodi istraæivanje
kljuËnih neopredeljenih glasaËa kroz ankete i fokus grupe. Onda se na osnovu ovih istraæivanja usmerava pravljenje politike, poruke i materijali za
kampanju, koje onda Ëlanovi dalje πire. Takve
standardizovane i suπtinski iste priËe se isporuËuju
svim glasaËima, bez obzira o kom se delu zemlje
radi. Ponekad je postojao i nivo segmentacije - Liberalne demokrate su delile letke koji su imali posebnu poruku za starije glasaËe - ali ova poruka je
bila usmerena iz centra. Svaki Ëlan neke politiËke
stranke predstavlja sistem prenosa poruke i u
ovakvom sistemu njegova liËnost i poseban glas
kojim on komunicira prestaju da budu kljuËno
sredstvo kojim se osigurava da sa glasaËima priËamo na jeziku koji mogu da razumeju i da se prepoznaju.

133
Problem modela analognog sa franπizama je na
nivou podsticaja. Kod Mekdonaldsove franπize
svaka franπiza motivisana je profitom da uvek isporuËi isti hamburger i isti pomfrit i svaku novu
igraËku. Ali πta je podsticaj za Ëlana stranke? On
moæe da se slaæe sa politikom ili da voli lidera, ali
to nije posledica ovakvog modela veÊ je samo sticaj okolnosti. Moæda su oni i nauËeni od strane
okoline da “misle o sebi kao laburistima”, ali i ovo
se deπava sticajem okolnosti, a ne kao pravilnost.
U stvari, kljuËni problem oba modela je da oni
rade malo na izgradnji stranke. Svaka aktivnost
koja se radi kako bi se pridobilo Ëlanstvo je spoljaπnja u odnosu na ove modele. Realnost je da je
u veÊem delu dvadesetog veka LaburistiËka stranka preusmerila zadatak ulaska u lokalne zajednice
na sindikate. OpadajuÊe Ëlanstvo sindikata umanjilo je moguÊnost ostvarenja ovog zadatka danas.
Ali Ëak i kada sindikati ostvare ovo, saradnja izmeu sindikalnih saveta i lokalnih ogranaka LaburistiËke stranke nije delo centralnog nastojanja stranke, veÊ ËeπÊe predstavlja lokalnu inicijativu.
Oba ova modela imaju svoje prednosti, igraju i
igraÊe znaËajnu ulogu u LaburistiËkoj stranci. Ali
mi moramo da razvijemo nove naËine rada kako
bismo usidrili stranku u lokalnu zajednicu i konstantno je izgraivali kao pokret. To znaËi da je
neophodno da se izgradi poverenje pre nego πto
doe do izbora, kako bi mogli da traæimo od ljudi
da nam daju glas. Veliki deo tog posla se veÊ radi,
u mestima kao πto su Birmingem Edæbaston i Londonski East End . U svakom sluËaju, LaburistiËka
stranka Ëini deo vezivnog tkiva koje spaja zajednice koje imaju mali znaËaj, osim kao geografski pojam. RadeÊi ovo, mi moæemo da napravimo iskorak od modela organizacije koja je bila prilagoena proπlosti ka organizaciji koja je usmerena na
buduÊnost. Da sumiramo, pobeda za progresivne
snage zavisi od pokreta, a ne od hijerarhija.

Preveo Velizar MirËov
Social Europe Journal - http://www.social-europe.eu/

Marcus Roberts je direktor Zentruma, konzultantske firme za kampanje koja nudi usluge iz podruËja financiranja partija i strategije
progresivnih organizacija u Evropi i Americi.
Prije osnivanja Zentruma, Roberts je bio jedan od direktora kampanje Eda Milibanda za
poziciju voe LaburistiËke partije. Radio je na
preko 20 ameriËkih i britanskih politiËkih
kampanja.
Daniel Elton je direktor Left Foot Forward,
bloga za progresiste koji je proglaπen najboljim ljeviËarskim blogom u Britaniji.

134

Tema broja: Komercijalizacija obrazovanja i studentski otpor

Studentski
delatni otpor
kapitalizmu*

prof.dr. Todor KuljiÊ

André Masson,
Automatski crteæ, 1896.,
tinta na papiru,
Museum of Modern Art,
New York

Video sam u ovom vaπem studentskom pokretu
neπto viπe od studentskih zahteva i zbog toga sam se
odazvao pozivu voÊstva da nesto kaæem o ulozi, znaËaju i karakteru vaπeg protesta. UoËio sam u vaπoj akciji nesvakodnevni upad i napad na veÊ normalizovani domaÊi socijaldarvinistiËki neoliberalizam. Vidim generacijski i socijalni protest protiv neoliberalizma, jedan suptilni otpor, koji, za razliku od drugih protesta
na ovim prostorima, nije zaraæen nacionalizmom. I to
me je, izmeu ostalog, privuklo vaπem protestu i
podstaklo da o njemu razmiπljam. NeÊu govoriti samo
o tome kako ja liËno vidim ono πto vi radite, nego Êu
pokuπati da vas suoËim sa nekim perspektivama iz kojih vas danas drugi gledaju. Na koji naËin vaπ pokret
drugi vide i tumaËe u πiroj i uæoj javnosti, beogradskoj,
srbijanskoj pa i joπ πiroj.
Glavna vienja vaπeg pokreta, u koja su naravno
ukljuËena i moja gledanja, podelio bih na tri perspektive. Kad kaæem perspektive, to su vidici koji se otvaraju sa odreenih karakteristiËnih osmatraËnica, a sa
kojih se vide pojedini aspekti vaπeg pokreta. ©ta je, dakle, to πto razni posmatraËi istiËu da je vaæno kod vas,
πta vam pripisuju, πta osuuju a πta uvaæavaju?
Prva perspektiva, koja je, naæalost danas hegemona, jeste tzv. æablja pespektiva iz koje se posmatraju i
tumaËe studentska gibanja koja se deπavaju ovih dana u Beogradu. Ta æablja perspektiva jeste pogled
odozdo iz kog se vidi samo ono πto ste vi istakli na vratima, a to su niæe πkolarine i drugi konkretni studentske zahtevi. Iz ove perspektive se ne vide druge vaænije strane studentskog pokreta.
Iz pomenute æablje perpektive gledaju na vas dve
struje. Prva je proceduralna, koja vidi samo to da vi
krπite univerzitetska pravila koja su doneli viπi forumi.
Oni otprilike kaæu : ‘’©ta zapravo studenti hoÊe ? Postoje pravila kojih se svi moramo pridrzavati, ta pravila
su doneta u najviπoj ustanovi, u graanskom parlamentu, donele su ih slobodno izabrane politiËke partije u pluralistiËkoj demokratskoj atmosferi. Pa πta onda
studenti hoÊe kada je sve lege artis’’. To je æargon
proceduralne demokratije - niπta mimo zakona. Meutim, niko se ne pita na koji naËin su pomenuti sub-

jekti doneli ta pravila? Upravo u protestu protiv procedure, Ëija je suπtina represivna tolerancija, ja vidim veliku simboliku vaπeg protesta. Odmah da kaæem, pomenuta pravila doneta su u politiËkoj utakmici koja je
u osnovi trka sa jednim konjem. Sve partije koje se
nadmeÊu oko pridobijanja glasaËa su danas u Srbiji
partije koje ne dovode u pitanje kapitalizam. Kapitalizam je aksiom za sve partije. Ako se i ne slaæu oko
ulaska u EU, oko kapitalizma sasvim sigurno nema nikakvih nesuglasica. Sa tim se slaæu Ëak i oni koji danas
sebe nazivaju levicom, premda nemaju veze sa istinskom levicom. Ja sam uoËio u vaπem pokretu sumnju
u ove neprikosnovene postulate. Drugim reËima, nazreo sam alternativu kapitalizmu. Moæda sam, doduπe,
malo i domislio vaπe namere, ali ako sam to i uËinio,
uËinio sam zbog toga jer ove socijalne proteste na Filozofskom fakultetu vidim kao deo snaænog globalnog procesa, a ne kao neko puko izolovano deπavanje, koje je iznenada izbilo poslednjih desetak dana.
Ne bih pominjao nultu taËku tog procesa, moæda je to
jun 1968, pa onda dalje kako je sve to iπlo. Uprkos istorijskim razlikama, vaπ protest je najbliæi junu 1968,
pre svega zbog snaæno istaknutih socijalnih zahteva i
zbog otsustva nacionalizma. Naravno, protest je blizak i onom talasu antikapitalizma koji se danas valja
svetom, a koji ne hvata vladajuÊe za reË, nego dovodi
u sumnju neke postulate forumske demokratije. Zato
vladajuÊi i strepe da se ne otmete politiËkoj kontroli.
Da se vratim pomenutoj æabljoj perspektivi koja je
danas hegemona. NajËeπÊe vas procenjuju i osuuju iz
æablje perspektive. Druga verzija ove perspektive, pored pomenute proceduralne, je nacionalnocentiËna.
Nacionalisti kaæu otprilike sledeÊe : ‘’©ta studenti na
Filozofskom danas traæe kada je glavni problem u Srbiji nacionalni? Kakva socijalna, lokalna prava oni od
nas traæe kad je nacionalno pitanje ono osnovno πto
u Srbiji danas treba reπavati ” ? Ovaj slepi patriotski refren sluπamo viπe od dvadeset godina. Vi ste danas na
udaru, izmeu ostalih, i tog refrena druπtva u kom je
nacionalizam skoro normalizovan.
Odmah da vam kaæem, poπto sam bio svedok junskih zbivanja ‘68 godine, da je vama danas daleko te-

Tema broja: Komercijalizacija obrazovanja i studentski otpor
æe da pridobijete javnost socijalnim zahtevima nego
πto je to isto bilo nama ’68 godine. ©ezdesetosmaπi su
imali meunarodni oslonac u svetu u kom je tada dominantna hegemona epohalna svet bila leviËarska.
Danas, vi pokuπavate, vi ustajete u potpuno drugaËijoj atmosferi. Danas je hegemona neoliberalna, prokapitalistiËka epohalna svest. Zato je danas vaπ posao
neuporedivo teæi. Ali s druge strane, sa istog razloga
ste vi znatno upadljiviji i disonantniji u vlastitom okruæenju nego πto su bili junski revolucionari ’68. Imajte
uvek na umu ove razlike izmeu epohalne svesti iz
1960-ih i danas, pa Êete se manje Ëuditi otporu na koji danas nailaze Ëisto socijalni zahtevi koji sumnjaju u
kapitalizam. To je, dakle, saæeto reËeno, æablja perspektiva koja je svakako invalidna i partikularna.
Meutim, postoje i neke druge perspektive koje, doduπe, nisu hegemone, ali jesu vaæne. Narednu perspektivu bih uslovno nazvao ptiËjom. Popnimo se malo
viπe pa Êemo pogledom obuhvatiti πiri deo celine. Iz
visine se neke stvari bolje vide. VideÊemo da ono πto
se deπava danas u Beogradu na Filozofskom fakultetu
jeste pre svega socijalni protest. To neÊe da vide oni
koji vas odozdo osuuju, od rektora do raznih medija.
ReË je o dominaciji socijalnog protesta i socijalne nepravde nad svim drugim protestima i nepravdama.
Gledano iz visine, zahtevi studenata za smanjenjem
πkolarine, za ËeπÊim ispitnim rokovima, jesu za mene
vaæni simboli jedne dublje strukture koja se nazire i koja nadire u sliËnim antiliberalnim protestima koji se danas talasaju svetom, pa zahvataju i naπ prostor u poslednjih nekoliko meseci. To je antikapitalizam 21. veka
u kom ima mnogo zabavnih performansa, ali je po prvi put neoliberalizam ozbiljnije doveden u pitanje nakon sloma evropskog socijalizma. Dakle, ja vidim svrhu vaπeg protesta i njegovo mesto upravo u sklopu
globalnog pokreta protiv neoliberalizma.
Vi jeste usamljeni u javnosti zato πto ne nastupate u
sklopu nacionalnih zahteva koji bi vam osigurali prohodnost u javnosti, pa zato i ostajete izdvojeni, zato
je veÊina i sumnjiËava prema vama. »ude vam se Ëak
i oni koji ne misle nacionalno. Danas svako zna da ako
se æeli osigurati prohodnost u javnosti, zahteve treba
kostimirati na nacionalni naËin. Ja to nisam video kod
vas, pa mi je i ta vaπa nediplomatiËnost privlaËna. Pozivam vas da ustrajete upravo na tome, da se, naime,
o neËemu moæe misliti i razmiπljati i van nacionalnog
πablona, da postoje neke druge kategorije. Da postoji i ona kategorija koja je odavno na ovim prostorima
zaboravljena, a to je klasa. I da je nuæna kritika klasnog izrabljivanja koja polazi od premise o jednakosti
svega onoga sto nosi ljudski lik. To je kritika koja ne
broji krvna zrnca, nego govori o potlaËenosti ljudi u
druπtvenoekonomskom procesu. Moæda sam malo
domislio vaπe zahteve, ali ja upravo ovo vidim iza vaπeg protesta. Dakle, od pomenute æablje perspektive
treba se Ëuvati jer vi niste politikanti, vi se ne bavite
politikom. Skoro vam je voa jedne bivπe ultraπovinisA.VuËiÊ iz SNS).
tiËke partije javno pruæio podrπku (A
»uvajte se takvih podrπki. Ta podrπka koju javno preko medija upuÊuju studentskom protestu ravna se
prema logici da je ‘’neprijatelj moga neprijatelja u

135

stvari moj prijatelj’’. Dakle, ako vi udarate po sistemu,
vi ste samim tim prijatelj i opozicije. »uvajte se solidarnosti ove vrste. Dræim da vaπ protest nije politiËki, nego da je socijalni i da je i generacijski uslovljen onim
nezadovoljstvom i onim oËekivanjima koje vi mladi
imate od æivota. »uvajte se dnevne politike! Na kraju,
da ne duæim sa analitiËkim raπËlanjavanjem, pored æablje i ptiËje postoji i avionska perspektiva, iz koje se
opet na jedna drugi naËin vidi vaπ pokret. Iz te avionske perspektive, iz pogleda iz aviona, vi jeste siÊusni,
ali ste jasnije uklopljeni u celinu svetskih antikapitalistiËkih gibanja. I tu svest takoe treba da imate, da niste samo lokalni beogradski pokret, da niste ni regionalni balkanski pokret, nego da ste deo antikapitalistiËkog protesta koji se vidi u svetu kao jedan oblik nezadovoljstva neoliberalizmom. Opet jedna paralela.
Juna ’68 godine (ja sam tada bio student prve godine
sociologije) mi smo bili sasvim svesni da nismo nezadovoljni samo partijom i Josipom Brozom, nego da
smo i deo πireg revolucionarnog antikapitalistiËkog i
antiratnog pokreta od Berklija, preko pariske Sorbone
i Berlina do Beograda. I tada je, juna 1968, Beograd
bio otvoren prema svetu kao πto je i danas. I tada to
nije bio Bukureπt, ni danas to nije Bukureπt. Imajte na
umu tu razliku izmeu poloæaja Beograda i ostalih
gradova u struji svetskih progresivnih socijalnih pokreta Ëiji ste vi deo. SkreÊem vam paænju joπ na neπto. Nikada nemojte misliti da je s vama neπto poËelo, kao ni
to da Êe se sa okonËavanjem vaπeg pokreta to isto
okonËati. I kada se vaπ protest okonËa, budite svesni
da ste znaËajan segment onog pokreta koji je neprekidno prisutan na ovim prostorima, da ste deo procesa Ëija je osnovna komponenta socijalni bunt. To je
borba protiv druπtveno ekonomske nejednakosti, protiv onih 10 ili 5 posto oligarha i tajkuna. Ako imate tu
svest o vlastitoj (ne)prolaznosti, lakπe Êete shvatiti suπtinu vlastitog protesta. Zato, ako izborite vaπe uæe studentske ciljeve, pa Ëak i ako vam obore πkolarine, nemojte misliti da ste zavrπili vlastitu misiju. Imajte uvek
na umu onu daleko dublju simboliËnu poruku koju nosi vaπ protest. Vi ste ustali protiv procedure, vi ste primer graanske neposluπnosti koja se ne slaæe sa danaπnjim pravilima kapitalizma koje nameÊu vladajuÊe
klase, a ne elite. Otvoreno ste napali moralnu ekonomiju druπtva koju reguliπe træiπte. Ako na taj naËin
shvatite vlastitu misiju, pa makar se ona i okonËala, vi
ste veÊ neπto vaæno uradili. A moæda se protest i obnovi u sledecih mesec ili godinu dana? Rekao sam da
su danas uglavnom marginalizovani pokreti sa socijalnim zahtevima i da je zbog toga vaπ pokret vrlo upadljiv i vrlo markantan u moru desniËarskih, πovinistiËkih
i raznih drugih nacionalistickih pokreta. Vi ste ustali sa
drugaËijim teænjama i aspiracijama. Ustali ste protiv
pravila kapitalizma, a u ime socijalnih zahteva, i u ime
druπtvenoekonomske jednakosti kojoj treba teæiti. Ne
branite trivijalizovanu nacionalnu, nego zaboravljenu
klasnu pravdu. U tom smislu mislim da ste odista alternativni. U istom smislu dræim da su ovi drugi pokreti bezalternativni. Ako politika æivi od alternativnog
miπljenja onda je bezalternativnost neoliberalizma
uniπtila istinsko politiËko nadmetanje. Zaπto? Otuda

136

Tema broja: Komercijalizacija obrazovanja i studentski otpor

πto nacionalistiËki, a i mnogi drugi pokreti polaze od
toga da je kapitalizam sudbina, da je kapitalizam veËnost, da se moæe manje ili viπe popravljati, da nas Ëekaju obilje i sreÊa kad uemo u EU, da je ovo kod nas
divlji kapitalizam, a da je tamo u Zapadnoj Evropi u
©vedskoj ili u Norveπkoj neπto drugo. A kada uemo u
EU, biÊe to toboæe neki drugi kapitalizam. Nisam u to
siguran. Pojam divlji kapitalizam je pleonazam. Svaki
kapitalizam je divlji, a kada se podudari sa nacionalnim tenzijama postaje ubilaËki. Otuda, danas nije alternativa tragati za humanijim kapitalizmom ili za kapitalizmom sa ljudskim likom kako neko kaæe. “Eh da
mi je da æivim u ©vedskoj, sve bi bilo dobro”. Ne. Treba tragati za nekapitalistiËkom alternativom.
Kakvom? To sigurno nije ona jednopartijska alternativa koja je propala krajem 1980-ih. Jednopartijski evropski socijalizam treba produktivno zaboravljati. ©ta
znaËi zaboravljati? Ne treba ga demonizovati, kako to
rade rezolucije EU kada u antitotalitarnom maniru
spajaju i izjednaËavaju faπizam i socijalizam. To sigurno nije naËin. Evropski socijalizam, a naroËito jugoslovenski, bio je jedna verzija autoritarne modernizacije,
sa dobrim i loπim stranama. Pa ipak, valja ga produktivno zaboravljati da ne bi suæavao moguÊnost stvaranja nove nekapitalisticke alternative. To je otprilike
pravac u kom treba da razmiπljaju ne samo studenti,
nego i domaÊa politiËka i stvaralaËka inteligencija.
Naæalost, takvog razmiπljanja da postoji alternativa
savremenom kapitalizmu i da je treba graditi i promiπljati, ima jako malo. Ne bih ulazio u razloge zbog Ëega je tako, o tome je dosta pisano.
Na kraju bih vas upozorio da treba da ostanete nepragmatiËni. Joπ viπe od toga, u jednom osobenom
smislu ne treba da budete realni. Treba da traæite i
ono πto je znatno teæe ostvarljivo. Simbolika ove teænje jeste parola sa zidova Sorbone ‘68 : ‘’Budimo real-

ni, traæimo nemoguÊe’’. ©ta to znaËi? Ne ostati zarobljen u konkretnom operativnom smislu ciljeva koji se
mogu izboriti, nego stremiti idealima. Ne miriti se nikada sa receptima koje nam odozgo serviraju instance razliËitog ugleda: sluæbeni univerzitet, EU, politiËari! Ne miriti se s konkretnim ustupcima, traæiti neπto
drugo, neπto viπe! Vaπoj generaciji je teæe pojmiti ovo
stremljenje, jer vas nisu, kao nas, uËili da je utopija potrebna svakoj misli u drustvu. PoduËavaju vas da izbor
podrazumeva samo realne alternative unutar zadatih
granica koje propisuju nove vladajuÊe snage. Zaboravite zadate granice! Bez utopije nema realne kritike
druπtva, koliko god to na prvi pogled zvuËalo paradoksalno. Ako sa stanoviπta realnog i dostiænog kritikujete neistinito i neautentiËno, domaπaj vaπe kritike
biÊe niæi, nego ako istu realnost procenjujete poredeÊi je sa vizijom humanijeg koje je teπko dostiæno. Propisujte sebi viπu normu ukoliko postojeÊe osporavate
sa stanovista one dugo prisutne vizije druπtvenoekomske jednakosti, koja je vekovima osmiπljavana u razvoju ljudskog druπtva, a koju neoliberalizam planski ignoriπe. U tom smislu ne treba zaboraviti utopiju u normalizovanom kapitalizmu. ZavrπiÊu izlaganje sa upozorenjem Gintera Grasa: ‘’Ne valja omudreti, treba ostati besan’’. To je i moja poruka vaπem alternativnom
protestu.
* Autorizovano predavanje odræano studentima u protestu na Filozofskom fakultetu u Beogradu 25.10.2011.

Todor KuljiÊ je profesor sociologije politike,
kulture sjeÊanja i prevladavanja proπlosti na
Filozofskom fakultetu u Beogradu, te Ëlan
Savjeta Novog Plamena.

Tema broja: Komercijalizacija obrazovanja i studentski otpor

137

Konflikti u polju visokog obrazovanja danas:

Izazov nalaæenja alternativa
izmeu masifikacije,
komodifikacije
i neokonzervativizma
dr.sc. Jana BaÊeviÊ
Kritika komodifikacije, marketizacije i privatizacije obrazovanja danas je na levici (i, doista, ne samo na levici) veÊ opπte mesto. Ona u dobroj meri informiπe savremene studentske proteste od »ilea preko Velike Britanije, ©panije i Italije,
do zemalja bivπe Jugoslavije. Transformacija uslova pod kojima se stiËe i proizvodi znanje, svakako, ne moæe se razumeti odvojeno od konteksta globalne transformacije kapitalizma i klasnih odnosa. Meutim, da li su uslovi svugde isti?
Samim time, da li metode razumevanja i borbe za uticaj na
ove uslove treba da budu iste? Ovaj Êe tekst pokuπati da odgovori na neka od ovih pitanja kroz kratko razmatranje promena koje utiËu na uslove proizvodnje znanja na globalnom
planu, a zatim i nekih od implikacija ovih transformacija u
kontekstu zemalja bivπe Jugoslavije.
Masifikacija obrazovanja svakako je glavna i najvaænija
promena u druπtvenom kontekstu proizvodnje znanja u savremenom svetu. Tokom veÊeg dela ljudske istorije, obrazovanje, u najπirem smislu, bilo je namenjeno relativno malom
delu populacije (najËeπÊe muπke) koji je sebi mogao priuπtiti da stekne bilo konkretna znanja vezana za odreene profesije (kao πegrti), bilo πiru upoznatost sa knjiæevnoπÊu, filozofijom i umetnoπÊu - takozvano “klasiËno obrazovanje”.
Nakon Drugog svetskog rata, zahvaljujuÊi razliËitim druπtvenim promenama - emancipaciji æena, borbi za ljudska i manjinska prava u SAD, i rapidnoj industrijalizaciji - visoko obrazovanje prestalo je biti privilegija elite i postalo sve dostupnije (ili, svakako, bliæe) onim druπtvenim slojevima koji deceniju ili dve pre toga ne bi smeli ni pomiπljati na odlazak na
studije. Masifikacija obrazovanja, meutim, dovela je do nepredvienih posledica: veÊi broj ljudi koji studiraju znaËio je
i veÊa izdvajanja za obrazovanje. Uzglobljen sa ekonomskom krizom i rastom nezaposlenosti, ovaj trend doveo je
do konflikta kojem prisustvujemo danas: sve viπe ljudi æeli da
studira, ali sve manje ih to moæe sebi priuπtiti. Da bismo razumeli kako je doπlo do ovog paradoksa, neophodno je da
razmotrimo naËin na koji je obrazovanje konstituisano u
savremenom kapitalizmu, a zatim i naËine na koje se ova
vrsta konstrukcije odnosi na, i prelama u, druπtvenom i politiËkom kontekstu zemalja u tranziciji.
U kapitalistiËkom druπtvu, status znanja fundamentalno
je odreen dvojnom funkcijom: onom koju ima u proizvod-

Rembrandt, Suzana i starjeπine, kreda na papiru, 1634.,
Kupferstichkabinett, Berlin

nji viπka vrednosti (træiπne), i onom koju ima u produkciji i reprodukciji klasnih nejednakosti. S jedne strane, znanje se
identifikuje sa sticanjem konkretnih sposobnosti i veπtina
potrebnih za obavljanje odreenog posla. U engleskom jeziku, prenoπenje takvog znanja obiËno se oznaËava reËju
training. S druge, znanje se odnosi na πire koncipirano, “klasiËno” znanje (education), koje ukljuËuje “opπtu kulturu” poput knjiæevnog kanona, i izgradnju estetiËkih sudova u domenu muzike, filmova, itd. Cilj ove vrste obrazovanja je proizvodnja “zaokruæenih pojedinaca”, prosveÊenih individua
Ëija je funkcija bila da vode druπtvo, odræavaju odnose sa
drugim prosveÊenim individuama (diplomatija), ili unapreuju ljudsko druπtvo kroz umetnost, knjiæevnost, nauku ili filozofiju. Dakle, u samoj svojoj sræi obrazovanje je namenjeno proizvodnji druπtvenih nejednakosti. Prvo, nejednakosti
izmeu onih koji ga poseduju i onih koji ga ne poseduju
uopπte; i zatim, onih koji poseduju samo tehniËko znanje i
onih koji poseduju πire znanje i razumevanje ciljeva i upotrebe razliËitih oblika znanja. Konkretnije, govorimo o razlici izmeu radniËke i upravljaËke klase. Kao πto je Burdije (Pierre
Bourdieu) pokazao, jedna od osnovnih funkcija svakog
obrazovnog sistema jeste da perpetuira dihotomiju izmeu
ova dva sloja, obezbeujuÊi eliti povlaπÊen poloæaj u druπtvu.

138

Tema broja: Komercijalizacija obrazovanja i studentski otpor

UviajuÊi znaËaj obrazovanja za reprodukciju klasnih nejednakosti, komunistiËki i socijalistiËki reæimi pokuπali su, na
razliËite naËine, da uËine obrazovanje dostupnim πirim druπtvenim slojevima, kroz razvoj veËernjih πkola, radniËkih univerziteta i drugih oblika celoæivotnog uËenja. U SFRJ, pored
sliËnih inicijativa, ova ideja proizvela je celokupnu reformu
obrazovanja, poznatu kao usmereno obrazovanje. Ideja usmerenog obrazovanja bila je da izbriπe dihotomiju izmeu
obrazovnih institucija koje su uËenice i uËenike pripremale
za dalje (univerzitetsko) obrazovanje i tzv. intelektualna i
upravljaËka zanimanja, i onih koje su ih pripremale za proizvodna. Ovo je pokuπano kroz ukidanje srednjeg gimnazijskog obrazovanja i uvoenje obaveznog obrazovanja za
specifiËne proizvodne profile. Meutim, mada je usmereno
obrazovanje poπlo od ideje da izbriπe klasne nejednakosti tako πto Êe svima, nezavisno od porekla, omoguÊiti da se
obrazuju za intelektualna i upravljaËka zanimanja, u praksi
se pretvorilo u obavezno obrazovanje za proizvodna. Dakle,
ne samo πto reforma nije uspela da izae iz institucionalnog
okvira reprodukcije nejednakosti, nego je proizvela i otpor
prema proizvodnim zanimanjima, naroËito kod srednje klase. Samim time, visoko obrazovanje postalo je gotovo obavezan izbor svakoga ko je æeleo bilo kakvu vrstu napretka;
srednje struËno obrazovanje, u veÊini sluËajeva, ostajalo je
onima koji su smatrani “nedovoljno dobrima” za fakultetsko
- dakle, stanovnicima manjih sredina, siromaπnima, radnicima, manjinama itd. Tako je obrazovanje nastavilo da obavlja funkciju klasne reprodukcije i u socijalizmu.
Sa raspadom Jugoslavije i ulaskom u tranziciju, dræavenaslednice suoËile su se sa globalnim trendom komercijalizacije i privatizacije obrazovanja. On prvenstveno podrazumeva promenu pogleda na finansiranje visokog obrazovanja, gde se ono sve viπe doæivljava kao privatna investicija (i,
samim time, sve manje kao javno dobro). Javno finansiranje
obrazovanja, voeno principima racionalnosti i efikasnosti,
poËinje da ukljuËuje stroæe mehanizme kontrole procesa
“proizvodnje znanja” i njegovih produkata, koji podseÊaju
na Fukoov (Foucault) Panoptikon: ukratko, dræave zahtevaju od obrazovnih institucija garancije da Êe njihova misija ispuniti predviene okvire (ekonomski razvoj, zaposlenost), i
poËinju da uslovljavaju finansiranje iz budæeta dostizanjem
odreenih indikatora. Sjuzan Rajt i Kris ©or (Susan Wright
and Chris Shore) su ove promene nazvali audit culture, “revizorska kultura” (po analogiji sa raËunovodstvom), poπto
dovodi do proliferacije instrumenata za kvantifikaciju u
obrazovanju: izraæavanje znanja u poenima ili kreditima, raËunanje “optereÊenja” studenata i nastavnog kadra, i sistema provere ili osiguranja kvaliteta. U zapadnoj Evropi, trend
je obiËno doæivljen kao deo “New Public Managementa” koji su postavili Ronald Regan (Reagan) i Margaret TaËer (Thatcher), sa ciljem da se ograniËi potroπnja u javnom sektoru.
Meutim, njegove implikacije mnogo su πire od sistema javne uprave: on podrazumeva transformaciju celokupnog
koncepta rada. Suprotno Hartovoj i Negrijevoj (Michael
Hardt & Antonio Negri) tvrdnji da je savremeni prekarni rad
“mnoπtva” (Multitude), zbog brisanja jasnog razgraniËenja
izmeu radnog i slobodnog vremena, teπko izmeriti, i da u
tome leæi moguÊnost “izmicanja” kapitalistiËkoj kontroli, u
sferi obrazovanja svedoci smo obrnutog: rad koji je, zapravo, prvenstveno nematerijalni, kvantifikuje kroz merenje studentskog optereÊenja brojem sati provedenih u uËenju i

kroz propisivanje procenata radnog vremena koje osoblje
treba da posveti nastavi, istraæivanju i administraciji (dodatno, kako sam proces merenja uzima sve viπe vremena, to i
proporcija poslednjeg neizbeæno raste). To znaËi da se sama
priroda obrazovanja menja: kako je ranije njegova funkcija
u reprodukciji klasnih nejednakosti bila podrazumevana, to
je obrazovanje bilo uglavnom ostavljeno “samo sebi”, odnosno bilo mu je dozvoljeno da ovu funkciju obavlja manje
ili viπe autonomno. Meutim, sama masifikacija obrazovanja - koja je, paradoksalno, trebalo da dovede do njegove
demokratizacije - uslovila je reakciju kojom se kroz razliËite
oblike kvantifikacije obrazovanje ponovo nastoji staviti pod
kontrolu.
U zemljama bivπe Jugoslavije, kvantifikacija obrazovnih ciljeva dobila je veÊe razmere sa poËetkom evropskih integracija, u visokom obrazovanju prvenstveno izraæenom kroz
ukljuËivanje u Bolonjski proces. Ovo verovatno predstavlja
razlog πto se u mnogim studentskim protestima u regionu
Bolonjski proces pojavio kao simbol celokupne neoliberalizacije obrazovanja. Meutim, sam proces, u koji je Slovenija
ukljuËena od poËetka (1999.), Hrvatska od 2001., a Srbija
(tada kao Srbija i Crna Gora), Makedonija i Bosna i Hercegovina od 2003. (Kosovo joπ uvek nije zvaniËni uËesnik), nije ukljuËivao posebne preporuke u domenu javnog finansiranja obrazovanja, i Ëak je - veÊinom, zahvaljujuÊi zalaganju
studentskih organizacija - skrenuo paænju na “socijalnu dimenziju” visokog obrazovanja (pitanja dostupnosti i ukljuËenosti marginalizovanih grupa). Meutim, proces je ubrzo
postao isprepleten sa politiËkom agendom Evropske komisije (ili, neki bi rekli, njome kolonizovan): agendom Ëiji je cilj
bio da evropsko visoko obrazovanje - do tada ocenjeno kao
glomazno, neefikasno i preskupo - usmeri ka jednom cilju:
podizanju ekonomske kompetitivnosti Evropske unije.
“Privoenje” obrazovanja evropskoj træiπnoj konkurentnosti moæe poprimati razliËite oblike. S jedne strane, izjednaËavanje znanja sa ekonomskim razvojem nacionalnih dræava ili supranacionalnih entiteta (kao πto je EU) u sræi je razliËitih inicijativa za investiranje odreenog procenta bruto
nacionalnog proizvoda u obrazovanje, razvoj informacionih
tehnologija, dostupnosti obrazovanja iskljuËenim grupama,
ili ciljeva poput dostizanja odreenog procenta visokoobrazovanih u populaciji. Mada, na prvi pogled, moæe delovati
kao da ova ideja moæe imati pozitivne posledice na dostupnost obrazovanja, problem leæi u tome πto je u osnovi voena prvenstveno kvantitativnom i træiπnom logikom, koja se
trudi da izmeri ulaganje u proizvod ili da proceni njegovu uspeπnost na (globalnom) træiπtu. Umesto javnog dobra, dakle, obrazovanje postaje investicija koja se odræava ako je isplativa, odnosno ako dovodi do predvienog ekonomskog
rasta. Obrazovni programi ocenjuju se kao uspeπni samo
ako su efikasni, odnosno ako generiπu maksimalnu vrednost za minimalni ulog, i/ili ako su træiπno konkurentni. Pitanja vezana za ciljeve obrazovanja, druπtvenu ulogu koju treba da ima, vrednosti i ideologije koje treba (ili ne treba) da
ukljuËuje, potiskuju se u drugi plan ili u potpunosti ustupaju
mesto “tehniËkim” pitanjima svedenim na racionalno upravljanje “ljudskim kapitalom” (human capital), tim montruoznim eufemizmom za ljudska biÊa.
Najopasnija strana ovih promena je πto naglaπavajuÊi “racionalnu” i “tehniËku” prirodu intervencija u obrazovanje
potpuno ignoriπu njihovu politiËku stranu. U skladu sa »en-

Tema broja: Komercijalizacija obrazovanja i studentski otpor
dlerovom (David Chandler) kritikom post-liberalnog upravljanja (post-liberal governance), proces kolektivnog razmatranja, razgovora i donoπenja odluka zamenjuje se ekspertskim
panelima u kojima su politiËke i ideoloπke implikacije neπto
o Ëemu se ne raspravlja, ili o Ëemu je veÊ unapred odluËeno. Transformacija obrazovanja u regionu, tako, sve viπe poprima oblik “prisilnog konsenzusa”, gde je razmatranje odluka i njihovih posledica unapred stavljeno ad acta: promene u obrazovanju predstavljaju se kao neizbeæan i obavezan
deo evropskih integracija koje su, opet, predstavljene kao
neupitan cilj sa unapred definisanim sadræajem. SpecifiËnosti pojedinaËnih sistema ili institucija - Ëak i kada su uopπteno
dobre, poput tradicije besplatnog visokog obrazovanja u
bivπim komunistiËkim zemljama - u ovom su diskursu najËeπÊe predstavljene kao “zastarele” ili Ëak “zaostale”, kao “komunistiËko naslee” koje treba πto bræe prevladati u procesu “modernizacije” obrazovanja, da bi se ono (a πta drugo)
uËinilo kompatibilnim na evropskom i kompetentnim na
globalnom træiπtu obrazovnih usluga. Ono πto se raa, zapravo, predstavlja hegemoni diskurs koji stavlja znak jednakosti izmeu veÊinom neoliberalnih reformi u obrazovanju,
evropskih integracija i opπteg razvoja napretka; diskurs koji
kaæe da, zapravo, nema alternative.
Meu alternativama koje se (ipak) pojavljuju istiËu se
nostalgiËne reminiscencije na obrazovanje “kakvo je nekada bilo”. “Povrπnosti” savremenih kurikuluma suprotstavlja
se iscrpnost nekadaπnjih viπesemestralnih ispita, sa literaturom od po viπe hiljada strana. “Globalizovanom” visokom
obrazovanju suprotstavljaju se “dobre” nacionalne tradicije, u kontekstu uloge univerziteta u kreiranju i odræavanju
nacionalnog identiteta. “NeujednaËenosti” predznanja savremenih studenata suprotstavlja se period kada je obrazovanje bilo zaista elitno, te su studenti dolazili na univerzitete ne samo opremljeni prethodnim znanjem iz πkole, veÊ i
kulturnim kapitalom zasnovanim na klasnom poreklu. Meutim, Majkl Epl (Michael Apple) ove reakcije ispravno naziva neokonzervativnim: prizivajuÊi fiktivne “standarde” iz
uglavnom neodreene i nuæno glorifikovane proπlosti, zagovornici ovakvih argumenata zapravo pokuπavaju daponovo uspostave sopstvenu povlaπÊenu poziciju u definisanju sadræaja i ciljeva obrazovanja. Neokonzervativizam ne
pokuπava da prevlada postojeÊe kontradikcije u visokom
obrazovanju, veÊ da ih zaobie vraÊanjem na mitsku (slavnu) proπlost. U kontekstu zemalja bivπe Jugoslavije, neokonzervativni argumenti su dvostruko opasni, jer ideoloπka
identifikacija sa obrazovnim politikama komunistiËkog reæima moæe lako postati slepa za njihove negativne strane,
ukljuËujuÊi, izmeu ostalog, viπe retributivnu nego distributivnu koncepciju socijalne pravde, partijsku cenzuru studentskih organizacija i proizvodnju birokratskog sloja u i
kroz obrazovne institucije.
Savremeni studentski pokreti u Hrvatskoj, Sloveniji u Srbiji uspeli su da donekle otvore diskurzivno polje koje moæe
da generiπe dublju i ozbiljniju kritiku savremenih transformacija u obrazovanju. Protesti predstavljaju normalnu i oËekivanu reakciju na ove procese: u tom smislu, oni nisu samo
posledica siromaπenja druπtva i privatizacije obrazovanja,
veÊ i - ne nuæno uvek do krajnosti artikulisana - pobuna protiv iskljuËenosti iz donoπenja odluka, protiv nemoguÊnosti
da se uËestvuje u odluËivanju o uslovima pod kojima Êe se
proizvoditi znanje. Umesto ovoga, “modernizovano” visoko

139

obrazovanje studentima nudi moguÊnost participacije na
naËin na koji je imaju kupci odreenih proizvoda kroz uËeπÊe u istraæivanjima træiπta - dakle, kao konzumenti. Meutim, konzumenti, mada mogu imati uticaja na oblik, boju, ili
cenu proizvoda, ne mogu da izau iz kruga potroπnje; njihova socijalna i politiËka moÊ definisana je ali i omeena njihovom ulogom kupca: dakle, oni mogu uticati na kvalitet
proizvoda, ali ne i na uslove njegove proizvodnje1. Isto tako, u savremenoj formi, studenti mogu pregovarati o trajanju, sadræaju (kurikulum) ili (Ëak i) ceni studija, ali sistem je
struktuiran tako da im ne moæe dozvoliti direktno uËeπÊe u
odluËivanju o uslovima pod kojima se znanje proizvodi: takvo uËeπÊe suπtinski bi preokrenulo odnose moÊi, a zadatak
obrazovanja je da omoguÊi njihovu reprodukciju. “Demokratizacija” obrazovanja danas, zato, predstavlja samo naËin da se razliËite grupe (studenti, manjine, æene) odræe u
iluziji o uËeπÊu u donoπenju odluka: meutim, dokle god se
u obrazovanju prepliÊu ekonomski i klasni interesi, ono neÊe sluæiti niËemu do njihovom odræavanju.
KljuËni izazov, dakle, predstavlja misliti obrazovanje van
okvira reprodukcije ekonomskog, finansijskog, socijalnog ili
kulturnog kapitala; dakle, misliti obrazovanje buduÊnosti iz
pozicije u sadaπnjosti. Bilo koja revolucionarna borba se mora rukovoditi naËelima koja prevazilaze bilo uske okvire konzumentskog pristupa obrazovnim politikama, bilo naivnu
veru u dobre strane vraÊanja (ili odræavanja) elitnih funkcija
obrazovanja. Masovno visoko obrazovanje nema i ne
moæe imati istu dinamiku, ciljeve i principe kao u vreme kada su univerziteti bili namenjeni samo povlaπÊenim slojevima. S druge strane, odræavanje masifikacije kroz uslovljavanje pristupa obrazovanju njegovom ekonomskom isplativoπÊu skreÊe paænju sa kljuËnih problema vezanih za pitanja
uloge i funkcije obrazovanja u druπtvu, zamenjujuÊi ih iluzijom socijalne pravde prevedenom na obeÊanje uËeπÊa (“inkluzije”) u istom kapitalistiËkom druπtvu koje kreira nepravdu i iskljuËenost na prvom mestu. Meutim, to ne znaËi da
treba da Ëekamo bolje ili pravednije druπtvo da bi ono proizvelo pravednije i bolje obrazovanje. Naprotiv, izazov postaje stvoriti obrazovanje koje neÊe sluæiti reprodukciji postojeÊeg sistema, veÊ Êe otvoriti moguÊnosti za stvaranje drugaËijeg, novog i boljeg druπtva. Kakvi bi mogli da budu forma, funkcije i struktura takvog obrazovanja otvoreno je za
diskusiju.

Jana BaÊeviÊ je gostujuÊa istraæivaËica na Odjeljenju za javne politike Centralnoevropskog
univerziteta u Budimpeπti. Istraæivanjem i kritikom obrazovanja bavi se od 2001. godine,
objavljuje struËne radove i analize, naroËito
na temu socijalnih i politiËkih implikacija transformacije visokog obrazovanja. Doktorirala
je na Filozofskom fakultetu u Beogradu.
1 Naravno, pokreti za etiËku potroπnju (ethical consumption) ukljuËujuÊi razliËite free trade inicijative trude se da promene ovaj odnos moÊi. Nezavisno od toga koji je njihov domet i uticaj, da i ne
govorimo o potencijalu za istinsko prevladavanje tih odnosa, interesantno je primetiti da su sliËne inicijative iz visokog obrazovanja gotovo u potpunosti odsutne: solidarnosti izmeu nastavnika
i studenata sve je manje. PriliËno je teπko zamisliti studente privatnog univerziteta koji stupaju u πtrajk ili odbijaju platiti πkolarine dok se ne poprave uslovi rada nastavnika ili tehniËkog ili administrativnog osoblja na instituciji!

140

Tema broja: Komercijalizacija obrazovanja i studentski otpor

Direktno-demokratsko druπtvo:

Analiza novog vala studentskih
protesta u zemljama
bivπe Jugoslavije
Emin EminagiÊ

Uvod
April 2009. godine predstaviti Êe znaËajan moment
za studente πirom univerziteta u dræavama bivπe Jugoslavije. Naime, blokadom Filozofskog fakulteta SveuËiliπta u Zagrebu1, studenti su pokrenuli val novih studentskih protesta koji Êe se poslije pokazati kao jedna
od najinovativnijih emancipacijskih sredstava na prostorima bivπe Jugoslavije. U ovom tekstu nastojati Êu
da analiziram platformu koju su studenti uspostavili,
naime studentski plenum, kroz trenutne koncepte relevantne za demokratsku teoriju, kao πto su agonistiËni pluralizam Chantal Mouffe, te oblike hegemonijske
borbe Ernesto Laclaua. Isto tako Êu se osvrnuti i na kritiËare direktno-demokratskog oblika donoπenja odluka kao πto su to Robert E. Goodin i Philip Pettit. Cilj
ovog teksta je pokuπati ukazati na eventualne probleme koji Êe nastati u direktno-demokratskom procesu,
te kako ih jedna platforma kao studentski plenum
moæe prevaziÊi.
***
Prije nego πto se upustim u teoretsku analizu studentskog plenuma, smatram da je bitno reÊi nekoliko
rijeËi o tome, kako je ovakav naËin donoπenja odluka
uspio se proπiriti sa jednog univerziteta u jednom gradu na univerzitete u drugim dræavama, pa Ëak i izvan
univerziteta na druge stratume druπtva, te kako je uspio pomoÊi u stvaranju mreæe istomiπljenika u borbi za
druπtvenu pravdu. Da bismo ovo pokuπali razumjeti
potrebno je osvrnuti se na teoriju druπtvenih pokreta,
taËnije na koncept modularne kolektivne akcije koju je
popularizovao Sydney Tarrow. Naime, on usvaja Char les Tilly-jev model razlikovanja druπtvenih pokreta na
“stare” i “nove”, koji se razlikuju po, kako Tilly to naziva, repertoarima2. Tarrow smatra da Êe, za razliku
od “starih” repertoara, “novi” imati uopπtenije ciljeve
koje je jednostavno rekreirati bilo gdje, te da stvaraju
neku vrstu nove kulture druπtvenih pokreta koja Êe
dopustiti da isti dobiju uopπteniju formu. Upravo zbog
ovog smatram da jedna platforma kao studentski plenum upravo i moæe imati uspjeha o sticanju novih in-

teresnih grupa van zidova univerziteta, jer cilj pokreta,
koliko god bio specifiËan za interesnu grupu, da se
primjeniti na drugu, a isto tako moæe i ovisiti od nje.
Direktno-demokratsko druπtvo
U ovom djelu æelim analizirati dinamiku procesa donoπenja odluka, te njegovu prirodu. KoristeÊi relevantnu teoriju o demokratiji, pogledati Êemo koje poteπkoËe moæe izazvati model donoπenja odluka kao πto je
studentski plenum. Prije svega, potrebno je spomenuti nekoliko stvari vezanih za sam plenum. Naime, bilo
ko moæe prisustvovati plenumskim sjedincama, bili oni
studenti ili ne, te je svim uËesnicima dopuπteno glasanje, i moderatori za svaku sjednicu se biraju na prethodnom. Broj uËesnika nikada nije taËno odreen,
kao ni sastav odreenih interesnih grupa3.
Kao πto sam spomenuo prethodno, pogledati Êemo
poteπkoÊe koje ovakav model moæe imati u procesu
donoπenja odluka, pa Êu ovaj dio zapoËeti pitanjem,
dakle, moæe li direktno-demokratsko organizovanje biti zaista odræiva opcija? Odgovor na ovo pitanje moæe
biti dvoznaËan, prvo. Kao πto sam siguran da bi se neki od studentskih aktivista sloæili, imamo banalni problem prostora, koji je prvobitno ograniËavajuÊi. Drugi
odgovor pak podrazumeva, kao πto Philip Pettit i Robert Goodin4 smatraju, da postoje dva ograniËenja
prema kojima posredniπtvo moæe imati kontrolu nad
nekim procesom. Prvo bi bilo aktivna kontrola, nastala sama od sebe, ili kroz nekog ko Êe je predstavljati.
Takav oblik direktne, odnosno, indirektne kontrole, bi
ukljuËivao prilagoavanje raznih metoda kako bi se
postigao æeljeni rezultat. Drugi oblik kontrole, koji Pettit naziva virtualnim, se odnosi na suzdræavanje jednog posredniπtva, dok drugo aktivno ima kontrolu
nad procesom, ali samo ako pretpostavimo da Êe se
djelovanje posredniπtva promijeniti ukoliko bi rezultat
bio nezadovoljavajuÊi.
Pogledajmo naπ primjer studentskih protesta: organizacijsku strukturu moæemo nazvati direktno-demokratskom, jedna osoba, jedan glas, uz naravno otvorenu
diskusiju o svakom problemu. ©to je specifiËno ovakvoj
situaciji? Potrebno je mnogo vremena za diskusiju kako

Tema broja: Komercijalizacija obrazovanja i studentski otpor

bi se doπlo do rijeπenja. U ovome, kritiËari ideje direktne demokratije kao πto je prethodno navedeni Philip
Pettit, vide problem, jer se na taj naËin izvrπna moÊ pripisuje samo veÊinskom mijenju. (Vidi tabelu)
Pretpostavimo da su problemi meusobno povezani, te ovisno o ishodu svakog glasanja, vidimo da Êe
konaËni ishod biti Da za sve problem. To dovodi do
opπte konfuzije, jer ako problem 2 nije rijeπiv a ako se
na problem 1 izglasa da, prema tome glasanje gubi
svaku svrhu te za sobom povlaËi lanËanu reakciju koja dovodi do situacije da se ni jedan problem ne rijeπi.
Ovo predstavlja legitiman problem u direktno-demokratskom donoπenju odluka, meutim ovakva kritika
po mom miπljenju je samo odræiva ukoliko demos koji konstituiπe takvu jednu zajednicu bude odreen nekim preduslovima, kao npr. rekonstituiπe se svake Ëetri godine, u njemu mogu sudjelovati samo osobe koje su Ëlanovi odreene zajednice, itd. Uzmemo li navedeno u obzir, postaje upitno koliko ovakav oblik donoπenja odluka moæe biti validan, i da li deliberacija o
problemima ustvari pomaæe. Meutim, postavimo si
pitanje, πta ako, ipak, imamo demos koji se konstantno rekonstituiπe, tj. konstituiπe se prema potrebi problema, a nije izabran, niti odreen nekim preduslovima koje sam spomenuo? Smatram da upravo zbog
otvorenosti plenuma kao prostora okupljanja, da je
moguÊe prevaziÊi ovo ograniËenje direktno-demokratskog naËina donoπenja odluka, jer ako imamo stalnu
konstituciju, odnosno rekonstituciju demosa, onda
imamo stalnu rekonstituciju miπljenja, tako da veÊinsko mijenje dobija na legitimnosti, te ne asimilira manjinu.
Osvrnimo se na reprezentativno-demokratski model, te pretpostavimo da u naπem sluËaju studenti
odaberu da imaju odreene delegate, koje Êemo, kako Philip Pettit kaæe, oznaËiti kao pakete miπljenja.
Ovo u sebi nosi inherentan problem, a to je da delegati mogu, pod pritiskom drugih strana, doÊi do kompromisa koji na kraju krajeva neÊe biti zadovoljavajuÊi
za demos koji predstavljaju. Joπ jedan problematiËan
aspekt ovakvog naËina donoπenja odluka jeste taj da
se odluke donose iza zatvorenih vrata, πto ne moæe
po sebi garantovati za apsolutnu transparentnost procesa. Robert A. Dahl u svojoj knjizi Democracy and Its
Critics, navodi da ovakav, “process dakle ne moæemo
nazvati demokratskim, bez obzira na to πto je delegat
moæda i odabran na demoratski naËin”5. Dakle ponovo se postavlja se joπ jedno pitanje, ko nam moæe obeÊati da Êe u reprezentativno-demokratskom modelu
transparentnost imati vitalnu ulogu, ako se odluke donose disocirano od javnosti? Da bi odgovorili na ovo
pitanje pogledajmo Ernesto Laclauovu verziju koncepta lebdeÊih oznaËitelja6, te agonistiËnu demokratiju
Chantal Mouffea.

141

LebdeÊa demokratija i agonistiËni pluralizam
Ernesto Laclau, osvrÊuÊi se na Gramscijev koncept
hegemonije, isti ne percipira impozicijom neËeg veÊ
datog, nego ga smatra neËim πto bi trebalo proizilaziti iz interakcije politiËkih grupa. Ne bi se trebalo smatrati dominacijom neke elite, veÊ procesom trajne borbe koja konstituiπe druπtveno. Te isto smatra da je za
hegemonsku borbu potrebna identifikacija neËeg πto
Laclau naziva “lebdeÊi oznaËavatelji”. Ti oznaËitelji bi
trebali biti podvrgnuti konstantnom osporavanju od
strane raznih politiËkih projekata. Prema njegovom
miπljenju demokratija je primjer lebdeÊih oznaËitelja, i
time hegemonija od demokratije zahtjeva posjeduje
neku vrstu znaËenja. Ovdje smatram da je potrebno
biti jako oprezan, jer kako nam je historija pokazala sa
pojavom faπizma i nacizma, demokratija se moæe vezati za neπto πto je moæe potkopati. Ovaj koncept
nam moæe dobro koristiti ako æelimo razumjeti jedan
pokret kao πto je to studentski plenum, jer kako se Ëini studenti æele pridodati znaËenja otvorenosti, transparentnosti i racionalnom donoπenju odluka. Ovo je
najbolje prikazano u implikacijama koje su protesti u
Zagrebu imali na ostatak regije bivπe Jugoslavije, kao
πto sam veÊ objasnio radi se o modularnom druπtvenom pokretu koji se na osnovu svog repertoara proπirio ne samo na druge visokoπkolske ustanove u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini, Srbiji, Crnoj Gori, Makedoniji i ostalim zemljama Balkana, veÊ i druge djelove druπtva, kao πto smo mogli svjedoËiti u Hrvatskoj, gdje
smo imali prvi plenum seljaka.
Dalje se æelim osvrnuti na model agonistiËne demokratije, koji je formulisala Chantal Mouffe. Miπljenja
sam da nam ovaj model moæe pomoÊi da odgovorimo
na pitanje kako da poveæemo demokratiju sa nekim
od prethodno pomenutih znaËenja. Pogledajmo sam
pojam agonizma, koji je po sebi skeptiËan prema kapacitetima trenutne politike da eliminiπe duboke podjele u naπem druπtvu, kao πto su to klasa, rod, ideologija itd. Za liberalizam, multikulturalizam i komunitarizam se smatra da su u suπtini optimistiËni u pronalaæenju mirnih naËina politiËke i druπtvene saradnje. Meutim, agonizam smatra da je takav optimizam neopravdan, te usmjerava politiËku teoriju na drugo pitanje, a to je kako se nositi sa ovim razlikama?
Uzmemo li u obzir Dahlovu pretpostavku da svako
na koga Êe uticati doneπene odluke od strane demosa, zasluæuje da bude dio demosa, primjer studentskog plenuma nam moæe pomoÊi, ako pogledamo na
strukturu plenuma. AgonistiËne karakteristike su evidentne, tj. vjerovanje da bi demokratija trebala biti tako ustrojena da optimizira prilike ljudi da izraze nesuglasice. Ovo, pak, za sobom povlaËi pretpostavku da
konflikt neÊe uvijek biti eliminisan uz dovoljno vreme-

142

Tema broja: Komercijalizacija obrazovanja i studentski otpor

na za deliberaciju i racionalan konsenzus. Mouffe tvrdi
da upotrebljava koncept agonistiËnog pluralizma kako
bi prezentovala novi naËin razmiπljanja o demokratiji,
koji je drukËiji od tradicionalnog liberalnog koncepta.
Naime, u pitanju su pregovori meu razliËitim interesima. Isto tako, ovaj koncept je drukËiji od demokratskih
urgena Hamodela koje zastupaju teoretiËari poput Ju
bermasa i John Rawlsa za koje Mouffe kaæe:
Iako postoje mnogobronje razlike meu njima, Rawls i Habermas imaju zajedniËku ideju da je cilj demokratskog druπtva stvaranje konsenzusa i da Êe takav
konsenzus biti moguÊ samo ako ljudi ostave svoje partikularne interese sa strane i poËnu se ponaπati kao racionalna biÊa. Meutim, iako imamo æelju da zavrπimo
konflikt, ako hoÊemo da ljudi budu slobodni, moramo
uvjek slijediti moguÊnost da se konflikt moæe pojaviti,
te moramo obezbijediti arenu gdje se razlike mogu
konfrontirati. Demokratski proces bi trebao obezbijediti takvu arenu.7
Vratimo se na naπ primjer plenuma. Do ovog momenta bi se nekome moglo uËiniti da ovo i jeste model kakav bi zagovarali Habermas i Rawls. Meutim,
smatram da zbog transparentnosti koju obezbjeuje
ovakva platforma, rasprava o problemu Êe zasobom
povuÊi raspravu o razlikama, ali ne do te mjere da Êe
iÊi u nedogled. NeÊe se doÊi do klasiËne vrste quidpro-quo konsenzusa, jer se svaËiji glas na kraju krajeva Ëuje, te Êe interesne skupine na plenumu zajedno
formirati odluku koja neÊe sviju zadovoljiti u potpunosti, ali Êe znaËajno doprinijeti opπtem dobru.
Do sad smo vidjeli kako i na koji naËin se platforma
plenuma proπirila sa jednog univerziteta na skoro cijelu regiju, i da se radi o jednom, kako ga Sydney Tarrow
naziva, modularnom druπtvenom pokretu. Isto tako
smo se kroz relevantne demokratske teorije osvrnuli
na probleme koje donosi jedan direktno-demokratski
model donoπenja odluka, te kako ih uspjeπno prevazilazi. Ono πto je bitno kod ovakve jedne pojave kao πto
je to studentski plenum, jeste upravo Ëinjenica da se
radi o politiËkoj inovaciji ogromnog emancipacijskog
kapaciteta, koja nastoji da se suprotstavi etnonacionalnoj hegemoniji u zemljama bivπe Jugoslavije. Moje miπljenje je da je prerano davati neke pretpostavke o tome πta Êe se u buduÊnosti desiti sa pojavom studentskih plenuma u zemljama bivπe Jugoslavije. Meutim,
smatram da im predstoji duga i naporna borba, ali ako
studenti borbu nastave na naËin na koji su je vodili u
poslijednje tri godine od prvog plenuma na Filozofskom fakultetu u Zagrebu, mislim da Êe druπtvo per se
imati dosta toga da nauËi iz primjera studenata.

Emin EminagiÊ je zavrπio anglistiku na Univerzitetu u Tuzli, gdje je bio aktivist u Studentskom Plenumu/Studentskom pokretu
Tuzla. Potom je upisao M.A. na Central European University u Budimpeπti, na odsjeku
studija nacionalizma. Trenutno je ukljuËen u
dvije organizacije, Centar “Grad” u Tuzli i
“Humanity in Action” u Berlinu.

Literatura:
Dahl, Robert Alan. Democracy and its critics. Yale University Press,
1989.
Goodin, Robert E., and Philip Pettit. Contemporary political philosophy: an anthology. Wiley-Blackwell, 2006.
Gramsci, Antonio, and Joseph A. Buttigieg. Prison Notebooks. Columbia University Press, 2010.
Habermas, Jürgen. Toward a rational society: student protest,
science, and politics. Beacon Press, 1971.
Laclau, Ernesto, and Chantal Mouffe. Hegemony and socialist strategy: towards a radical democratic politics. Verso, 2001.
Mouffe, Chantal. The democratic paradox. Verso, 2000.
“Slobodni Filozofski.” http://www.slobodnifilozofski.com/.
“Studentski plenum - Slobodni Univerzitet.” http://studentskiplenum.blogger.ba/.
Tarrow, Sidney G. Power in movement: social movements and contentious politics. Cambridge University Press, 1998.
1 Zbog oËitih razloga neÊu ulaziti u detalje samog dogaaja blokade, pa Êu samo ponuditi link/ove na kojima moæete proËitati viπe: Za blokadu u Zagrebu: www.slobodnifilozofski.com
Te za blokadu na Univerzitetu u Tuzli: http://studentskiplenum.blogger.ba
2 Tarrow, Sidney G. Power in movement: social movements and
contentious politics. Cambridge University Press, 1998.
3 Ovdje je bitno napomenuti da zbog karaktera deliberativnog djela samog procesa, smatram da je individualni stav uËesnika izraæeniji od kolektivnog.
4 Goodin, Robert E., and Philip Pettit. Contemporary political philosophy: an anthology. Wiley-Blackwell, 2006.
5 Dahl, Robert Alan. Democracy and its critics. Yale University
Press, 1989.
6 Ovdje kaæem verziju, jer je ovo termin kojeg Laclau preuzima od
Jacques Lacana, te u daljem tekstu radi jednostavnosti Êu ostati
samo pri izrazu “lebdeÊih oznaËitelja”.
7 Mouffe, Chantal. The democratic paradox. Verso, 2000.

www.socioloskaluca.ac.me

Tema broja: Komercijalizacija obrazovanja i studentski otpor

143

Globalna restrukturacija
obrazovnih sistema - neke od
pretpostavki procesa

Sanja Petkovska

Obrazovni sistem zajedno sa procesima obrazovanja
i istraæivanja koji se u njemu sprovode u uskoj su sprezi
sa druπtvenom strukturom, kulturom, ekonomijom i
upravljanjem, a ta veza posebno dolazi do izraæaja kroz
druπtvenu dinamiku i manjih ili veÊih promena tog sistema. Preklapanja obrazovnog sistema sa drugim sistemima druπtva postaju vidljivija, dok odgovori na probleme koji obrazovni sistem potresaju prevazilaze okvire
samog obrazovanja. Progresivne druπtvene tendencije
najpre su uspele da ubede upravljaËke strukture u neophodnost organizovanog obrazovanja koje Êe biti svima dostupno, da bi kasnije postale nosioci kritike javnog obrazovnog sistema i njegovih pretpostavki, polazeÊi od toga da dræava kao dominantna politiËka institucija i zastupnik opπteg interesa i volje nije u stanju da
organizuje obrazovanje koje bi se baziralo na principima slobode i jednakosti za sve. Progresivne struje nuæno se oslanjaju na kritiku postojeÊeg stanja u obrazovanju i njihov dijapazon obuhvata πiroku lepezu ideoloπkih
opredeljenja, ali je pretpostavka po kojoj se kritiËko
shvatanje obrazovanja razlikuje od bilo koje druge kritike ta da u temelju odnosa aktera koji definiπu i ureuju obrazovanje leæi konflikt interesa koji se ne moæe zanemariti, tako da je on pre svega prisutan u univerzalistiËkim tendencijama. Meutim, bez univerzalistiËkih
tendencija, argumenti za dostupnost obrazovanja su
daleko slabije utemeljeni. Od te kontradikcije kritiËkog
stanoviπta polazim u dalje razmatranje pretpostavki restruktuiranja obrazovanja.
No kada je reË o kritiËkom pristupu obrazovanju, neke od najveÊih kritika sistema javnog obrazovanja kao
sistema reprodukcije nejednakosti dali su, izmeu ostalih, brazilski pedagog Paulo Freir u „Pedagogiji ugnjetenih“, francuski sociolog Pjer Burdije, ameriËki ekonomsti i druπtveni teoretiËari Semjuel Boules i Herbert Dæintis, autori knjige koja je postala „leviËarski bestseler“ u
oblasti obrazovanja „©kolovanje u kapitalistiËkoj Americi- obrazovna reforma i kontradikcije ekonomskog æivota“, kao i mnogi drugi.1 Meutim, za razliku od tih kritika koje su date pre dve, tri ili viπe decenija, analize aktuelnih procesa kojima se iz samih temelja menja ideja

Wassily Kandinsky, Crteæ za sliku s bijelim obrubom, 1913.,
tinta na papiru postavljenom na karton, Centre Georges
Pompidou, Pariz

i uloga obrazovanja poËivaju na neπto izmenjenim i sloæenijim pretpostavkama. Pre svega, one su znatno oslabljene i relativizovane postmodernom teorijom druπtva, dok je sam obrazovni sistem postao deo hibridnih
meunarodnih struktura koje znatno oteæavaju pitanje
ko taj sistem ureuje i kako se o njegovom funkcionisanju odluËuje. Premda se dogaa jedna priliËno krupna
promena obrazovanja, koristim termin restrukturacija iz
razloga πto smatram da te promene ne mogu da se nazovu reformom, a oËigledno je da nije reË ni o revolucionalnim promenama. Obrazovni sistem Ëine osnovno,
srednje i visoko obrazovanje, Ëije su dve osnovne funkcije nastava i istraæivanje.
Proces deregulacije obrazovanja dramatiËno je pogodio druπtva u kojima su obrazovne institucije na
svim nivoima bile, kao πto to i dalje jesu, rukovoene
dræavom do najsitnijih administrativnih pitanja. Za te
obrazovne institucije, autonomija pre svega znaËi nedostatak transparentnosti u finansijskom poslovanju i
postupku odabira kadrova. Pored toga, pod najintenzivnijim udarom druπtvene kritike nalazi se visoko obrazovanje, buduÊi da nije deo obaveznog obrazovanja,
da je kljuËni izvor druπtvenog prestiæa i jedan od glavnih mehanizama druπtvene pokretljivosti.2 Sa druge
strane, promene o kojima govorim nisu iskljuËivo vezane za visoko obrazovanje i moæemo da vidimo da neke od karakteristika procesa koje se pre svega tiËu finansiranja zahvataju i osnovno i srednje obrazovanje.3

144

Tema broja: Komercijalizacija obrazovanja i studentski otpor

U post-socijalistiËkim zemljama, poput Srbije i Hrvatske, univerziteti i druge visokoobrazovne institucije zapravo nemaju razvijene mehanizme zaπtite sopstvenih
interesa, administrativne procedure niti alternativne izvore finansiranja, poput velikih evropskih univerziteta
koji od srednjeg veka posluju priliËno nezavisno, ili
ameriËkih, koji su nastali po preduzetniËkom modelu.4
Oni Ëesto nemaju nikakve mehanizme saradnje sa privredom, ali ni definisane odnose sa javnim institucijama, tako da je jedini naËin na koji su ti univerziteti mogli da reaguju u novonastalim okolnostima jeste da privilegije i dodatna sredstva obezbeuju uveÊavanjem
πkolarina do toga da su one postale daleko viπe od πkolarina na daleko prestiænijim evropskim univerzitetetima. Meutim, iako uzrokuju znatno veÊu druπtvenu
krizu na ovim prostorima u odnosu na „razvijene zemlje“ sa tendencijom daljeg uveÊanja, promene u obrazovanju izgleda da daleko manje brinu lokalnu javnost
i akademsku zajednicu u odnosu na teme vezane za
obrazovanje koje se u studijama i analizama autora πirom sveta pojavljuje u poslednjih 30 godina. Takve studije su kod nas izuzetno retke i svode se na analize koliko se obrazovni sistem prilagodio i uskladio sa principima i zahtevima institucija Evrope u takozvanom procesu evropeizacije visokog orbazovanja i Bolonjskog
procesa.5 Ono πto je takoe karakteristiËno, u Srbiji je
veÊi deo studija i analiza koje se tiËu obrazovanja uraen u nevladinom sektoru.
Otupljenje oπtrice kritike obrazovanja - temelj
novog zaoπtravanja?
Profesor komparativnog obrazovanja londonskog Instituta za obrazovanje (IOE) Endi Green (Green, Andy)
razmatra poziciju obrazovanja i nacionalne dræave kroz
aktuelne procese globalizacije, navodeÊi kako je Marksovo pitanje izbora izmeu socijalizma i varvarstva u situaciji savremenosti preformulisano. Naime, krucijalno
pitanje savremene politiËke filozofije po vienju ovog
autora viπe je hobsovsko nego marksistiËko: izbor je izmeu dræave i varvarstva.6 Progresivne druπtvene snage
i koncepcije obrazovanja zapadaju u paradoksalnu situaciju koja obeleæava savremenu bitku za obrazovanje nemaju kome drugom da se okrenu kao jedinom preostalom moguÊem izvoru i garantu politiËkog nego samoj
dræavi; nemaju drugih argumenata za odbranu obrazovanja, osim da brane autoritet dræave kao, premda ne
baπ sasvim uspeπnog, ali po svoj prilici jedinog moguÊeg
zaπtitnika obrazovanja kao javnog dobra.
Premda se moæe reÊi da dræava u odreenim sluËajevima monopolizuje obrazovanje za ideoloπke svrhe i nametanje dominantnog sistema vrednosti, ona ipak ima
obavezu da ne upotrebi obrazovanje za nametanje nekih pojedinaËnih ideologija i sistema vrednosti. Na istorijskoj sceni se za sada nije pojavio akter koji bi taj zadatak obavljao bolje od dræave, a ukoliko bi obrazovanje u potpunosti bilo prepuπteno slobodnom træiπtu, situacija bi bila bliska onoj u feudalno doba i ne bi bilo nikakve garancije. Kao najkritiËniji pritisak na obrazovanje
vidi se preokret sa elitistiËkog na masovno obrazovanje,
koji se dogaa poËev od 70-tih godina 20. veka. Taj
preokret karakteriπe rast broja populacije koja pristupa

visokom obrazovanju i smanjenje ulaganja u visoko
obrazovanje.7 To je priliËno kontradiktorno u odnosu
na tvrdnje o vaænosti obrazovanja za druπtveni rast,
prema kojima intenzivnije ukljuËivanje u visoko obrazovanje zapravo treba da se stimuliπe. Ali neosporno je da
se odnos dræave prema obrazovanju promenio. U martu 2010. godine na Kembridæu je odræana konferencija
„Obrazovanje i dræava: dræava obrazovanja“ na kojoj su
poznati akademici iz celog sveta saopπtili kako smatraju da se danas nalazimo na jednoj od istorijskih prekretnica u odnosu dræave i obrazovanja. 8
Nekoliko je razloga iz kojih se obrazovanje naπlo u samom srediπtu krupnijih transformacija politiËkih sistema
i ekonomije koje postaju sve intenzivnije i meusobno
povezanije od 70-tih godina 20. veka. Posebnost te uloge obrazovnog sistema u okvirima funkcionalistiËkog
razumevanja druπtva u radu “Obrazovanje i sociologija”
obrazloæio je sociolog Emil Dirkem (Durkheim, Émile
1922).9 Premda je smatrao da je glavna funkcija obrazovanja doprinos ostvarenju druπtvene harmonije i kohezije pomaganjem ostvarivanja potencijala i sreÊe pojedinaca, a time i druπtva, iz danaπnje perspektive Dirkem je vaæan zbog stanoviπta da je obrazovanje po sebi druπtveno polje u kom se najbolje vide odluke o temeljnim problemima vrednosti nekog druπtva i naËina
na koje Êe one biti stavljene u pogon razvoja ljudi i njihovog pristupa reπavanju druπtvenih, ekonomskih i politiËkih problema.
Obrazovanje kao takvo ne bi trebalo da zavisi od
klasne, rasne, etniËke ili bilo koje druge pripadosti pojedinaca i pristup obrazovanju trebao bi da bude moguÊ za sve, jer on oznaËava pristup znanjima koji Ëine
æivot u nekom druπtvu moguÊim i koja su potrebna
pojedincu da moæe da narpavi svoje izbore. Iz te perspektive je jasnije koliko je formiranje javnih, formalnih
sistema obrazovanja bio znaËajan pokuπaj demokratizacije kriterijuma na kojima poËiva proces druπtvene
reprodukcije, pre svega raspodele, i upravljanja druπtvom, kao i da je javna odgovornost za finansiranje
obrazovanja neπto πto je opπti interes koji svoje krajnje utemeljenje ima u nekoj vrsti univerzalizma. Obrazovni sistem moderne dræave se u modernim okvirima
namentuo kao nuæan posrednik raspodele ekonomske i politiËke moÊi.10 Danas, i sama ta druπtvena zasnovanost obrazovanja postaje upitna i poËinje da se
diskutuje o tome da li korist od obrazovanja prisvaja
pojedinac ili druπtvo, dok stanoviπte da je korist od
obrazovanja individualna/privatna postaje dominantno. Presudan uticaj na slabljenje demokratskih tendencija vezanih za obrazovanje u korist liberalizacije i
deregulacije obrazovnih sistema ima πirenje uticaja
savremenih neoliberalnih koncepcija ureenja druπtva, ekonomije i obrazovanja. Neke od osnovnih pretpostavki neoliberalne koncepcije obrazovanja su da je
obrazovanje vid investicije u pojedinca, dakle troπak
sa stanoviπta dræavne ekonomije, kao i da odgovornost za svoj opstanak, rad i obrazovanje, treba da
snosi pojedinac sam. ©taviπe, pojedinac treba da snosi odgovornost i za svoje zaposlenje i osiguranje, koji
postaju retki i sve πirem krugu ljudi veÊi deo æivota
privremeno ili trajno nedostupni.11

Tema broja: Komercijalizacija obrazovanja i studentski otpor

Max Beckmann, Mala operacija, 1915., print, Musée Unterlinden,
Colmar

Grupa profesora koja se bavi obrazovnim politikama
iz Engleske i Novog Zelanda u knjizi „Obrazovna politika-globalizacija, graanstvo i demokratija“ napominju kako je neoliberalizam ozbiljno naruπio proces demokratizacije.12 Kao kljuËan faktor dominacije neoliberalizma
ovi autori vide proces globalizacije i sve reu situaciju da
pojedine dræave samostalno i u skladu sa datim druπtvenim i kulturnim kontekstom organizuju ekonomiju i obrazovanje.13 Sam pojam neoliberalizam moæe se primeniti na πirok spektar ideologija i grupa koje podræavaju ideje slobodnog træiπta, protiv su socijalne dræave, tj. dræave
blagostanja i zalaæu se za autoritarne mere socijane politike. Pored toga, za razliku od negativne koncepcije dræavne moÊi u okvirima klasiËnog liberalizma, neoliberalizam generalno ukljuËuje aktivni intervencionizam dræave
u kreiranju institucija i zakona neophodnih za praktikovanje slobode i takmiËarskog preduzetniπtva.14 Zadatak
dræave po ovoj koncepciji nije da promiviπe socijalnu pravdu niti da razvija javne monopole, a etika je „privatna
stvar“ pojedinca.15 Kriterijumi distribucije su jednostavno sluËajni i ne pokuπavaju da se obrazloæe niti planiraju
na naËin na koji je to ranije bio sluËaj, stoga odreeni autori govore kako je odnos izmeu rada, obrazovanja i nagrade izmenjen. Najpoznatija neoliberalna teorija je teorija ljudskog kapitala u okviru koje su oblikovane mnoge
od gore navedenih pretpostavki shvatanja obrazovanja,
dok su najzasluæniji akteri koji su uËinili ovu teoriju globalnom meunarodne organizacije poput OECD, UNESCO,
Svetske banke i drugih. ZahvaljujuÊi aktivnostima u poslednje tri decenije, menarodne organizacije su uspele
da ubede gotovo sve vlade sveta da je njihovo reπenje za
savremene ekonomske probleme u institucionalnoj rekonstrukciji koja se sastoji u primeni træiπnih principa i
pravila na funkcionisanje privatnog i javnog sektora.16
Bolonjski proces i delovanje meunarodnih
organizacija
Brojni autori objaπnjavaju razvoj aktuelne dominacije neoliberalne politike obrazovanja i preuzimanje ter-

145

minologije kompeticije, standardizacije i profita u
obrazovnim politikama posredstvom neformalnih mehanizama meunarodnih organizacija.17 Veliki napor
da se uspostave javne institucije koje bi nastojale da
brane opπti intres postepeno je neutralizovan, tako da
dræava poËinje da se posmatra odvojeno od politiËkog
odluËivanja, kao menadæer institucija koji sa temeljnim
pitanjima ureenja pojedinih oblasti nema niπta, veÊ
se pretpostavke njihovog funkcionisanja podrazumevaju. Iako je ureenje obrazovanja sve sloæenije i sve
je teæe sagledati pravila kojima se utvruju karakteristike obrazovnog sistema neke zemlje, sami uËesnici
obrazovnog procesa sve manje imaju dodira sa akterima koji odreuju koji su to ciljevi, svrhe i sadræaji obrazovanja. Kao krajnji cilj se postavlja konkurentnost na
globalnom træiπtu rada, ali kakve to posledice ima
konkretno po ekonomiju i druπtvo bilo koje pojedinaËne zemlje, pitanje je koje ostaje u drugom planu.
Bolonjska reforma, odnosno proces, deo je πirih restrukturacija obrazovanja u Evropi ali i u celom svetu
pod dejstvom globalizacije obrazovne politike. PosmatrajuÊi rast i razvoj visokog obrazovanja u Americi, Evropa je u mnogim dokumentima i analizama obrazovnog sistema pojedinih zemalja izrazila ambiciju da na
neki naËin objedini svoje obrazovne sisteme i poveÊa
ulaganja i njihovu poziciju na svetskim rangiranjima.18 Tome je posebno doprineo uticaj meunarodnih organizacija koje su popularizovale indikatore razvoja meu kojima su najvaæniji obrazovanost stanovniπtva, ulaganje u obrazovanje i istraæivanje, produkcija nauËnih radova, itd. Pored toga, one su popularizovale i programe meunarodne evaluacije obrazovnih
postignuÊa, poput PISA-e. Posebna je uloga OECD-a i
Svetske banke u svim tim procesima, jer veliki deo
termnologije i mera u obrazovnim politkama svoje poreklo ima u forumima i dokumentima koje su πirile meunarodne organizacije. Premda se ne moæe reÊi da je
uticaj meunarodnih organizacija na nacionalne i regionalne obrazovne politike jednoznaËan, svojim mehanizmima delovanja one su ipak nametnule jedinstvenu i dominantnu koncepciju obrazovanja pojedinaËnim vladama Evropske uniije i okruæenja. Meutim, Ëak i kada se pristupa kritici posledica ili nedovoljno jasnih pretpostavki procesa, sam proces kao takav, koji se pre svega bazira na deregulaciji, u javnosti se retko dovodi u pitanje. Primer za to je i „Crna
knjiga Bolonjskog procesa“ iz 2005. godine, gde se
pristupa kritici loπih posledica do kojih je doveo Bolonjski proces, ali se u samom uvodu navodi da je svrha
poboljπanje samog procesa, nikako njegovo dovoenje u pitanje.19
Kao πto sam veÊ napomenula, upitno je kako moæemo da definiπemo i razumemo procese koji se dogaaju u obrazovanju, pogotovo one koji se dogaaju u i
oko Evropske unije. Bolonjski proces se teπko moæe nazvati reformom, jer se njime zapravo ne planira niti uvodi neka veÊa promena u okviru obrazovnog sistema.
Cilj procesa je da se sistemi meusobno sjedine tako da
u njima postoji jedinstven naËin merenja rezultata i prepoznatljivosti diploma, kao i da su studije organizovane
u 2 ciklusa, dodiplomski i diplomski. To je samo zahte-

146

Tema broja: Komercijalizacija obrazovanja i studentski otpor

valo unoπenje male promene u naËine interpretacije
postignutih rezultata i dodatno ujednaËavanje ciklusa
studiranja koji su kao takvi veÊ postojali. Studija koju je
uradila grupa autora Tvent univerzieta iz Holandije „Refroma visokog obrazovanja u Evropi“ iz 2011. godine
pokazuje da su ti ciljevi Bolonjskog procesa daleko od
ostvarenog i da postoje velike razlike u tome kako su
zemlje primenile kreditini sistem ECTS, pa Ëak i cikluse
studija.20
Sa druge strane, proces kao takav je iskoriπÊen da
se promeni struktura finansiranja visokog obrazovanja, kao i da se generalno odgovornost za obrazovanje i zapoπljavanje sa dræave preusmeri na pojedinca.
Ta promena nije bila u prvom planu, ili je interpretirana u eufemizmima postiÊnuÊa i izuzetnosti. Takav sistem mahom je uveden bez analiza, diskusija i bez saglasnosti, kao neupitan i nuæan, i kao deo prilagoavanja svetu i ukljuËivanju u Evropsku uniju. Dok su
posledice promene odnosa dræave prema obrazovanju detaljno analizirane i prouËene u “razvijenim zemljama” gde je pitanje druπtva i demokratizacije postalo donekle otvoreno, u „zemljama u razvoju“ poput
Srbije usvajanje konzervativnih neoliberalih politika vidi se kao jedini smer razvoja i retko se razmatra kakve su posledice tih procesa i da li postoje alternative,
kao πto se ne naglaπava ni temeljni konflikt interesa i
nepremostive nejednakosti koje stoje izmeu „zemalja u razvoju“ i zemalja od kojih je ideja globalnog triæπta obrazovanja potekla.
Teorija svetskih sistema o globalnom
restruktuiranju obrazovnih sistema- umesto
zakljuËka
KritiËka analiza procesa restrukturisanja obrazovanja u uslovima globalizacije koju Êe biti potrebno razvijati u buduÊnosti za polaznu osnovu imala bi teoriju
svetskih sistema Imanuela Volerstina.21 Po toj teorjii,
svetski sistem je ureen hijerarhijskim pozicijama centar-periferija. Legitimitet znanja i poloæaj svetskih
obrazovnih sistema oblici su legitimacije politiËkih i
ekonomskih struktura hijerarhijski ureenog svetskog
sistema (up. Wallerstein 2007: 60). U tom kontekstu,
institucionalne restrukturacije obrazovnih sistema deo
su stalne reorganizacije na relaciji centra i periferije, u
kojima kljuËnu ulogu igraju meunarodne organizacije. Ti procesi nisu jednoznaËni niti su direktan odgovor
na potrebe ekonomskih elita, ali su nejednake pozicije i konflikti interesa glavno obeleæje. Veliki deo te
borbe odvija se na simboliËkom, diskurzivnom nivou,
πto ne znaËi da iza toga ne stoje odreeni ekonomski
odnosi.
Iz perspektive teorije svetskih sistema, paradigma
globalnog takmiËenja zemalja Ëiji je poloæaj toliko razliËit da se ne moæe porediti, jednostavno Ëini samu
neoliberalnu retoriku obrazovanja bespredmetnom na
ovim prostorima. Uspostavljanje obrazovnog sistema
pod pretpostavkama ukidanja socijalne dimenzije odvija se postepeno, ali neke od posledica tih promena
postaju vidljive. One su nesagledive i samo je pitanje
taËke na kojoj Êe sve kontradiktornosti koje Ëine osnovu procesa postati oËigledne, kao i kakve su dalje op-

cije akterima na raspolaganju za formulisanje novih
koncepcija obrazovanja koje mogu da doprinesu demokratizaciji druπtva i veÊoj jednakosti.

Sanja Petkovska je doktorantkinja na Fakultetu politiËkih nauka Univerziteta u Beogradu.
Bavi se obrazovanjem (sa fokusom na visokom obrazovanju), obrazovnom politikom,
reformama obrazovanja, globalizacijom.

1 Freire, Paulo; Bergman Ramos, Myra (1970), Pedagogy of the
oppressed, New York : The Seabury press. Bourdieu, Pierre
(1988) Homo academicus, Cambridge: Polity press. Bourdieu,
Pierre; Passeron, Jean-Claude (1990) Reproduction in Education,
Society and Culture, Sage Publications. 16. Bowles, Samuel; Gintis, Herbert (1976) Schooling in Capitalist America: Educational
Reform and the Contradictions of Economic Life, London: Routledge.
2 Petkovska, S. (2010) Ideja univerziteta i Bolonjski proces, Beograd: Zaduæbina AndrejeviÊ, str. 14.
3 Katarina Tomaπevski, izveπtavalac Ujedinjenih nacija, sastavila je
izveπtaj u kom iznosi podatke o globalnom napuπtanju odgovornosti za finansiranje osnovnog obrazovanja, zbog Ëega apeluje
da se Svetska banka iskljuËi iz obrazovanja. Tomasevski, Katarina (2006) The State of the Right to Education Worldwide -Free
or Fee: 2006 Global Report, h, pristupljeno: 14. maj 2012.
4 VodeÊi univerziteti na svetu dugi niz godina na razliËite naËine
uveÊavaju svoj kapital i likvidnost. Britanski i ameriËki univerziteti ne samo da posluju na finansijskom træiπtu, nego kupuju zemljiπte u Africi i bave se raznim drugim neakademskim poslovima.
Vidal, John; Provost, Claire, „US universities in Africa ‘land
grab’“, The Guardian, 8 June 2011.
5 Evropeizacija Srbije (2008), Beograd: Fond za otvoreno druπtvo
6 Green, Andy, „Globalization, Education and the Nation State“,
in: Lauder, H. et. all. (2006), Education, Globalization and Social
Change, Oxford: Oxford University Press.
7 Altbach G. Philip (1977) “University reform”, in Knowles, S., Asa
(Ed.), International Encyclopedia of Higher Education, Vol. 9, TZ, San Francisco: Jossey-Bass Publishers.
8 Audio snimci nekih od govora sa konferencije mogu se posluπati na stranici: h:w.e.c.a.u/e/c/e/. Stranici poslednji put pristupljeno 13. maj 2012.
9 Dirkem, Emil (1981), Vaspitanje i sociologija, Beograd: Zavod za
udæenike i nastavka sredstva.
10 Petkovska, S.; BaÊeviÊ, J. (2011) „Analiza javnih politika u Srbiji:
obrazovanje“ u Podunavac, Milan (ur.), Javne politike Srbije,
Beograd: Fondacija Heinrich Böll, str. 85 - 107. (dostupno na:
h:w.f.b.a.r/w-c/u/J_p_S.p, pristupljeno: 13. maj 2012). KokoviÊ,
D. (2009), Druπtvo i obrazovni kapital, Novi Sad: Mediterran Publishing.
11 Standing, Guy (2011) The Precariat - The New Dangerous Class,
London: Bloomsbury Academic.
12 Olssen, M., Codd, J., O’ Neil, Anne-Marie (2004), Education Policy-Globalization, Citizenship & Democracy, Sage Publications,
str. 2.
13 Isto, str. 4.
14 Isto, str. 135-136.
15 Isto, 138.
16 Isto, 153, 157.
17 Veoma dobar preged uloge meunarodnih organizacija u πirenju gobalne neoliberalne obrazovne politike dao je Rijad Sahadæahan, profesor doæivotnog obrazovanja na Univerzitetu MiËigen.
Shahjahan, A., Riyad, „The Roles of International Organizations
(IOs), in: Globalizing Higher Education Policy, Smart, John C.;
Paulsen, Michael B. (Eds.) Higher Education: Handbook of Theory and Research, Vol. 27, 369-409.
18 Van der Wende, Marijk (2009) European Responses to Global
Competitiveness in Higher Education, Centre for Studies in Higher Education, h:c.b.e/p/p.p?i=, accessed: May 14, 2012.
19 The Black Book of the Bologna Process (2005), Bergen: The National Unions of Students in Europe.
20 Enders, J.; de Boer, H.,F.; Westerheijden D.F. (2011), Reform of
Higher Education in Europe, Rotterdam: Sense Publishers.
21 Wallerstein, Immanuel (2007), Evropski univerzalizam - retorika
moÊi, Cetinje: OKF.

Tema broja: Komercijalizacija obrazovanja i studentski otpor

147

Da li demokratizacija studentskog
pokreta moæe pripremiti studente
za borbu za bolju poziciju, unatoË
komercijaliziranog obrazovanja?
mr.sc. Bojan MariËik

Obrazovanje zbog obrazovanosti ili obrazovanje koje
mora da bude konkurentno na træiπtu? To nije nova dilema, ali ta dvojba svaki dan dobija sve viπe pozornosti
nakon πto su skresali dræavne proraËune u veÊini europskih i svjetskih zemalja u krizi, a proraËunske “sjekire”
prvi udarac zadaju tamo gdje se πteta tek kasnije pojavi i gdje su odsutni interesi krupnog kapitala i/ ili industija: u obrazovanju. Ako dræave smanjuju subvencije za
obrazovanje, u tom sluËaju ni privatne kompanije, koje
ulaæu u sveuËiliπta i istraæivaËke projekte, sigurno nisu
zainteresirane za praÊenje javnog interesa niti za intelektualizaciju stanovniπtva, veÊ su voene svojim poslovnim interesima ili onim πto træiπte/profit zahtijeva. Takoer, ovaj trend upuÊuje na to da Êe samo oni mladi
ljudi, koji potjeËu iz bogatih obitelji moÊi sa sigurnoπÊu
steÊi visoko obrazovanje, πto dovodi do oËuvanja i stimuliranja klasne podjele, jer Êe se pokazati da za manje
bogate i za siromaπne nema mjesta u krugovima obrazovanih niti u takozvanoj viπoj klasi.
Ovaj sukob koncepata je dubok i ima utjecaj na odreivanje prirode obrazovanja i druπtva u 21. stoljeÊu. Taj
sukob praktiËno izaziva sljedeÊa pitanja: kome obrazovanje mora biti dostupno? Da li treba da studiraju samo
bogate elite? Da li je obrazovanje pravo ili moguÊnost?
Ti pojmovi su utemeljeni u literaturi o ulozi obrazovaGibnja, osobito novih trendova u ekonomiji znanja (G
bons; Michael Young) odnosno moderne dileme elitisMartin Trow).
tiËkog, masavnog ili opÊeg obrazovanja (M
Odgovor na ta pitanja Ëesto daju kreatori politike: politiËari, menadæeri na podruËju obrazovanja, uËitelji ili investitori. Studenti u ovoj trenutnoj raspravi obiËno dobivaju ulogu korisnika, kupca, klijenta. U komercijaliziranom obrazovanju student je objekt, a ne subjekt obrazovnog procesa, jer se status studenta ne doæivljava
kao socijalni status, koji podrazumijeva prava, interese
i obaveze, nego kao pripremna faza izlaska na træiπte
rada i kapitala.
Ovaj Ëlanak ima ambiciju da zada i da dade odgovore na neka pitanja i dileme kroz razradu primjera u Makedoniji i drugim zemljama na zapadnom Balkanu i u
Velikoj Britaniji, kao paradigmatskog primjera sve veÊe

komercijalizacije visokog obrazovanja. Paralele koje Êe
biti povuËene neÊe imati za cilj da daju konaËne odgovore i recepte za rjeπavanje situacije studenata u procesu komercijalizacije obrazovanja, ali Êe pokuπati da objasne πto jasnije situaciju u Makedoniji, i da izvuku zakljuËke, koji bi, kao iskustvo, mogli posluæiti suborcima u
borbi za studentska prava i interesima uËenika i studenata iz regije i πire.
U tom smislu, tekst Êe pokuπati dati odgovore na
sljedeÊa pitanja: kako su se globalni pokreti protiv
neoliberalnih reformi obrazovanja reflektirali u Makedoniji, koja su dostignuÊa i moguÊnosti lokalnih borbi
u Makedoniji u usporedbi sa iskustavima u Velikoj Britaniji? Koje su se metode pokazale kao najuËinkovitije, a koje nisu imale veliki utjecaj u borbi? Koje su
prednosti i mane izravne demokracije i pluralizma u
studentskim organizacijama kao naËina predstavljanja
studenskih prava pri komercijalizaciji obrazovanja?
Koje su granice pluralizma u studentskim organizacijama i koji su potencijalni saveznici studenata u druπtvenim odnosima u zaπtiti i opriranju neoliberalnim naËelima druπtvenog poretka?
Globalni trendovi i lokalne refleksije
Na poËetku analize globalnih trendova i njihovih lokalnih odraza moramo objasniti πto to znaËi elitistiËko
obrazovanje. Prema Martinu Trowu elitistiËki sustav visokog obrazovanja je sustav u kojem manje od 15%
omladine relevantne dobi za studiranje sudjeluje u
obrazovanju. Masovan je sustav u kojem je postotak
mladih izmeu 16 i 40 posto, a tamo gdje viπe od 40
posto omladine sudjeluje u procesu visokog obrazovanja smatra se da postoji univerzalni sustav visokog
obrazovanja. Makedonija je brzom transformacijom iz
elitistiËkog dospjela u masovno sveuËiliπno obrazovanje. Zapravo politika ove vlade promiËe masovizaciju visokog obrazovanja kroz koncept tzv. rasprπenih (disperziranih) studija, prema kojem u skoro svakom gradu u
zemlji postoji neki ogranak studijskog programa, Ëije je
sjediπte obuhvaÊeno organizacijom i razgranatoπÊu
postojeÊih dræavnih univerziteta. Na primjer, postoji dis-

148

Tema broja: Komercijalizacija obrazovanja i studentski otpor

Francisco Goya
(1746. - 1828.),
Konj otmiËar,
print, privatna
kolekcija

perzirani studij Pravnog fakulteta pri Univerziteta u ©tipu, u KoËanima ili studij Pravnog fakulteta u Skoplju sa
disperziranim ogrankom u Velesu. Cijene studija su izjednaËene, kao i cijene studijskih programa na svim dræavnim sveuËiliπtima u obije odobrene kvote (subvencioniranog i privatnog obrazovanja). Ali isto tako politika
ove vlade u Makedoniji podræava one studijske programe, koje zahtijeva træiπte, a ne one koje studenti sami
biraju kao preferencijalno opredjelenje za stjecanje znanja i za izgradnju karijere. Kao paradigma politike ove
vlade moæe se tretirati prijedlog iz decembra 2011. za
“sukcesivno mirovanje” studijskih programa u odjelima
makedonskog jezika i knjiæevnosti. Prijedlog ministra
vodio se træiπtnom logikom, koja kaæe da za kadrove,
koji su studirali na ovim odjelima nema slobodnih radnih mjesta po zavrπetku obrazovanja, dok su istovremeno pokrenute medijske kampanje za upisivanje u nastavne planove i programe na podruËju informatike i raËunalne tehnologije, prirodnih znanosti i biznisa (managementa).
Ovi primjeri pokazuju da ti trendovi masovizacija
obrazovanja, sami po sebi, ne garantuju zadræavanje
ili poveÊanje kvalitete obrazovanja, dok poveÊanje troπkova obrazovanja moæe postati pitanje vremena s
ovakvim tempom masovizacije studija. To osobito vrijedi, ako uzmemo u obzir da je do prije 8 godina subvencionirana kvota studija bila priliËno slobodna, to
jest besplatna, a danas se visina njenog plaÊanja kreÊe od 200 do 1000 eura, ovisno o studijskim programima.
Sve to znaËi, da se uvjeti za studiranje u Makedoniji
razlikuju od globalnih neoliberalnih uvjeta (posebno u
EU i SAD), ali da su tendencije komercijalizacije i privatizacije nezaustavljive i neprikrivene. Stoga moæemo reÊi da makedonski studenti æive i rade u gorim uvjetima
od onih u Zapadnoj Europi i Sjedinjenim AmeriËkim Dræavama, ali da li je to dovoljno za aktivan i organiziran

odgovor od strane studentskih pokreta i organizacija?
Tijekom 2010. i 2011. u cijelom zapadnom svijetu izbili su studentski prosvjedi i pobudili zanimanje kao i pobunu pojedinih dijelova ili Ëitavih sveuËiliπta, u znak protesta protiv porasta cijena studija, πto je preraslo u regionalni trend u Europi, i nadovezalo se na veÊ postojeÊi stari trend u SAD-u. Studenti koji su prosvjedovali, s
ovim dugim protestima htjeli su da se izbore za potpuno besplatno visoko obrazovanje, financirano iz dræavnog proraËuna. Masovni prosvjedi dogodili su se i u
©panjolskoj, Italiji, GrËkoj, Velikoj Britaniji, SAD i drugde. Isto tako, anti-neoliberalni prosvjedi za jeftino i / ili
besplatno visokoπkolsko obrazovanje izbili su i na britanskim sveuËiliπtima.
‘No Ifs No Buts No Education Cuts’
Dana 11. novembra 2010., 50.000 studenata iz cijele Velike Britanije doπli su u London, kako bi zapoËeli
marπ kojim su se suprostavili namjerama britanske vlade da poveÊa zakonom dozvoljenu maksimalnu cijenu
godiπnjih participacija na sveuËiliπtima od 3.290 na visinu do 9.000 funti, kako bi se smanjili javni troπkovi.
Masovni prosvjedi u razliËitim oblicima (zauzimanje sveuËiliπnih zgrada, skupovi pred parlamentima, marπevi u
svim sveuËiliπnim gradovima, javne kampanje, itd..) nastaviljeni su sve do danas, a vode se pod bezkompromisnim sloganom: ‘No Ifs No Buts No Education Cuts’
kao i pod sloganom, koji se joπ oπtrije obara na dilemu,
πto je predstavljaju ovakve reforme proraËuna: „The
education is right, not a privilege“.
No, nakon πto je 9. decembra 2010. britanski parlament donio zakon, a najcjenjenija engleska sveuËiliπta
(Oxford, Cambridge, University College London, Exeter,
Imperial College London, Durham, Surray) odluËila da
prihvate maksimalno dozvoljenu granicu porasta cijena
od 9.000 funti godiπnje po studentu, rasprave o posljedicama ove reforme su racionalnije. Postoji mnogo na-

Tema broja: Komercijalizacija obrazovanja i studentski otpor
Ëina da se razgovara o utrostruËavanju troπkova visokog obrazovanja, ali za britanske studente najveÊi izazov predstavlja pitanje da li Êe studenti u buduÊnosti
moÊi uËiti zato, da steknu znanja, ili iskljuËivo zato da
lakπe i bolje participiraju na træiπtu rada. Ukoliko proe
ona druga, gora opcija, u tom sluËaju oni se pitaju, da
li Êe prvo morati raditi nekoliko godina, kako bi mogli
zaraditi novac za kvalitetno obrazovanje? To su posljedice ovih mjera.
Za studiranje prije no πto zarade novac, za britanske
studente postoji opcija, da uzmu dræavni zajam (na koji ima pravo svaki student, u visini od najmanje 75 posto troπkova studija), a ovaj se mora vratiti nakon πto se
redovito zaposle. To znaËi da zbog studiranja Ëak nekoliko godina nakon njegovog zavrπavanja korisnici kredita neÊe biti financijski bezbriæni, a rijeË je o razdoblju u
kojem se moraju postiÊi ozbiljne uπtede, i to upravo u
vrijeme kad postoji velika potreba za zabavom, putovanjima, za posveÊivanjem vremena obitelji, odgoju djece
i sliËno.
Ako se meutim studenti odluËe da se prvo zaposle,
prije nego πto odu na fakultet, za njih to moæe
predstavljati prednost zbog stjecanja dragocjenog radnog iskustva i dobijanja radnih navika, koje im obiËno
nedostaju. Ali, pitanje je, koliko kvalitetan posao moæe
naÊi nekfalificirana mlada osoba, koja je upravo zavrπila srednju πkolu i da li Êe iskustvo i zarada biti vrijedna
propuπtenog vremena, koje se moæe provesti na sveuËiliπtu u stjecanju korisnih vjeπtina.
Da li je koncept rada i uËenja funkcionalan i human?
Meu studentima u Velikoj Britaniji sve je veÊi broj izvanrednih studenata (45% upisanih studenata) koji istovremeno studiraju i rade. To Ëini iskustvo “stvarnog
studentskog æivota” dva puta teæim, a opasnost da se
postane i neuspjeπan radnik i neuspjeπni student takodje je poveÊana.
Ako se pitate kako se britanska konzervativna vlada
priprema za nametanje ove mjere evo objaπnjenja. Britanska je vlada tijekom kampanje za usvajanje ovog zakona pokuπala objasniti studentima da ih ona zapravo
potiËe na visokoπkolske studije, time πto Êe veÊina njih
dobiti dræavne kredite, koje Êe vraÊati s minimalnim kamatama (ne-træiπtnim) ili bez kamata, kad nau posao.
Ali je takoer jasno poslala poruku da se visoko obrazovanje ne moæe joπ dugo odræavati kao dominantna javna investicija, u kojoj studenti neÊe financijski sudjelovati.
Vrijedno je spomenuti da su sva zauzimanja univerzitetskih zgrada na sveuËiliπtima u Velikoj Britaniji (kao u
drugim europskim zemljama) zavrπila na isti naËin. U
stvari, svi su protesti okonËani intervencijom sudova ili
policije, dok su neki od studentskih voa, na veliku sramotu zapadnih demokracija, kaænjeni novËanim kaznama i/ili osueni na zatvorske kazne.
“Bori se za svoj studentski sustav - Inicijativa za
formiranje (stvarnog) Studentskg parlamenta”
S druge strane jedna od mojih glavnih teza, da je izvor neuspjeha studentskih pokreta u Makedoniji i neuspjeha borbe za poboljπanje prava i interesa studenata
naspram univerziteta, vlade ili krupnog kapitala u sus-

149

tavno guπenom aktivizmu studenata kroz monopolistiËki, korumpirani, anti-demokratski i pro-stranaËki sustav
studentskeih organizacija glavnih sveuËiliπta u zemlji.
Sustav studentske organizacije je jedini sustav u druπtvu koji funkcionira po inerciji, te je ostao nepromijenjen joπ od vremena Jugoslavije. Prema tom sustavu,
samo oni pojedinci koji imaju potporu Saveza studenata (SS) na Ëetiri fakulteta unutar Univerziteta, mogu se
kandidirati za predsjednika SS na Univerzitetu. Pri biranju za predsjednika SS “Sv. ∆irila i Metodija” (SSUKM)
uvijek su dominirali kandidati imenovani od strane glavnih politiËkih stranaka, a izbori su bili organizirani uz puno napetosti i u nedemokratskoj atmosferi (npr. za vrijeme izbornog ciklusa u 2007. predsjednik izbornog
povjerenstva bio je otet) i uz brojne izborne prijevare.
Rezultat ovog izbornog procesa su partijski vojnici na
Ëelu SSUKM, koji ne zastupaju i ne zagovaraju prava i
interesa studenata. Na taj naËin studentski pokret je pasiviziran i strogo kontrololiran od politiËke elite i druπtvene strukture, a brine samo za svoje vlastite interese.
Velik dio tako zvanih predsjednika SSUKM po zavrsetka svojih mandata postali su studentski zastupnici, ministri i stranaËki duænosnici.
Omladinski obrazovni forum (MOF), kao omladinska
organizacija, koja se zalaæe za otvoreno druπtvo, argumentirani socijalni dijalog i za kritiËko miπljenje kao temelj za donoπenje odluka i za zaπtitu prava i interesa
studenata i nastavnog osoblja, kao i za studenski pluralizam u studentskoj organizaciji, organizirao je bojkot
studentskih izbora u 2004. kao poËetak procesa delegitimiranja sustava SSUKM. Od tada je ona organizacija
koja dominira prostorom i koja se bori za Studentski
Parlamenti kao za instituciju sveuËiliπta, koji Êe biti izabran na slobodnim izborima, u kojima se svatko moæe
kandidirati za Parlament, te Êe pristup izbornim listama
studentskih organizacija i omladine iz politiËkih stranaka biti sasvim jednak. Takoer, organizacija je nastojala i uspjela osigurati ukidanje od strane Ustavnog suda
odredbe obaveznog Ëlanstva i plaÊanja Ëlanarina
SSUKM-u od strane svakog pojedinog studenta.
Za studentske izbore SSUKM 2007., MOF je odluËio
nastaviti s delegitimiranjem postojeÊeg sustava organiziranja studenata i obaviti u isto vrijeme sa studentskim
izborima inicijativu prikupljanja potpisa za peticiju, koja
bi zahtijevala uvoenje stvarnih, pluralnih, otvorenih i
demokratskih izbora za biranje u Studentski Parlament
koji Êe se stvarno boriti za prava i interese studenata.
Ova inicijativa je uspjela prikupiti 11.000 legitimnih studentskih potpisa naspram 6.500 glasaËkih listiÊa za dva
kandidata za predsjednika SSUKM. Nakon mjeseci pritisaka na institucije, Parlament je donio novi Zakon o visokom obrazovanju, u kojem je na prijevaru unesen termin Studentski Parlament u zakon, dok je sustav po naËinu biranja ostao isti kao i ranije. .
Ipak borba MOF-a se i dalje πirila preko javnih rasprava, predstavkama, peticijama, formiranjem koalicija organizacija mladih za stvaranje Nacionalnog Omladinskog Parlamenta, formiranjem omladinske radio stanice, radio MOF, koji promiËu ove vrijednosti te putem izrade studijskih istraæivanja o miπljenju studenata o ovim
pitanjima.

150

Tema broja: Komercijalizacija obrazovanja i studentski otpor

Zaπto ove metode predstavljaju pogaanje u srediπte
problema studentskog predstavljanja i rjeπavanja studentskih problema? Sa svojim istraæivanjima MOF je pokazao da je SSUKM koji se laæno predstavlja kao Studentski Parlament nelegitimna struktura, koja samo doprinosi rastuÊoj apatiji i neaktivnosti studenata, kao i njihovoj nezainteresiranosti da se bore za bolji standard i
besplatno obrazovanje. Prema nedavnim istraæivanjima
MOF-a, 56% studenata kaæu, da su svjesni problema,
ali ne rapoznaju mehanizme njegovog rjeπavanja. Prema tim istim anketama, Ëak 68% studenata uopÊe ne
zna kada se organizuju studentski izbori na njihovu SveuËiliπtu, a Ëak 79% nikada nisu glasovali na studentskim
izborima. U njihovim primjedbama na rad SSUKM vidi
se, kako studenti kaæu, da najveÊu krivicu predstavlja
donoπenje odluka bez konzultiranja studenata (34%), a
zatim πto organizaciju vodi uski krug ljudi (30%) kao i
netransparentno poslovanje organizacije (24%). Ovi
brojevi su otvorili veliku javnu raspravu i doveli u pitanje
legitimnost SSUKM-a i njegovog djelovanja.
Umjesto zakljuËka, poruka za studente:
napravite mreæu, dok vam joπ nisu skrojili kapu!
Iz analize stanja moæemo donijeti neke prijedloge /
zakljuËke koji Êe snabdjeti studentski pokret u Makedoniji i u regiji instrumentima za uËinkovitu borbu za njihova prava i za dekomercijalizaciju obrazovanja.

1. Demokratizacija studentskog pokreta
Prvi uvjet sa statusom conditio sine qua non za uspjeπnu borbu je πto veÊa demokratizacija i neposrednost u predstavljanju studenata pred univerzitetskim
vlastima i pred dræavom. Glas studenata se moæe Ëuti
samo od njihovih slobodno izabranih predstavnika,
koji se konzultiraju sa πto veÊim brojem studenata te
zastupaju istinske interese studenata. Stoga je stvaranje otvorenog, pluralistiËkog, demokratskog i uklopljenog Studentskog Parlamenta preduvjet bilo kakve
borbe za standard i status, buduÊi da uguπeni studentski pokret na sistemskoj razini najviπe odgovara
vlastima i samim univerzitetima, koji studente vide iskljuËivo kao konzumente obrazovnih usluga, bez specifiËnih prava, koja proizlaze iz studentskog statusa.
Zbog toga dominira pogled na obrazovanje kao na uslugu, a ne kao na pravo.
2. Raznolikost (diverzifikacija) metoda djelovanja
Okupacija univerziteta je samo jedna od mnogih
mjera, koja rijetko daje potpune rezultate, osim πto
pridonosi podizanju tenzija i motivacija meu studentima. Zbog toga studenti moraju biti kreativniji i ne
smiju stati jedino na zauzimanju univerzitetskih prostorija. Masovizacija cilja borbe moæe se postiÊi i putem izravnih akcija i inicijativa u obliku protesta,
predstavkama, peticijama, putem blogova, viralnih videa, radio programima, javnim debatama, flash mobovima i umjetniËkim performansima. Samo kombinacija svih tih instrumenata moæe postiÊi pravu aktualizaciju, konstantnu energiËnost i javnu vidljivost i prisutnost.

3. Umreæavanje s logiËkim partnerima unutar i
izvan dræavnih granica
Nije logiËno da studenti ostanu sami u toj borbi.
Dakle, uvijek treba traæiti priliku za umreæavanje i za
zajedniËko djelovanje na viπe razina. Prvo, najvaænije
je umreæavanje studenata s organizacijama mladih,
koji razmiπljaju i djeluju na istom polju. To je zato, jer
su najjaËe koalicije studenata s drugim studentima i s
mladima. To je i zato πto je sektorska solidarnost uvijek imala viπe snage, kao πto upravo isto to vaæi i za
sektorske sukobe. Drugo, vaæno je da studenti traæe
partnere i u drugim javnim udrugama, i u organizacijama kao πto su sindikati, kod profesora, koji podræavaju dekomercijalizaciju sveuËiliπta te kod univerzitetskih voa. TreÊe, lobiranje i umreæavanje s kreatorima
javnog mnijenja (mediji i intelektualci) i s politiËkim
faktorima (institucijama i osobama), koji utjeËu na
donoπenje odluka i s Ëijom pomoÊu se stvari mogu
promijeniti. Ovo su samo neki od pogleda na studentsku borbu kao na faktor i na predmet koji se javlja u
obrazovnom procesu. Ta borba mora biti trezvena,
razumna, iskrena, ali i energiËna i voena s punim srcem za sve buduÊe generacije studenata, koji ne æele biti samo klijenti prilikom ulaska u hramove znanjauniverzitete.
Mr.sc. Bojan MariËik je aktivist Omladinskog
Obrazovnog Foruma (MOF) i viπi istraæivaË u
makedonskom Centru za europsko obrazovanje (MCEO).

http://pe.org.rs

Tema broja: Komercijalizacija obrazovanja i studentski otpor

151

Omladinski pokret
u Jugoslaviji i Srbiji:
juËe i danas

Pavluπko ImπiroviÊ

Nesporno je da i Srbija, kao i sve druge zemlje na
svetu, ima duge tradicije omladinskog pokreta. Uprkos
tome, sasvim je umesno pitanje: postoji li danas u Srbiji iπta πto bi se moglo nazvati organizovanim omladinskim pokretom? Ako postoji, gde i πta je to onda
zapravo? Ako ne postoji, kud su se onda denule sve
slavne istorijske tradicije tog pokreta koje danas izgleda kao da postoje joπ samo u zaboravljenim istorijskim
knjigama koje skupljaju praπinu po biblioteËkim magacinima ËekajuÊi da ih se neko seti?
Klasna podela druπtva obuhvata sve uzraste i sve generacije, a ne samo radno aktivne. Svaka druπtvena klasa ima svoj podmladak i svoje seniore i svoje unutarklasne sukobe generacije. Zbog toga se nikako ne moæe
govoriti ni o kakvoj Ëvrstoj homogenosti i jednorodnosti, a pogotovu ne o monolitnosti omladine kao zasebne druπtvene grupe. U njoj su prisutne, a ne retko i anticipirane, sve druπtvene i politiËke protivreËnosti i antagonizmi svakog druπtva. Veliki istorijski i socijalni sukobi i socijalne krize ponekad svoje prve anticipacije (pa i
anticipacije svojih ideoloπkih i politiËkih ispoljavanja i artikulacija) nalaze upravo unutar omladine i njenih borbi. No, omladina nema nikakve samostalne istorijske
uloge. Njena uloga, u krajnjem, uvek je odreena ulogom njene socijalne klase odnosno one socijalne klase
kojoj ona gravitira i koja se pokaæe sposobnom da je organizuje i okupi oko sebe i svojih organizacija. Svi blistavi ili neslavni izuzeci samo su izuzeci od neumitnog istorijsko-materijalistiËkog pravila da Ëoveka odreuje njegova socijalna sredina i njegovo socijalno poreklo. Nikakve meuklasne socijalne fluktuacije, pojedinaËne ili
grupne, ne menjaju temeljni karakter ni osnovnih socijalnih klasa i njihovih borbi ni njihovih podmladaka.
Trocki je svojevremeno napisao da je omladina izuzetno osetljiv barometar druπtvenog i politiËkog razvoja,
ali da barometar samo pokazuje vreme a ne menja ga.
Istorija je nedvosmisleno pokazala da i revolucija i
kontrarevolucija imaju svoje udarne omladinske trupe i
svoje omladinske heroje i da ne postoji, niti moæe da
postoji, nikakva posebna „omladinska revolucija“. Kao
πto ne postoji niti moæe postojati ni omladinsko druπtvo i omladinska dræava.

Omladina i omladinski pokreti o kojima je ovde reË
je omladina radnih socijalnih klasa - radniπtva, seljaπtva
i svih tipova sitne buræoazije - ona omladina koju Ëini
ogromna veÊina mladih u svim druπtvima proπlog i tekuÊeg veka.
Ipak, najveÊi deo mladih joπ nisu integrisani u druπtvenu proizvodnju i zbog toga klasne podele meu njima nemaju istu uvreæenost, oπtrinu i teæinu kao kod
osnovnih druπtvenih klasa. Ekonomski i socijalni teren
njihovog sudelovanja u druπtvenoj raspodeli u kapitalizmu nije neposredna borba za najamnine protiv profita nego je borba za mehanizme naknadne preraspodele druπtvenog proizvoda, za javne socijalne sluæbe
(obrazovanje, zdravstvo, kultura, socijalna zaπtita...) finansirane iz dræavnog budæeta.
Masovan omladinski socijalni pokret pojavio se i organizovao sa masovnim organizovanim radniËkim pokretom i njegovim osvajanjem demokratskih i socijalnih
prava, a pre svega prava na obrazovanje za mase rad-

Ernst Ludwig Kirchner, Plesna πkola, 1933., Kirchner Museum, Davos

152

Tema broja: Komercijalizacija obrazovanja i studentski otpor

niËke i seljaËke omladinu. Poloæaj omladinskih masa direktno je zavisan od poloæaja radniËke klase i ostalih
radnih klasa i sve njene socijalne i politiËke tekovine osvajane su u zajedniËkim socijalnim i politiËkim borbama sa tim klasama protiv buræoazije i njene dræave. Pobede radniπtva i radnih klasa uvek su bile i pobede mladih, a isto tako zajedniËki su bili i njihovi porazi.
Temeljni interesi i zahtevi πirokog omladinskog pokreta oduvek su pravo na mir (na æivot u miru, a ne na
smrt u ratu), pravo na obrazovanje i pravo na rad. Preduslov borbe za ove interese su pravo i sloboda izraæavanja, delovanja i organizovanja. Zbog toga je omladinski pokret nuæno duboko demokratski. Njegovi temeljni interesi i zahtevi istovremeno su interesi i zahtevi svih potlaËenih druπtvenih klasa i slojeva - radniπtva,
seljaπtva i sitne buræoazije u svim njenim varijetetima ali nemaju ni istu formu ni isti neposredni konkretni sadræaj.
Zbog toga mase mladih imaju potrebu za samostalnim sindikalnim i politiËkim organizovanjem i istorija
njihovih organizacija i njihovih borbi jedva da je iπta siromaπnija zbivanjima i formama od istorije radniËkog
pokreta od trenutka omasovljenja njegovih sindikalnih
i politiËkih organizacija, tj. od prve decenije dvadesetog veka.
Prva internacionalna omladinska organizacija, Meunarodni savez organizacija mladih socijalista nastaje
1907. u okviru Druge internacionale i imala je sediπte u
BeËu. Nastala je kao pre svega antiratna i antimilitaristiËka organizacija i prvi predsednik joj je bio Karl
Libkneht. Raspada se zajedno sa Drugom internacionalom na socijaldemokratsko i komunistiËko krilo. Iz njenog levog krila nastaje 1919. KomunistiËka omladinska
internacionala koja je bila neka vrsta mlae partnerske
organizacije Kominterni i koja je imala svoje nacionalne
sekcije u svim zemljama u kojima su postojale komunistiËke partije, Ëlanice komunistiËke internacionale.1
Demagoπke i hipokritske sluæbene „idealizacije i glorifikacije“ mladosti najËeπÊe imaju za cilj njeno uspavljivanje i umrtvljivanje pred socijalnim beznaem i talasima represija koji se na nju obruπuju. Reakcionarni reæimi uvek i na svakom mestu su u stanju permanentnog
totalnog rata protiv ogromne veÊine omladine u svim
porama druπtvenog æivota. Isto vaæi i za birokratske
politiËke i sindikalne aparate koji su agentura svetske
reakcije u radniËkom pokretu i u radniËkim dræavama.
U epohi imperijalizma i ofanzive svetske kontrarevolucije, mladi su prve i najranjivije ærtve sputavanja razvoja proizvodnih snaga i njihovog stalnog razaranja ratovima, ekonomskim krizama i politikama „πtednje“,
masovne nezaposlenosti, razaranja sistema javnog
obrazovanja njegovim privatizacijama, kresanjima javnih budæeta obrazovanja i dekvalifikatorskim kontrareformama, kao i svih vidova socijalne patologije (droga,
lumpenproletarizacija, kriminal...)...
Ni diktatura kraljevine Jugoslavije, pre drugog svetskog rata i jugoslovenske revolucije, ni totalitarna diktatura birokratske radniËke dræave nakon njih, nisu uspele uguπiti otpor mladih i teænju ka artikulisanju i razvoju nezavisnog omladinskog pokreta. U oba ta reæima omladina je prva i najzastupljenija meta i ærtva po-

licijskog terora i nadzora.
ZahvaljujuÊi svojoj ukorenjenosti u masovnom omladinskom pokretu i svom vodeÊem uËeπÊu u svim borbama mladih, SKOJ je u istoriji radniËkog pokreta i revolucije imao daleko znaËajniju ulogu nego πto se to
moæe i naslutiti iz falsifikatorske titoistiËke historiografije koja je sluæila samo jednom cilju: konstruisanju laæne historiografske legitimacije za titoistiËku birokratsku
diktaturu.
»lanstvo SKOJ-a je bio viπestruko brojnije od Ëlanstva KPJ - naroËito u periodu staljinizacije KPJ u kome
je KPJ bila totalno politiËki marginalizovana i svedena
na samo senku i svoje nekadaπnje senke. Nakon osipanja pod udarcima policijskog terora posle sulude avanture sa oruæanim ustankom u okviru Staljinovog zloslavnog „ultralevog“ „treÊeg perioda“ 1928, jalovog pokuπaja klasne saradnje sa politikom „antifaπistiËkog narodnog fronta“ od 1935, masovnog pokolja jugoslovenskih komunista u sklopu monstruoznih Staljinovih
„antitrockistiËkih“ teroristiËkih Ëistki 1937-1939 i potpisivanja pakta Staljin-Hitler (avgust 1939), KPJ pada Ëak
ispod 1000 Ëlanova, a SKOJ na oko 8000 Ëlanova. Ti
brojevi su oduvek bili meu najskrivenijim i najfalsifikovanijim Ëinjenicama u titoistiËkoj pridvorskoj istoriografiji koja je bila jedina dozvoljena istoriografija sve do
90-tih godina.
U periodu izmeu dva rata, SKOJ je snaæno prisutna
i Ëesto vodeÊa snaga u revolucionarnoj i demokratskoj
opoziciji i sve vreme oËuvava svoj organizacioni kontinuitet. Njegovi kadrovi kale se ne samo u borbi protiv
reæima buræoasko-monarhistiËke diktature nego i u
borbi protiv reakcionarnih studentskih organizacija kojima je reæim pokroviteljstvovao i koji su bila produæena ruka policije meu mladima. Oni Ëine i kiËmu komandnog i borbenog sastava NOVJ i transmisija su pritiska revolucionarno mobilisanih masa koji prinuuje
vostvo KPJ da u narodno-oslobodilaËkoj borbi stupi
na put raskida sa ostacima starojugoslovenskog buræoaskog reæima i da na tom revolucionarnom putu ode
dalje nego πto su to æeleli i rukovodstvo KPJ i Staljin koji je sve vreme rata insistirao na „lojalnom savezniπtvu“
sa njegovim zapadnim imperijalistiËkim saveznicima pre svega sa Velikom Britanijom. U ime tog „lojalnog
savezniπtva“ Staljin je izriËito zabranio uspostavljanje
jedinstvene komande balkanskih partizanskih snaga pre svega jugoslovenskih, grËkih, albanskih i bugarskih
partizana. U ime istog tog „lojalnog antifaπistiËkog savezniπtva“ on je 1943. godine raspustio i Kominternu i
KomunistiËku omladinsku internacionalu.
Na prvom zasedanju AVNOJ-a u BihaÊu 1942. godine, pored SKOJ-a, osnovan je i USAOJ (Ujedinjeni savez antifaπistiËke omladine Jugoslavije) koji je bio pandan AFN (AntifaπistiËkom narodnom frontu). Omladinski par SKOJ-USAOJ bio je pandan „odraslom“ paru
KPJ-AFN. Onaj manji deo ionako slabaπne jugoslovenske buræoazije koji se prikljuËio otporu protiv faπizma
bio je u ovom Narodnom frontu predstavljen joπ slabijim i niπtavnijim okrnjcima svojih politiËkih partija, a
njen veÊi deo, njena dræava i njene politiËke partije bili
su u totalnom rasulu i beznadeæno kompromitovani
kolaboracijom sa okupacionim faπistiËkim reæimom.

Tema broja: Komercijalizacija obrazovanja i studentski otpor
VeÊina ËetniËkih trupa, jedinih preostalih oruæanih snaga domaÊe kontrarevolucije, krenuli su u beæaniju iz
zemlje zajedno sa okupatorskim trupama u povlaËenju
ka NemaËkoj. Slom faπizma tako je stvorio politiËki vakuum koji su lako ispunile revolucionarne pokrenute
mase kojima je KPJ morala da se prilagoava i da im
Ëini svakodnevne i dalekoseæne ustupke. Tako se u Jugoslaviji po prvi put ostvarila ona istorijska varijanta koju je Lav Trocki smatrao najmanje verovatnom i moguÊom samo u krajnje izuzetnim istorijskim socijalnim i
politiËkim uslovima - da pritisak mobilisanih radnih masa prinudi sitnoburæoaske i staljinistiËke partije da u
raskidu sa kapitalizmom i buræoazijom odu dalje nego
πto su to ikada i pomiπljale i htele.
KPJ je veoma brzo i lako likvidirala okrnjke starih buræoaskih partija u Narodnom frontu, a s njima i njihove
partijske podmlatke, i uspostavila svoj totalni politiËki
monopol - totalitarni reæim Titove birokratije po uzoru
na staljinistiËki reæim u Sovjetskom savezu. U periodu
od 1945. do 1953. Tito u svojim rukama koncentriπe viπe poluga vlasti, viπe dræavnih i partijskih funkcija nego
πto ih je ikada imao Ëak i Josif VisarionoviË Staljin, bonapartistiËki diktator sovjetske totalitarne birokratije.
Totalitarni birokratski aparati i njihovi policijski zakoni nisu jaËi od zakona klasne borbe. Ukidanjem politiËkih i organizacionih sloboda oni mogu za izvesno vreme uguπiti slobodnu politiËku artikulaciju i izraæavanje
razliËitih socijalnih interesa, ali ih ne mogu ukinuti. U
nemoguÊnosti slobodnog artikulisanja i izraæavanja ti
interesi onda koriste sve moguÊe forme i trikove socijalne i ideoloπke mimikrije, prodiru u organizacione
aparate totalitarizma i u manje ili viπe deformisanoj formi mimikrijske adaptacije nalaze naËin da se izraze
unutar tih aparata, stvarajuÊi u njima razliËite frakcije i
politiËke pukotine. Zato je istorija svih totalitarnih reæima neprekidna istorija frakcijskih borbi u kojima svaka
vladajuÊa frakcija teæi monolitizmu pod svojim gospodstvom i zabrani i likvidaciji svih drugih frakcija. To je
jedno od temeljnih obeleæja staljinizma i svih njegovih
izdanaka od samog njihovog nastanka.
Masovan socijalni pritisak obespravljenog radniπtva i
omladine u totalitarnom reæimu najbræe i najlakπe prodire u one sektore totalitarnog politiËkog aparata sa
kojima je direktno suoËen - u sindikate i u omladinsku
organizaciju. U tim sektorima politiËkog i organizacionog monopola birokratski totalitarizam radniËke dræave najneposrednije trpi posledice svoje socijalne i politiËke πizofrenije - birokratija je od poËetka prinuena
da se laæno predstavlja kao toboænja demokratska zastupnica radniËke klase, omladine i naroda, dakle upravo masa koje najsurovije i najciniËnije ugnjetava i obespravljuje. Mase njene laæi uzimaju zdravo za gotovo i
neprekidno zahtevaju zbiljsko ostvarenje prava i sloboda koja im se obeÊavaju i stalno u toj borbi hvataju birokratiju za njenu laæljivu reË i u laæi.
Zbog toga su sve eksplozije socijalnog nezadovoljstva u tim reæimima, svi πtrajkovi i sve spontane demonstracije, i po svom socijalnom sadræaju i po svom
ideoloπkom izrazu nesumnjivo socijalistiËki i komunistiËki. To se viπe nego jasno pokazalo i u junskom ustanku u Berlinu 1953, u maarskoj revoluciji radniËkih sa-

153

veta 1956, u talasima πtrajkova 60-tih godina u Jugoslaviji posle 60-te godine (od poËetka prve „træiπne reforme“), u omladinskim previranjima krajem 60-tih (legendarna 1968), u poljskim ustancima 1971. i 1980...
Jedinstvena omladinska organizacija pod imenom
„Narodna omladina Jugoslavije“ (formirana 1948. ujedinjenjem SKOJ-a i USAOJ-a) veÊ je 50-tih godina bila
zahvaÊena povremenim stihijnim studentskim demonstracijama i protestima na univerzitetima. Ta organizacija je 1963. preimenovana u SOJ (Savez omladine Jugoslavije), naporedo sa preimenovanjem jugoslovenske dræave iz Federativna narodna republika Jugoslavija (FNRJ) u SocijalistiËku federativnu republiku Jugoslaviju (SFRJ). Iste godine poËinje i prva „træiπna reforma“
u Jugoslaviji, reforma kojom su bili uslovljeni zapadni
inostrani krediti nakon prekida dotoka kapitala po osnovu isplata nemaËkih ratnih reparacija. Te nemaËke
ratne reparacije Ëinile su viπe od 10 % ukupnih jugoslovenskih razvojnih investicija u periodu 1952-1963, periodu najbræeg razvoja i urbanizacije Jugoslavije na osnovama planske privrede i druπtvene svojine.
Otvaranje za zapadni finansijski kapital, masovan izvoz radne snage, opπti nagli porast nezaposlenosti, a
naroËito nezaposlenosti mladih, izazvali su talas masovnih radniËkih πtrajkova 60-tih godina, a taj talas
πtrajkova izazvao je i frakcijske podele i sukobe unutar
vladajuÊe partije i aparata vlasti. Ti sukobi su kasnije
nazvani sukobom Titovih „reformista“ sa „hardlajnerima“ Aleksandra RankoviÊa, πefa Titove tajne i javne
policije joπ od vremena konstituisanja temelja nove Jugoslavije 1943.godine.
Taj sukob frakcija kulminirao je smenom i eliminisanjem iz javnog æivota Aleksandra RankoviÊa na Brionskom plenumu CK SKJ, 1. jula 1966, i Ëistkom aparata
tajne i javne policije koji je optuæen za masovan teror
prema stanovniπtvu, za ilegalan politiËki nadzor i πpijuniranje graana i dræavnih i partijskih rukovodstava,
ukljuËiv i navodno tajno prisluπkivanje samog Josipa
Broza Tita, kao i za sve socijalne i politiËke nevolje jugoslovenskog druπtva i dræave. RankoviÊ je lojalno kapitulirao „pred Titom i Partijom“ i povukao se u penziju i privatni æivot, a Ëistke dræavnog i partijskog aparata su nastavljene na „træiπnom i demokratskom reformskom kursu“.
Taj politiËki obraËun frakcija na dræavnom i partijskom planu, nimalo nije ublaæio πtrajkaËku antireformsku mobilizaciju jugoslovenskih radnika, nego ju je samo joπ viπe podstakao pukotinom u dræavnom i partijskom aparatu. To su godine kada statistike beleæe i po
2000 πtrajkova godiπnje - proseËno oko 5,5 πtrajkova
dnevno. Istovremeno, jaËanjem træiπne stihije u ekonomiji, jaËaju i centrifugalne tendencije u jugoslovenskoj
dræavi koje se izraæavaju pojaËanim otporom protiv hegemonije srpske nacionalne frakcije jugoslovenske birokratije. Na dnevni red izbijaju odnosi izmeu republika i nacionalni odnosi.
Ova socijalna i politiËka previranja se u jugoslovenskoj omladinskoj organizaciji SOJ artikuliπu i izraæavaju
izdvajanjem njenog studentskog sektora u zasebnu i
autonomnu studentsku organizaciju pod nazivom Savez studenata Jugoslavije (SSJ). Opπta socijalna i poli-

154

Tema broja: Komercijalizacija obrazovanja i studentski otpor

tiËka klima i ovo osamostaljivanje jugoslovenske studentske organizacije pojaËali su teænje ka nezavisnoπÊu i ka oslobaanju od partijskog tutorstva i u preostaloj opπtoj omladinskoj organizaciji SOJ. Te teænje su tih
godina izraæene naroËito u osamostaljivanju studentske i omladinske πtampe u svim jugoslovenskim republikama.
Borba jugoslovenske birokratije i te relativno osamostaljene omladinske i studentske organizacije i njene
πtampe trajaÊe potom sve do konaËnog razbijanja Jugoslavije 1991. godine i okonËaÊe se konaËnom likvidacijom jedinstvenih omladinskih organizacija u svim bivπim jugoslovenskim republikama. Savez studenata Jugoslavije ukinut je veÊ krajem 1974. godine reformom
svih omladinskih organizacija po receptu koji je primenjen u »ehoslovaËkoj nakon njene okupacije trupama
Varπavskog pakta, tj. trupama kremljevske birokratije.
Krajem 1974.godine ukinuti su i SOJ i SSJ i formirana je
nova omladinska organizacija pod nazivom Savez socijalistiËke omladine Jugoslavije - upravo kao i Savez socijalistiËke omladine »ehoslovaËke tri godine ranije.
Revolucionarna eksplozija jugoslovenskih studenata
1968. bila je zapravo pre svega plod masovne πtrajkaËke mobilizacije jugoslovenskih radnika predhodnih godina. Ta eksplozija bila je jasan signal dræavnom i partijskom aparatu da Êe se suoËiti sa radniËkom i omladinskom revolucijom ukoliko ne odustanu od træiπnih
privrednih reformi i likvidacija „nerentabilnih preduzeÊa“, nerentabilnih po merilima svetskog kapitalistiËkog
træiπta, a ne planske privrede koja koristi sve proizvodne snage, a naroËito ljudske snage, za proizvodnju radi zadovoljavanja ljudskih potreba, a ne radi profita.
Tito i njegova birokratska vrhuπka su tada zamrzli zapoËete træiπne reforme i latili se posla na predupreivanju revolucije i stabilizaciji aparata vlasti. Likvidacija
„nerentabilnih preduzeÊa“ se prekida, a investicijama
iz inostranih kredita se grade i nova i tako, uz dalji masovan izvoz radne snage u zapadnu Evropu, zaustavlja
se rast masovne nezaposlenosti i usporava πtrajkaËka
mobilizacija jugoslovenskih radnika. Buntovni studenti
se podvrgavaju policijskoj represiji, a u dræavnom i partijskom aparatu poËinju nove Ëistke. Ovaj put to su Ëistke usmerene protiv nacionalizma u Hrvatskoj, Sloveniji i na Kosovu i protiv „liberalizma“ u Srbiji - frakcije Latinke PeroviÊ i Marka NikeziÊa koja je instistirala na
nastavljanju liberalnih træiπnih antiradniËkih reformi. Te
Ëistke okonËane su krajem 1972. i u prvoj polovini
1973. godine godine i aparat se okrenuo pripremama
likvidacije nezavisne studentske i omladinske organizacije kao nukleusa socijalistiËke i demokratske politiËke
opozicije.
PoËetkom 1974. pripremljen je projekt te likvidacije i
osnivanje SSOJ kao puke partijske transmisije i pod direktnom kontrolom partijskih komiteta na svim organizacionim nivoima. Taj projekt je naiπao na relativno πirok ali bezuspeπan otpor opozicionih jugoslovenskih
studenata. Bezuspeπan zbog toga πto je meu tim studentima prevladalo ultraleviËarsko sektaπtvo koje je,
uprkos nepovoljnom menjanju odnosa snaga usled demobilizacije radniπtva i omladine kombinacijom ustupaka i represije, dakle uprkos oseci opπte revolucionar-

ne moblizacije, zastupalo bezuslovan bojkot te nove
omladinske organizacije.
Taj bojkot je znaËio odricanje od svakog legalnog
politiËkog prostora za opoziciono delovanje i zapravo
je bio ultraleviËarska forma kapitulacije pred jugoslovenskom birokratijom. Autor ovih redova, Pavluπko ImπiroviÊ, tada je bio jedan od malobrojnih protivnika
bojkota i zalagao se za to da opozicioni studenti sami
preuzmu u ruke transformaciju dotadaπnje studentske
i omladinske organizacije i da tako zadræe kontrolu
nad studentskim organizacijama na politiËki najaktivnijim fakultetima u Beogradu, Zagrebu i Ljubljani. Te politiËke rasprave bile su popriliËno groteskne jer su novi
mladi ultraleviËari bili priliËno zbunjeni time πto im je ta
taktika ulaska u SSOJ. koju su oni smatrali „oprtunistiËkom i nerevolucionarnom“, predlagana od javnog aktiviste IV Internacionale koji tek πto je izaπao iz zatvora
i od koga su oni oËekivali mnogo bombastiËnije i radikalnije revolucionarne gestove.
Studentskim odborom opozicione studentske organizacije na Filozofskom fakultetu u Beogradu tada su
predsedavali razbaruπeni ultaleviËar Zoran –iniÊ i umereniji i racionalniji Miodrag StojanoviÊ. Ipak, nekoliko
meseci intenzivnih politiËkih diskusija rezultiralo je dogovorom da se ipak prihvati „oportunistiËka“ politiËka
linija i taktika: da se preuzme u svoje ruke transformacija studentske organizacije na Filozofskom i na Filoloπkom fakultetu i da se tako zadræi kontrola nad novom
legalnom omladinskom organizacijom. No, pre nego je
i otpoËeta ta reforma studentske i omladinske organizacije, Pavluπko ImπiroviÊ je poslan na sluæenje vojnog
roka u Crnu Goru i tako odseËen od svake moguÊnosti liËne direktne politiËke intervencije u sprovoenju
postignutog dogovora. Za nekoliko meseci Zoran
–iniÊ i Miodrag StojanoviÊ su opet podlegli pritiscima
ultraleviËarskog sektaπtva i umesto da preuzmu novu
omladinsku organizaciju bar na svom fakultetu oni su
je bojkotovali. Partija je tako neometano sama konstituisala novu omladinsku organizaciju, a staru naprosto
ukinula i stavila van zakona. Tako su studenti konaËno
ostali bez ikakve legalne forme za legalno politiËko
opoziciono delovanje. Isto se desilo i u Zagrebu i Ljubljani, bastiljama leviËarske opozicije Titovom reæimu.
PoËinju olovne godine polulegalnog i ilegalnog opozicionog politiËkog delovanja i one traju sve do Titove
smrti 1980. godine.
Cena socijalnog mira u periodu 1973-1980 bio je
munjeviti rast spoljnjeg duga Jugoslavije. Sa nekih 3
milijarde dolara 1973. godine on je skoËio na 20 milijardi u trenutku Titove smrti poËetkom 1980. godine.
Jugoslavija je tako veÊ pod Titom bila dovedena u poloæaj polukolonijalne zavisnosti od svetskog finansijskog kapitala, a finansijske institucije imperijalizma su
sve viπe preuzimale kontrolu nad ekonomskom i socijalnom politikom jugoslovenske vlade. Nakon likvidacije SOJ i SSJ, krajem 1974. godine, opoziciona politiËka delatnost do 1980. godine ostaje ograniËena na
polulegalne diskusione kruæoke i „peticionaπki pokret“
- pisanje protestnih peticija u zaπtitu ljudskih i graanskih prava. Omladinski pokret i omladinska πtampa te
godine provode u stanju hibernacije.

Tema broja: Komercijalizacija obrazovanja i studentski otpor
Novi moÊan impuls radniËki i omladinski pokret u Jugoslaviji dobijaju sa ustankom poljskih radnika u avgustu 1980. godine. Iste godine, po diktatu MMF-a, poËinje i πok terapija træiπnih reformi, πtednje, smanjivanja
potroπnje stanovniπtva i javne potroπnje radi otplate
spoljnjeg duga koji je, sa 20 milijardi dolara, bio dosegao skoro polovinu jugoslovenskog godiπnjeg bruto
proizvoda ili dve ukupne godiπnje potroπnje jugoslovenskog stanovniπtva. Oba ova elementa dovode do πiroke i æustre πtrajkaËke mobilizacije radniπtva i procvata opozicionih previranja meu mladima i preporoda
omladinske opozicione πtampe. Reæim i tada pokuπava
da mlade gurne na put romantiËne ultaleviËarske avanture revolucionarnog podzemlja, ali nema nimalo uspeha u tome. Krajem decembra 1980. godine u Beogradu se za nekih nedelju dana prikuplja oko 1500
potpisa za protestnu peticiju u odbranu poljske radniËke revolucije protiv vojnog puËa generala Jaruzelskog.
Nijedna od ranijih protestnih peticija u predhodnih 6
godina nije bila premaπila broj od 150 potpisnika.
Naredna decenija 1980-1990. je decenija burne mobilizacije i radniπtva i omladine i inteligencije. Reæim pokuπava da tu mobilizaciju zaustavi provokacionom politiËkom represijom ali je ti njegovi pokuπaji samo joπ viπe raspaljuju. Poslednji takav pokuπaj bio je 1984-1985.
sa pokuπajem organizovanja sudskog monstr procesa
protiv Otvorenog univeziteta, polulegalnog oblika opozicionog delovanja u diskusionim kruæocima koji su bivπi πezdesetosmaπi organizovali 1976. godine i kojima
su se posle par godina prikljuËili i grupa praksisovaca
koji su 1976. proterani sa Univerziteta u jedan novoosnovani nauËni institut (CFDT - Centar za filosofiju i druπtvenu teoriju). Taj pokuπaj represije neslavno je propao pred nevienom mobilizacijom otpora meu studentima i demokratskom inteligencijom i od 1985. u
Jugoslaviji praktiËno viπe nema politiËkih suenja. Demokratska opozicija tako, na talasu masovne radniËke
i omladinske mobilizacije, poËinje da se pribliæava osvajanju najvaænije politiËke slobode - slobode organizacije. Ta teænja i tekovina izraæava se u osnivanju nekoliko javnih odbora za odbranu ljudskih i graanskih prava, a taj trend Êe kulminirati sredinom 1988. osnivanjem svejugoslovenskog Odbora za ljudska prava u
Ljubljani oko omladinskog magazina „Mladina“.
Nakon poraza sa pokuπajima da radniËku i omladinsku mobilizaciju uguπi sudskom i policijskom represijom, srpska frakcija jugoslovenske birokratije se okreÊe
manevru da socijalne i politiËke tenzije uguπi mobilizacijom najcrnjeg antialbanskog πovinizma, da ukine autonomiju Vojvodine i Kosova, osvoji vlast i u Crnoj Gori i BiH, pa da onda sa tom veÊinom u Predsedniπtvu
SFRJ i sa vojnim i policijskim aparatom uvede reæim
vanrednog stanja i velikosrpske diktature u celoj Jugoslaviji. Deo srpske liberalne inteligencije se tada priklanja Slobodanu MiloπeviÊu koji je voa te πovinistiËke
srpske frakcije jugoslovenske birokratije. To pojaËava
veÊ jake centrifugalne tendencije u jugoslovenskoj federaciji i olakπava i drugim nacionalnim frakcijama jugoslovenske dræave i partije da upotrebe isti manevar
priguπivanja masovnog socijalnog i politiËkog nezadovoljstva mobilizacijom svog πovinizma i nacionalizma.

155

Najjasniji izraz jaËanja tih centrifugalnih tendencija
bio je prestanak rada Saveznog fonda za nerazvijene
republike i pokrajine 1986. godine. Taj fond je jednostavno zamro tako πto su federalne jedinice prestale
da u njega uplaÊuju doprinose na koje su bili obavezani saveznim zakonom. Bio je to prvi æestok udarac jedinstvenoj federatvnoj dræavi, ali je u medijima i dræavnim politiËkim ostao prikriven velom debele Êutnje i tiπine. O tome skoro da se uopπte i nije pisalo. Naveliko
i naπiroko se pisalo samo o skandalima opozicione omladinske πtampe i o izmiπljenom antisrpskom teroru kosovskih Albanaca koji su roptali pod brutalnom vojnom
i policijskog Ëizmom vanrednog stanja na Kosovu od
1981. godine.
No, svi ti πovinistiËki manevri i policijski marifetluci nisu uspevali u svom glavnom cilju - nisu uspevali da blokiraju revolucionarnu, socijalistiËku i demokratsku mobilizaciju jugoslovenskih radnika i omladine. Krajem 80tih dolazi do pojave prvih nezavisnih sindikata i do koordiniranih radniËkih πtrajkova Ëak i na saveznom nivou - u velikim preduzeÊima koja su imala svoje pogone u viπe republika. Primeri za to su πtrajkovi æelezniËara i πtrajk vukovarskog kombinata „Borovo“ sa oko
60.000 zaposlenih u svim jugoslovenskim republikama. PoËetkom jula 1989. vukovarski radnici u πtrajku
doπli su masovno u Beograd i na juriπ zauzeli zdanje
Savezne skupπtine u borbi za svoje pravo na æivot, rad
i slobodu i protiv πovinistiËkih huπkanja i podela. Dve
godine kasnije, Vukovar Êe biti sravnjen sa zemljom
upravo zato da bi se u njemu ubili radniËki internacionalizam i jugoslovenstvo.
Ta masovna odbrambena mobilizacija jugoslovenskih radnika i omladine sve jasnije razvijala se ka generalnom πtrajku i radniËkoj politiËkoj revoluciji. Radnici i
omladina sve oËitije su pruæali ruku ka vlasti. Pokuπaji
MiloπeviÊa i vojnog vrha da manevrima u aparatu vlasti osvoje veÊinu i nametnu vanredno stanje izjalovili su
se. Zbog toga se, uz blagoslov i uËeπÊe velikih svetskih
sila, pristupa izazivanju i nametanju rata protiv svih jugoslovenskih naroda. Tek tim zloËinaËkim ratom blokiran je razvoj πtrajkaËkog pokreta jugoslovenskih radnika i pokreta mladih ka generalnom πtrajku i revoluciji,
ali nikako nije zaustavljen i njihov masovan otpor ratu,
πovinizmu i privatizaciji.
Taj pokret radniËkog i omladinskog otpora sve vreme rata 1991-1995. bio je najmasovniji upravo u Srbiji - zbog toga πto se MiloπeviÊeva Srbija u tom ratu javljala kao πovinistiËki agresor na druge narode i republike Jugoslavije. MiloπeviÊev reæim se ni u jednom trenutku nije usuivao Ëak ni da pokuπa da zabrani πrajkove i demonstracije i bio je prinuen da im stalno Ëini stvarne ili prividne ustupke. U Beogradu je procenat
bojkota vojnih mobilizacija dostizao Ëak celih 98 procenata i reæim je zbog toga bio prinuen da rat pokreÊe
i nameÊe pomoÊu svakojakih paramilitarnih organizacija skrpljenih od kriminalnog lumpa mobilisanog direktno po zatvorima. U tome su mu u pomoÊ priskakale
tajne sluæbe svetskih sila mobiliπuÊi za jugoslovensko
ratiπte sav moguÊi plaÊeniËki oloπ iz celog sveta.
Na tom talasu antiratne mobilizacije radniπtva i omladine u Srbiji je u novembru 1991, u vreme surovog

156

Tema broja: Komercijalizacija obrazovanja i studentski otpor

viπemeseËnog razaranja Vukovara bombardovanjima,
osnovana izrazito opoziciona i antiratna nezavisna sindikalna konferencija Ujedinjeni granski sindikati „Nezavisnost“ koja je otvoreno digla svoj glas protiv rata, πovinizma i privatizacijskih pljaËki. Na taj sindikat odmah
su se bacili svakojaki zapadni dobrotvori i donatori sa
ciljem da ga korumpiraju i pridobiju za privatizaciju, u
Ëemu su vremenom i uspeli, bar kad je reË o birokratizovanom vostvu tog sindikata koji je bukvalno privatizovao doæivotni πef njihove centrale Branislav »anak
koji se predstavlja kao „predsednik“ UGS mada statut
UGS-a ne poznaje ni takvu funkciju ni predsedniËku organizacionu strukturu sindikata. Ista vrsta „dobrotvora“ ostrvila se tih godina i na omladinski pokret.
Sa prepakivanjem jednopartijskog birokratskog totalitarizma u viπepartijski likvidirana je i bivπa jedinstvena
organizacija jugoslovenske omladine u svim republikama. Njihovo mesto zauzeli su niπtavni stranaËki podmlaci joπ niπtavijih politiËkih stranaka, a njihovu imovinu su prigrabile svakojake mafijaπke reæimske „nevladine organizacije“, od kojih je jedna ukrala Ëak i ime nekadaπnjeg Saveza studenata. No, i te stranke i njihovi
podmlaci su se veoma brzo kompromitovali i postale
nepopularni do te mere da su bukvalno proterivani i iz
sindikata i iz spontanih masovnih omladinskih mobilizacija u kojima su njihovi Ëlanovi morali i joπ uvek moraju da skrivaju svoju stranaËku opredeljenost i pripadnost. Ti stranaËki podmlaci su tako ovladali i novosnovanom studentskom unijom poËetkom 90-tih koju su
podelili izmeu sebe po receptu sliËnom onom po kome su njihove stranke podelile politiËki prostor.
Jedna od najveÊih i najperfidnijih prevara sa simuliranjem „nezavisne nadstranaËke“ omladinske organizacije anarhistiËkog tipa je ona sa „Otporom“ 1998-2000
godine. „Otpor“ je predstavljan kao autentiËna i spontana omladinska „organizacija bez organizacije“ i
„pokret sa hiljadama glava na jednom telu“, a iza njega je zapravo stojala Ëvrsta organizaciona struktura koju su Ëinili omladinski i odrasli kadrovi „opozicionih“
stranaka pod komandom tajnih sluæbi velikih zapadnih
sila (pre svega CIA-e) i uz njihovo izdaπno finansiranje.
Vilijam Montgomeri, poluzvaniËni balkanski USA gubernator i kum svih balkanskih mafija, javno se hvaliπe
uspesima svoje kancelarije za Srbiju sa sediπtem u Budimpeπti i stotinama miliona dolara koje su uloæili u to
da preuzmu kontrolu nad omladinskim i svakim opozicionim pokretom u Srbiji. Taj, po spoljaπnjoj formi
anarhistiËki (a anarhizam uopπte se uglavnom i svodi
na praznu formu radikalnog liberalizma) recept „Otpora“ su CIA&Co posle nastavili da primenju u svim „narandæastim“ i „cvetnim“ „revolucijama“ πirom sveta i
koriste ga i danas.
ZahvaljujuÊi pre svega Otporu i tajnim organizacionim agenturama i aparatima pod kontrolom tih mafijaπko-πpijunskih tajnih sluæbi, kukavnoj MiloπeviÊevoj
dvorskoj opoziciji, okupljenoj u DOS-u („Demokratska
opozicija Srbije“) pod kontrolom i komandom Vilijama
Montgomerija i Medlin Olbrajt, uspelo je da preuzme
vostvo revolucionarnog ustanka radnika i omladine 5.
oktobra 2000-e i da spase MiloπeviÊev dræavni aparat
od revolucije i razbijanja. Tako je revolucionarna ener-

Ernst Ludwig Kirchner, Ljubavnici u biblioteci, print, 1930., Kirchner
Museum, Davos

gija radnika i omladine paralizovana i razbijena, a njihovo ruπenje MiloπeviÊa iskoriπÊeno za spas njegovog
dræavnog aparata i za instalaciju otvoreno kompadorskog reæima koji je neuporedivo reakcionarniji i desniji
od MiloπeviÊevog.
Danaπnji mladi su liπeni skoro svake moguÊnosti da
saznaju istinsku istoriju omladinskog pokreta 20. veka
u svetu i u Jugoslaviji. A samosvest i svesna aktivnost
svake socijalne klase ili grupe utemeljena je pre svega
na socijalnom i politiËkom pamÊenju sopstvenih kolektivnih iskustava. Ta socijalna i politiËka iskustva materijalizuju se i nalaze svoj kontinuitet u politiËkim organizacijama svake posebne socijalne klase ili grupe. Sa razaranjima tih organizacija veÊ kod prve naredne generacije dolazi i do prekida te socijalne samosvesti, do
rastakanja istorijskog pamÊenja i gubitka znanja o istorijski steËenim kolektivnim iskustvima.
Bez organizacionog kontinuiteta i akumulacije sopstvenih iskustava, socijalni pokreti su prinueni da stalno iznova poËinju od nule, da stalno iznova prolaze
kroz iste forme borbe i iznova stiËu ista iskustva, da
stalno iznova trpe iste poraze i ponavljaju iste greπke.
U republikama bivπe Jugoslavije to je naroËito vidljivo u
iskustvima studentskih pobuna protiv privatizatorskih
reformi πkolstva u poslednjih deset godina. Tako danaπnji studenti ne poznaju iskustva studentskih pobuna na sopstvenim fakultetima Ëak ni od pre 5 godina,
a kamoli pre 10, 20 ili viπe godina.
Nakon 5. oktobra 2000. u Srbiji dolazi do osnivanja
nekoliko studentskih sektaπkih ultraleviËarskih grupica
nastalih uglavnom iz spontanih studentskih protesta.
Sve ove grupice ne samo da nisu dale nikakav stvaran
doprinos nezavisnom sindikalnom i politiËkom organizovanju, nego su i same pojavile kao direktna smetnja
svakom nezavisnom organizovanju srbijanske omladine. One predstavljaju upravo onakvu „opoziciju“ stranaËkim politiËkim podmlacima kakvu srbijanski politiË-

Tema broja: Komercijalizacija obrazovanja i studentski otpor
ki establiπment moæe samo poæeleti i pomagati joj opstanak u takvoj formi.
Bolonjska reforma, komercijalizacija i privatizacija
πkolstva i stalno kresanje budæeta πkolstva liπavaju sve
πire slojeve mladih prava na obrazovanje. Stalni porast
πkolarina izaziva svake godine spontane pobune studenata sa istim zahtevima i istim epilozima. Reæimu stalno iznova uspeva da te studentske pobune lokalizuje i
izoluje u okvire sukoba studenata sa upravama fakulteta i sa profesorima i da tako skrije sopstvenu odgovornost za stanje u prosveti. „UltraleviËarske“ grupice
mu u tome zduπno pomaæu suprotstavljanjem svojih
maglovitih „revolucionarnih“ bulaænjenja svakom konkretnom „reformistiËkom“ zahtevu studenata, a same
proteste pretvaraju u svojevrsne larpurlartistiËke hepeninge i performanse „direktne demokratije“ koji vode
samo ka osipanju i gaπenju protesta. Tako se akumulirana energija protesta istutnji u prazno ili u najboljem
sluËaju uz neπto minimalnih kvazi-ustupaka od strane
vlade, a poloæaj mladih i stanje πkolstva nastavljaju da
se neprekidno pogorπavaju. Ultralevim „revolucionarima“ i ne pada na pamet da u tim protestima jasno
postave pitanje dræavnog budæeta πkolstva i da pristupe organizovanju nezavisnog studentskog sindikata
koji bi se zajedno sa radniËkim sindikatima borio za poveÊanje tog budæeta do mere koja bi garantovala pravo na besplatno πkolovanje za sve i dostojan æivot zaposlenima u prosveti. U tom suπtinskom pogledu nema nikakve razlike izmeu „anarhista“, „marksista“ i
„trockista“ koji se izmeu sebe razlikuju samo po
„ideoloπkim“ etiketama sopstvenog neukog kvazidoktrinarstva liπenog svake sposobnosti da se integriπe u
masovne spontane omladinske eksplozije i svake sposobnosti da otvore ikakvu perspektivu razvijanjem politiËkih strategija i taktika omladinskog pokreta.
U Srbiji je u tom pogledu situacija Ëak mnogo gora
nego u drugim republikama bivπe Jugoslavije upravo
zbog ranijeg formiranja mnoπtva uËaurenih buËnih „ultraleviËarskih“ kruæoËiÊa koji su totalno nesposobni za
bilo kakvu politiËku i organizacionu strategiju i taktiku
i totalno izolovani od omladinskih masa, njihovih potreba i aspiracija. Nesposobni da spontanim mobilizacijama mladih otvore ikakvu programsku, organizacionu
i politiËku perspektivu te „politiËke grupice“ se prilagoavaju i udvaraju tim spontanim mobilizacijama glorifikovanjem njihove spontanosti, parcijalnosti i „direktne plenumske demokratije“, praveÊi tako od svake poËetniËke mane i bede tih mobilizacija najviπu moguÊu
vrlinu. Reæim itekako ima interesa i koristi od takve
dezorganizatorske „ultralevice“ pa je podstiËe i ubacuje u nju svoje notorne policijske agente ili regrutuje
ucenom, pretnjama i korupcijom njene smuπene pripadnike.
U boljim sluËajevima, te ultraleviËarske grupice vode
zakasnele pubertetlije koji su zaustavljeni u politiËkom
i teorijskom razvoju na infantilnim brbljarijama o
„spontanoj antikapitalistiËkoj revoluciji“ i „antikapitalistiËkoj direktnoj demokratiji“, a u gorim o perfidnim policijskim provokatorima kojima je maska tih prvih dobra
za prikrivanje jer se jedni od drugih skoro da i ne razlikuju po metodima i oblicima javnog delovanja. Po pra-

157

vilu, tu se radi o uËaurenim mikro grupicama od po
jedva nekoliko Ëlanova koji sebe nazivaju svakojakim
imenima federacija, konfederacija i pokreta (neke od
njih imaju Ëak samo 2 Ëlana, a veÊ su „federacija“ ili
„pokret“).
Nasuπna potreba omladinskih masa danas je nezavisna i demokratska masovna organizacija sindikalnog tipa koja bi bila njihov instrument u borbi za neposredne interese omladine koji su centrirani oko tri osnovna
socijalna interesa i zahteva mladih: pravo na rad, pravo na obrazovanje i pravo na mir. U takvoj nezavisnoj
sindikalnoj organizaciji moralo biti mesta za sve ideoloπke i politiËke tendencije unutar masovnog omladinskog pokreta - sve koji prihvataju ta tri osnovna interesa mladih i lojalno se bore za njih.
U vreme poslednjih studentskih blokada u oktobru i
novembru 2011. godine pokuπao sam da inciram diskusiju o problemu nezavisnih studentskih sindikata i u
tu svrhu napisao sam tekst pod naslovom „Zaπto studentski sindikalni savez - SSS?“. Naæalost, akutni zdravstveni problemi su me omeli da tada liËno interveniπem
sa tom platformom na studentskim skupovima, a par
studenata koji su naËelno i deklarativno prihvatili taj
tekst i njegove stavove i obeÊali mi da Êe oni to uËiniti
- nisu to uËinili iz milion svakojakih razloga od kojih je
presudan najverovatnije samo jedan koji oni ne navode - manjkavost politiËke pameti, snage i hrabrosti.
Uz taj tekst pripremio sam i sve neophodne dokumente potrebne za zvaniËno osnivanje i registraciju
Sindikalnog saveza studenata. Trebalo je samo okupiti
bar nekoliko desetaka studenata, odræati osnivaËku
skupπtinu i na osnovu na njoj usvojenih dokumenata
registrovati novu studentsku sindikalnu organizaciju.
Naæalost, ni na jednom fakultetu joπ se nije obrazovala avangardna studentska grupacija sposobna da to i
uËini.
Mada je napisan pre svega kao predlog za diskusiju
na studentskim blokadama Filozofskog i Filoloπkog fakulteta u Beogradu, taj tekst i stavovi iz njega - mutatis mutandis - vaæe za sve studente svih fakulteta i univerziteta i mislim da nije izgubio svoju aktuelnost. Zato ga ovde u celini, uz minimalne lektorske i korektorske intervencije, prenosim umesto zakljuËka ovog teksta:
„Zaπto Sindikalni studentski savez - SSS?
(preliminarne-beleπke-za-diskusiju)
Obe postojeÊe zvaniËne „krovne“ studentske organizacije - Savez studenata (SS) i Studentska unija (SU) - ne
zadovoljavaju elementarne potrebe studenata u odbrani studentskih ciljeva i interesa. Mada se obe
predstavljaju kao „sindikalne“, obe su potpuno etablirane i integrisane u korporativistiËki reæim politiËkog
monopola privatizatorskih politiËkih stranaka i u njima
dominiraju korumpirani karijeristiËki podmlaci tih stranaka.
Te organizacije nemaju baπ nikakvu socijalnu studentsku bazu, nemaju Ëlanstva i puki su birokratski
nastavak starih birokratiziranih organizacija koje su politiËke stranke nametale studentima, a nisu ih osnivali
sami studenti niti studenti imaju ikakvog uticaja na

158

Tema broja: Komercijalizacija obrazovanja i studentski otpor

njih. Te organizacije jedini svoj privid legitimiteta vuku
iz kukavnih „izbora“ za „studentski parlament“ u organizaciji i pod ingerencijama fakultetskih i univerzitetskih vlasti i politiËkih stranaka.
Njihova jedina svrha i funkcija jeste da daju privid
uËeπÊa studenata u privatizatorskom razaranju i upravljanju visokim πkolstvom, pljaËki studenata i njihovih roditelja lupeπkim πkolarinama i da zapravo dezorganizuju studente i spreËavaju ih da slobodno i demokratski
artikuliπu, formuliπu i bore se za svoje zahteve.
Njihovi statuti i organizacione strukture, uz neËuveni
stepen birokratizma i korupcije, ne daju studentima nikakve πanse da ih uzmu pod svoju kontrolu i podËine
ih zaista zajedniËkim studentskim interesima. Zato je
nuæno nezavisno sindikalno studentsko organizovanje
u potpuno novoj organizaciji na svim nivoima - na svim
fakultetima, univerzitetima i na nacionalnom nivou. Ta
nova organizacija treba i moæe da bude Sindikalni savez studenata (SSS) - ukoliko se pokaæemo sposobnim
da je izgradimo.
Mi ne moæemo smesta i iz niËega graditi tu novu organizaciju na nivou πirem od jednog ili dva fakulteta i
zato je ovo projekt osnivanja baziËne organizacije - za
poËetak samo na naπem fakultetu. Svojim iskustvom
moæemo prokrËiti i pokazati put drugim studentima
kako da odluËivanje o svojoj sudbini uzmu u svoje sopstvene ruke i ne dozvole nikakvim nametnutim birokratskim strukturama da sebi svojataju pravo da govore i odluËuju u njihovo ime.
Naπ konaËan socijalni cilj i maksimalni zahtev je pravo na besplatno πkolovanje na svim nivoima za sve ljude, ali od tog zahteva ne pravimo nikakav ultimativni
uslov za saradnju sa svima koji se bore za manje i
skromnije zahteve u cilju poboljπanja poloæaja studenata i dostupnosti πkolovanja πto πirim druπtvenim slojevima. Zbog toga kao naπ trenutni minimalni cilj i zahtev
usvajamo zahtev koji je formulisala veÊina uËesnika aktuelnih studentskih protesta - πkolarina ne veÊa od tri
minimalne plate i ostali detaljirani zahtevi... (razviti
konkretne zahteve o reæimu studija, studentskom standardu... )
Naπ konaËan organizacioni cilj jeste da nacionalnom
nivou izgradimo nezavisnu studentsku demokratsku
sindikalnu organizaciju koja Êe na svim nivoima istisnuti marionetske kvazi-studentske organizacije pod kontrolom politiËkih stranaka i liπiti ih moguÊnosti da uzurpiraju naπa predstavniπtva i govore i odluËuju u naπe
ime.
To nikako ne znaËi da studenti koji su politiËki opredeljeni i koji su Ëlanovi politiËkih stranaka ne mogu biti Ëlanovi naπe sindikalne organizacije. Oni to mogu biti ali samo po doslednim demokratskim pravilima i pod
jednakim uslovima koji vaæe za sve studente. Sve one
koji rade i deluju protiv zajedniËkih interesa studenata
po nalogu neke stranke ili nekog drugog politiËkog organizma imamo i pravo i obavezu da iskljuËujemo iz
naπe nestranaËke studentske organizacije.
Sindikat je masovna organizacija za borbu za najπire
elementarne interese neke socijalne grupe ili klase, a
ne nikakva ideoloπka stranaËka politiËka organizacija
sa planom generalnog preustrojstva globalnog druπtva

i njegovog politiËkog sistema. Njegova politiËka opredeljenost ne ide dalje od odbrane osnovnih graanskih i demokratskih prava i sloboda za sve Ëlanove druπtva. Bez tih osnovnih demokratskih prava i sloboda nije moguÊe ni postojanje ni delovanje nikakvog demokratskog sindikata.
Studenti nisu niti mogu biti ni socijalno ni politiËki
monolitni, ali njihova ogromna veÊina je nesumnjivo
poreklom iz radnog stanovniπtva, iz stanovniπtva koje æivi od svog, a ne od tueg rada i koje deli sa studentima temeljne interese i ciljeve: pravo na obrazovanje i prava na rad. Zato je glupo objaπnjavati saradnju sa radniËkim sindikatima time „πto Êe i studenti kad zavrπe πkolovanje traæiti posao i postati
radnici“. Radnici veÊ danas imaju interes da mogu da
besplatno ili πto jeftinije πkoluju svoju decu i da njihova deca imaju garantovano zaposlenje kada zavrπe πkolovanje.
Pravo na rad i pravo na πkolovanje su tradicionalni
zahtevi radniËkog i studentskog pokreta i tu je osnova
njihovog socijalnog i svakog drugog jedinstva, pa i sindikalnog. Glupo je da pojedinaËni studentski emisari
bez ikakvog jasno definisanog mandata neformalno ili
poluformalno idu u radniËke sindikate i pozivaju ih
„doite na naπ protest da nas podræite“. To se ne radi
tako.
Treba konstituisati legitiman studentski predstavniËki organ sa jasno definisanim mandatom, a zatim se
pismenim dopisima obratiti sindikatima i predloæiti im
usvajanje zajedniËke deklaracije ili neke druge javne izjave o zajedniËkim ciljevima i interesima studenata i
radnika uopπte i u svakom datom trenutku posebno.
Takav legitiman predstavniËki organ nikako ne moæe
biti nikakav anonimni emisar koji ide sa nemuπtom i
neinteligentnom molbom „doite na naπ protest da
nas podræite jer Êemo i mi sutra biti radnici“.
A tek posle javnog obraÊanja zvaniËnom zajedniËkom deklaracijom - ili dvema usklaenim posebnim deklaracijama: studentskom i radniËkom - moæe biti ozbiljnog govora i planiranja saradnje i zajedniËkih akcija
studentskih i radniËkih sindikata.
Neophodno je detaljno i temeljno poznavanje pravne materije i svih propisa u oblasti u kojoj se kreÊemo
i delujemo, inaËe su uvek moguÊa iznenaenja i opstrukcije i provokacije od strane vlasti i njihovih trabanata. Zato se i u osnivanju organizacije do najmanjeg
detalja moraju poznavati i poπtovati svi propisi i pravila koja ureuju tu oblast i nikako ne dati vladi πansu da
nam pravno osnovano odbije naπ zahtev za registraciju naπe sindikalne organizacije veÊ u njenim prvim koracima.
A posle osnivanja dve ili tri fakultetske sindikalne
organizacije, veÊ se moæe i mora pristupati i osnivanju i registrovanju i organizacije na nivou Univerziteta, sa perspektivom πirenja na druge univerzitete i osnivanja nacionalnog sindikalnog studentskog saveza.
Tek time moæemo prevaziÊi fazu kratkodahnog spontanizma i anarhiËnosti stihijnih ad hoc „plenuma“ koji tapkaju u mestu kao πto je to sluËaj u Hrvatskoj.
U skladu sa naπim radikalnim i doslednim demokratskim opredeljenjima mi odbacujemo svaki pred-

Tema broja: Komercijalizacija obrazovanja i studentski otpor
sedniËki organizacioni model i zalaæemo se kolektivno upravljanje i delovanje sindikata u okvirima imperativnog mandata, potpune javnosti i smenjivosti svih
organa sindikata.
Gospodu koja hoÊe da se igraju politikantstva i revolucije i kontrarevolucije najlepπe molimo da to Ëine
negde drugde, a ne u okviru naπe sindikalne organizacije i naπih akcija, jer nam svojim igrarijama samo
mogu naπtetiti. Sindikat je reformistiËka, a ne revolucionarna organizacija. Efikasna borba za reforme moguÊa je samo uz oslonac na veÊinu studenata, a ne
na nikakve aktivistiËke revolucionarne manjine i grupice koje bi na silu da svoje metode i manire nameÊu
toj veÊini i koje u krajnjem rade isto πto i otuene birokratske marionete, ali sa samo drugaËijim politiËkim predznakom. Kada su efekti isti, onda ti politiËki
predznaci nemaju baπ nikakvog praktiËnog znaËaja.
Blokade fakulteta slabaËkim manjinama studenata i
njihovoj borbi mogu samo da naπtete, a nikako da
koriste. U πtrajk i blokadu se ne sme iÊi ako unapred
nismo opravdano sigurni da Êemo na svojoj strani
imati dovoljno studenata da nas ne mogu ugroziti nikakve provokatorske manjinske grupice. Revolucionari mogu naÊi zahvalno polje za svoju delatnost u masovnoj reformistiËkoj organizaciji, ali nikako ne apstraktnom antireformistiËkom propagandom, nego
upravo najdoslednijom i najodluËnijom borbom za
masovne reformistiËke zahteve i studentsko jedinstvo
u borbi za te zahteve uz savesno poπtovanje i odbranu nezavisnosti studentske sindikalne organizacije od
svih partikularnih politiËkih organizama ukljuËiv i svoje sopstvene.
Na kraju, zaπto se o SSSFF govori i kao o „udruæenju
graana“? Zato πto nema nikakvog posebnog zakona
o studentskim organizacijama i sve veÊ postojeÊe studentske organizacije registrovane su na osnovu zakona o udruæenju graana. Registrovati ga kao sindikat,
na osnovu zakona o radu, nije moguÊe jer zakon o radu sindikalne organizacije definiπe iskljuËivo kao organizacije zaposlenih. No, to nije nikakva smetnja da mi
veÊ i u naziv organizacije stavimo odredbu „sindikalni“
i da ciljeve i naËin delovanja organizacije definiπemo i
formalno i sadræajno kao sindikalne.
PostojeÊe studentske i sindikalne organizacije za sediπte imaju zgradu Filozofskog fakuleta i sigurno imaju
i neke prostorije u zgradi fakulteta. Da bi se registrovali na toj adresi neophodna nam je pismena saglasnost
fakultetske uprave, a ova nam je sigurno neÊe rado dati bez znaËajnog pritiska sa naπe strane. Taj naπ zahtev
je potpuno legalan, a mnogo je legitimniji od kukavnog statusa obe postojeÊe studentske organizacije, πto
se dokazuje brojem studentskih potpisa ispod zahteva.
Ne traæimo niπta viπe od onoga πto je dato tim organizacijama koje nemaju apsolutno nikakvog legitimiteta,
ali imaju naklonost reæima i fakultetskih vlasti. Spremni smo da sa tim organizacijama delimo istu adresu i iste prostorije na fakultetu pod istim uslovima za sve.
Kad jednom uemo u te prostorije, oni Êe sigurno brzo sami pobeÊi iz njih.
Uprava Fakulteta Êe verovatno razvlaËenjem i odugovlaËenjem odgovora na zahtev za odobrenjem regis-

159

trovanja na adresi fakulteta i za koriπÊenjem prostorija
na fakultetu pokuπati da opstruira osnivanje nezavisne
sutentske sindikalne organizacije, a njeno eventualno
izriËito odbijanje treba napasti kao napad na pravo i
slobodu udruæivanja i povesti najπiru i najodluËniju
kampanju protiv tog napada - prikupljanjem potpisa,
saopπtenjima za javnost, πto πirim studentskim zborovima, a kao poslednje sredstvo upotrebiti i opominjuÊe
blokade Fakulteta ili samog dekanata. Blokada moæe
imati i neformalan ili prikriveni formalan oblik - npr.
stotinjak studenata se moæe odjednom pojaviti u kabinetu dekanke i zahtevati razgovor s njom o svom zahtevu i svojim pravima i odbijati da izau dok ne budu
primljeni na razgovor.
Ljigava fakultetska uprava Êe sigurno pokuπati da taj
zahtev opstruira bar odugovlaËenjem odgovora, ako
ne i izriËitim odbijanjem. Privatizatorska mafija sigurno
neÊe rado dozvoliti osnivanje nezavisne studentske sindikalne organizacije jer je sasvim svesna opasnosti koje takva organizacija znaËi za nju i njenu lupeπku politiku.
Posebno pitanje je pitanje odnosa prema tzv „studentskom parlamentu“ i „izborima“ za njega i tu treba
pripremiti poseban i detaljno razvijen program prelaznih zahteva za demokratsku reformu tog parlamenta i
naËina izbora u njega. Treba raËunati i sa privremenom
fazom „dvovlaπÊa“ kao prelaznom fazom u borbi za
nezavisno studentsko predstavniπtvo pred dræavom i
fakultetskim vlastima.
Treba delovati brzo i energiËno pre nego nastupi talas demoralizacije zbog prekida blokade, a sam prekid
blokade objasniti ne kao poraz nego kao prelazak na
nove taktiËke i organizacione oblike borbe. Zato ga i
treba izvesti πto bezbolnije i πto efektnije, ne kukajuÊi i
lamentirajuÊi na nasilje vlasti, nego otvarajuÊi nove
perspektive za borbu protiv tog nasilja.“

Pavluπko ImπiroviÊ je bivπi πezdestosmaπ, prevodilac iz Beograda i aktivist RadniËkog politiËkog saveza Srbije. Kao komunistiËki opozicionar viπe puta je hapπen u periodu 1971.1991.g. zbog opozicione politiËke aktivnosti.
Jedan je od organizatora antiratnog pokreta
u Srbiji i bivπoj Jugoslaviji 1991., a iste godine
je i suosnivaË Ujedinjenih granskih sindikata
„Nezavisnost“.

1 Predsednik Izvrπnog komiteta KomunistiËke omladinske internacionale (KOI) u periodu1920-1927. bio je delegat SKOJ-a i KPJ,
Voja VujoviÊ koji je, zajedno sa njegova dva brata, Radetom i Grgurom, streljan u Staljinovim Ëistkama. Kao predsednik KOI, Voja
VujoviÊ je do 1927. bio Ëlan IK KI i pripadao je ujedinjenoj opoziciji koju je Staljin 1927. godine iskljuËio i iz VKP(b) i iz Kominterne.
Naredni predsednik IK KOM, od 1928. godine, je opet Jugosloven, Milan GorkiÊ (Josip »iæinski), koji Êe 1932. biti imenovan i za
sekretara CK KPJ, da bi takoe bio likvidiran u Staljinovim Ëistkama 1937. GorkiÊ je bio Ëlan SKOJ-a i KPJ od njihovog osnivanja
1919. godine kada je sam bio tek petnaestogodiπnjak. VeÊ sa 20
godina, 1924, postaje Ëlan CK SKOJ i IK KOI, a od 1928. pa do
smrti je i predsednik IK KOI.

160

(p)ogledi

Petnaest teza o komunizmu i
Jugoslaviji, ili dvoglavi Janus
osloboenja kroz dræavu
(METAMORFOZE I ANAMORFOZE MARXOVOG “K jevrejskom pitanju”)

prof.dr. Darko Suvin

ABSTRACT
This essay attempts to understand the Communist Party-States and societies (inductively from
Yugoslavia) following a reading and application
of Marx’s On the Jewish Question, part 1. This is
effected by choosing 10 citations from that text
and applying them in 15 theses that issue in the
image and concept of the two-headed Janus of
human emancipation through the State—both really emancipatory in some ways, and yet still hugely alienating in other ways. The method used is
to translate Marx’s 1840s’ semantics, while keeping his permanent liberatory horizon, by means
of some “operators” or shifters, of which the initial ones are the replacing of Marx’s “official religion” with “official communism” (called C2), then
“religious” with “ideological”, and “political” (in
Marx’s lay meaning of opposition to the religious
State and government) with ”social.” The obverse of “religion”, Marx’s “atheism” or orientation
towards complete human emancipation, is the
true emancipatory communism (called C1). The
central thesis 8 concludes that “Real and integral
political democracy is communist (C1): it restrains
and humanizes the necessary State.” and shows
the way how the State could be absorbed into
non-State society. The Theses themselves are preceded by an excursus on Marx’s evolution 184375, in particular how to translate and develop his
basic opposition of bürgerliche Gesellschaft
against Staat. It suggests Feuerbach’s anthropology was both fruitfully used and almost immediately transcended by Marx and denies any “epistemological break” in Marx.

PosveÊujem uspomeni mojih drugova Praxisovaca na
Filozofskom fakultetu, Zagreb 1959-67: Rudi Supek,
Gajo PetroviÊ, Branko Boπnjak, Veljko CvjetiËanin,
Milan Kangrga
Za Borisa Budena
1. UVODNO
1.1. Osnova tezâ
Preuzimam osnovno epistemoloπko postavljanje pitanja o ljudima, dræavi i osloboenju iz prvog dijela K
jevrejskom pitanju (Zur Judenfrage, obj. 1844, MEW
1: 352-61) Karla Marxa. On suprotstavlja—u tadaπnjim
terminima, koji ne odgovaraju danaπnjoj povijesnoj semantici—politiËko-pravno osloboenje punom antropoloπkom osloboenju. Marxov pristup ovdje (za kratko
vrijeme) koristi Feuerbachov termin Gattungswesen-a,
dakle prirodnog generiËkog biÊa genusa Homo sapiens, kojemu Êu se vratiti. No ovaj govor o ljudskim
moguÊnostima zasnovan je mnogo dublje, na Francuskoj revoluciji i na Spinozinom otkriÊu da ljudsku slobodu prvenstveno ugroæava vjera u predodredjenu svetu
teleologiju koja se sljubila s vlaπÊu. Jezgra tog stava tako je vaæna da se moæe bez daljnjega od nje poÊi. Ona
je u danaπnjoj semantici ukratko: koji je odnos djelomiËnog politiËkog (prvenstveno dræavotvornog) prema
punom druπtvenom (“generiËki ljudskom”) otuenju
odnosno slobodi kao razotuenju? Po mom uvjerenju
taj odnos izmeu osloboenja i otuenja ostaje Marxov stalni horizont. Istina je da mu tu joπ znaËajno fali
ekonomija kao kljuËno podruËje izmeu teorije i prakse, u kojoj Êe se kao antagonist slobode pojaviti robno
postvarivanje i fetiπizam. No to nije nikakav “epistemoAlthusser), jer je ta nova terminologija toËloπki rez” (A
nija reformulacija stare osnove.
Ovaj veoma vaæni nedostatak meutim znaËi da je
granica mojih teza πto se ne bave ekonomskim odnosima. Za potpunije zakljuËke one bi se morale upotpuniti (i moæda znaËajno re-metamorfozirati) daljnjim
razmatranjima, poπavπi u prvom redu od Marxovih bogatih razmatranja o otuenju i eksploataciji æivog rada. Morao bih unaprijediti zakljuËke iz razmatranja zapoËetih u eseju “Æivi rad…”1/ . No valja najprije raπËistiti s dræavom i politikom.
Moram naglasiti da se moj pokuπaj ne bavi markso-

(p)ogledi
logijom, mada sam ju uzeo u obzir u dijelu 2. Æanrovski govoreÊi radi se o preradi uz daljnji razvoj (reworking). U zagradi budi reËeno da je to kvintesencijalni
marksovski stav: on poËinje takvom preradom Hegela, a zatim stalno i halapljivo prerauje sâm sebe i druge djelomiËne, po prirodi stvari nesvrπene i nesavrπene, spoznaje (recimo ekonomsku teoriju Adama Smitha ili iskustvo Pariπke Komune). Navedeni su Marxovi
pasusi dijelom—potpuno ili nepotpuno—preuzeti i metamorfozirani, a zatim su oni zahtijevali da im se dodaju druga razmatranja, koja cjelinu mog teksta Ëine
anamorfnom prema Marxovom: rotiranom u dimenziju Post-Fordizma, novog Levijatana. Poπto su prerada,
moje teze nisu egzegeza, niti su parodija ili pastiπ, nego sasvim samostalna vrsta. PoÊi Êu od desetka Marxovih pasusa u kojima razvija svoju tadaπnju argumentaciju. Poπto je ona danas doslovno neprimjenjiva (koga je briga za dræavu kralja Friedricha Wilhelma IV?),
pasuse Êu nasilno istrgnuti, montirati i refunkcionirati
u danaπnje svrhe. Tekst je dakle moj, napisan zbog Jugoslavije nakon revolucije, a koristi Marxa kao neophodni poticaj i katalizator—kako stilski tako i po nekim
osnovnim metodoloπkim uvidima u filozofsku antropologiju koje æelim, mutatis mutandis, zadræati.
U ondaπnjoj situaciji pruske dræave i Evrope, Marxov
esej to pitanje postavlja kao osloboenje od fikcije
“religiozne dræave”. Moja je hipoteza da, uprkos velikim razlikama izmeu, s jedne strane, Evrope ranog
kapitalizma 1844. prije protukapitalistiËkih revolucija,
te s druge svijeta potpunog imperijalistiËkog kapitalizma a poslije prvih protukapitalistiËkih revolucija 1945,
mogu korisno koristiti slijedeÊi osnovni operator u
primjeni na poslije-revolucionarnu Jugoslaviju: staviti
za Marxovu sluæbenu “religiju” svugdje “komunizam
(sluæbeni)”, pa vidjeti πto nastaje. Dakako da ne tvrdim kako je komunizam naprosto religija (mada je navjeπtanje ovosvjetskog spasa—vidi Suvin, “Inside”, u
knjizi pod biljeπkom 1—a njegova organizirana profesionalna avangarda lako prelazi u analog Crkve). No
radi se o dovoljno Ëvrstoj analogiji, Ëija je osnova pos-

Kip u stilu boga Janusa, za kojeg se misli da prikazuje Homera s
jedne strane, a Menandera s druge, mramor, rimska kopija po
grËkom originalu, Palazzo Massime alle Terme, Rim

161
tojanje eksplicitne i artikulirane doktrine koja sadræi
sve srediπnje vrijednosti za orijentaciju ËovjeËanstva u
sadaπnjosti; opravdanje pak njenog koriπtenja je u plodovima primjene.
Pokazuje se onda kao potrebno koristiti i popratne
metamorfne operatore: umjesto “religiozni” staviti
“ideoloπki”, te umjesto “politiËki” (u Marxovom laiËnom smislu kao opoziciju religioznoj dræavi i vlasti) staviti ”druπtveni”; kroza nj se ostvaruje ljudskost, ili razotuenje. VladajuÊe otuenje ne treba shvatiti u odnosu na pad iz Zemaljskog Raja bilo Adamovog bilo
“plemenitog divljaka”, nego u odnosu na prirodne
moguÊnosti ljudskog generiËkog biÊa. (Danas bismo
to mogli formulirati kao bar tri meuproæimajuÊih otuenja: otuenje rada, otuenje jezika, otuenje slobode i smisla æivota—ali to izlazi iz okvira ovog eseja.)
Meutim treba uzeti u obzir i vaæne granice mojih
dvaju analogija, koje oznaËavam pomoÊu slike i pojma
dvoglavog Janusa. Usto treba kontekstualnog takta i
fleksibilnosti. U prvom redu u izboru samo nekih pasusa, koji su ne samo kljuËni nego i otprilike primjenjivi na Jugoslaviju poslije revolucije. A zatim u prevoenju meu epohama i kontekstima; napr. treba gipko i oprezno koristiti Marxovu ranu hijazmiËku retoriku (ako A: B onda NeB : NeA), koja je zgodna ali ne
uvijek efikasna kao zbiljski, a ne samo retoriËki, dokaz.
Pasuse citiram prema engleskom prevodu, pristupaËnom na internetu kao www.marxists.org/archive/marx/works/1844/jewish-question/, meu inim
jer je i on sâm neka vrsta polu-koraka prema preradi
Marxove spekulativne historiozofije na engleski empirizam, pa korisna u moje epistemoloπke svrhe; u slijedeÊem mnogostrukom prevoenju, prije metamorfoziranja u svoj tekst, Ëesto sam engleski ispravljao prema njemaËkom originalu koji je uz svaki pasus naznaËen. Kroz diskusiju tih pasusa, metod i argument Êe
postepeno kristalizirati.
Kao πto Marx razlikuje zemaljsku od nebeske stvarnosti religije, tako poËinjem s “komunizmom” u smislu sluæbenog, “dræavnog” komunizma u SFRJ kao vjerovanja, dakle dræavne vulgate. Suprotnost “religiji”,
Marxov “ateizam”, za njega prava orijentacija prema
punom ljudskom osloboenju za razliku od iluzorne
religije, jest pravi (Marxov jedva neπto kasniji) oslobodilaËki komunizam. Tu valja paziti da li se radi o teoriji, praksi, ili oboje (kod Marxa to nije bio problem, nije joπ bio doπao tako daleko).
Mislio sam da naslovim ovaj traktatiÊ “O prevoenju, rode, da ti pojem”. Radi se naime ne samo o trojeziËnom pristupu (njemaËki-engleski-hrvatskosrpski)
nego i o prevoenju iz Marxovog diskursa iz doba veÊ
klimave Svete Alijanse u naπ diskurs pogleda unazad
iz 2011. na po-revolucionarnu Jugoslaviju 1945. do ranih 1970tih. Kasnija degeneracija neÊe se ovdje eksplicitno tretirati.
1.2. Ekskurz o Marxu i njegovom razvoju
Teze koje slijede nisu egzegeza, ali pretpostavljaju
egzegezu nekih osnovnih parametara Marxovog rada
i razvoja, te stoga specifiËne teæine i znaËaja (Stellenwert) koriπtenog kratkog teksta iz K jevrejskom pita-

162

nju. One razvijaju osnovnu dihotomiju i suprotnost
kod ranog Marxa izmeu bürgerliche Gesellschaft
nasprama Staat,
1.21. “Bürgerliche Gesellschaft”
Tom je dihotomijom i suprotnoπÊu Marx zapoËeo u
Kritici Hegelovog dræavnog prava ljeta 1843.: “OpÊi je
zakon[:] bürgerliche druπtvo i dræava rastavljeni su.
Prema tome je i Staatsbürger kao i Bürger, Ëlan bürgerliche Gesellschaft, rastavljen.” (MEW 1: 281) Tu
dolazim do osnovnog i veÊ metamorfnog problema, u
obliku klasiËne prevodilaËke dileme kako prevesti bürgerlich. Srediπnja denotacija jest “graansko”, ali cilja
li to na “graanina kao podanika odnosno Ëlana dræave” ili “graanina kao Ëlana graanske odnosno buræoaske klase”? Kao u citatu, Marx povremeno koristi
termin Staatsbürger, koji je oËigledno prva denotacija, ali usto mora dodati Ëlana bürgerliche druπtva, dakle, recimo danas, narodne cjeline minus dræavnog
aparata, a taj drugi termin moæe sudjelovati u oba pola gornje prevodilaËke dileme. Terminologija ovdje
toËno izraæava Marxovo uporno pipanje po joπ ne potpuno jasnim zglobovima realnosti. To Êe koji mjesec
kasnije, upravo u K jevrejskom pitanju, postati hegelovska slavna opozicija—za mene genijalni iako nerazvijeni uvid—izmeu citoyena, nosioca Francuske revolucije, i dvosmislenog te ograniËenog bourgeois, nosioca kako svih politiËkih kontrarevolucija od 1794. do
1848. tako i antifeudalnog kapitalistiËkog razvoja proizvodnje i meuljudskih odnosa. Poπto se Marxovi tekstovi u to doba tek probijaju do jasnoÊe po tom zamrπenom ali i kljuËnom pitanju, valjalo bi u svakom pojedinaËnom sluËaju izvidjeti koji je od dva gornja prevoda, ili pak od njihovih kontaminacija i meustupnjeva, toËniji. Na engleskom i talijanskome nedvosmisleno se prevodi kao civil society, società civile, moæda i
zato πto je u Hegela prevod civil society liberala iz 18.
stoljeÊa (kao πto nam je Marx objasnio u Predgovoru
Prilogu kritici politiËke ekonomije), prvenstveno Adama Fergusona; francuskih prevoda naæalost nemam,
ali vrlo “ortodoksni” rjeËnik Labica-Bensussan tumaËi
kako je société civile Hegelov pojam dok je Marxov société bourgeoise (vidi 182 i 414), πto je, vrlo blago reËeno, nedovoljno.
Svako od tih rjeπenja ima znatnih nedostataka. One
uz upotrebu “graanina” natuknuo sam gore. “Civilno druπtvo” tih nedostataka nema, ali ima dva takoe
krupna. Prvo, na glavnim evropskim jezicima civil znaËi kako civilni (nasuprot recimo vojnome) tako i civilizirani, uljueni, dakle s konotacijom narcistiËke nacionalne pa i klasne samohvale. Drugo, “civilno druπtvo”
bilo je preuzeto iz engleskoga negdje od 1980-tih godina nadalje kao propagandni termin pobornika parlamentarne (dakle buræoaske) demokracije za nedostatak slobode u sluæbeno “komunistiËkim” dræavama
sovjetskog bloka, Jugoslavije, itsl., sa svrhom da se iznude opozicione partije i vrati privatno vlasniπtvo nad
sredstvima proizvodnje. No koliko god to nekima od
nas bila mrska perspektiva, tvrdim da je to jednostrana zloupotreba kako Hegelovih tako i Marxovih perspektiva koje su dublje i bogatije (no meusobno su-

(p)ogledi
protstavljene), puËko-plebejsko i asocijacijsko shvaÊanje “civilnog druπtva” smatram sasvim neophodnim
za razgovor πto je “stvarno postojeÊem socijalizmu”
manjkalo. Stoga ovu kategoriju ne moæemo prepustiti njenim kidneperima nego ju moramo, oËiπÊenu od
zloupotrebe i dostojno artikuliranu, koristiti unutar
Marxovih radikalnih izravno-demokratskih perspektiva. Dalekozorom se moæe bolje vidjeti kako da artiljerija ili snajperi pucaju, recimo na Sarajevo, no sumnjam da je to razlog za odbacivanje dalekozora.
Moj bi dugoroËni prijedlog stoga bio da se koristi
“civilno” za veÊinu sluËajeva Marxovog bürgerliche,
no u ovom eseju koristit Êu kompromisno formulu “civilno ili graansko druπtvo”.
1.22. Marx 1843-75: politiËko osloboenje i dræava
U Kritici Hegelovog dræavnog prava Marx dakle koristi Hegelove termine da bi—nasuprot Hegelu—identificirao opoziciju izmeu “svetih” interesa dræavnog
aparata upravljanja, prisile i ideologije nasuprot druπtveno-ekonomskim interesima ostatka druπtva.
Ovim potonjima vlada (kao u Hegela) buræoaski individualizam i egoizam,pa ipak su suprotstavljeni
dræavi kao stvarni æivot apstraktnom univerzalizmu.
Osim toga se Marx, gorljivi Ëitalac kako Rousseaua i
jakobinaca tako i “modernih Francuza” (MEW 1:
232—pod time se misle utopisti i komunisti kao Ba beuf i Buonarroti, Saint-Simon i njegova πkola, Fouri er, Proudhon i Cabet) te pristaπa radikalne puËke suverenosti, dijametralno suprotstavlja Hegelovom prioritetu, racionalnosti i apsolutnom znaËaju dræavne.
Hegelova topologija bürgerliche Gesellschaft kod
Marxa je prvo izvrnuta, te postaje pretpostavkom
dræave; a zatim valja tu antitezu transcendirati potpunom politizacijom civilnog ili graanskog druπtva
koja bi ukinula kako samu sebe tako i posebnu dræavu (usp. MEW 1: 326-27 i passim).
K jevrejskom pitanju veliki je korak dalje, jer uvodi
tematiku „laæne svetosti“, koja Êe kulminirati teorijom
fetiπizma robe u Kapitalu. Laæne ali veoma vaæne jer
dominira umom masa. S obje strane Hegelove dihotomije druπtvenog æivota Ëovjek je “igraËka tuih snaga”, nalazi se “pod vlaπÊu neljudskih elemenata i odnosa” (MEW 1: 355 i 360), dakle njegovo “rodno biÊe” otueno je, a “graansko druπtvo” je Hobbesov
rat svakog protiv sviju (MEW 1: 356). Tu oËigledno
odjekuje Marxova lektira Feuerbacha i terminologija
ljudskog Gattungswesena; no ustvrdio bih da je on izvukao maksimum koristi iz tog odluCnog usredotoCenja na ljudsku putenost (MEW 1: 345). Prvo, Feuerbachova je antropologija, iako primijenjena samo na
religiju, bila i ostaje revolucionarna svojim pogledom
odozdo, dakle stavljanjem materijalnih i putenih ljudi
u srediπte stvaranja i shvaÊanja druπtvenih uvjerenja i
odnosa. Njegov je stav prema tome korisni topoloπki
zahvat odvajanje i raskida, nasuprot Hegelovom stavu
s visina Apsoluta harmonizacije (ovdje DrZave) prema
dolje, te Engelsovi kasniji komentari uz nju nisu dostatni. Marx je i prije Ëitanja Feuerbacha teæio takvoj
antropologiji, koja mu je ostala apsolutna zvijezda vodilja cijelog æivota, ukljuËivπi rad na Kapitalu. Nadalje,
epistemoloπka ograniËenja Feuerbachovog humaniz-

(p)ogledi
ma velikim su dijelom zaobiena u donjem zadnjem
citatu iz Marxa (biljeπka 10, MEW 1: 370) koji naglaπava vlast u druπtvu: Marx prenosi pojam “ljudske vrste” u politiku, gdje se ne zasniva na Feuerbachovoj
seksualnoj ljubavi nego na hegelovskom “æivotu naroda” (usp. Kouvelakis 289). OgraniËenja su potpuno
poniπtena godinu dana kasnije, u eseju o ”Otuenom
radu” iz Ekonomsko-filozofskih manuskripata 1844,
lakonskom formulom “Gattungsleben [bitno ljudski æivot] je produktivni æivot” (MEW Ergänzungsband:
516—vidi Zolo 122, te bibliografiju o odnosu MarxFeuerbach na 90)—gdje se vidi izravna korist Feuerbacha za prelaz u kritiku politiËke ekonomije. U K jevrejskom pitanju civilno ili graansko druπtvo stoji za sve
ekonomske i ideoloπke vidove ispod politiËke dræave i
strukture vlasti vladajuÊe klase (vidi i Tezu 10 o Feuerbachu, MEW 3: 7). A ustvrdit Êu dalje kako je ovo æariπte na osloboenju ljudi i njihove produktivnosti—u
najπirem smislu svekolikog stvaralaπtva—ne samo stalno u Marxovim razmatranjima, nego je vrlo pertinentno i za kasnije suprotnosti nakon proleterske revolucije izmeu tog osloboenja i socijalistiËke dræave.
Dalje Êu ukratko spomenuti samo najvaænije etape
razvoja takve slobodarske suprotnosti. U znaËajnoj
NjemaËkoj ideologiji unutar “civilnog druπtva” u svim
se druπtvenim formacijama odvija borba klasa, koja
meutim ovisi o materijalnim proizvodnim odnosima,
ali baπ ta bürgerliche Gesellschaft ostaje “pravo ognjiπte i popriπte svekolike povijesti”! Tu je dakle to druπtvo rezolutno osloboeno uskog konteksta buræoazije i Hobbesa, te jedva da se moæe prevesti kao “graansko” nego samo kao “civilno druπtvo”—mada od
buræoazije potiËe kako termin tako i prvi puni oblik
takvog druπtva: ono “obuhvaÊa svekolike materijalne
odnose pojedinaca unutar odreenog razvojnog
stupnja proizvodnih snaga” (sve MEW 3: 36). DapaËe,
tu se, mislim po prvi put, postavlja teza da je uslov za
slobodni razvoj liËnost_ njihova vlast nad sluËajem i
postvarenim odnosima, naime komunistiËka organizacija druπtva (MEW 3: 424-25, usp. i 69-70).
Spomenuti stavovi sliËni su i u KomunistiËkom manifestu, uz vaæni dodatak raspravljanja klasnih ekonomskih interesa koje dræava πtiti. No u 18. Brumaire-u mogu se ponovno naÊi neki razvoji tokom analize bonapartizma, koji zakonodavnu moÊ potpuno podreuje
izvrπnoj. Duboka struktura je ona mladenaËke kritike
iz 1840tih godina, gdje je dræava antagonist i negacija
civilnog ili graanskog druπtva, no sada istovremeno i
aparat reguliranja klasnog ekonomskog sukoba. Marx
inducira iz povijesnog iskustva da, u odreenoj situaciji pata izmeu klasa, izvrπna vlast moæe u odnosu na
civilno ili graansko druπtvo izgledati kao potpuno samostalna (MEW 8: 197); nakon povijesnog iskustva od
150 godina dodao bih da takva anomalija u naπem
“vruÊem” druπtvu traje otprilike jednu generaciju. Ovo
vodi prema najvaænijim razvojima u druga dva spisa:
Marxovoj zadivljenoj analizi Pariπke Komune od 1871.
i njegovoj kritici njemaËke Socijal-demokratske stranke
iz 1875. U Graanskom ratu u Francuskoj iz 1871,
Marx odbacuje raniju pretpostavku da proletarijat nakon sloma buræaskog dræavnog aparata treba izgraditi

163
ne-birokratski dræavni centralizam i najodluËnije zagovara federaciju komuna, dakle decentralizaciju, i to zato πto—kao u K jevrejskom pitanju!—treba razbiti dræavnu kvazi-religioznu sakralizaciju koja je zauzela mjesto srednjevjekovnih Nebesa i Crkve. Dræavu, “to transcendentalno nedonoπËe druπtva”, i njenu “Svetu Dræavnu Vlast”, protuprojekt Pariπke Komune æeli “reapsorbirati sa strane druπtva kao svoje æive snage umjesto snaga koje druπtvo kontroliraju i potËinjavaju” (sve
u biljeπci “The Character of the Commune”, www.marxists.org/archive/marx/works/1871/civil-war-france/drafts/ch01.htm#D1s1). Sloæio bih se stoga sa zakljuËkom vrlo iscrpnog i, po meni, preciznog istraæivanja
Zolo-a, da naime Marxova analiza revolucionarnih promjena u Pariπkoj Komuni slijedi strukturu dualistiËke organizacije buræoaske formacije, koja suprotstavlja ekonomsko-druπtveni element politiËko-birokratskome. Taj
povijesni prikaz “odgovara opozicijskom paru ‘civilno
druπtvo’—‘politiËka dræava’ kojim Marx izraæava od Kritike Hegelovog dræavnog prava nadalje, mada sa djelomiËno razliËitim i kolebljivim semantiËkim vrijednostima, osnovnu suprotnost te formacije” (176-77). Takav
Marxov stav nije uopÊe pokoleban njegovim paralelnim æariπtem na organizaciji asociranog rada u Komuni kao i na organizaciji cijele nacije na temelju samouprave, nego je pretpostavka tog drugog æariπta (πto i
ovaj cijeli esej upravo æeli biti).
KonaËni Marxov spis koji Êu spomenuti je Kritika
Gothskog programa (Randglossen zur Programm der
deutschen Arbeiterpartei) iz 1875. Istaknuo bih da se
tu, po suprotnosti, vidi kako je vaæno za Marxa bilo
razrijeπiti svoju mladenaËku dihotomiju u komunizmu
koji ju jedini moæe ukinuti. U toj se perspektivi “dræava” viπe ne izjednaËuje s moÊi iznad druπtva nego postaje—nasuprot anarhistima, a nakon proleterske revolucije—izvrπni organ opÊih druπtvenih funkcija. Tome je
moguÊe priÊi pod uslovom nauËnog pristupa, πto upuÊuje na zakljuËke iz Kapitala da se postepeno ali odluËno ukine „robni oblik“, dakle apstraktni rad u svrhu
proizvodnje robe za træiπte. Cilj ili telos tog procesa jest
omoguÊiti da se “nakon πto je ropsko podreivanje pojedinca raspodjeli rada nestalo… moæe prekoraËiti uski
horizont buræoaskog prava, i druπtvo moæe zapisati na
svoj stijeg: Od svakoga prema sposobnosti, svakome
prema
potrebama!”
(www.marxists.org/archive/marx/works/1875/gotha/ch01.htm)
ZakljuËujem da se pojam „civilnog ili graanskog
druπtva“ nakon Kritike hegelovog dræavnog prava
postepeno ali sigurno oslobaa fiziokratsko-hegelovske matrice, i poprima obris onih aktivnosti pri kojima
dræavni aparat ne preuzima ni odreuje druπtveno odluËivanje, dakle poprima vrijednost meudjelovanja
politike i sfere druπtveno-ekonomskih odnosa, u krajnjoj liniji odnosa koji suodreuju proizvodnju. On se
uËestalo vraÊa u Marxovoj politiËkoj misli, koja meutim koleba kad treba odrediti je li takvo civilno druπtvo identiËno s klasnim borbama, kao πto je oËigledno
sluËaj kako u apsolutizmu tako i u kapitalizmu. Pojmovi proletarijata i komunizma (kao dokinuÊa klasnog
druπtva) ne mogu uÊi u suprotstavljanje civilnog ili graanskog druπtva dræavi nego predstavljaju njegovo

164
utopijsko i nauËno ukidanje odnosno prevazilaæenje
(Aufhebung). Dodao bih da vid Marxovog kolebanja
koji se moæe nazvati „ukidanjem politike“, i koji je bio
ekskluzivno razvijen po Lenjinu, danas valja smatrati
nedoreËenime.

(p)ogledi
jed i
da

2. RAZVOJ TEZA
PO MARXU, PASUS 1 (MEW 1: 352): engleski u biljeπci 1.
KOMENTAR: Poπto je politika supstituirala religiju
kao samosvijest vlasti, treba metamorfozirati Marxov
odnos laiËka politika : religija u naπ odnos druπtveni :
sluæbeno politiËki. No daljnja je komplikacija ova: druπtveno ili puno ljudsko osloboenje (koje Êe ubrzo u
Marxa centralno ukljuËiti ekonomsko osloboenje od
bijede i eksploatacije) identiËno je s Marxovom vizijom komunizma, koju Êu ovdje nezgrapno ali nadam
se jasno zvati “pravi komunizam”. Ukratko, to je horizont potpune druπtvene pravde i dezalijenacije, politiËki sproveden slobodnim samoodreenjem svih ljudi
u nezavisnim radnim i teritorijalnim zajednicama bez
dræave. To znaËi da je odnos takvog punog ljudskog
druπtvenog osloboenja prema sluæbenom politiËkom
osloboenju takoe odnos Marxove originalne zamisli, ili pravog (partizanskog, plebejskog, izravno demokratskog) komunizma (moæemo taj zvati K1) prema
sluæbenom partijsko-dræavnom komunizmu (moæemo
taj zvati K2). Evo dakle poËetka moje prerade Marxa
za kronotop Federativne Republike Jugoslavije.
DS METAMORFNO:
Teza 1. Pitanje o odnosu punog druπtvenog osloboenja ljudi prema sluæbenom (i dijelom stvarnom)
dræavno-politiËkom osloboenju jest pitanje o odnosu
pravog plebejskog, izravno demokratskog, narodnooslobodilaËkog komunizma prema sluæbenom (samo
do izvjesne granice oslobodilaËkom) dræavno-partijskom komunizmu.
Iz toga slijedi da su problemi osloboenja u Jugoslaviji varijanta stalnog sukobljavanja i proæimanja dviju
struja u socijalistiËko-komunistiËkoj tradiciji od industrijske revolucije nadalje: treba li demokracija, i uopÊe organizacija, sa suverenoπÊu koja polazi odozdo na
gore, ili odozgo nadolje? Na prvom ekstremu tog
spektruma nalaze se kako Marx tako i anarhisti, na
drugome Staljin, dok se Lenjin, silom prilika, kretao izmeu prvog pola u svojoj teoriji do 1917. i drugoga
u svojoj ekstremno ugroæenoj praksi poslije 1918. Dilema je ova eksplicirana u Maovoj gruboj paroli poËetne Kulturne revolucije u komunistiËkoj dræavi: “bombardirajte [kritikama] generalπtab”.
*******
PO MARXU, PASUS 2 (MEW 1: 353): engleski u biljeπci 2.
DS METAMORFNO:
Teza 2. Granice druπtvenog osloboenja ogledaju
se u Ëinjenici da se dræava moæe osloboditi jednog
ograniËenja a da ljudi ne budu zaista osloboeni od
tog ograniËenja, da dræava moæe biti politiËki slobodna ili republika a da ljudi ne budu slobodni. Iz toga sli-

Bernard Sykes, Demosten na obali mora, objavljeno
u Ëasopisu The Builder i dobitnik srebrne medalje
britanske Royal Academy, 1888.

kad se ljudi oslobode posredstvom dræave, oni su se
oslobodili samo u odreenom ograniËenom smislu.
Iz toga dalje slijedi da kad se dræava oslobodila
ograniËenja uslijed vlasti kapitalistiËke klase a zadræala organizaciju proizvodnje i raspodjele iz kapitalizma,
u totalnom antropoloπkom smislu Marxa ljudi (plebs,
radni narod) nisu/nije zaista osloboen/i od ograniËenja “kapital-odnosa”, naime eksploatacije rada i svih
partikularnih egoizama koji iz toga izviru sa strane
eksploatatora i eksploatiranih. Uz to dolaze i ostali
faktori klasnog otuenja: nasljee patrijarhalnog despotizma, razliËite uloge spolova, grad prema selu, umni prema manuelnom radu, a tko ih zna viπe neka nadopuni.
Glosa uz 2: No u cijelom ovom razmatranju vrlo je
vaæno, i ne smije se nikako zanemariti, da je konkretni kronotop Jugoslavije u poreenju s Marxovom
orijentacijom dvostruko filozofski “neËist”. Prvo je
neËist uopÊe, kao svaki praxis u odnosu na teoriju,
jer se tu radi o praktiËnoj politici sa svim nuænim
kompromisima, anakronizmima itd. Drugo i posebno, Jugoslavija je neËista jer se tu radi o “prelaznom
periodu” iz kapitalizma u komunizam kakav je Marx
u osnovi ali tek poËetno karakterizirao mnogo kasnije, u Kritici Gothskog programa. Ne radi se dakle o
uglavnom zatvorenom i stabiliziranom povijesnom
kronotopu ranih 1840tih nego o burnim fazama plime i oseke na dijelom razliËitom terenu. Jedan primjer: revolucionarni entuzijazam i plebejska tradicija
NOB mogli su na poËetku sasvim neutralizirati kapital-odnos (to se vidi recimo iz ekonomski smijeπne radikalnosti nacionalizacije sitnih trgovina i krËmi u obiteljskom posjedu nakon 1946/47). Drugi, suprotni
primjer: taj je prvobitni entuzijazam prirodno, naprosto bioloπki, jenjao negdje oko 1960, a nije bio
obnovljen (stalno iznova podstican) permanentnim
revolucioniranjem meuljudskih odnosa, kako u pro-

(p)ogledi
izvodnji—getoiziranje samoupravljanja na razini poduzeÊa uz blokadu njegove vertikalizacije—tako i u
javnom æivotu ili civilnom ili graanskom (u smislu
graanina, citoyen a ne naprosto niti preteæno bourgeois) druπtvu.
*******
PO MARXU, PASUS 3 (MEW 1: 353): engleski u biljeπci 3.
DS METAMORFNO (koristim dodatni operator: Marxov „ateist“ = danas „pravi komunist“):
Teza 3. Iz toga takoe slijedi da kad Ëovjek proglaπava da je socijalist/komunist posredstvom dræave—tj.
kad proglasi dræavu socijalistiËkom/komunistiËkom—
on joπ uvijek ostaje nekomunistiËkime, upravo stoga
πto sam sebe priznaje samo okoliπnim putem, samo
kroz neki posredniËki medij. Nekomunizam nije drugo
nego priznanje Ëovjeka putem posredovanja, posrednim a ne izravnim putem. Dræava je posrednik izmeu
Ëovjeka i ljudske slobode, baπ kao πto je religija (recimo Krist) posrednik na Ëija pleÊa radni ljudi navale sav
svoj komunizam i svu svoju neograniËenost.
Iz toga dalje slijedi da je dræava u iskrenoj (ne staljinistiËki-kontrarevolucionarnoj) komunistiËkoj vlasti homolog religije u Marxovoj Prusiji itsl.: ona utjelovljuje i
posjeduje transcendentalni princip osloboenja koji
zamijenjuje daljnje komunistiËko osloboenje radnih
ljudi.
Glosa uz 3: To posredniπtvo nije, i ne moæe biti, ozbiljno okrnjeno posredniËkom (parlamentarnom, u biti klasnom) demokracijom, nego samo asocijativnom
plus izravnom demokracijom.
*******
PO MARXU, PASUS 4 (MEW 1: 355): engleski u biljeπci 4.
DS METAMORFNO (”political” vs. “human” je ovdje
dræavna vs. ljudska emancipacija):
Teza 4. Dakako, politiËko-pravno osloboenje posredstvom dræave veliki je korak unaprijed. Ono je konaËni korak ljudskog osloboenja moguÊ u dotada
postojeÊem poretku i makro-okviru dræava i klasa.
*******
REFLEKSIJE O PRVE »ETIRI METAMORFNE TEZE PREMA MARXU:
Teza 5. Koje su granice primjenjivosti cijelog ovog
metamorfnog transfera Marxa iz 1840tih na Jugoslaviju? Da one postoje, na to upuÊuju dva kompleksa.
5.1. Prvi je da granice analogije religija = komunizam
ipak postoje (pa prema tome je i Marxova “politika” za
nas “druπtvo”, a ono πto se u naπem kronotopu zove
politika time nije tangirano jer je polje napetosti izmeu dræave i civilnog ili ostatnog druπtva, itd.). Tu bi trebale duge distinkcije, koje Êu izbjeÊi jednostavno πkarama: odbacivanjem onih Marxovih pasusa koje ne trebam. Ovaj je njegov sjajni napis i tako samo veoma
vaæni (kljuËni!) poticaj, katalizator i neophodna osnova
za preradu. Poπto ovo nije napis o Marxu nego putem
njega, æustro bih branio taj postupak.
5.2. Drugi je kompleks, bar toliko vaæan te neizbjeæiv, umnogome drukËiji povijesno-realitetni kronotop,

165
gdje uza sliËnosti kroËe i znaËajne razlike. Jugoslavenski i svjetski Ëvor u doba mnogostranih revolucionarnih dinamika u proizvodnim snagama i proizvodnim
odnosima mnogo je zamrπeniji od statiËkog pruskoevropskoga u doba kad je mladi Marx pisao svoju dijatribu. Ni ekonomika ni vlast ni ideologija (u svjetskim
razmjerima) nisu viπe u 1945. ono πto su nekoÊ bile—
naime 1842.
Teza 6. Dosadaπnje razmatranje dovodi do teze bitne za spoznajno shvaÊanje Federalne Republike Jugoslavije: partijsko/dræavna vlast je dvoglavi Janus (bar
1945-74.). Partijsko/dræavna vlast je (za dijametralnu
razliku od dræave Marxa 1840tih) ne samo otuenje
nego i istovremeno inicijator i poluga stvarnog osloboenja—do izvjesne vaæne granice (vaæno je osloboavanje i vaæna je granica!).
Osloboavanje: protjerivanje okupatora i suradnika—kapitalista, birokrata i poraæenih plaÊenika—dakle
nezavisnost zemlje (TTito) kao pretpostavka za sva ostala “Oj budi svoj”; nacionalizacija i stvaranje jedinKidriË); ostvarivanje buræoasstvene planske privrede (K
ke revolucije u patrijarhalno-kompradorskoj i despotskoj zemlji, tj. ravnopravnost svih ukljuËivo æena i omladine pred zakonom; masovno uzdizanje mladih seljaka (za vrijeme revolucije u vlast, poslije revolucije u
gradsko zapoπljavanje); masovno stvaranje industrije i
radniËke klase, kao i inteligencije, tehniËke i humanistiËke; ostvarivanje Ëak Welfare State, dræave socijalne
sigurnosti (zaposlenje, πkolovanje, zdravstvo, ozbiljni
mada ne dovoljni pokuπaj izgradnje stanova za urbanizaciju, itd.). To je otvaranje vrata slobodi, politika
(slobodno po Rancièreu). Put ka K1.
Granica: u isti mah, partijsko/dræavna vlast je (kao
pruska dræava Marxa) posrednik, Ëuvar i zaπtitnik jednog osloboenja koje se, uz razne cikcake, ipak sve viπe zatvara u samu sebe, tj. oligarhija postaje klasa koja se raa (in statu nascendi—izraz je iz Lenjina). To je
zatvaranje vrata slobodi Marxovog “konaËnog ljudskog osloboenja”, policija (slobodno po Rancièreu).
K2 okoπtava i zagrauje K1.
6.1. Ta se dva principa i strujanja sukobljuju unutar voÊstva SKJ i dræave: dovde je dobro. No njihova je potencijalna dijalektika uguπena “birokratskom” (u Marxovom smislu) tradicijom monolitizma
i nejavnosti staljinistiËkog porijekla. Dodaj ekonomske, kao i ideoloπke, pritiske kapitalizma izvana, pa
onda sve viπe i iznutra (“Tata kupi mi auto”), promijeπaj i dobro protresi u zatvorenoj posudi, i imat Êeπ
SFRJ.
*******
PO MARXU, PASUS 5 (MEW 1: 359-60): engleski u
biljeπci 5.
DS METAMORFNO (uvaæavajuÊi tezu 6!):
Teza 7. Kritika ima prema tome potpuno pr_vo
ako sili dræavu koja se oslanja na Sveto Pismo da
shvati pomjerenu i ludu poziciju gdje ona sama viπe
ne zna je li fikcija ili stvarnost, te u kojemu dvojbenost njenih empirijskih ciljeva, koja se prikriva ideologijom (K2), dolazi u nerazrjeπivi sukob s iskrenoπÊu
njene komunistiËke (K1) svijesti, kojoj se komuni-

166
zam javlja kao svrha svijeta. Ta se dræava moæe izbaviti iz svojih muka samo ako postane æandar institucionalizirane Partije.
Glosa uz 7: U perspektivi dvoglavog Janusa iz teze
6 gore, ovo vaæi samo za onu potpuno negativnu—
monolitnu i despotsku—stranu vlasti u SFRJ: tome su
potpuno i “Ëisto” teæili naπi partijski konzervativci, koji su dakle nestaljinski staljinisti. Ali s tom ogradom i
do te mjere (koju joπ valja utvrditi)—vaæi. Jedina alternativa: dræava—postepeno ali postojano—odumire.
7.1. Za etatizirano, oligarhijsko, policijsko lice takozvane komunistiËke dræavi vaæi (gilt) otuenje, a
ne vaæe ljudi. Jedini ljudi koji vaæe su oni “posebnog
kova” (Staljin), a usto izravno povezani s ideologijom, s nebesima. Odnosi koji ovdje vladaju joπ su odnosi vjerovanja. Religiozni horizont sluæbenog komunizma zapravo joπ nije sekulariziran/ laiciziran.
Ali dræavno-komunistiËki horizont ne moæe biti
stvarno sekulariziran, jer πto je on sâm nego li otueni oblik jedne prelazne faze u potencijalnom razvoju
ljudskog osloboenja od tisuÊgodiπnje dræavne vlasti, patrijarhalnog nasilja i klasne eksploatacije? Otuenja su to koja zahtijevaju raskol na zemaljski i nebeski horizont, koji nastavlja vaæiti i u doba potencijalnog prelaza od klasnog druπtva prema komunizmu. Dræavno-komunistiËki duh moæe biti ostvaren i
ukinut (aufgehoben) samo ako se ona faza u razvoju ljudskog osloboenja Ëiji je on ideoloπki izraz pojavi i konstituira u ovosvjetskom, neotuenom duhu.
To se moæe zbiti u “socijalistiËkom” druπtvu gdje bi
izravno plebejsko samoodluËivanje nadvladalo etatizam i druga otuenja. Osnova takve dræave onda ne
bi bio dræavni komunizam nego ljudska osnova komunizma. Komunizam ostaje idealna svijest njenih
Ëlanova jer je komunizam idealni (nebeski) oblik faze
ljudskog razvoja koju ta dræava i druπtvo mogu zemaljski ostvariti.
Glosa uz 7.1: Poπto se dræavni komunizam za razliku od pruske i sliËnih dræava nigdje nije ostvario (staljinizam je kontrarevolucija), Marxove konstatacije moraju se prevesti u modus irrealis, kondicional.
*******
PO MARXU, PASUS 6 (MEW 1: 360-61): engleski u
biljeπci 6.
DS JAKO METAMORFNO (ali u Marxovom rjeËniku):
Teza 8. Stvarna i integralna politiËka demokracija je
komunistiËka (K1): ona obuzdava i oËovjeËuje nuænu
dræavu. Sluæbeni komunizam (K2) meutim sanja i
postulira suverenitet Ëovjeka kao najviπeg biÊa, ali
poπto ga empirijski pozna u njegovoj nekultiviranoj,
nesocijalnoj pojavi, Ëovjeka u svom sluËajnom postojanju, Ëovjeka kakav je kroz cijelu organizaciju patrijarhalnog i kapitalistiËkog druπtva pokvaren (verdorben), otuen, podvrgnut vlasti neljudskih odnosa i
elemenata—tu se radi o jednom tuem biÊu, razliËitom od realnog Ëovjeka. U pravom komunizmu (K1)
on bi meutim bio opipljiva stvarnost, danaπnjica,
materijalni princip—nosilac samoodreenja i samosvijesti. Marxov “prelazni period” jest izrastanje ljudi od
K2 prema K1.

(p)ogledi
*******
PO MARXU, PASUS 7 (MEW 1: 354-55): engleski u
biljeπci 7.
DS METAMORFNO (tu Marx misli na buræoasko-kapitalistiËko otuenje, koje nije prenosivo na Jugoslaviju toËno takvo, bar ne prije 1970tih; dakle moramo se
dræati pasusa i teza 2-3 gore):
Teza 9 (alternativa Tezi 8). Gdje se komunistiËka
dræavna vlast razvila u zatvorenu vladajuÊu instancu,
ljudi vode—ne samo u mislima, u svijesti, nego u stvarnosti, u æivotu—dvostruki æivot, idealni i realni (nebeski i zemaljski). Oni æive u dræavnoj zajednici gdje se
smatraju zajedniËarskim biÊima, te usto u civilnom ili
graanskom druπtvu, gdje se smatraju privatnim pojedincima bez obzira na sve druge pojedince koje tretiraju kao sredstva, te gdje postaju pokvareni i igraËke
tuih sila.
*******
PO MARXU, PASUS 8 (MEW 1: 357-58): engleski u
biljeπci 8.
DS METAMORFNO (uz dodatak):
Teza 10. SliËno dræavi koja se poziva na religiju, takozvana komunistiËka dræava predstavlja komunistiËku negaciju dræave ali nikako druπtveno ostvarenje komunizma. Takozvana komunistiËka dræava je nesavrπena dræava, a komunizam smatra dodatkom i posveÊivanjem svoje nesavrπenosti, te on nuæno postaje
sredstvo, a ona—dræava hipokrizije. Takozvana komunistiËka dræava potrebuje komunizam da se upotpuni
kao dræava.
Glosa uz 10: U tom sluËaju, sluæbeni partijsko-dræavni komunizam (K2, mada se sluæbeno tumaËenje komunizma samog termina klonilo!) postaje ideologija u
negativnom smislu otuenog shvaÊanja stvarnosti.
Poπto se joπ uvijek poziva na prvobitni komunizam
Marxa i najboljeg Lenjina (K1), K2 postaje i hipokrizija, kao krπÊanski papat kad iz sjajne katedrale Svetog
Petra i dræavne enklave Vatikana masama van divne
kolonade propovijeda evaneosku ljubav bliænjega (da
ostanem u Marxovoj paraleli). Zatvaranje vrata Marxovom integralnom osloboenju (koje se naziralo putem
integralnog samoodreenja u ekonomici i politici)
pretvara Ëak i vrlo realne doprinose prvog Janusovog
lica, sve to viπe, u hipokriziju. No ta hipokrizija ostaje
“danak koji porok plaÊa kreposti” (La Rochefoucauld).
K2, “religija” vlasti, je uvijek djelomiËni a onda i nepravi K1. U tom raskoraku nastaje recimo zagrebaËki
Ëasopis Praxis, kao primer savjesti komunizma (K1)—
koja je i sama jednostrana jer agonska i militantna a
ne suverena i trijumfantna, itd.
Teza 11. Za (vaænu!) razliku od onosvjetske religije,
ovosvjetski komunizam shvaÊa drugu reËenicu Teze
10 kao privremeno odgaanje savrπenosti—dok se ne
razviju proizvodne snage i iskorijene vanjske prijetnje
(πto praktiËno znaËi bez toËnog roka ili, koliko moæemo sagledati u sve gorem kapitalizmu, na Sveto Nigdjenijevo). Iz toga za buduÊnost valjda proizlaze, na
osnovi filozofske antropologije te vrlo skupih iskustava, vaæna strateπka domiπljanja samog Marxovog politiËkog horizonta, kojime moramo dopuniti nuænu ori-

(p)ogledi
jentaciju na dugoroËno srediπnju i odluËujuÊu ulogu
ekonomske proizvodnje i potroπnje za proces razotuenja.
Glosa uz 11: Naime, komunizam nema nikakvog
smisla ako ne zadræi horizont radikalnog ovosvjetskog spasenja, dakle masovne proizvodnje kvalitativno boljeg æivota, a ne samo socijaldemokratskog reformizma. Ali kako? Za dræavu danas vaæi, u svestrano loπem procjepu izmeu anarhista i socijaldemokrata, ni s tobom ni bez tebe. Radi se dakle politiËki
o razvijanju efikasnih i isprepletenih oblika asocijacijske plus izravne demokracije unutar komunizma i
kao sræ komunizma, u meudjelovanju dræave i ostatnog druπtva, a ekonomski o razvijanju efikasnih i
isprepletenih oblika mnogostranog i piramidalnog
planiranja na bazi povratne sprege s takvom demokracijom.
Religija (monoteistiËka) je nepopravljiva; marksizam i komunizam (K1) nisu.
Teza 12. Komunizam ne moæe ukinuti politiku, naime suprotnosti unutar civilnog druπtva graanin_
odreene dræave. Marx je (napr. u Bijedi filozofije)
politiku shvaÊao samo kao antagonistiËke sukobe, u
krajnjoj liniji klasno utemeljene; ova nit seæe od veÊ
citiranih navoda preko, recimo, Bijede filozofije do
zakljuËka u KomunistiËkom manifestu da je “PolitiËka vlast, toËno reËeno, naprosto organizirana vlast
jedne klase za ugnjetavanje druge” (TTucker ed. 353).
No nakon revolucija 20. st. znamo i za ne-antagonistiËke “suprotnosti unutar naroda” (Mao). Bez politike, za njihovo rjeπavanje preostaje samo dræava, nuæna ali vrlo jednostrana politika odozgo. To je glavna
greπka lenjinizma, izrasla iz zaostale patrijarhalne
stvarnosti.
Danas moæemo dakle redefinirati politiku kao sukobe koji mogu postojati i izvan klasnih antagonizama,
tako da njene klice lijepo mogu biti prisutne unutar
politike klasa i isprepletati se sa njom (a πto je drugo
u “prelaznom razdoblju” K1?). Dræava se zapravo ne
moæe ukinuti sve dok udruæenja proizvodjaËa kao i
udruæenja gradjana—dakle civilno druπtvo—ne preuzmu njene nuæne funkcije preko mnogostrukih institucija izravne demokracije odozdo.
Glosa uz 12: Radi se dakle o samoodreenju i samosvijesti kako individuum_ tako i njihovog meudjelovanja u druπtvenoj cjelini (po najboljem Hegelu). Ti
su pojmovi izvedeni iz individuum_, kao djelatni i refleksivni vid njihovog suverenog bitka. Oni se mogu
metaforiËki shvatiti kao samoupravljanje samim sobom i ljudskim kolektivnim stvarima pred horizontom
smrti. No ako se samoupravljanje shvati iskljuËivo kao
prevod tih pojmova u jezik masovne administracije
Kardelj), to je nuæan ali
(upravljanja, management—K
ne dovoljan korak.
*******
PO MARXU, PASUS 9 (MEW 1: 357): engleski u biljeπci 9.
DS METAMORFNO (i sasvim drugaËije na kraju):
Teza 13. U razdobljima kada se dræavna vlast nasilno raa iz druπtva, kad je osloboenje posredstvom

167
dræave oblik u kome ljudi teæe za svojim osloboenjem, u to doba posebnog samopouzdanja, dræava
teæi da uguπi (erdrücken) svoju pretpostavku, druπtvo
graanin_, i da se konstituira kao prava punoÊa Ëovjeka, rijeπena suprotnosti. Ali dræava bi to mogla ostvariti samo kroz nasilnu suprotnost svojim vlastitim
uvjetima æivljenja, samo proglaπavajuÊi revoluciju permanentnom, te drama nuæno svrπava bilo promjenom karaktera dræave bilo promjenom karaktera druπtva.
Glosa uz 13: Mislim da ovo odgovara dilemi SFRJ.
Fenomenalno: mada se Marx na nju doslovno ne da
primijeniti, dilemu vlasti je sasma genijalno formulirao! Kako znamo, svrπila je promjenom karaktera dræave (u najgoroj varijanti ratova zakrvljenih mini-klasa),
zato πto nije doπlo do promjene karaktera civilnog
druπtva graanin_ (izravne i asocijacijske demokracije)
koja bi omoguÊila prelaz ekonomske vlasti na udruæenja proizvodjaËa.
*******
Imam dva zakljuËka, prema Marxu i prema iskustvima od Oktobarske Revolucije nadalje:
PO MARXU, PASUS 10 (MEW 1: 370): engleski u biljeπci 10.
DS METAMORFNO:
Teza 14. Samo kad si stvarni, individualni ljudi ponovo prisvoje apstraktnog graanina dræave (Staatsbürger) i kad su individualni ljudi u njihovom empirijskom
æivotu, u njihovom empirijskom radu, u njihovim empirijskim odnosima postali integralno ljudski, samo kada su ljudi spoznali i organizirali svoju ”vlastitu moÊ”
(Rousseau) kao druπtvenu moÊ, te stoga viπe ne odvajaju od sebe druπtvenu moÊ u obliku dræavne moÊi, samo je tada izvrπeno ljudsko osloboenje.
NAKON MARXA, MI DANAS:
Teza 15. No ako K2 uguπi K1, dolazimo u kontrarevoluciju koja poniπtava zaËetke razotuenja (Prosvjetljenje, dræavu blagostanja, pokuπaj samoupravljanja).
Metamorfoza Luxemburgove parole “socijalizam ili
barbarizam” u uvjetima hegemonskog kapitalizma
jest: “Komunizam (K1) ili kontrarevolucija u barbarizam”.

*/ Vidi Darko Suvin, “Living Labour and the Labour of Living” u
njegovom Defined by a Hollow: Essays on Utopia, Science Fiction, and Political Epistemology, Oxford: P. Lang, 2010 (“Æivi
rad i rad na æivljenju”, u Gdje smo? Kuda idemo?: Za politiËku
epistemologiju spasa, prevod M. Krivak, Zagreb: Hrvatsko Filozofsko druπtvo, 2006).
Drugi esej iz te knjige, koji navodim malo kasnije, je “Inside the
Whale, or etsi communismus non daretur” (slovenski u Kje
smo? Kam gremo?: Za politiËno ekonomijo odreπitve, prevod
M. Lovrenov, Ljubljana: Zaloæba Sophia, 2010).
Biljeπke nisu uputne uz teze, te ih se klonim, osim neophodnog
Marxa dolje. To vrijedi i za bibliografski aparat, tako da od poveÊe knjiænice o ovoj temi citiram samo Kouvelakisa i Zolo-a, takoe vrlo korisni pregled polisemiËkog minskog polja “civilnog
druπtva” u Bobbio 143-50, 184-87, mada se samo djelomiËno
slaæem s njegovim stavom o Marxu.
Za kritiËku diskusiju zahvaljujem Radi IvekoviÊ, Slobodanu KaramaniÊu, Marku Kerπevanu, Marku Kræanu, Predragu MatvejeviÊu i Ozrenu Pupovcu, te osobito Borisu Budenu i Richu Erlich.
1/ “The question of the relation of political emancipation to reli-

168
gion becomes for us the question of the relation of political
emancipation to human emancipation.”
2/ “The limits of political emancipation are evident at once from
the fact that the state can free itself from a restriction without man being really free from this restriction, that the state can be a free state [pun on Freistaat, which also means republic, note of translator] without man being a free man….
It follows from this that man frees himself through the medium of the state, that he frees himself politically from a limitation when, in contradiction with himself, he raises himself
above this limitation in an abstract, limited, and partial way.”
3/ “It follows, finally, that man, even if he proclaims himself an
atheist through the medium of the state - that is, if he proclaims the state to be atheist - still remains in the grip of religion, precisely because he acknowledges himself only by a
roundabout route, only through an intermediary. Religion is
precisely the recognition of man in a roundabout way, through an intermediary. The state is the intermediary between
man and man’s freedom. Just as Christ is the intermediary to
whom man transfers the burden of all his divinity, all his religious constraint, so the state is the intermediary to whom
man transfers all his non-divinity and all his human unconstraint.”
4/ “Political emancipation is, of course, a big step forward.
True, it is not the final form of human emancipation in general, but it is the final form of human emancipation within the
hitherto existing world order. It goes without saying that we
are speaking here of real, practical emancipation.”
5/ “Criticism is, therefore, fully justified in forcing the state that
relies on the Bible into a mental derangement [Verrücktheit,
pun on craziness vs. displacement, DS] in which it no longer
knows whether it is an illusion or a reality, and in which the
infamy of its secular aims, for which religion serves as a
cloak, comes into insoluble conflict with the sincerity of its religious consciousness, for which religion appears as the aim
of the world. This state can only save itself from its inner torment if it becomes the police agent of the Catholic Church.
In relation to the church, which declares the secular power to
be its servant, the state is powerless, the secular power
which claims to be the rule of the religious spirit is powerless.
It is, indeed, estrangement which matters in the so-called
Christian state, but not man. The only man who counts, the
king, is a being specifically different from other men, and is,
moreover, a religious being, directly linked with heaven, with
God. The relationships which prevail here are still relationships dependent of faith. The religious spirit, therefore, is still
not really secularized.
But, furthermore, the religious spirit cannot be really secularized, for what is it in itself but the non-secular form of a stage in the development of the human spirit? The religious spirit can only be secularized insofar as the stage of development of the human mind of which it is the religious expression makes its appearance and becomes constituted in its secular form. This takes place in the democratic state. Not
Christianity, but the human basis of Christianity is the basis
of this state. Religion remains the ideal, non-secular consciousness of its members, because religion is the ideal form of
the stage of human development achieved in this state.“
6/ “Political democracy is Christian since in it man, not merely
one man but everyman, ranks as sovereign, as the highest
being, but it is man in his uncivilized, unsocial form, man in
his fortuitous existence, man just as he is, man as he has
been corrupted by the whole organization of our society,
who has lost himself, been alienated, and handed over to the
rule of inhuman conditions and elements…. That which is a
creation of fantasy, a dream, a postulate of Christianity, i.e.,
the sovereignty of man - but man as an alien being different
from the real man - becomes, in democracy, tangible reality,
present existence, and secular principle.”
7/ “Where the political state has attained its true development,
man - not only in thought, in consciousness, but in reality, in
life - leads a twofold life, a heavenly and an earthly life: life
in the political community, in which he considers himself a
communal being, and life in civil society, in which he acts as
a private individual, regards other men as a means, degrades
himself into a means, and becomes the plaything of alien powers.”
8/ “The so-called Christian state is the Christian negation of the
state, but by no means the political realization of Christianity. The state which still professes Christianity in the form of
religion, does not yet profess it in the form appropriate to

(p)ogledi
the state, for it still has a religious attitude towards religion that is to say, it is not the true implementation of the human
basis of religion, because it still relies on the unreal, imaginary form of this human core. The so-called Christian state is
the imperfect state, and the Christian religion is regarded by
it as the supplementation and sanctification of its imperfection. For the Christian state, therefore, religion necessarily
becomes a means; hence, it is a hypocritical state. It makes a
great difference whether the complete state, because of the
defect inherent in the general nature of the state, counts religion among its presuppositions, or whether the incomplete
state, because of the defect inherent in its particular existence as a defective state, declares that religion is its basis. In
the latter case, religion becomes imperfect politics. In the former case, the imperfection even of consummate politics becomes evident in religion. The so-called Christian state needs
the Christian religion in order to complete itself as a state.“
9/ “In periods when the political state as such is born violently
out of civil society, when political liberation is the form in
which men strive to achieve their liberation, the state can
and must go as far as the abolition of religion, the destruction of religion. But it can do so only in the same way that it
proceeds to the abolition of private property, to the maximum, to confiscation, to progressive taxation, just as it goes
as far as the abolition of life, the guillotine. At times of special self-confidence, political life seeks to suppress its prerequisite, civil society and the elements composing this society,
and to constitute itself as the real species-life of man, devoid
of contradictions. But, it can achieve this only by coming into violent contradiction with its own conditions of life, only
by declaring the revolution to be permanent, and, therefore,
the political drama necessarily ends with the re-establishment
of religion, private property, and all elements of civil society,
just as war ends with peace.”
10/ “Only when the real, individual man re-absorbs in himself
the abstract citizen, and as an individual human being has
become a species-being in his everyday life, in his particular
work, and in his particular situation, only when man has recognized and organized his “own powers” [Rousseau, Contrat social] as social powers, and, consequently, no longer separates social power from himself in the shape of political
power, only then will human emancipation have been accomplished.”

Citirana djela:
Bobbio, Norberto. Which Socialism? Transl. R. Griffin. Minneapolis:
U of Minnesota P, 1987.
Kouvelakis, Stathis. Philosophy and Revolution: From Kant to Marx.
Transl. G.M. Goshgarian. London: Verso, 2003.
Labica, Georges, i Gérard Bensussan. Dictionnaire critique du marxisme. Paris: Quadrige/PUF, 1999.
Marx, Karl. The Civil War in France. www.marxists.org/archive/marx/works/1871/civil-war-france/index.htm
[Marx, Karl, i Frederick Engels.] The Marx-Engels Reader. Ed. R. C.
Tucker. New York: Norton, 1972. [citirano kao Tucker ed.].
Marx, Karl, i Friedrich Engels. Werke. Berlin DDR: Dietz, 1958ff. (citirano kao MEW s brojem toma).
Zolo, Danilo. La teoria comunista dell’estinzione dello stato. Bari:
De Donato, 1974.

Prof.dr. Darko Suvin je pisac, nauËnik, kritiËar
i pjesnik, roen u Zagrebu. Bio je profesor
engleske i komparativne knjiæevnosti na Univerzitetu McGill, sada je profesor emeritus i
Ëlan kanadske Akademije nauka i umjetnosti. Bio je potpredsjednik Union Internationale
des Théâtres Universitaires, urednik dva
nauËna Ëasopisa, potpredsjednik International Brecht Society, poËasni stipendista Ëetiri
univerziteta, stipendista fondacije Humboldt
od 1996. do 2000, gostujuÊi profesor na deset sjeverno-ameriËkih i evropskih univerziteta. »lan je Savjeta Novog Plamena.

169

(p)ogledi

Intelektualrijat
Kazimir MaljeviÊ, Atleta buduÊnosti, olovka na papiru,
1913., St. Peterburπki muzej teatra i muzike

Andrea Martocchia
Izokretanje i potpuno naruπavanje sistema obrazovanja i nauËnog istraæivanja u Italiji postigao je
“topos” u onom Ëasu u kojem je u Senatu izglasana “reforma Gelmini” o univerzitetima1. O neobiËnoj vaænosti tog Ëasa svjedoËe i impresivni razmjeri
kao i odluËnost i inicijative izazvanog masovnog
pokreta protesta i otpora, koji je u sebi sadræavao i
katalizirao mnoge sektore: nisu tu bili samo sveuËiliπni studenti, veÊ i nauËni radnici i istraæivaËi, oni
prekarni (s ugovorima na odreeno vrijeme) s tih istih univerziteta, istraæivaËi iz raznih istraæivaËkih timova i ustanova, pojedini dijelovi svijeta πkola svih
usmjerenja i svih stupnjeva, ljudi iz svijeta kulture i
iz svijeta teatra, filma i uopÊe spektakla, predstavnici vrlo raπirenih prekarnih zaposlenja kao i mladi nezaposleni i kategorija pod-zaposlenih.
Pokret je po svojoj kompoziciji bio “æiva demonstracija” da je udarac zadan univerzitetu s tom “reformom” samo jedan dio πiroke strateπke transformacije, koju smo na drugom mjestu definirali kao
generalni napad na znanje2 i koji je ujedno usmjeren na viπe generacija mladih i (bivπih) mladih ljudi,
πto su putem znanja, zavπavanjem πkola i stupnjeva viπeg obrazovanja i profesionalnog formiranja,
vjerovali da Êe moÊi da izgrade buduÊnost kako sebi tako i druπtvu u kojem su namjeravali æivjeti.
Radi se o “sukobu u kojem nema niËeg ritualnog
i ne moæe ga se potpunije razumjeti, ukoliko se na
njega gleda kao na pojedinaËne kategorije ili pojedine razine obrazovanja, te o sukobu koji obuhvaÊa cijelu “tkaonicu” proizvodnje, reprodukcije i divulgiranja znanstvenih sadræaja - od djeËjih vrtiÊa do istraæivaËkih ustanova, preko Univerziteta i Konzervatorija, Zavoda za zaπtitu spomenika kulture, koji se bave materijom nimalo udaljenom od opÊe kulturne
dekadencije,3 πto traje veÊ godinama, a Ëije je neposredno i brutalno ogledalo TV.“
Strateπka priroda sukoba vidi se iz naËina s kojim
se poæurilo s odobravanjem tog ministarskog dekreta, nakon πto se na njemu radilo godinama i poπto
je on izazvao mnoge otpore - potsjeÊamo na potpuno analogni dekret, koji je bio prodloæen od minis-

tarke Moratti, prije pet godina, ali su ga morali napustiti pred Ëvrstom opozicijoim pokreta, koji se tada nazivao “Talas”. Ovoga je puta prijedlog zakonskog dekreta stigao gotovo neizmijenjen do konaËnog izglasavanja, uprkos protesta i politiËke krize,
nameËuÊi jako ubrzan ritam parlamentarnih radova,
kako je najavio Benedetto Vedova “bilo je pritisaka,
a svi su bili usmjereni u tom poravcu, da se nastavi
s ubrzanim guranjem te reforme”, pa je Ëak i predsjednik Republike Napolitano u tome odigrao svoju
ulogu, potpisivanjem njenog teksta na vrat na nos,
iako je on sadræavao oËite povrede ustavnosti.4 Zakonski je dekret trebalo potvrditi pod svaku cijenu
prije BoæiÊa, kako ne bi bilo viπe oklijevanja i odugovlaËenja, jer je tako zahtijevala Confindustrija (Konfederacija talijanskih industrijalaca), koja je transverzalna u odnosu na parlamentarne grupacije5 - a ove
nameÊu pravce talijanskom druπtvu.6 U tom su
smislu neki komentatori (FF. Vasallo , A. Burgio ) s pravom stigmatizirali zlu namjeru parlamentarne opozicije. Burgio se na primjer zapitao, kakva je to misteriozna “sila” dozvolila ovom prijedlogu zakona “da
stigne do kraja, dok je parlament bio blindiran
(zbog demonstracija) kao bunker? Jedini poπten odgovor - bar izbjegnimo dvoliËnost -jest da se radi o
reformi¸ bipartizan. I koju je sponzorirao i predsjednik Republike. (...) “Reforma” ostvaruje projekt kojeg su velikim dijelom izradili eksperti Demokratske

170

partije (PD- nekadaπnji komunisti, i drugi i sadaπnji
socijaldemokrati -pim prev.). U njoj se s odobravanjem gleda na ulazak privatnika u sistem i na prekarizaciju rada znanstvenih istraæivaËa. Ona jaπe na retorici o javnom univerzitetu u sluæbi “intelektualnog
napretka masa”, kako to pokazuje sjajno formuliranje konkurencije meu sveuËiliπtima, kao da su univerziteti isto πto i supermarketi ili osiguravajuÊa druπtva”. Prema istom autoru “snage lijevog centra
imaju oËitu odgovornost, πto nije bilo dovoljno opozicije u proteklim mjesecima kao i zbog izbora, kojeg su uËinile veÊ devedesetih godina. Privatizacija
univerziteta, zakon o njihovoj autonomiji, koji je
preobrazio univerzitete u poduzeÊa, ideja o Univerzitetskim fondacijama, otvaranje Upravnih odbora
sveuËiliπta poduzeÊima, ogromna moÊ rektora, nestajanje posla za istraæivaËe i njihovu djelatnost, sve
je to braπno iz vreÊe partija koje se danas nalaze u
PD (Demokratskoj partiji). Nije dovoljno glasati protiv nekog zakona i time poniπtiti vlastita pogreπna
opredjeljenja. Nije dovoljna opstrukcija sutradan, da
se neko proglasi imunim za poËinjene greπke. Na æalost ne nalazi se samo potpis desnice u dnu ove sramotne stranice,7” I zaista ”nadahnjivaËka naËela,
koja u osnovi reforme Gelmini /su/ ona ista naËela,
koja dijeli i Demokratska partija.8”
Isto tako prepustimo vremenu na koje naiu brbljarije o nasilju na ulicama πto se dogodilo u kontekstu manifestcija. Ako je toËno da legitiman pokret o kojem je prije bilo govora izraæava legitiman
oËaj, s druge strane navala na sanduke i kante za
smeÊe i paljenje kamioneta GdF-(Guardie di Finanza) daje sliku koja navodi na krivi put - πtaviπe zatamnjuje uzroke protesta i udaljava od analitiËkog
shvaÊanja procesa koji su u toku9.
Univerzitet izmeu barona i gazda
Ukoliko bi trebala biti veÊ sada kristalno jasna
strateπka vaænost donesenog dekreta o univerzitetima, moæda joπ nije jednako jasna filozofija koja ga
nadahnjuje. “Korisno je oËistiti polje od moguÊeg
nesporazuma: stvarni cilj reforme nije uvesti kriterije vrednovanja koji nagrauju zasluæeni trud, veÊ izvrπiti depotenciranje sistema i kriterija vrednovanja
javnog obrazovanja, Ëina kojem nema niËeg sliËnog
u nedavnoj historiji naπe zemlje”.10
Jedan od aspekata tog depotenciranja, oduzimanja moÊi, jest odluËno masovno prebacivanje
sredstava sa javnih na privatne11univerzitete, i s tim
u vezi i u tom kontekstu, zapostavljanje druπtvene i
demokratske uloge univerziteta. Ako na primjer zakon “Gelmini” postavlja funkciju znanstvenog istraæavanja u takav poloæaj da radna mjesta istraæivaËa
mogu biti ukinuta na dræavnim sveuËiliπtima i tako
konkurira (rezovima ministra ekonomije Tremontija )
da se isprazni znanstveni personal s dræavnih univerziteta, drugaËije od onih “10 privatnih univerziteta,
koji takoer primaju novce iz javnih fondova (100
miliona eura 2007. prema svega 220 miliona eura
namijenjenih dræavnim univerzitetima), te mogu
nastaviti zapoπljavati mlade istraæivaËe (...) Tako se

(p)ogledi
promovira povratak na elitne univerzite i primjenjuje kvalitativna i klasna diferencijacija fakultetskih
dvorana, koje se prodaju u træiπnom natjecanju, a
ovo je na taj naËin potpuno mercificirano i komercijalizirano, s neizbjeænom popratnom Ëinjenicom
gubitka pravnih vrijednosti postignutih diploma i
obrazovnih naslova, a konaËni je cilj te Ëinjenice razbijanje mehanizama nacionalnih radnih ugovora.”12 I doista da se i formalno u Italiji razori sistem javnog obrazovanja nedostaje joπ jedan odluËan korak: onaj aboliranja legalne vrijednosti studijem postignutog fakultetskog naslova; ali vrlo smo
blizu i ove sramote, kako se to moæe zakljuËiti po
zboru propagandista, koji je veÊ odavno zapoËeo s
pjevanjem te pjesme13. Po naπem miπljenju “ukinuti legalnu vrijednost obrazovnog naslova znaËi joπ viπe ozakoniti totalnu arbitrarnost poslodavca (pa i
javnog )u selekciji vlastite radne snage, prema kojem ni zasluga postignuta dobijanjem legalne potvrde o diplomi ne bi viπe imala neku presudnu vrijednost kod te selekcieje, koja Êe se vrπiti na bazi privatnih interesa i po ideoloπkim kriterijima”.14
U suπtini, reforme univerziteta, koje su se nizale u
posljednjih dvadeset godina govore nam o dugoj i
teπkoj fazi tranzicije.Tranzicije Ëega i u πto? Ustvari
prisustvujemo nadovezivanju dva oblika univerziteta, kao pri predaji πtafete. Od modela koji je proiziπao izravno iz Srednjeg vijeka i joπ je uvijek feudalan
- akademija organizirana u πkole, predstavljena svaka od svojeg barona sa vlastitim vazalima, vazalima
vazala i njihovim pod-vazalËiÊima - krenulo se ka kapitalistiËkom univerzitetu, kojim upravljaju merkantilni zahtjevi poduzeÊa i koja je sklona da vrπi svoj izbor po plateænom cenzusu. Ali ta dva modela, onaj
arhaiËni i feudalni s jedne strane, i ovaj liberistiËki i
merkantilni s druge strane - nisu neophodno u kontradikciji, baπ obrnuto. Oba modela su iskljuËujuÊa i
konfiguriraju kao elite. Kao πto i baron, koji u svojoj
vrloj verziji moæe biti uËena osoba i prvak u svim
znanjima svoga podruËja - jer on se u prvom redu
mora brinuti za reprodukciju paradigme svoje πkole
miπljenja, tako i novi tehnokrat ili agent Confindustrije mora upuÊivati transmisiju znanja prema ekonomskim i druπtvenim interesima kakvi odgovaraju
korporacijama, jer su s njima “lanËano povezani”,
oπtro obuzdavajuÊi eventualne pravce istraæivanja,
koji se ne bi podudarali s tim ciljevima.
S uvoenjem Agencije za vrednovanje (ANVUR,
otrovnog ploda prethodne uprave s Mussijem na Ëelu) i Upravnim Odborima (Consigli d’aministrazione
- CdA) - za koje reforma zahtijeva da budu otvoreni
prema vanjskim subjektima, kao πto su poduzetnici
i da im bude data apsolutna vlast - dva spomenuta
interesa (onaj barona i onaj gazda ) ustvari se podudaraju i tako se pojaËava podjela - lotizacija (politiËka, ekonomska, akademsko-feudalna) pojedinih fakulteta. To je pravi smisao tako zvanog “vrednovanja”. Carlo Galli (koji nije Ëak ni protivan “reformi
Gelmini” niti ANVUR-u) ludcidno je predvidio: 15
“gotovo neizbjeænu tendenciju tog tipa revizora da
promoviraju na izvjesne pravce miπljenja i istraæiva-

(p)ogledi
nja - a to znaËi sigurno na one najautoritativnije i
najkonsolidiranije (mainstream) - i da obeshrabruju
istraæivanja u drugom pravcu. I eto kako se baπ unutar nauke javlja moguÊnost cenzure, ili u najmanju
ruku omoguÊuju se pritisci i orijentacije, koje djeluju
tako, da istraæivanje i znanje budu izloæeni, u najmanju ruku, neposrednoj volji moÊi i vlasti, koja na kraju krajeva potiËe od njih samih. Moglo bi se ustvrditi, da su te uslovnosti postojale i prije no πto se govorilo o vrednovanju i to je istina. Ali vrednovanje Êe
te teænje uËiniti ogromnim i natjerat Êe nauËne radnike da Ëak isuviπe toga objavljuju i da nastoje da piπu u uglednim Ëasopisima i u onima, koji imaju veliku raπirenost, a sve to po cijenju ærtvovanja doista
originalnih ideja. (...) /Vrednovanje/ moæe dovesti
do kapilarne kontrole znanstvenih istraæivanja, koja
Êe odreivati njihov stil i njihove ciljeve u suglasju sa
zahtjevima druπtvene i politiËke moÊi”.16 Na polju
“humanistiËkih nauka” (prije svega historije i suvremene historije efekti takvog mehanizma bit Êe porazni, u kontekstu u kojem su veÊ dan danas interpretacije udaljene od onih mainstraema na sve naËine uπutkivane i istraæivanja o nezgodnim tematikama ne dobijaju sredstva.
Klasni napad
Bypas koji pravi sadaπnji model je tranzicija iz feudalnog srednjeg vijeka na liberistiËki kapitalizam
preskakanjem demokratskog i masovnog univerziteta, koji se ipak, uprkos svemu, nastojao afirmirati iako uz ozbiljna ograniËenja i proturjeËnosti, koje
nitko ne negira - u republikanskoj Italiji, naroËito zahvaljujuÊi promjenama nastalim u πezdesetim i sedamdesetim godinama.17
O zalasku tog modela govori se detaljno “Univerzitet bez πminke. Pokret na valu izmeu Marxa, Tonija Negrija i profesora Perottija” od Raula Morden tija .18 Mordenti pokazuje jako toËno socijalne Ëvorove ove transformacije (involucije) talijanskog univerziteta. Klasnu prirodu “reforme Gelmini” vrlo je
korektno analizirao i Gennaro Carotenuto : “Reforma Gelmini predstavlja ruπenje glavne nosive grede- arhitrava - demokratiËnosti naπeg druπtva, kojeg je predstavljao masovni Univerzitet kao put za
druπtveni uspon, πto je isprva bio zatvoren za veÊinu, a zatim, od πezdesetih godina nadalje, postao
otvoren za sve(...) Najviπe Êe ovom reformom biti
pogoei studenti “inducirano nezasluæni”, zbog
svog materijalnog stanja i socijalnog porijekla, koji
se svakog dana pitaju ima li smisla nastaviti studirati s obzirom na ærtve, koje se od njih zahtijevaju.
Joπ Êe se viπe produæiti prekarnost na Univerzitetima, koju je htjela Gelmini,19a tu se radi o klasnom
pristupu, kojim je natopljen univerzitetski æivot na
svim razinama i Ëije je mehanizme moguÊe shvatiti
jedino iznutra. Skandali se ne dogaaju samo na sto
metara u ravnini nekog konkursa, koji je viπe ili manje namjeπten. Oni se dogaaju u dugoj maratonskoj20 trci u kojoj sposobni i zasluæni, iako se nalaze na Ëelu trke, bivaju prisiljeni da je napuste, jer im
ne dodaju vodu na onim mjestima, gdje bi trebalo,

171

prije no πto stignu do cilja utrke, koji je svakim danom sve udaljeniji. (...)Godine 2020. kad Êe reforma
Gelmini funkcionirati punim ritmom blokiranje turnover-a onemoguÊit Êe nadomjeπtanje kadrova, koji
su uπli u struku i dobili stalno radno mjesto u prvim
godinama osamdesetih proπlog vijeka, jer Êe tada
javni univerzitet imati nastavnika samo za 5600.000 studenata, sa naizbjeænim izbacivanjem sa
studija dvije treÊine danaπnjih studenata. (...) Zemlje
kao πto je Indija, koje su u stanju da do fakultetske
diplome dovede 700.000 inæinjera godiπnje, znaju
da se iz velikih brojeva moæe obrati vrhnje onih najizvrsnijih. Italija (i neki dijelovi Evrope) izabrali su suprotan put, potiËuÊi na smanjenje brojeva ljudskog
materijala , koji se stalno brojËano suæava i koji se
mora poklapati sa tradicionalnim elitama.”
No kakav moæe biti ekonomski interes da se tako
brutalno obori opÊa razina obrazovanja i profesionalnog formiranja? »ini nam se da je G. Forges Da vanzati dobro shvatio taj zamrπeni Ëvor: ”Duæe od
jedne decenije djeluje znaËajan proces naglaπavanja
over-educationa-a, odnosno “viπka obrazovanja“ u
odnosu na potraænju kvalificirane radne snage, koju
bi mogla da zaposle postojeÊa poduzeÊa. Poslije
stjecanja diplome rade se neadekvatni poslovi u odnosu na steËeno znanje i, naroËito s Juga zemlje,
odlazi se u emigraciju. Viπak kvalificirane radne snage ovisi u suπtini od niske razine sklonosti za inovacije od strane talijanskih poduzeÊa, a to se u prvom
redu mora pripisati malim dimenzijama tih poduzeÊa - i nezanemarljivoj Ëinjenici - da samo 14 % naπih
poduzetnika posjeduje fakultetsku diplomu.21 Jasno je, da u zemlji u kojoj nema inovacija - osim u rijetkim izuzecima - financiranje znanstvenog istraæivanja znaËi samo visoku cijenu koπtanja, koju naπa
poduzeÊa ne mogu podnijeti te iz inostranstva uvoze visoko kvalificiranu radnu snagu. Zato je to dobar
razlog, na frontu Confindustrije da podræe i pospjeπe politiku rezova obrazovanja, nastavljajuÊi s takvim naËinom kompeticije, koji se zasniva na stalnom
sniæavanju cijena ( na prvom mjestu, naravno, nadnica radnika). 22
Brojevi koje daje Forges Davanzati poriËu onu predrasudu, koja je toliko ukorijenjena u naπim glavama, ali viπe nije aktualna, po kojoj je stupanj obrazovanja znak pripadnosti privilegiranoj druπtvenoj
klasi. To nije tako veÊ priliËno dugo vremena. Sad se
priznaje i u onim kontekstima, koji daju sadræaj javnom mnjenju23 da u druπtvu u kojem æivimo kultura nije upravno proporcionalna bogatstvu, veÊ upravo suprotno. ObiËno ko je bogatiji i moÊniji ujedno
je i manje kultiviran odnosno obrazovan.Ta Ëinjenica predstavlja izvanrednu novost u druπtvenoj evoluciji “naprednog” kapitalizma. I doista, do nedavno
se smatralo, s jedne strane, da je kultura nezamjenjiv znak druπtvenog blagostanja (jer je studirao samo “onaj ko je to mogao”) i s druge strane, da steÊi πto je moguÊe veÊe obrazovanje predstavlja glavni put druπtvene emacipacije i postizanja blagostanja. Nasuprot tome danas “ obeshrabreni diplomac
ulazi u veliki parter radnika, koji su nedovoljnio pla-

172

(p)ogledi

Êeni i smatra da su za njegov loπ status krivi stariji
radnici, jer su ovi daleko viπe zaπtiÊeni. Niπta nije novo u toj priËi: segmentiranje radne snage je od suπtinske vaænosti za kapitalistiËku proizvodnju, kao πto
je divide et impera bilo od suπtinske vaænosti za Rimski imperij.”24
Talijanske specifiËnosti
Feudalni model univerziteta zacijelo je ukorijenjen
u talijanskoj kulturnoj historiji do te mjere, mislimo da Êe nadæivjeti i ovu tranziciju, koja je u toku - jer,
kako smo pokazali, ona nije uopÊe s njim u opreci.
Uprkos toga registrirana je “medijska delegitimizacija javnog univerzitetskog sistema, koji je postavljen
na dvostrukoj retorici profesora ‘barona’ i ‘neradnika’”25 a ta se operacija odvija sasvim javno, pred
oËima svih, ali ona neÊe pogoditi ni na kakav naËin
tradicionalni univerzitetski svijet ”novi normativni
propisi - koji daju profesorima /prvog reda/ veliku
moÊ odluËivanja o governance pojedinih fakulteta i
novaËenja kadrova - Ëine talijanske univezitete joπ viπe hijerarhiziranim i, stoga, joπ pojaËavaju feud ‘barona’”26. Time akademski svijet plaÊa na neki naËin
svoju unutarnju svadljivost, koja je takoer izraz feudalne zaostalosti, πto je Ëine grupe i grupice, bratovπtine i ljubomore, lokalna pripadnost - u suπtini: onaj
individualizam i ono pomankanje interesa za kolektiv, koji je oduvjek karakterizirao, kao i oportunizam, profil intelektualca u naπim krajevima.
U “bratoubilaËkoj” rasparËanosti, koja vlada univerzitetima27/ i na mjestima kulturne proizvodnje/reprodukcije i/ili reprodukcije znanja i znanosti
opÊenito, jako je laka igra suprotstaviti dobijena
prava s pravima, koja se tek moraju srteÊi, ili, tome
suprotno, uËiniti da se naπkodi i jednima i drugima.
I uistinu, jedini istinski kolektivni interes u toj situaciji bilo bi proπirenje apsolutne baze prava. Na primjer u onome πto se odnosi na novaËenje mladih sila i na njihovo napredovanje u karijeri, zaπto ne dozvoliti da mogu postojati zajedno razliËiti modaliteti
toga puta? Gdje stoji da se paralelno s konkursima
za ispite ne mogu odvijati i konkursi za fakultetske
naslove, ili Ëak uzimanja u na rad “na poziv” u sluËaju kad zatrebaju vrlo specifiËne konpetencije?”28
Zaπto bismo morali negativno ocijeniti te konkurse
rezervirane za one, koji godinama vlastitim radom
svaki dan pokazuju, kako posjeduju iskustvo koje se
traæi na polju njihovog nauËnog istraæivanja? Da li
bodovanje treba da bude izvrπeno samo na osnovu
broja publikacija, a ne na osnovu broja utroπenih
godina, kao i na osnovu obavljanih poslova i funkcija te posla koji se svakodnevno obavlja u nastavi na
fakultetu?29 Negirati viπe moguÊih pristupnih puteva prema stabilnom zaposlenju u znanstvenom i istraæivaËkom radu po naπem miπljenju je nonsens.30Problem je tome πto su mjesta za koja se raspisuju konkursi apsolutno nedovoljna, da bi primili
masu subjekata adekvatno obrazovanih, koji dugi
niz godina Ëekaju na smjeπtaj i na priznanje za njihov rad. Po naπem miπljenju, umjesto dovijanja oko
nemoguÊih “pravednih” mehanizama selekcije na

Francisco Goya, Uspon i pad, print, 1799, privatna kolekcija

kraju formativnog procesa, trebalo bi na poËetku
porazmisliti o pristupu razliËitim branπama znanja,
bolje upuÊivati mlade i usmjeravati ih na one studije, koji im daju neku πansu za uklapanje u druπtvo.
RjeËca u zakonu o vrednovanju prikriva istu zamku, u slici koja je napravljena da izuzima (prema tome znaËi i da kaænjava), a nikako da proπiruje ili da
nagrauje istinsko zalaganje i pravu istraæivaËku i
radnu strast. ”Reganosvsko-tacherovska paradigma
“izgladnjivanja æivotinje” dominira strategijama
upravljanja univerzitetima i predstavlja polaznu toËku, koja negativno uslovljava bilo koje vrednovanje
zasluænosti pojedinih istræivaËa, uklapajuÊi ih u jednu jedinu funkcionalnu dimenziju, Ëak izvan samog
stvarnog znaËaja u svakom pojedinom zainteresiranom sektoru, (governance, organizacija univerzitetskih struktura, novaËenje mladih, pravo na studiranje...). Redimenzioniranje sistema doista se ne
opravdava samo zahtjevom uπtede javnih sredstava,
veÊ se izvrsno sljubljuje s temeljnom filozofijom koja æeli nagraivati pretpostavljenu izvrsnost malobrojnih fakulteta, bilo privatnih ili privatiziranih, kao
da je mogiÊe izvaditi iz njih njihovu jezgru i to postavljanjem istih tih akademskih ustanova u privilegirani poloæaj u odnosu na sistem, koji se, njima nasuprot, prosuuje kao neproduktivan i neefikasan. No
ono πto svjedoËi o kvaliteti sistema obrazovanja/istraæivanja/razvoja jedne zemlje nije postojanje malobrojnih izvrsnih akademskih ustanova, veÊ prije
svega prosjeËna sposobnost obrazovnog sistema
da bude kompetitivan meu visoko razvijenim zemljama.”31

(p)ogledi
Naglasci kojiput podrugljivi, a kojiput kiseli koji se
osjeÊaju u razgovoru tih... feudalnih velmoæa u odnosu na ove probleme govore o njihovoj slaboj svijesti o vlastitoj druπtvenoj ulozi.U nekim su sluËajevima ti akcenti izraz elitistiËke koncepcije u odnosu
na znanje, koja naæalost joπ uvijek prevladava: to je
iskljuËujuÊa koncepcija, kao da su oni jedini u nj inicirani, dakle izravno antidemokratska, u svakom sluËaju usko akademska - Ëak i u sluËajevima u kojima
“profesor” javno ...propovijeda ideje arËi - ljevice.
Zaostalost talijanskog druπtva, danas viπe nego ikad
zaglibljenog u vlastite lokalizme, u mafije i masonerije, odraæava se u kulturi tog druπtva i u njegovim
baronatima, koji su kljuË za sve naπe kulturne provincijalizme.
U feudalnoj strukturi talijanskog univerziteta prepoznajemo njegov najnacionalniji karakter, dok u
nadolazeÊem modelu privatiziranog univerziteta
naziremo nadolazak teænje ka internacionalnom i
globalnom. Ove znaËajke ne pripadaju samo univerzitetima, veÊ i straæivaËkim centrima i mjestima proizvodnje i reprodukcije kulture opÊenito uzevπi.
Knjiga Francesca Sylosa Labini -ja i Stefana Zappe ri -ja “Znanstveni istraæivaËi ne rastu na drveÊu””32
analizira ograniËenja tipiËno talijanskog sistema, pogrdno ga nazivajuÊi gerontokracijom. “Stanje na
univerzitetima veÊ je rodilo posebni literarni æanr, sa
knjigama koje denunciraju dugaËku seriju kriminalnih sluËajeva, sa podvalama na konkursima, nepotizmom i korupcijim.(...)Vidjeli smo da i najsjajniji
meu naπim nastavnim osobljem, kada postanu Ëlanovi komisije nekog konkursa, neizbjeæno favoriziraju “svojeg” kandidata to jest svojeg uËenika. (...)
Ipak, uspjeπan je onaj uËenik koji brzo postaje nezavisan i koji drugdje osniva vlastitu πkolu miπljenja.
“Æalostan je onaj uËenik, koji ne prevazie vlastitog
uËitelja”, pisao je Leonardo Da Vinci. U Italiji se podiæu meutim uËenici, ËeπÊe joπ daleko viπe osrednji
od vlastitih uËitelja, i takvi se uzgajaju u vlastitom
dvoriπtu. Tako se stvaraju dinastije profesora unutar
istog odjela, s rezultatom da nastaju klonovi onih
prijaπnjih, pa njihova druga i treÊa generacija...”33
Ako se tim temeljnim porocima doda turn over kao
i niz drugih zakonskih propisa, ovima sliËnih, donesenih u zadnje vrijeme, marginalizacija i iskljuËenje
mlade generacije s Univerziteta i iz Znanstvenog istraæivanja u Italiji proistiËe kao njihova prirodna posljedica.
Iako se Sylos Labini i Zapperi proklamiraju protivnicima privatizacije kako Univerziteta tako i znanstvenog istraæivanja, oni se najviπe bave preispitivanjem bezbrojnih tehniËko-proceduralnih problema
u odnosu na vrednovanje, u cilju da dou do formalnih rjeπenja, koja bi omoguÊila prekid feudalnog i
gerontokratskog sistema o kojem je prije bilo govora. Ustvari naπa nacionalna debata o Univerzitetu i
Znanstvenim istraæivanjima izgleda da pati od iste
kratkovidnosti koje imaju ribe u akvariju: kao i ta ribica talijanski posmatraË vjeruje, da je akvarij cijeli
svijet i opire se i kida, ali ne moæe nadiÊi klaustrofobnu uskoÊu vlastite sredine; tako isto diskusije is-

173
kljuËivo tehniËke prirode Sylos Labinija i Zapperija,
kako su ih oni postavili u odnosu na vrednovanje
nauËnog rada (impact factor, faktor Hirsch, itd.), ne
dozvoljava im da se oslobode luaËke koπulje, koja
je danas navuËenja radnicima zaposlenim na polju
stjecanja i produbljivanja znanja.
Na u izvjesnom smislu analogan naËin Margherita
Hack - u knjizi “Slobodna znanost u slobodnoj dræavi””34- prepoznaje i æestoko kritizira specifiËno nacionalne aspekte krize znanstvenog istraæivanja. U njenom sluËaju talijanska kulturna zaostalost tumaËi se
kao posljedica “unutarnje” historijske dinamike, taËnije optereÊenjem koje je predstavljala KatoliËka crkva i njenom averzijom prema znanstvenom napretku: “ za kroniËnu koliko i neobjaπnjivu bojazan i
strahovanje od nauke i od njenih moguÊnosti, od
sluËaja s Galilejem do borbe protiv analize pretpresaivanja embriona veliku odgovornost snosi Crkva
i njezina mana da diktira zakone u zemlji, koja se
proklamira laiËkom.”35Radi se o vaænim pitanjima i
o komplementarnim temama onim, koje su veÊ postavili drugi autori; ipak na taj naËin kritika Margherite Hack ostaje na nad-strukturalnom planu. Hiljadu
problema znanstvenog istraæivanja - “dræava koja i
nadesno i nalijevo reæe sredstva univerzitetima, a
uludo troπi ionako oskudna davanja, zamrπuje uvjete akademske karijere, a da pri tom ne uspijeva da
je izbavi utjacaju “barona” (...) s vrlo kompliciranim
konkursima, doæivotnim prekarnim radnicima, plaÊama koje su apsolutno nedovoljne za pristojan æivot, i, zaπto ne, joπ dozvoljava i prigovorom savjesti”36- Hacova predstavlja kao jaku tuËu s gradom
krupnih sluËajnih greπaka, koju treba pripisati u prvom redu neobavijeπtenosti politiËara.
...i meunarodna kriza
Ustvari istraæivanje problemarike univerziteta i istraæivaËkog rada neÊe nikuda dovesti, ako se ne prijee na nad-strukturnu razinu i ako se pogled ne
proπiri dalje od talijanske perspektive i ne podigne
na meunarodnu perspektivu. Produibljivanje diskusije u tom smislu dozvoljava nadilaæenje jedino i iskljuËivo moralistiËkog diskursa kritike “neobavijeπtenosti” i “neznanja” naπih37 politiËara te “arogancije” i “korumpiranosti” univerzitetskih barona.
»injenica je da je kriza sistemska i globalna, a ne
samo sluËajna i prirodno vezana za talijanski razvoj!
U knjizi Sylos-a Labinija i Zapperija oni u prolazu izlaæu elemente krize, koji postoje i u “zemljama naprednog kapitalizma”. Poznato je da je Francuska u
fibrilaciji zbog napada sa svih strana na podruËje
znanosti, i da se bune ne samo studenti38 veÊ i istraæivaËi, da su se pobunili ne samo univerziteti nego i istraæivaËki zavodi, kulturni instituti i umjetniËke akademije i πkole. U francuskom CNRS (centro
nazionale studi e ricerca - nacionalni centar za studije i istraæivanja) godine 2009 za jednu treÊinu
opao je broj raspisanih konkursa39 za mjesta znanstvenih istraæivaËa, a to jasno ukazuje na neπto.
Kako bi se slikovito predoËilo negodovanje engleskih40 unoverzitetskih studenata treba se sjetiti iz-

174
bezumljenih izraza lica Carla i Camille , kad su studenti napali njihov sluæbeni automobil, dok su bjesnile masovne vrlo æestoke manifestacije. “Ono πto
se dogodilo na engelskim univerzama osvjetljava
stvari. PoveÊanje upisnina na Ëak 9.000 sterlinga godiπnje, koje Êe dræava anticipirati u obliku kredita
(prema modelu u Sjedinjenim Dræavama) odredit Êe
dramatiËnu promjenu poloæaja velikog broja mladih.
Oni su prisiljeni da se vrlo ozbiljno zaduæe sve dok
ne dou do diplome, a da nisu uopÊe sigurni da Êe
na kraju u tome uspjeti. Osim duæniËke hipoteke,
koja Êe im optereÊivati lea godinama, ne moæe se
nikako izbjeÊi epohalnoj novini: studenti moraju u
najranijoj dobi da na sebe preuzmu one iste rizike
koje snose poduzeÊa. Mladi, koji su tek u procesu
obrazovnog formiranja na taj se naËin pretvaraju u
poduzetnike, koji investiraju u vlastiti curriculum,
stavljajuÊi pod hipoteku vlastitu neposrednu buduÊnost. Neoliberizam pokazuje tako posljednje skokove svog ekomicistiËkog delirijuma, πireÊi time πto
moæe viπe druπtvene prostore zaduæenja. A na tom
putu zaokrenuo je za ugao masovne nejednakosti
mladih i upravo zaokruæuje taj proces, koji je evidentan u posljednjim godinama: sve veÊe zahtjevanje marginalizacije srednjih staleæa. To je paradoksalno inverzan fenomen historiji suvremenog kapitalizma”41.
Ali ono πto je najznaËajnije, ono πto zaista “demontira” filoinozemne predrasude ovdje dominante
i naroËito tendenciju da se vidi u anglosaksonskom
modelu (hiperliberistiËkom i meritokratskom-koji nagrauje zasluge, kako se tvrdi) najbolji od svih moguÊih modela, i to naroËito u onom, koji vrijedi u
SAD, takoer je podvrgnuto analizi od Sylos Labini i
Zapperija: “Model Sjedinjenih Dræava je model privatnih uËiliπta zasnovan na jako visokim upisninama, koje su praÊene stipendijama i olakπanim posudbama za dobre studente slabijeg ekonomskog
stanja. No baπ u ovom Ëasu taj model je u velikim
poteπkoÊama zbog ekonomske krize, kako to opisuje Andrew Delbanco. Univerziteti se oslanjaju financijski na ogromne donacije, koje se zatim investiraju
na burzi, ali sa skoraπnjim uruπavanjem træiπta fondovi, koji im stoje na raspolaganju, drastiËno su
smanjeni, a isto tako smanjene su i stipendije. Posljenjih godina jako su umanjeni i federalni fondovi
namijenjeni stipendiranju “(Pell Grants.) (...)” Rezultat svega toga je da se omladina u nepovoljnijoj
ekonomskoj situaciji susreÊe sa sve veÊim poteπkoÊama u pristupu viπim stupnjevima znanja.”42
Uz ove vrlo aktualne primjedbe moramo konstatirati da sistem u Sjedinjenim Dræavama nije nikad bio
“cvijeÊe i ruæe”: SAD su uvijek kupovale izvrsne istraæivaËe u inostranstvu, jer im je to dozvoljavalo
politiËko-ekonomska situacija (isto to su radili i sa sirovinama, zahvaljujuÊi jakom dolaru), dok je ogroman dio graana Sjedinjenih Dræava æivio u velikom
i jako ukorijenjenom neznanju.
“Da stanje u ostalim zemljama naprednog kapitalizma uopÊe nije ruæiËasto pokazuje neuspjeπna i gotovo bankroterska bilanca, koja je takva skoro svug-

(p)ogledi
dje u odnosu na ciljeve, πto su postavljeni u Lisabonu. U zemljama naprednog kapitalizma upravo je u
toku smanjenje investicija u R&S (ricerca e sviluppo
- istraæivanje i razvoj) i unutar njih kao i pomicanje
sredstava prema 43onim proizvodnjama koje se
smjesta mogu primjeniti na træiπtu i prema vojnoj
proizvodnji. Podaci, koje smo prikupili, pokazuju da
je 1995 u zemljama EU dio BDP za R&S bio opÊenito manji od 2% i da je on ostao zaustavljen i u SADu na razini oko 2,5%.”. Kako smo veÊ naglasili u prijaπnjem naπem radu44 u zemljama koje se sad javljaju na svjetskoj pozornici i u socijalistiËkim zemljama, evolucija ima upravo obrnut smjer. U Aziji je u
zadnje vrijeme apsolutno poveÊanje javne potroπnje
investirano u R&S jako poraslo u posljednjim godinama, naroËito u Indiji i u Kini: “ nakon πto je dvije godine eksploatirao ogromni “tehnoloπki doprinos”
stranih investicija Peking se prije nekog vremena
odluËio za promjenu smjera i donio odluku da u
vlastitoj kuÊi proizvodi inovacije (...) Godine 2010
Tokyo i Peking investirali su u aktivnost R&S gotovo
istu koliËinu sredstava, to jest oko 142 milijarde dolara. A sljedeÊe godine (...) kineski troπkovi za nauku i tehnologiju skoËit Êe na 145 milijardi dolara,
dok Êe se Japan zadovoljiti nemijenjanjem prijaπnje
razine.”45
Ritualne analize o zaostalosti talijanskog kapitalizma ne vode raËuna o meunarodnom napadu na
znanje.. Veliko smanjenje investicija, koje se dogaa
u Italiji je primjena u naπem kontekstu recepata, koji se diktiraju transnacionalno u svim zemljama Trilaterale (u Evropi, SAD-u i u Japanu).
Proizvodne snage i proizvodni odnosi
Stoji Ëinjenica da istinska bit kapitalistiËkog ekonomskog sistema ne leæi u inovaciji niti u znanstveno-tehnoloπkoj kompetitivnosti. To je iskljuËivo vizija, koju propagiraju sami kapitalisti i ne moæe se
smatrati kao opÊenito vaæeÊa; upravo suprotno, taj
opis vrijedi samo u vrloj razvojnoj fazi (znanstvenoj,
a ne druπtvenoj) kapitalizma. U toj fazi kapitalisti se
meusobno natjeËu uvoenjem novih tehnologija
kako bi poveÊali proizvodnju i na kraju, kako bi zamijenili ljudski rad proizvodnim sredstvima. Danas
se nalazimo u fazi kapitalistiËkog razvitka, koja je
ovome potpuno suprotna: iz svoje sadaπnje krize hiperprodukcije kapitalizam se izvlaËi razarajuÊi vlastite proizvodne snage te povratkom na iskoriπtavanje
æivog rada - odnosno samih radnika, produæavanjem radnog vremena, sniæavanjem nadnica i drugim sliËnim mjerama, koje se mogu usporediti s prije spomenutim, kao πto je delokalizacija - umjesto
takozvanog mrtvog rada - to jest rada maπina i tehnologije.
Bevilacqua (cit.) potsjeÊa na “stalan porast univerzitetske odnosno studentske populacije kroz zadnjih
pola vijeka(...). »emu se duguje jedna takva druπtvena i kulturna tendencija, tako evidentna i tako ubrzana u posljednjim decenijima? Bez imalo sumnje
ona je kÊer “razvitka proizvodnih snaga”, kazao bi
Marx.” Ali bi Marx kazao, da takav razvoj u sebi sa-

(p)ogledi
dæi neizbjeænu kontradikciju, pa dakle i premise
upravo za prevazilaæenje nje same. I doista “ima faza u kojima kapital mora razarati proizvodne snage,
pa i one koje je sam iznjedrio. A ovo je jedna od takvih faza , ako je istina, kao mπto to jest, da upravo
prolazimo kroz krizu hiperprodukcije roba i prevelike akumulacije kapitala.” 46Evo zaπto je proizvodnja i reprodukcija nauke i znanja u zemljama razvijenog kapitalizma zasad na razne naËine blokirana:
kriza univerziteta kao i istraæivaËkih ustanova, uz napad na svijet πkola i svijet kulture, znaci su poËetka
dezertifikacije mjesta formiranja i obrazovanja naprednih proizvodnih snaga.
Nalazimo se u samoj “æiæi” najklasiËnije suprotnosti, na koju je ukazao Marx: suprotnosti izmeu razvoja proizvodnih snaga (prepoznatljivoj u proπirenju
bazena visoko kvalificirane radne snage, realne i potencijalne) s jedne strane, te u nepostojanju odgovarajuÊih proizvodnih odnosa s druge strane. I upravo smo usred nasilnog pokuπaja vladajuÊih klasa, da
sebi zajamËe privatno vlasniπtvo - uvijek sve privatnije i sve ekskluzivnije - Ëak i monopolistiËko - proizvodnje na najviπem nivou knpw-howa i same intelektualne (re)produkcije, nareujuÊi generalni prestanak investiranja u sva ona mjesta iz kojih znanje i
spoznavanje “prijeti” da se raπiri u druπtvu.47
Samo naizgled podruËja kao baziËna nauËna istraæivanja ili izvjesne umjetniËke i kulturne aktivnosti ne dozvoljavaju - u marksistiËkom smislu - neposredno izvlaËenje viπka vrijednosti;
protivno tome, izvjesna njihova isplatljivost postoji i u kapitalistiËkom kontekstu. U baziËnim nauËnim istraæivanjima ona je odgoena, ali i na tim
mjestima postoji ciklus kapitalistiËke reprodukcije,
koji se obnavlja i ubrzava zahvaljujuÊi upravo nauËno-tehnolπkim inovacijama.
I mjesta umjetniËkih i kulturnih eksperimenata i istraæivanja su takoer mjesta reprodukcije kapitalistiËkog ciklusa, a joπ uz to te aktivnosti dozvoljavaju
i prihod, koji se ostvaruje smjesta (treba se sjetiti samo sektora spektakla, muzejskog i turistiËkog sektora te njihove kljuËne uloge za vrlo specifiËnu ekonomiju, kakva je talijanska). Dakle, daleko od toga da
su navuËeni na to, oba ova sektora jasno odraæavaju prirodu krize kapitalistiËkog sistema. ”Mobilizacija koja je u toku ukazuje da je napad (...)jedinstven
i da je orkestriran i upravljen na Ëitavu Evropu. (...)
Radi se o kapitalistiËkoj krizi hiperprodukcije i hiperakumulacije. Korijen problema leæi u osnovnoj kontradikciji sistema, izmeu druπtvenog karaktera proizvodnje i kapitalistiËkog prisvajanja njezinih rezuiltata. (...) U zadnjem deceniju restrukturiranja obrazovanja u cijeloj Italiji i u ostatku Evrope u podruËju
dogovora zakljuËenih u Bolonji 48predlaæeni su
mnogi strateπki ciljevi monopolistiËkog evropskog i
talijanskog kapitala, kako bi se uveÊala vrijednost
njegove kompetitivnosti i njegovih prihoda putem
smanjenja cijene radne snage, direktnom kontrolom
usmjerenosti i rezultata znanstvenoih istraæivanja,
poveÊanjem profita univerziteta pretvorenog u poduzeÊe i ideoloπkim manipuliranjem akademskih

175

nastavnika i studenata.”49
“Treba uoËiti meunarodni kontekst ovih politika,
u kojem je Evropska Unija moguÊe uvrπtavanje ove
vrste usluga stavila na popis onih, koje je otvorila
globalnim træiπtima GATS ili AGCS-a (Generalnog
Akorda (dogovora) o Trgovini i Uslugama -Commercio e Servizi ), traktata potpisanog 1994 u okviru
stvaranja WTO, odnosno Svjetske Trgovinske Organizacije, postupajuÊi po æelji lobbyja poduzetnika,
koji vide u javnim servisima, a u njih ubrajaju i obrazovanje, iskljuËivo povoljnu priliku za osvajanje joπ
jednog investicionog podruËja, u Ëiju su isplatljivost
sigurni, jer se radi o zadovoljavanju fundamentalnih
potreba. Meunarodni pregovori za postupno ostvarivanje i zbog toga neopozivo AGCS- a, odnoosno GATS-a(...), voeni su u tajnosti za zemlje Evropske Unije, od strane Evropske Komisije (...). Ireverzibilno uvrπtavanje univerziteta u popis usluga otvorenih od strane EU za meunarodnu træiπnu arenu u
okviru AGC-.a, koje su veÊ ranije zahtijevali i SAD i
EU, znaËit Êe potpuno izjednaËivanje javnih i privatnih univerziteta kako u pravnom tretmanu tako i u
javnim subvencijama”.
“Evropska Komisija se veÊ obavezala, za sve zemlje koje su Ëlanice EU, da neÊe biti novih restrikcija
za ulazak privatnika na træiπte na svim razinama
obrazovanja, niti da Êe biti restrikcija s obzirom na
mobilnost osoblja. Isto tako doÊi Êe do kreditacije cijena obrazovanja, πto treba da potakne mobilnost
studenata, te je je s tom namjerom kreditiranje
uneseno i u Bolonjsku deklaraciju 1999 godine, u
cilju ”poveÊanja meunarodne kompetitivnosti evropskog sistema viπeg obrazovanja”. Godine 2000
jedan je predstavnik UE u WTO izjavio da su:”obrazovanje i zdravlje zreli za liberalizaciju”, a 2003 u Evropskoj Komisiji za podruËje obrazovanja gospoa
Reding kazala je kako evropske univerzitete treba
”uËiniti konkurentnim na svjetskom træiπtu nastave i
predavanja znanja”.
”U tom je kontekstu Univerzitet u Montpellieru II,
sada ovisan, kao i mnoge druge francuske akademske ustanove, od jedne privatne fondacije, dao izjavu, da pripada pod zonu AGCS, kako bi na to pitanje privukao paænju javnosti”.
Zbog toga ne moraju iznenaivati rijeËi ministra
Sacconija, koji je za vrijeme jednog kontradiktornog
razgovora na Radio Uno dozvolio, da mu iz usta
pobjegnu rijeËi, kako je potrebno prevrednovati
“manuelni rad, tehniËko i profesionalno obrazovanje, izbjegavajuÊi upisivanje u gimnaziju samo iz razloga socijalnog ranga”. Sacconi je definirao “rastreπenim i loπim uËiteljima” takve uËitelje, koji navode
uËenike i studente da stiËu “znanja i vjeπtine, koje
træiπte rada ne treba50”. KoreÊi takve “uËitelje” Sacconi poziva na odgovornost i generaciju roditelja,
koji su shvatili obrazovanje kao priliku za druπtvenu
promociju.
ZnaËenje Sacconijevih rijeËi je daleko radiklanije
od onog πto se nazire kroz ovo nekoliko reËenica.
Sasvim je nova Ëinjenica da je fenomen, koji se smatrao paradoksalnim i specifiËnim za kapitalizam u

176
ovim krajevima, za koji su u privatnom sektoru za isto radno mjesto bili preferiblni “kratki51” curriculumi vitae, postao praksa i opÊe prihvaÊeno shvaÊanje, na koje se Ëesto nailazi i u inozemnim konteksima. I eto nas opet na autodestrukciji proizvodnih
snaga nastalih u njedrima baπ te kapitalistiËke ekonomije i to one “napredne”! “Jedna sveska OSCE iz
1996 sugerirala je da se postepeno snizi kvaliteta
πkola i univerziteta, ali bez umanjivanja upisnih kvota, kako ne bi doπlo do reakcije.¸¸To treba Ëiniti prvo u jednoj, a zatim u nekoj drugoj πkoskoj ustanovii, ali takvoj koja se ne nalazi blizu one prve, kako
se ne bi dalo povoda za opÊe negodovanje...”52
U Italiji se danas ta suprotnost javlja tako oËito
kao nikada ranije. Godine 1968 nalazili smo se joπ
uvijek u ekspanzivnoj fazi kapitalistiËkog razvoja i
zahtjev za ekstenzijom (Ëitaj: demokratizacijom)
prava na znanje mogao je biti prihvaÊen, nakon poËetnog sukoba (“hoÊemo sve”). Tako su πiroki sektori podreenih klasa stanovniπtva dobili pristup viπem obrazovanju, dok je cijela jedna generacija postala klasom upravljaËa - Ëak i i nagrujuÊi sama sebe u procesu asimilacije53 u vladajuÊi proizvodni sistem, ali je ipak u njega uπla.
Godine 1977 dogodilo se neπto sasvim drugo, kad
je usklik “hoÊemo nemoguÊe” znaËio ustvari odustajanje i prepuπtanje (auto)destruktivnom nihilizmu.
Bilo je joπ konfliktnih epizoda u posljednjih trideset
godina, Ëiji su protagonisti bili pojedini sektori znanja: prelazeÊi s jedne na drugu epizodu ofanziva se
preokrenula naglavce i postala defanziva54. U centru tog procesa bio je pokret Pantera, u kojem je
sudjelovao i pisac ovih redova. Tada se osporavala
autonomija univerziteta, koju je uveo Ruberti , jer je
ta mjera otvarala put ka privatizacijama sistema i ka
njegovoj parcijalizaciji za tehnokratsku upotrebu i
upotrebu i u tehnokratske svrhe. Analiza se pokazala ispravnom: nakon malog broja godina jedan Ber linguer (ministar obrazovaja u Prodijevoj vladi, brat
Ëuvenog sekretara PCI) i Bolonjska Povelja naredili
su prilagoavanje talijanskog obrazovnog sistema
evropskom diktatu: parcijalizirati da bi se privatiziralo. Ali ne bismo tada mogli ni u snu pomisliti, u vrijeme pokreta Pantera, da Êe uskoro biti proklamirana sic et simpliciter socijalna beskorisnost naπih studija, kako to danas izgleda55.
Sve do prije par godina, iako su sniæavala razinu,
mjesta obrazovanja i profesionalnog formiranja su
se umnaæala. »inilo se da prisustvujemo preradi, doduπe tehnokratskoj, degenerativnoj i takvoj koja
zasluæuje osporavanje, cijelog sistema, ali ne i njegovom skuËavanju. Sve se orilo od demagoπkog zbornog pjevanja o “druπtvu znanja”, s neprekidnim inovacijama i permanentnim obrazovanjem: ”idite i radite, postiæite jedan master za drugim, jedan stage
za drugim, vidjet Êete kako Êe vam se to ne kraju isplatiti.”
E pa danas vidimo, kako se isplatilo! Godine 2011
socijalno znaËenje konflikta je pred oËima svih: samo na univerzitetima govori se o 50000 znanstvenih istraæivaËa, koji su u porekarnom radnom odno-

(p)ogledi
su zaposleni na fakultetima, o stotinama hiljada studenata i o kojem milijonu mladih diplomaca, koji su
bez posla ili æive od pod-zaposlenja i koji bi æeljeli
naÊi ubuduÊe bilo kakvo zaposlenje na podruËju
znanja ili znanosti, ali su svjesni, da je uz danπnje
premise, to potpuno nemoguÊe. A uz sve njih treba
joπ uraËunati one ne-viπe mlade, koji su takoer
stekli diplome, i koji su takoer nezaposleni ili podzaposleni, od kojih je jedan znaËajan dio ostao kruæiti oko znastvenih djelatnosti, obrazovanja i kulture
i koji su sve frustruraniji, jer ne uspjevaju da dadu nikakvu vrijednost godinama uËenja i rada na vlastitom polju djelatnosti i na podruËju vlastite specijalizacije. Jedan priliËan broj njih je emigrirao, a mnogi
od njih se nikad viπe neÊe vratiti.56 Prekarni radnici
u javnom obrazovnom sistemu srednjih πkola (njih
150000 koji svaki dan mogu izgubiti posao) okupirali su viπe puta dræavna naËelstva za obrazovanje i
πkole i ima ih, koji su se Ëak upustili u πtrajk glau.
Njihovoj frustraciji treba priznati druπtveni pa i politiËki dignitet: njihove sudbine ne mogu biti jednostavno odbaËene kao epizode akademskeog “peha”
ili individualnog pomanjkanja sreÊe. Radi se o pravoj
pravcatoj masi ljudi, koju veÊinom Ëine pripadnici
srednjeg sloja, a on je u opadanju i na zalasku: katkad se radi o dijelovima intelektualne buræoazije, i
onima, koji su se bavili pruæanjem usluga, a koji se
sada socijalno “stropoπtavaju”, no najËeπÊe je rijeË o
sinovima onog dijela proletarijata, koji se za vrijeme
ekonomskog booma (procvata prim. prev.) preselio
u gradove, naπao “pristojno zaposlenje” i zajamËio
sebi vrlo prihvatljivu razinu kako struËnog formiranja tako i obrazovanja. Prethodna generacija, generacija djedova i baka, bila je joπ generacija seljaka zadnja generacija nekadaπnje seljaËke Italije, za koju smo samo joπ prije nekoliko godina mislili, da je
zauvjek arhivirana i da se s njom moæe susretati samo na starim fotografijama. Ta masa mladih i ne-viπe-mladih æivotari u neugodnoj egzistenciji prekarnosti, koja je joπ uvijek povjerena pomoÊi, πto im je
pruæaju roditelji (te ih zato ih nazivaju deËkovima ):
a ti su roditelji bili prva generacija, koja je sebi mogla priuπtiti kupovanje stana u gradu, a sad moraju
plaÊati rate za stan vlastite djece, ili pak, ako su potjecali iz redova posjednika, uspjeli su kupiti stan i automobil svojoj djeci, koja danas viπe nisu u moguÊnosti da izdræavaju te stvari...
Kako nazvati tu masu (bivπih) mladih koji nisu autosuficijentni, ako ne intelektualirijat? Termin proleteri im ne odgovara, bilo zato πto su joπ uvijek nasljednici nekog sitnog vlasniπtva (iako i ono nestaje u
nedostatku prihoda), bilo zato πto imaju sve druge
brige osim one za prole (od latinskog proles - za
djecu, potomstvo). Ta masa ljudi ne raa djecu ili
ako ih raa, raa ih u neznatnom broju i to u vrlo
kasnoj æivotnoj dobi zbog prekarnog ambijentalnog
i socijalnog konteksta, koji je navodi da odgodi raanje djece sve dok ne doe dugo oËekivani Godot:
a tipiËno je da taj Godot Ëesto znaËi prevazilaæenje
bioloπke dobne granice neophodne za to, i eto demografskog opadanja i to u vertikalnom smislu, ko-

(p)ogledi
je bi bilo upravo strmoglavljivanje, da nekakav “lijek
za to” ne dolazi od strane stranih radnika.
©ta dakle posjeduje s izvjesnom sigurnoπÊu ta masa, osim obrazovanja i struËnog formiranja, koje joj
je predala prethodna generacija? Zato je nazivamo:
intelektualirijat. Oni ne posjeduju sredstava za proizvodnju, veÊ znanje i obrazovanje - jer su ga dobili u sistemu javnog obrazovanja, πkolskog i akademskog, a taj intelektualirijat rizikuje, da ne preæivi, jer
neÊe donijeti na svijet sljedeÊu generaciju, zbog porodiËne dekadencije, buduÊi da su vlastiti roditelji
danaπnjem intelektutlualirijatu dali formativni stimulans za viπe obrazovanje i za, prema tome, bolju socijalnu poziciju no πto je danas mogu ostvariti oni
sami. Stoga Êe generacija naπih roditelja ostati prva
i jedina generacija, koja je mogla postiÊi druπtveni
napredak putem obrazovanja:: socijalna mobilnost,
umjesto da se poboljπava, danas je potpuno osujeÊena57.
Dakle, zbog same svoje prirode intelektualirijat,
koji se danas nalazi pod svjetlima pozornice, imat Êe
vrlo kratku egzistenciju, jer mu je sudbina da nestane s prvom smjenom generacija. I doista, Ëak i ako
bude imao potomstva, ono neÊe imati ni prava pa ni
motivacija, da masovno pristupa viπim razinama
obrazovanja, kako su to Ëinili njihovi oËevi, pa Êe tako kulturno izumrijeti kao klasa (nakon πto odbije
da plati, po ne znam koji put, ratu kredita za studiranje, vratit Êe se tamo, gdje je nekad bio, i ponovo
postati proletarijat); a ukoliko neÊe imati prava ni
motivacija, bioloπki Êe se ugasiti.
Perspektive?
Centralno mjesto makro-ekonomske i klasne analize, kako bi se shvatio napad na znanje, nipoπto ne
treba izbjegavati. Naæalost, postoje Ëvrste pozicije
utvrivanja vlastitog stava, Ëak od strane komentatora te pojave iz redova marksista, na miπljenjima,
koja krtiku kapitalizma prevode na naivnu i proizvoljnu kritiku samih znanosti i znanja, koja se dobijaju u kapitalistiËkom druπtvu, u prvom redu na kritiku, koja58 je usmjerena na znanstveni rad i na njegove spoznaje. To je u biti ludistiËki stav, prije zaostao i nakaradan, nego romantiËan, i u svakom sluËaju nimalo antagonistiËan u odnosu na kulturne
tendencije dominantne u kapitalizmu, koje su uvijek
nihilistiËke, bilo kad akritiËki slave i uzdiæu u nebesa
“tehno-znanosti” bilo kad uzimaju oblik duhovnosti
newage, ili religijske koncepicije ili su, opÊenito, iracionalne. Jedna Ëesta varijanta tog stava je neumjesno hvaljenje pada razvoja i rasta, kao da unazaivanje razvoja nije upravo ono, πto kapitalizam Ëini i to
ovdje i sada.
Po miπljenju pisca ovih redova uvijek su dobro doπle incijative, koje mogu posluæiti za odræavanje æivosti i konsolidiranje mobilizacije oko svih ovih tematika, proπirujuÊi i produbljujuÊi istovremeno analizu strukturalnog procesa kao i njegovu kritiku. Pozitivna je Ëinjenica nedavno formiranje komiteta
Zemlja bez znanosti, mladi bez buduÊnosti u okviru
USB (unità sindacati base) i moramo se nadati da Êe

177
analiza, koja je skicirana u konstitutivnom dokumentu (a prvenstveno je koncentrirana na pitanje
privatizacije znanja) biti proπirena i produbljena s
obzirom na inicijalnu poruku naslova. Joπ uvijek na
sindikalnom frontu zanimljiv je i prijedlog, kojeg podræavaju FLC-CGL (sindikati ljevice) da se sazove velika konferencija (“Generalni staleæi znanosti”) koja
bi se imala suoËiti sa cijelim πirokim sektorom problema, koji su na tapetu; bilo bi poæeljno da jedna
takva diskusija ne izbjegava neophodnu radikalnu
kritiku procesa, koji su u toku na globalnoj razini, a
koje, po naπem miπljenju, predvodi Evropska Unija.
Isto tako pravilan je prijedlog prikupljanja potpisa
za Referendum opoziva “zakona Gelmini”, pod uvjetom da komiteti za referndum nastaju samostalno,
kao izraz instanci samog pokreta - odnosno direktno zainteresiranih: studenata, znanstvenih istraæivaËa, prekarno zaposlenih istraæivaËa i univerzitetskih
nastavnika - izbjegavajuÊi svaku vrstu politiËkog “tutorstva” od strane aktivista, koji su nekiput bili protagonisti prijaπnjih pokreta, a sad viπe nisu u stanju
interpretirati aktualnu fazu. Putem stvaranja komiteta za referendum pokret opozicije “reformi” bio bi
prisiljen ne samo da za sebi stvori organizacionu i direktivnu strukturu, koja bi mu garantirala kontinuitet - prevladavajuÊi na taj naÊin ono isprzno i svaπtarsko okupljanje, koje je ubilo sve prethodne studentske pokrete - i koje bi moglo produbiti diskusije
i analize o tome u kontekstu ovog novog napada na
pravo na znanje, koji je u Italiji i u svim zemljama
razvijenog kapitalizma dobio dimenzije bez presedana.
“Daleko smo od toga da budemo post-industrijsko
druπtvo, zasnovano na znanju, za koje je toliko literature u godinama new economy nastojalo da nas
uvjeri, kako je glavni imput znanje. Popratna pojava
svega toga - nimalo beznaËajna - jeste nastavak bacanja teæiπta na kompetitivnost naπih proizvoda putem deflacije nadnica, postignute Ëak i diskvalificiranjem akademskog naslova (...), πto predstavlja u
najmanju ruku kratkovidnu opciju, iz vrlo banalnog
razloga, πto je visoka kvaliteta rada suπtinski preduvjet za ekonomski rast i ponovno postizanje meunarodne kompetitivnosti naπih proizvoda. No nismo
pred neËim novim u historijatu naπeg kapitalizma,
kojem, kako je veÊ pisao Arturo Labriola, poËetkom
dvadesetog stoljeÊa ‘’ nije toliko stalo da ima dobre
radnike, koliko da radnici budu dobri’’...” 59

Andrea Martocchia je astrofiziËar i znanstveni suradnik talijanskog Nacionalnog instituta
za astrofiziku (INAF). Radi kao znanstvenotehniËki savjetnik na tematikama oËuvanja
prirodne sredine i sigurnosti na radu.
1 Tekst zakona na stranici: http://parlamento.it/service/PDF/PDFServer(BGT/00518474, pdf.
2 Polcaro V.F. Martocchia A.: Attacco al sapere. Dal neoliberismo
degli anni 70 alla catastrofe gelmini. I nodi sociali dietro l’attacco
sferato contro la cultura e contro la scienza, u Ernesto, br. 1(janu-

178
ar-februar) 2010-moæe se proËitati na mreæihttp://digilander.libero.it7andreamartocchia/PolacromMartocchia Ernesto 2010
3 Ibidem.
4 Citat. Azzariti, Granata e Della Vedova u http://www.andu-universita.it2010/11705/ i Azzariti, Burgio, Lucarelli i Motrapaolo u
Manifesto od 5/172010http://stampa.cnr.it/RasegnaStampa/11/01/110105/W1809.tif.
5 Ukoliko bismo joπ taËnije htjeli pokazati “mozak” te operacije treba upraviti pogled na transverzalni lobby TreLLL i na njegove Ëlanove:http://wwwtreelle.org/
6 Poravnavanje i olakπavanje parlamentarnog puta omoguÊili su
poznati privatni interesi. “Zaπto zastupnica Polidori mijenja tako iznenadno miπljenje? Zaπto ona izdaje Finija, Ëije je parlamentarne
struje baπ ona bila jedna od najstrastvenijih pobornica, stvaranjem
“Futuro e libertà” (“BuduÊnost i sloboda”? ) Jer je zastupnica o kojoj je rijeË roakinja nacionalnog predsjednika CEPU, privatnog
univerziteta on-line, kojem je Berlusconi obeÊao 36 miliona Eura
dræavne pomoÊi. I baπ je Finijev pristalica Luca Barbareschi (poznati glumac, prim prev) denuncirao tu Ëinjenicu i ispriËao je πtampi” .Polidorijevoj su pristaπe Berlusconija zaprijetile, izriËito joj rekavπi, ako se ne odrekne svog stava oko Finija, da Êe njena poduzeÊa i poduzeÊa njene porodice prestati sa radom” (F. Giannini na
Ernesto Online od 22/12/2010- u svai oko univerziteta, kako
smo argumentirali u Polcaro i Martoccia, citat i kako Êemo dalje
pokazati).
7 Burgio A, u Liberazione od 24/12/2010-citat:http://www.aduuniversita.it/2010/11/05/ddl-mortale/.
8 Ceruti M. (redovni profesor i senator PD) u L’Unità, od 23 jula
2010.
9 Ili ih moæda upravo omoguÊuje “Glavni razlog zbog kojeg se
smjesta MORA u svakom sluËaju odobriti ova protureforma naivno je objasnio sam predsjednik Komisije¸PREDSJEDNIK objaπnjava
da treba na vrijeme odobriti ovu uredbu iz razloga javnog mira i
reda¸”(iz stenografskog izvjeπtaja u dvorani Senata
14/1272010.http.//andu-universita.it/2010/11/o5/ddel-mortale.
Bolje od brbljarija objaπnjavajuÊe su bile rijeËi pokojnog Cossige,
koje su isuviπe brzo zaboravljene(http//:www-lernesto.it/index.aspx?m=2&f-IDArticolo=17576. O provokacijama na ulicama
vidjeti Polcaro i Martocchia, cit.
10 G. Forges Davanzati, Università e il mito mertocratico,
22/1272010.
11 U proπlosti je senator PDS-DS Franco De Benedetti - brat mnogo
poznatijeg Carla (industrijalca koji se oko vlasniπtva Mondadorija
sudi s Berlusconijem prim prev.) na javnoj konferenciji je eksplicitno zahtijevao opÊu privatizaciju svih univerziteta. http;//wwwyoutoube.com/watch?v=y71qM-AjtQU.
12 Ascoli D., Iza zakona Gelmini: Univerzitet i privatizacije, oktobar
2010.
http://www.andu-universita.it/blog/wp-content/uploads/2010//10/contestoGelmini.doc.
13 vidjeti Ëlanak u Messagero od 19 jula 2010.
14 Polcaro Martocchia, cit.
15 U Repubblica od 5 augusta 2010.
16 Sve se to veÊ dogodilo u Engleskoj “Sve je ËeπÊi sluËaj da britanski akademski radnici modificiraju vlastite projekte istraæivanja kao
i vlastite publikacije imajuÊi u vidu datume odreene od Research
Assesment-a od kojeg zavise javna sredstva. Tako ËineÊi oni se pokoravaju pritiscima maneagmenta univeziteta koji su - buduÊi da
moraju polagati raËune - zainteresirani za rezultate u kratkom vremenskom periodu i obeshrabruju one istraæivaËke projekte u kojima istraæivanja moraju trajati viπe godina.” M. Riccardi u Il Riformista od 5/1/ 2010.
17 Izmeu ostalog “studentski pokret iz 1968-1969 nametnuo je liberalizaciju pristupa na Uniiverzitet, podmlaivanje nastavniËkog
kadra na πkolama i na univerzitetima” (Polcaro i Martocchia, cit.)
18 Izdanja Punto Rosso, 210: http://puntorosso.it/puntorosso-libromordent.html “Cilj, vrlo ambicijozan ove knjige jest da doprinese
analizi klasne strukture Univerziteta. Pod ”klasnom strukturom”
mislim na postojeÊi odnos, uvijek dinamiËan i teæak za individualiziranje, koji postoji izmeu objektivnih crta - i da se tako izrazim
“tehniËkih” - raznih figura prisutnih u proizvodnom procesu obrazovanja te njihovih subjektivnih to jest “politiËkih” znaËajki, drugim rijeËima njihovog konfliktnog potencijala”. Naslov se ruga R.
Perottiju “Univerzitet kako bi izgledo ljepπe”, Einaudi, 2008.

(p)ogledi
19 »ini nam se da ta tendencija prevlada naspram suprotne ideje o
”sve veÊem broju mladih, koji nastavlja studije i upisuje se na Univerzitet /zbog/ sve naglaπenije nezaposlenosti omladine, koja na
taj naËin pokuπava izbjeÊi i umaÊi nekom podrenom i prekarnom
poslu, zahvaljujuÊi viπem stupnju obrazovanja”(Bevilacqua P.”Studenti i Kapital”, i Il manifesto 18/12/2010.
20 Carotenuto G.: La Riforma Gelmini e la fine della Storia dell’Università di massa, 23 decembra 2010-http://wwww.generocarotenuto.it/14/25-la-riforma-gelmini- e-la-fine- delrsquounivrtitagravedi-massa/.
21 O tome autor citira zadnji popis Almalaurea (http://www.almalaurea.it/universita/occupazione/.occupazione08/premessa2.shtml).
22 Forges Davanzati 2010, cit.
23 Cit. diskusije A. Cazzulla u Viva Italia!(Mondadori 2010).
24 G. Foorges Davanzati, L’università che piace a Confindustra
(8/12009:http://www.economiaepolitica.it/index.php/universitae-ricerca-/luniversita-che-piace -a -confindustria/).
25 G. Forges Davanzati 2010, cit.
26 Ibidem
27 Povod “reforme” koja se upravo odvija, nerijetko se Ëuju uzvici tipa “neka pogine Samson sa svim Filistejcima” od strane nastavnog osoblja i mladih istraæivaËa svih redova i u svim vrstama radnog odnosa. Retorika meritokracije, koja je jednako endemska u
akademskim sredinama, ovdje se lomi kao talosi o stijene: kakva
je izvrsnost uopÊe moguÊa, ako je oko nje pustinja? O kakvoj konkurenciji govorimo, ako se konkurenti nalaze u takvom poloæaju,
da se uopÊe ne mogu natjecati?
28 Razina specijalizacije i parcijalizacija znanja dosegla je toliki stepen
da je Ëesto i unutar iste discipline jako teπko usporeivati nauËne
radove o razliËitim argumentima. Na primjer na konkursu za astronome, kako dati komparativnu ocjenu nekom elaboratu iz opservativne kozmologije ili nekom treÊem, koji se bavi astroparticellama, a πto se sve ubraja u sliËnu tematiku? Isto se moæe kazati za
dva historiËara, poπto se obojica bave suvremenom historijom, a
koji se bave sasvim razliËitim tematikama. S druge strane, ako
konkurenti mnogo godina rade s uspjehom na polju kojim se bave, zaπto ih se mora podvrgavati ispitu i to od strane nekog, koji
se bavi neËim sasvim drugim?Jasno je da je jedini moguÊi ispitivaË
specijalist iz istog specifiËnog podruËja - tojest, πto je tipËno, veliki meπtar.
29 Na jednom blogu Ëitamo da “se dogodilo na jednom konkursu
za znanstvenog istraæivaËa-novaka pobijedio neko ko je prevalio
pedesetu(!) zbog nekoliko kilograma veÊ zastarjelih znanstvenih
publikacija, dok su na taj naËin bila blokirana dva mlada i sjajna istraæivaËa.” Ako se s jedne strane s pravom Ëudimo πto je neko ko
je prevalio pedesetu pobjedio na konkursu za znanstvenog istraæivaËa -novaka, za tu paradoksalnu Ëinjenicu ne treba okrivljivati direktno zainteresiranog, uzevπi u obzir da je taj difamantni sistem,
u koji se ovaj nesretnik naπao zapleten i ulozi Ëepa, na snazi veÊ
Ëetvrt vijeka; isto tako taj “pobjednik” upÊe nije odgovoran πto su
dva sjajna mladiÊa izbaËena (i to zauvjek, prema “Gelmini” propisu!) iz sistema. Pitanje se postavlja: zaπto se ta epizoda mora Ëitati “kao uzajamno izbacivanje” meu konkurentima i/ili njihovim
mentorima, a ne kao posljedica nepravednog davljenja za guπu
mehanizmom postavljanja “Ëepa”, koji vrijedi na konkursima za
postizanje univezitetskog naslova?
30 BuduÊi da ne mislimo (i to Êemo pokazati i kasnije) da se svijet temelji na procedurama , na naËinu novaËenja i upravljanju njime,neÊemo se ovdje πire baviti operativnim prijedlozima koji se
odnose na istraæivaËke ustanove ili na univeruitet. OgraniËit Êemo
se da primjetimo da postoji prijedlog “Za demokratski univerzitet”
ANDU-a (http://www.andu-universita.it72010/017307per-unauniversita/) i da on moæe biti baza za rekonstrukciju, u demokratskom smislu, naπih fakulteta.
31 F. Di Orio (Rektor Univerziteta u Aquili), Come ridimensionare la
rilevanza del sistema pubblico dell’istruzione e della ricerca /Kako
redimenzionirati znaËaj javnog obrazovnog sistema kao i znanstvenih istraæivanja/,(decmbar 2010): http://www.andu-univesita.it/blog/wp-content/uploads/2010/12/Sulla-riforma-dellUniversitè.doc.
32 Izd. Laterza, 2010: http://ricercatorialberi. blogspot.com/.
33 Ibidem.str. IX. Pojava “nepotizma” u najuæem smislu (to jest dava-

(p)ogledi
nje prednosti roacima i ljubavnicama) je moæda joπ najmanje zabrinjavajuÊa, zbog raπirenosti, drugih pjava, ovdje stigmatiziranih,
ali Ëak se i o toj pojavi govorilo demagoπki od strane mas medija
u onom Ëasu kad je trebalo odobriti “zakon Gelmini”. S tim u vezi treba pogledati vrlo bistru analizu G. Forges Davanzatij iz 2009,
cit.
34 Iz. Rizzoli 2010. http://rizzoli.rcslibri.corriere.it/libro/3836 libera
scienza in libero stato hack.html
35 Ibidem.
36 Ibidem.
37 Ne znaËi da se ovdje radi o beznaËajnoj kritici: quiz koji je postavljen Ëlanovima Parlamenta pokazao je da samo manji broj njih zna
datim Francuske revolucije. A svi oni ili gotovo svi imaju humanistiËku naobrazbu: πtaviπe, u najveÊem broju sluËajeva radi se o advokatima. To bi moralo dati povoda da se ozbiljno porazmisli o historijsko -kulturnom porijeklu talijanske politiËke klase, a isto toliko
o njihovom jedinom, kako se vidi, nesumnjivom umijeÊu, onom
govorenja.
38 “Studentski val. Prava mora za francusku vladu” to je naslov kojeg
je objavila L’Unità od 17/10/2010 o studentskim protestima protiv novog nacrta zakona, koji ih pogaa. “Godine 2006 sami studenti uniπtili su politiËku buduÊnost Dominique de Villepin-a nametnuvπi mu povlaËenje Ugovora o prvom zaposlenju” a 1986
”Jacques Chirac je morao povuÊi takozvani zakon Devaquet o Univerzitetu(...).Godine 1994 Eduard Balladur morao je povuÊi Ugovor o profesionalnom uklapanju, nakon pritisaka πto su ih na ulicama i trgovima izveli studenti...” I sad se Sarkozy mora dovijati
da ”izbjegne da(...) se doe do napetosti koju ne bi ublaæio ni prekid nastave zbog raspusta” (sic.) Vidi sluËajnosti. I u Italiji zakon
“Gelmini” je puπten na izglasavanja joπ za ljetnjih ferija (odmah nakon Ferragosta, a dat na odobravanje Senatu uoËi BoæiÊa).
39 Radi se o 450 mjesta, koja su smanjena na 300 otprilike. Citat. Sylos-Labini i Zappero, str,77. Ovih se godina nastojalo uniπtiti francusku CNRS. Citat diskusija u Polcaro i Martocchia.
40 Nezadovoljstvo izazvano budæetskim rezovima i takozvanim “Ëasnim posudbama”, onim istim kakve se planiraju u Italiji, i joπ viπe
zbog najavljenog poveÊanja univerzitetskih pristojbi, koje Êe bitei
trostruko poveÊane.
41 Bevilacqua, cit..
42 Sylos Labini i Zapperi, cit.,str.95-96.
43 Polcaro i Martocchia , cit., Zacijelo u Italiji ”situacija je naroËito ozbiljna zbog mediokritetske, premalo inovativne, prirode talijanskog kapitalizma. Oko 90% poduzeÊa u Italiji su porodiËna poduzeÊa i ne zapoπljavaju ni 10 radnika.U toj situaciji privatni je sektor
objektivno u nemoguÊnosti da vrπi znanstvena istraæivanja i da radi na inovacijama . OpÊa je tendencija da se profiti ne investiraju
ponovo, veÊ se ograniËava na ono, πto je moguÊe, radeÊi na poveÊanju familijarnog bogatstva”. O strukturalnim specifiËnim Ëepovima talijanskog konteksta upuÊujemo na diskusiju u Polcaro i
Martocchia, cit..
44 Polcaro i Martocchia, cit..
45 L. Vinciguerra u Sole 24 Ore od 17/2/2010.
46 Ibidem.
47 Ono πto se upravo dogaa je “klasiËan napad (u smislu πto dolazi
od veÊ hegemone klase), koji (...) kako se dobro vidi, prevazilazi
granice πkola i univerziteta i nadilazi nacionalne granice. Blokiranje investiranja je generalno i odnosi se na sva proizvodna mjesta,
na mjesta reprodukcije i divulgacije znanja i spoznaja (...). Svi ti
fenomeni govore nam o opadanju i o zalasku, a ne radi se ni o Ëemu drugom nego o opadanju druπtveno hegemone klase, jer je
vladajuÊa kultura svakog druπtva kultura njegove vladajuÊe klase.
Kroz cijelu historijsku epohu svoje afirmiracije buræoazija je kao
klasa proizvodila ogromne koliËine kulture i znanja; ali sa vlastitim
zalaskom i opadanjem ona sama poniæava i uniπtava Ëak i znanje.”
(Polcaro i Martocchia).
48 “PoËevπi od Bolonjskog procesa (1999) vodeÊe grupacije EU zapoËeli su s procesom racionalizacije studenata univerziteta, nastojeÊi
uniformirati na evropskom kontinentu procedure i naËine vrednovanja, a sa strateπkim ciljem koji Êe postati jasan tek kasnije: istrgnuti univerzitet kao organizaciju od onog πto spada u krug welfare-a, kako bi bio baËen u træiπnu arenu. Od tada su sve evidentnije napori reformatora zadnjih godina bili usmjereni da od univerziteta na Starom kontinentu naprave jednu New Public Company,

179
to jest obiËno javno poduzeÊe, kojim Êe se upravljati po najstroæim kriterijima profita. PoduzeÊe kao i svako drugo u svijetu poduzeÊa” (Bevilacqua, cit.).
49 KNE (GrËka komunistiËka omladina).Pozdrav talijanskim drugovima u borbi, 20/12/2010-http://demosweb.xoom.it/virgiliowizard/sites/default/files/sp.
Wizard/docs/saluto%20kne%202010.pdf.
50 Sacconi. “Nezaposlenost mladih? Izmeu njenih uzroka i loπih roditelja”u Repubblica od 27/12/ 2010-http://www.repubblica.it/economia/2010/12727/news/sacconi e giovani 1022023/?ref= HREC1-7
51 Onaj tko πalje molbe za uzimanje u radni odnos mora “odmjeravati” vlastiti curriculum i to ne u smislu nabrajanja vlastitih sposobnosti, znanja i iskustava, veÊ suprotno tome, najËeπÊe se mora pozabaviti ispuπtanjem i preskakanjem raznih znanja, habilitacija i
akademski postignutih titula, koji na se za taj posao “ne traæe”.
52 Ascoli, cit..
53 Misli se na profesionalne krarijere bivπih pripadnika organizacije
Lotta Continua (Permanentna bprba).
54”Za vrijeme sedamdesetih godina borba se vodila oko neophodnosti otvaranja i uspostavljanjem kao opÊeg prava, prava na studiranje, u smislu ofanzive onih druπtvenih klasa, koje su dotada bile
iskljuËene iz akademskog obrazovanja, a od osamdesetih godine
bitke u svijetu πkole, univerziteta i znanstvenog istraæivanja kao i
na podruËju kulture uopÊe, pretvorile su se u defanzivne sukobe,
tako da su Ëak bile izloæene dobro poznatoj, iako paradoksalnoj,
kritici zbog konzervativizma, na koji se pozivala suprotna strana
svaki put, kad bi bile u pripremi destruktivne reforme u odnosu na
socijalni status i na pravo: bilo na obrazovanje, bilo na socijalno
osiguranje, sve do prava na rad.” (Polcaro i Martocchia)
55 Ponovo se treba vratiti na izjave Sacconija, o kojima je veÊ prije biilo rijeËi, pa i na one, koje se pripisuju Berlusconiju, koji je tokom
jedne javne konferncije izjavio:”Zaπto bismo morali plaÊati nekog
znatstvenog radnika, kad izraujemo najbolje cipele na svijetu?”
(cit.F. Sylos Labini: http://www.ilfattoquotidiano.it/2010/perchedovremmo-pagare- uno-scienziato/727702/).
56 Italija 2011 ne samo da nije “zemlja za mlade”, veÊ nije ni “zemlja za one koji postiæu doktorat znanosti”: to je naslov jednog zanimljivog Ëlanka, punog odataka, u Republica online, od 10 novemra 2010, kojeg je potpisao M.Massimo.
57 Tako danas, uz nos masovnom univerzitetu: ”najbolje pozicioniranje diplomiranih struËnjaka na træiπtu rada ovisi o Ëinjenici πto (...)
potjeËu iz bogatijih porodica u odnosu na one, koji nemaju fakultetskih diploma, te, buduÊi da kao imuÊniji imaju prihode, koji
ne ovise o njihovom osobnom radu, raspolaæu veÊom moguÊnosπÊu pregovaranja i iznalaæenja povoljniuh radnih ugovora. Smanjenje javnog financiranja, koje prisiljava Akademske institucije da podignu visinu upisnina, mora izazvati dvostruki negativni uËinak. U
prvom redu poveÊanje taksi jako oteæava socijalnu mobilnost,
zbog toga, jer Êe daleko manji broj mladih moÊi platiti univerzitetske pristojbe. Na drugom mjestu, ta Êe mjera postati nuænom u
sluËaju, kad smanjenje javnog financiranja ne bude kompenzirano
privatnim financiranjem. A to Êe se dogoditi u najveÊem broju
Akademskih ustanova na jugu zemlje, s posljedicom, da Êe nedovoljno finaciranje univerzitetskog sistema najteæe pogoditi mlade s juga zemlje. U suπtini ta mjera joπ gore utjeËe na (veÊ jako slabu) druπtvenu mobilnost Italije i objektivno je distribuirana na takav naËin, da Êe najviπe naπtetiti jugu zemlje. To je mjera koja ne
samo πto ne ide u prilog znastvenih istraæivanja i samih istraæivaËa, veÊ Êe se najteæe odraziti na izvrsnim studentima sa slabim prihodima.” (G. Foreges Davanzati 2010.)
58 “U aktualnoj krizi, koja je dobila strukturalne karakteristike univerzalno prepoznate, talijanski izbor, i ne samo on, jeste da se cilja
na kresanje cijene rada radije no da se to Ëini s investicijama i razvojem. Nije to neka apsolutna novost, buduÊi da politike, koje traju veÊ dvadeset godina sve do jedne idu u tom pravcu, ali danas
prisustvujemo zaokruæenju tog projekta reformom πkola i Univerziteta, uz stalno osiromaπanje sredstava usmjerenih na znanstveni
rad javnih ustanova, πto Êe sve naπ sistem obrazovanja i znanstvenog istraæivanja dovesti do potpune destrukturalizacije” (potpun
tekst na http://usb.it/index.php?id=1132&tx ttnewa/tt
news/=26779&chash=915bd71e1).
59 G. Forges Davanzati, 2009. cit..

180

(p)ogledi

Razvoj svojine temeljni je
faktor ekonomskog napretka

prof.dr. Aleksa MilojeviÊ
Uvod
Dok uporno ponavljamo ustajale, ubuale misli o naπim prirodnim i drugim bogatstvima, misleÊi da je to dovoljno da budemo i materijalno bogati, kao da ne primjeÊujemo porast naπeg siromaπtva. Naπe „bogato“ siromaπtvo usred naπeg privrednog i drugog bogatstva.
Ne uspijevamo da od naπeg prirodnog i drugog bogatstva pravimo i naπe materijalno bogatstvo, da se poveÊano zapoπljavamo i bogatimo. Ne primjeÊujemo da nije dovoljno samo imati. Joπ je vaænije znati to koristiti. A
onda se dolazi na problem svojine, koje pitanje je kod
nas do kraja zanemareno. Ne uoËavamo da je napredovanje u svojini osnovni faktor razvoja. Samo napredak u
svojini omoguÊava porast racionalnosti koriπtenja prirodnih i drugih bogatstava. ToËak razvoja se okreÊe na svojini. Samo je na razvoju svojine moguÊe ekonomski napredovati.
Zbog naπeg ozbiljnog zaostajanja u svojini, u okolnostima otvorenog træiπta kojem svjedoËimo, stoje sve najozbiljnije prijetnje da izgubimo naπa prirodna bogatstva, da
ostanemo bez njih. To bi bilo stanje potpunog siromaπtva i kolonijalnog ropstva. U træiπnim okolnostima bogatstvo se, po zakonu konkurencije, preliva iz pravca manje
racionalnijih ka racionalnijim, zapravo iz pravca manje
razvijenih prema razvijenijim zemljama i podruËjima.
Naπa izuzetna ekonomska neracionalnost i nekonkurentnost nosi sve opasne prijetnje ogromnih materijalnih
odliva u pravcu razvijenijih, sve do gubitka i naπih prirodnih bogatstava. Dugovi i deficiti koji, ubrzano narastaju,
put je koji vodi u tom pravcu. O tome tako pouzdano
svjedoËe toliki narodi svijeta. Mi ozbiljno rizikujemo da
ponovimo njihovu sudbinu. Zemlja i imovina, se u okolnostima træiπta, brane razvojem, dizanjem nivoa vlastite
ekonomske racionalnosti, barem do izjednaËenja konkurentskih snaga. Da bi se to ostvarilo, da bi se uveÊavala
racionalnost i konkurentnost, nuæno je razvijati svojinu.
To je osnovna misao ovog rada.
Zaostajanje
Svojina ima svoj ekonomski ali i politiËki sadræaj. PolitiËko i ekonomsko u svojini je u neprekidnoj meu-

Konstantin Yuon, Izgradnja, ulje na platnu, 1924., Tretyakov
galerija, Moskva

sobnoj dinamiËkoj vezi. Ekonomsko bi, zbog razvoja,
htjelo naprijed u promjenu, dok politiËko nastoji da
zadræi postojeÊe stanje, postojeÊu svojinu i interese koji se na njoj ostvaruju. Zbog toga svojina odraæava raspored politiËkih snaga koje vladaju u odreenom druπtvu.
U demokratskim druπtvima koja su usmjerena na
rast racionalnosti, ekonomski sadræaj svojine je na veÊoj cijeni, πto joj obezbjeuje razvoj. U druπtvima niæeg
demokratskog kapaciteta stanje je drugaËije. PostojeÊi
raspored politiËkih snaga, zasnovan na svojini, je takav
da je u stanju da zadræava Ëak i veoma zastarjele (arhaiËne) svojinske oblike. Promjena svojine potiËe tako
iz demokratske snage odreenog druπtva. Gdje je demokratija razvijenija, svojinska pomjeranja su bræa.
Odatle upravo i toliko pouzdan istorijski podatak da je
svojinu najteæe mijenjati i da je to privilegija samo male grupe demokratski najrazvijenijih zemalja.
Naπe ogromno zaostajanje u razvoju svojine, pa Ëak
i nazadovanje, vraÊanje nazad, dovoljno govori o stanju naπe demokratije. Ona ja oËito takva u kojoj nema
mnogo mjesta za narodne uticaje koji bi da mijenja
svojinu i kreÊe se naprijed. Ono πto posebno opominje
su nazadovanja u svojini, Ëije posljedice su katastrofal-

(p)ogledi
ne. Bili smo u prilici i doπli skoro do samog kraja da
ostvarimo najkvalitetniju svojinu i sa najkvalitetnijim
upravljaËima, ali je to prekraÊeno, zaustavljeno. Da
smo ostvarili predratni model privatizacije podjele i
prodaje radnicima (tzv. MarkoviÊev model), sigurno je
da bismo bili najuspjeπnija ekonomija, najsretniji narodi i da rata ne bi bilo. Ali toliki pozitivan primjer za
ugled se nije smio dozvoliti i morao je da bude sruπen.
Umjesto toga, izazvan je rat, a poslije rata, izuzimajuÊi Sloveniju koja je uspjela da se spasi, nametnut je
model privatizacije koji nam vraÊa svojinu devetnaestog vijeka, pod kojim teretom se privreda ruπi, nestaje. Umjesto da se ostvari masovna akcionarska, posebno akcionarska svojina radnika, kao izraz najveÊeg
dostignuÊa u razvoju svojine, ostvarena je sitnosopstveniËka svojina koja ruπi krupna preduzeÊa da bi se
ostvarila njoj pripadajuÊa sitna struktura, usitnjena
mala preduzeÊa koja su potpuno nemoÊna da pruæe
konkurentski otpor mastodontima koji nadiru sa otvorenih granica.
Najefikasniji naËin ruπenja (odreene) privrede je u
njenom vraÊanju u neodgovarajuÊu svojinu. Mi smo
za to veoma pouËan i pouzdan primjer.
Drugi primjer nazadovanja u svojini su koncesije nad
prirodnim dobrima koje uzimaju sve viπe maha. Umjesto da razvijamo model javne korporativne svojine, svojinski oblik koji se na Zapadu pokazao veoma racionalnim, kod nas se odvija proces vlastite kolonizacije. DomaÊa vlast izdaje prirodna dobra pod koncesiju upravo
onako kako je kolonizovana Afrika i mnogi narodi πirom planete. Izgleda da je velika istina da najveÊa zla
potiËu od domaÊe vlasti.
Zadræavanje krajnje zastarjelih svojinskih oblika nad
πumom i poljoprivrednim zemljiπtem dovoljno govori o
stanju naπe demokratije i skoro potpunoj nebrizi vlasti
za razvoj. Ogromni gubici u πumarstvu i skoro potpuno odsustvo drvne industrije nisu dovoljna opomena
koja bi pokrenula misli na moguÊu promjenu. Ne uoËava se da je uzrok u potpuno neodgovarajuÊoj centralno-dræavnoj svojini nad πumom, kojeg svojinskog oblika skoro da nema na Zapadu. Promjenom svojine nad
πumom, odnosno prenosom vlasniπtva nad πumom na
opπtine, buknuo bi razvoj drvne industrije. Zbog osvajanja viπeg nivoa prerade, πume bi se manje sjekle. Umjesto postojeÊih gubitaka, ostvario bi se bogat priliv dohodaka i rasta zaposlenosti.
Potpuno su nerazumni razlozi zaπto se ova svojinska
promjena ne ostvari. »ak i prihodi u budæet, zasnovani na rastu drvne industrije, bili bi viπestruko veÊi od iznosa koji se prikupi na osnovu oporezivanja vrijednosti posjeËenog drveta po stopi od 10 %. A da se ne govori o efektima razvoja komplementarnih djelatnosti.
SliËno je i sa poljoprivrednim zemljiπtem. Krajnje zaostala (arhaiËna) sitnosopstveniËka svojina nad zemljiπtem predstavlja osnovno ograniËenje njegove racionalne upotrebe. Umjesto da se razmiπlja o metodama akcionarskog okrupnjavanja poljoprivrednih posjeda, troπe se ogromna sredstva na subvencije koje, vidljivo je,
ne daju ekonomski rezultat. UveÊanja poljoprivredne
proizvodnje nema bez obzira na visinu subvencija. »ak
se obim proizvodnje smanjuje.

181
Osnovna pravila
Na dugom putu razvoja svojine, moguÊe je uoËiti dva
osnovna pravila: 1) iz razloga ekonomske efikasnosti
imovina se sve viπe svojinski pribliæava onima koji sa tim
sredstvima rade i 2) napredovanje u svojini znaËi uveÊanje moguÊnosti ostvarenja krupnih investicija, odnosno
krupnih preduzeÊa.
Taj istorijski tok u razvoju svojine se u poslednje vrijeme naglo ubrzava. Sve se odluËnije kreÊe u pravcu poveÊanog svojinskog i upravljaËkog spajanja radnika i kapitala. U mjeri tog spajanja ekonomska racionalnost je u
porastu.
U robovlasniπtvu, sredstva su svojinski bila potpuno
odvojena od roba. Efikasnost je bila niska. Da bi se poveÊala bilo je potrebno svojinsko pribliæavanje sredstava
i radnika, πto je veÊ ostvareno u feudalizmu (slobodni
kmetovi). Liberalni kapitalizam je nastavak svojinskog
spajanja sredstava sa radom. Uglavnom se radi o sitnim
porodiËnim firmama ograniËenog ekonomskog dometa. Radikalna promjena se dogaa u pojavi akcionarstva.
StiËu se moguÊnosti ostvarenja ogromnih kapitala i
krupnih preduzeÊa koja iz temelja mijenjaju sadræaj svojine. Gubi se pojam personalnosti u svojini i ona postaje
masovna akcionarska. U poslednje vrijeme, snaæan je
tok koji vodi u pravcu spajanja akcionarske svojine sa radom, prekriveno pojmom suvlasniπtva radnika.
Kojim putem
Da bismo se razvijali, potrebno je razvijati svojinu. Naπa nazadovanja i zastoji u svojini osnovni su tereti koji
nam ne dozvoljavaju kretanje naprijed.
Reprivatizacija. Dok se privreda ne vrati u savremeni
svojinski oblik, dok se ne ostvari ponovna privatizacija
(reprivatizacija) nije moguÊe kretanje naprijed. Nakon
privatizacije 1997. godine privreda se naπla u istorijski
prevazienom svojinskom obliku pod kojim teretom
nuæno mora da propadne. Da bi se pokrenuo razvoj
privrede, posebno razvoj industrije i u njoj razvoj krupnih preduzeÊa nuæno je promijeniti svojinu. Tri su mjere
koje je potrebno preduzeti i koje Ëine cjelinu privrednosistemskog poduhvata. Potrebno je: a) uvesti radnike u
suvlasniπtvo, b) ostvariti zaπtitu malog akcionara i c)
omoguÊiti saupravljanje.
a) Suvlasniπtvo radnika. U postojeÊem Zakonu o privatizaciji, 70 % kapitala preduzeÊa se dijeli graanima i to
u formi vauËera 50 %, penzijskom fondu pripada 15 %
i Fondu restitucije 5 %. Ostatak od 30 % se prodaje po
cijeni koja je niæa od knjigovodstvene ili procijenjene i do
90 %. U suπtini je to otimanje od radnika i krajnje neosnovano i nepravedno prisvajanje tueg. Ne dirajuÊi u
steËena vlasniËka prava, pojam reprivatizacije bi mogao
da se odnosi na ispravljanje ove greπke. Potrebno je u
postupku ponovne privatizacije vratiti oteto. Dio kapitala preduzeÊa (30 %) je prodat, ali nije plaÊen u punoj vrijednosti. Taj neplaÊeni dio je potrebno podijeliti radnicima. U tom iznosu radnici bi se pojavili kao suvlasnici preduzeÊa πto bi iz temelja izmijenilo stanje u privredi, ali i
druπtvu u cjelini. PreduzeÊa bi dobila najkvalitetnijeg
vlasnika i upravljaËa πto bi im omoguÊilo izuzetan razvoj.
Koliko je znaËajno suvlasniπtvo radnika za razvoj privrede, jasno govori primjer ameriËkog ESOP (Employee

182

Stock Ownership) modela. Od 1975. godine, u SAD se
otpoËelo sa uvoenjem radnika u suvlasniπtvo u preduzeÊima (ESOP). Radi se, zapravo, o finansijskoj podrπci
dræave preduzeÊima koja su spremna da uvedu radnike
u suvlasniπtvo. Do sada je 11.500 kompanija (2010.)
prihvatilo suvlasniπtvo radnika u kojima je zaposleno oko
deset miliona ameriËkih radnika, πto iznosi 10 % radne
snage u privatnom sektoru. Oko 3.000 kompanija je u
potpunom (100 %) vlasniπtvu radnika, njih 4.500 je u
preteænom vlasniπtvu, a 4.000 je u djelimiËnom vlasniπtvu. Vidljivo je da se radi o krupnim preduzeÊima prosjeËne veliËine preko 8.500 radnika. Od ukupnog broja ovih
kompanija, njih 52 % su na berzi, πto je vaæan pokazatelj njihovog ekonomskog zdravlja (u Japanu taj broj iznosi 88 %). To je nesporno danas najzdraviji dio ameriËke privrede (The ESOP, 2011).
Dok se u SAD ulaæu ogromna sredstva da bi se radnici uveli u suvlasniπtvo u preduzeÊima, odnosno da bi se
ostvarila najkvalitetnija radniËka svojina, kod nas je taj
model vlasniπtva sprijeËen. Pronaena je nepojmljiva politiËka ambicija koja je pristala da ukine prethodnu privatizaciju podjele kako bi se ostvarila postojeÊa pogubna
privatizacija prodaje. Mjereno brojem prijevremeno umrlih zbog gubitka preduzeÊa, zaposlenja i siromaπtva
ovo je sigurno jedna od najveÊih izdaja i zloËina nad vlastitim narodom. Licemjerstvo Zapada izgleda da kod nas
uvijek nae veoma odane saradnike.
Privatizacija u Sloveniji, koja je uglavnom ostvarena
kao podjela radnicima, donijela je izuzetan rezultat. Skoro sva krupna preduzeÊa u Sloveniji su preæivjela privatizaciju sa vidnim napredovanjem nakon toga. Danas je
slovenaËka priveda meu najuspjeπnijim u Evropi.
b) Zaπtita malog akcionara. Uvoenje radnika u suvlasniπtvo u preduzeÊima na osnovu podjele neplaÊene
vrijednosti preduzeÊa nije dovoljno za ostvarenje kvalitetnog vlasniπtva. Potrebno je ostvariti zaπtitu malog akcionara. Umjesto naπeg postojeÊeg zakonskog rjeπenja,
u kojem je izjednaËeno vlasniËko i upravljaËko akcionarsko pravo, potrebno je izvrπiti njihovo razdvajanje, onako kako je to uËinjeno u træiπnim ekonomijama Zapada.
Potrebno je zaustaviti postojeÊu praksu uniπtavanja akcionarske svojine zasnovanu na izjednaËenju upravljaËkih i vlasniËkih akcionarskih prava. Zbog toga tolika nastojanja u privatizovanim preduzeÊima da se kupovinom
akcija od malih akcionara doe do uËeπÊa u kapitalu od
51 %. Tada se, na osnovu tog obima upravljaËkih prava, akcionarska svojina pretvara u sitnosopstveniËku.
Vlasnik od 51 % zapravo prisvaja i preostalih 49%.
Osnovna odrednica ovog razdvajanja na Zapadu je da
niko ne moæe imati veÊa upravljaËka prava od 50 % bez
obzira na obim uËeπÊa u kapitalu. Razvijani su brojni metodi i ostvarene najrazliËitije prakse razdvajanja ovih prava. Jedan metod izgleda da je dosta prikladan naπim prilikama. To je tzv. black holder model. Akcionari se grupiπu u odreene grupe (banke, osiguravajuÊa druπtva,
privatni investicioni fondovi, javni fondovi, krupni vlasnici, sitni akcionari, radnici vlasnici i sliËno). Svaka grupa
koja uËestvuje sa preko 5 % u vrijednosti kapitala ostvaruje podjednaka upravljaËka prava.
c) Saupravljanje. TreÊa mjera u ukupnom paketu reprivatizacije odnosi se na saupravljanje radnika. RijeË je o

(p)ogledi
obaveznom uËeπÊu radnika u upravljanju preduzeÊem.
U 18 zemalja Zapadne Evrope radnici su obavezni Ëlanovi nadzornih i upravnih odbora u akcionarskim druπtvima. U NjemaËkoj to dostiæe uËeπÊe od 50 % u nadzornim dok je u upravnim odborima radnik obavezan Ëlan
AmidæiÊ I., 2011).
kojeg zovu „radnik — direktor“ (A
ZakljuËak
Osnovno ograniËenje naπeg razvoja je u potpuno neodgovarajuÊoj svojini. Da bi se krenulo naprijed u razvoj
nuæno je krenuti u razvoj svojine. Pored potrebe za razvojem javne korporativne svojine nad prirodnim dobrima kao prvog uslova njihovog racionalnog koriπtenja ali
i zaπtite da ih kroz mehanizam otvorenog træiπta ne izgubimo, nuæna je ponovna privatizacija (reprivatizacija)
sa svojim cjelovitim sadræajem koji se sastoji od: uvoenja radnika u suvlasniπtvo u preduzeÊima, zaπtita malog
akcionara i ostvarenje saupravljanja radnika.

Prof.dr. Aleksa MilojeviÊ je profesor u penziji
Univerziteta IstoËno Sarajevo i direktor Ekonomskog instituta u Bijeljini.

Literatura
Aleksa MilojeviÊ, Zlo slobodnog træiπta, Godiπnjak Pravnog fakulteta u
IstoËnom Sarajevu, godina II, br. 1/2011, str. 1-20
Aleksa MilojeviÊ, Kapital, svojina, privatizacija, Institut za druπtvene i
ekonomske studije, Bijeljina, 2005.
Aleksa MilojeviÊ, Nepodnoπljiv teret PDV, Institut za druπtvene i ekonomske studije, Bijeljina, 2005.
Aleksa MilojeviÊ, Vlasniπtvo nad πumom i ekonomska efikasnost,
„©ume na opπtine“ Zbornik radova, Institut za druπtvene i ekonomske studije, Bijeljina, 2008.
Aleksa MilojeviÊ, Zaustaviti samouniπtenje, Ekonomski institut, Bijeljina, 2009.
Aleksa MilojeviÊ, Program oporavka i napretka Republike Srpske, Ekonomski institut Bijeljina, 2010.
Aleksandra GregoriË, Sorporate governance in Slovenia: an international perspective, Doctoral Dissertation, Faculty of Economics, Ljubljana, 2001.
Aleksandra GregoriË, Sime Ivanjko, Extended Country Report, Financial Participation of Employees in Slovenia, Inter-University Centre
Split/Berlin, 2006.
ESOP Statistics, The ESOP Association, 2011
Heitor Almedia, Daniel Wolfenzon, A Theory of Pyramidal Ownership
and Family Business Groups, Stern School of Business, New York,
2005.
Ivana AmidæiÊ, Mitbestimmung u NjemaËkoj, Novi plamen br. 16. godina V, Zagreb, 2011.
Julian Franks, Colin Mayer, Hannes F. Wagner, The Origins of the German Corporation — Finance, Ownership and Control, University of
Oxford, 2005.
Janez Praπnikar, Aleksandar GregoriË, Workers participation in Slovenian enterprises - ten years latter, Faculty of Economics, University of
Ljubljana,
OECD principi korporativnog upravljanja, Misija OEBS-a u Srbiji i Crnoj
Gori, Beograd, 2009.
Roland J. Gilson, Controlling Shareholders and Corporate Governance, Compilating the Comparative Taxonomy, Harward Law Review,
No 6, april 2006.
Stijin Claessens, Simeon Djankov, Larry H. P. Lang, The separation of
ownership and control, in East Asian Corporations, Journal of Financial Economics 58 (2000), str. 81-112
Stiepo AndrijiÊ, Vlast vlasniπtva, ZIRAL, Mostar, ZOR, Zagreb — Sarajevo, MM.
Stiepo AndrijiÊ i dr., VlasniËko utemeljenje druπtvene imovine, HKD
„Napredak“ Podruænica Split, Agencija za restrukturiranje i razvoj,
Mostar, 1996.

183

(p)ogledi

Neki aspekti
raspadanja SFRJ

prof.dr. Ljubomir Cuculovski

Hegel je bio duboko ubeen da filozofija ne sme biti niπta drugo, nego hladan, nezainteresiran govor o onome πto
se zbilo, svejedno zaπto i kako se zbilo to πto se zbilo. To
znaËi da po njegovom miπljenju u prirodi filozofije nije da
govori kako je trebalo biti, niti πta bi trebalo biti, veÊ samo
kako je neπto bilo i zaπto se zbilo to πto se zbilo, ne ulazeÊi, pri tome, u bilo kakvo vrednovanje. Drugim reËima, filozofija treba samo da konstatira, meutim ne i da vrednuje
ono πto se zbilo. To dalje znaËi da se filozofija mora osloboditi svega onoga πto je subjektivno. Implikacija prethodnog je da filozofija po svojoj suπtini ima interpretativni karakter. Meutim, postoje trenutci kada filozofija mora napustiti svoj strogo interpretativni pristup, liπen bilo kakve
praktiËne nakane, i kada treba da stupi u sâm æivot, jer to
upravo sâm æivot traæi. Potrebno je, ponekad, da filozofija
bude æivot koji govori o æivotu, o onom πto se jednom æivelo, koje se æivi i koje Êe se, najverojatnije, i dalje æiviti. Jednom reËju, filozofija mora da bude i liπnim æivotom ispunjena. Vreme u kome protiËu naπi æivoti, je vreme burnih promena, pa Ëoveku je teπko, ako ne i nemoguÊe, samo da reflektuje o onom πto se zbiva a, pri tome, da ne vrednuje
ono πto se zbiva, kao i prema onome πto Êe tek biti. Filozofija, zaista, treba da konstatira to πto se zbilo, onako kako
to Hegel sugerira, meutim ona mora iÊi dalje, jer konstatacija Ëinjenica je samo nuæni uslov za njihovo menjanje. To
znaËi da ona mora postaviti i pitanje zaπto se zbilo to πto
se zbilo i kako se na ljudskom planu odrazilo to πto se zbilo. Jednostavo, filozofija mora konstatirati πto se zbilo, ali
ujedno mora uspostaviti i svoj vrijednosni odnos prema
onome πto se zbilo. U filozofiji poziciju subjekta i subjektivnosti nije moguÊe izbjeÊi, jer filozofija mora progovoriti u
ime Ëoveka, kao i u ime njegovih æeljâ i njegovih nadâ. To
znaËi da treba progovoriti i u svoje liËno ime, jer bezliËan
govor jedino vodi bezliËnosti. BezliËnost je, sama po sebi,
bezliËna, hladna, slepa. Uostalom, kakva je to vrednost biti bezliËan, biti siv u sivom?
Ovaj tekst namerno sam naslovio Neki aspekti raspadanja SFRJ. To znaËi da: a) kada se radi o SFRJ ona se nije raspala u jednom aktu ili Ëinu, nego da je to bio proces koji se
i dalje odvija, te zato preciznije je govoriti o raspadanju
SFRJ, nego o njenom raspadu; b) da nisam sebi postavio
ambiciju da otkrijem sve moguÊe uzroke koji su doveli do

Bridget Riley, Pad, emulzija na ploËi, 1963.,
Tate Modern, London

njenog raspadanja - πto praktiËno nije ni moguÊe - nego samo da ukaæem na neke uzroke koji su po mom miπljenju
znaËajni u objaπnjavanju raspadanja negdaπnje federacije.
Pri tome, smatram da se ti uzroci mogu podeliti u dve grupe: vanjski i unutraπnji, pri Ëemu smatram da su unutraπnji
uzroci ozbiljnije prirode, jer nikada niπta ne propada ako u
sebi unapred ne sadræi klicu svoje propasti.
Vanjski uzroci
Pre dvadesetak godina na ovim prostorima postojala je
dræava koja se zvala SocijalistiËka Federativna Republika Jugoslavija. Ako se iz njezinog imena izbaci prvi predikat (“socijalistiËka”), Ëiji je predznak nesumnjivo ideoloπke prirode,
onda ostaje saznanje da je na ovim prostorima postojala
jedna dræava federalnog tipa. Te dræave danas nema. Teπko je odrediti taËni datum kada se dogodilo raspadanje
SFRJ. Po nekoj inerciji, ili kolokvijalno reËeno, smatra se da
je poËelo na prelazu devete u desetu deceniju proπlog
veka. PoËetkom ‘90-ih godina to je bilo sasvim vidljivo, mada se najveÊi deo njenih graana ponaπao kao da se to
stvarno ne dogaa. VeÊina graana nalikovali su na paraliziranog belog zeca, postavljenog ispred Ëeljusti pitona. Kada je svima bilo jasno da SFRJ nepovratno ide u raspad, onda su neki politiËki krugovi - kako izvana, tako i iznutra hladno konstatovali da je to tako, jer po njihovoj proceni
SFRJ je bila neprirodna tvorevina, buduÊi da je pretstavljala
konglomerat razliËitih narodâ, kulturâ, religijâ, jezikâ. Eventualni ozbiljniji pokuπaj tadaπnje JNA da saËuva dræavni inegritet i suverinitet Jugoslavije bio bi, bez bilo kakve dvojbe,
unapred proglaπen za nedozvoljivu upotrebu sile, jer bi to
bilo, tako se tada tvrdilo, hegemonija i nasilje pojedinih jugoslovenskih politiËkih krugova - najËeπÊe poistoveÊivani sa
njihovom etniËkom pripadnoπÊu - koji ne respektuju razliËitost nacijâ, kao ni razliËitost njihovih kulturâ, tradicijâ i æeljâ. Ta je zebnja, viπe nego sigurno, bila opravdana, jer se
volja naroda mora respektovati, kao πto se mora respektovati i æelja da se æivi u svojim, zasebnim nacionalnim (etniËkim) dræavama, Ëiji bi teritorijalni, politiËki i kulturni suverenitet bio zagarantovan. Meutim, kada veÊ upotrebljavam
termin puË smatram da moram razjasniti πta taËno mislim
pod tim terminom. U svakom sluËaju ne mislim na klasiËnu
akciju vojske, poput onih koji su nekada dominirale u Latin-

184
skoj Americi, i koja bi doπla izvana, ili nasuprot politiËke odluke Predsedniπtva SFRJ, koje je u to vreme imalo i funkciju
vrhovnog komandanta dræave, Ëiji je zadak bio upravo oËuvanje suvereniteta i teritorijalnog integriteta dræave, a ne
oËuvanje odreenog sistema ili neËijeg reæima. Na æalost u
to vreme Predsedniπtvo nije postojalo u velosnom obliku, te
se i ono ponaπalo neadekvatno situaciji.
Kako i da je, do oËuvanja savezne dræave nije doπlo i ona
se raspala u meuetniËkim i religioznim ratovima koji su sledili narednih godina. Umesto nje sada postoje nekoliko dræava - zapravo, dræavica! - Ëiji se broj ne moæe taËno odrediti, buduÊi da je i cela situacija koja se dogaala, ali koja se
i dalje dogaa, na ovim prostorima krajnje nedefinirana.
Tako, na primer, moæe se sasvim legitimno postaviti pitanje
o tome πta je danas s Bosnom i Hercegovinom? Da li je ona
jedna dræava ili skup dræava? I da li ona danas uopπte postoji kao dræava ili je na putu njezinog konaËnog razgraivanja? Dalje, πta je danas sa Republikom Srbijom? Da li je Kosovo njen deo ili nije? Ako nije, onda da li je Kosovo dræava sa svim potrebnim atributima ili je to samo surogat dræava sa fusnotom iznad njenog imena i koja se, priznao to
neko ili ne, nalazi pod kontrolom “meunarodne zajednice”? Kao πto se moæe postaviti pitanja, to znaËi da i dileme
nisu male; naprotiv, njihov broj uopπte nije mali.
Ukratko, raspadanje SFRJ smatralo se prirodnim procesom, jer se SFRJ smatrala neprirodnom tvorevinom, sazdana po neËijoj volji i u kojoj su bili obuhvaÊeni razliËiti jezici,
religije i narodi, koji su Ëesto puta bili u uzajamnim sukobima. Meutim, a na sreÊu ovog “meutim” javlja se ne tako retko, nije sve tako kako se na prvi pogled Ëini ili kako
to neki æele jednostrano pretstaviti. Danas se naglaπeno
govori o procesu globalizacije sveta u kojemu bi se rastopile sve razlike koje postoje izmeu razliËitih dræava i nacija u
korist nastajanja jednog novog i boljeg demokratskog sveta, Ëija bi priroda bila planetarnog karaktera. Za taj cilj vrπi
se proces unifikacije, usklaivanja razliËitih normi i standarda, kao uvoenje jedinstvene valute za veÊi deo zemalja Evropske Unije. Rezultat ove nedovoljno promiπljene ideje je
danaπnje ekonomsko i monetarno stanje unutar EU. VeÊ
onda, kada se uvodio evro kao nadnacionalna valuta, imao
sam naglaπenu skepsu prema ovoj ideji jer mi nije bilo jasno kako je moguÊe paralelno postojanje nacionalnih dræava i ekonomija, s jedne strane i postojanje nadnacionalne
valute, s druge strane. Usklaivanje procesa u jednoj ovakvoj dubioznoj situaciji smatrao sam da je veoma komplicirani proces. Da je ta skepsa, koja nije bila samo moja, imala realnu osnovu govori Ëinjenica da su EU-zagovornici danas zbunjeni kako da reπe problem s GrËkom, koji ima i svoju naglaπenu monetarnu dimenziju. Meutim, i pored svega doπlo je do monetarne unifikacije.
Dakle, zadnjih nekoliko desetljeÊa na tlu Evrope odvijala
su se dva suprotna procesa, Ëije je postojanje Ëesto puta bilo objaπnjavano na ironiËan, ponekad i ciniËan naËin. U tom
kontekstu, integracija nekih evropskih dræava u Evropskoj
Uniji smatrao se procesom progresa, kao πto se i Ëini ujedinjenja IstoËne i Zapadne NjemaËke smatrao kao joπ jedan
prilog tom lancu progresa. S druge strane, raspad SFRJ,
»ehoslovaËke federacije, kao i SSSR-a, bio je proglaπen, isto tako, kao joπ jedan prilog viπe globalnoj demokratizaciji.
Dakle, s jedne strane, ujedinjenje nekih dræava proglaπavao
se procesom demokratizacije, dok je, s druge strane, pro-

(p)ogledi
ces dezintegracije nekih drugih dræavnih zajednica tretirao,
opet, kao prilog demokratizaciji. To znaËi da su na delu bile dve vrste kriterijuma: jedni su imali pravo da se integriraju, dok su se drugi morali imati pravo da se dezintegriraju
i to, opet, u prilog procesa demokratizacije. Ovo zadnje
(dezintegracija nekih dræavnih zajednica) ne samo πto je bilo u koliziji sa deklarativno zauzetim stavom o potrebi da se
izvrπi globalizacija na svetskom nivou, veÊ je bila i nasuprot
tezi o nepromenljivosti dræavnih granica. To znaËi da je na
delu bila jedna hladna i veoma arogantna hipokrizija, koja
se nije osobito trudila da samu sebe sakrija. Rezultat te hipokrizije je ono πto se danas dogaa u Iraku ili Avganistanu, u Libiji ili Egiptu, dræave koje se raspadaju po etniËkoj
(plemenskoj) ili konfesionalnoj liniji.
Ova hladna i arogantna hipokrizija, kao πto sam malo pre
napisao, mogla se primetiti i na planu onoga πto se dogaalo u nekadaπnjoj SR Jugoslaviji. Traæila se, i to ultimativno,
njena decentralizacija u kojoj bi Kosovo dobilo najviπi stupanj autonomije, jer je to, tako su svetski mudrijaπi tvrdili,
u skladu sa konceptom o multinacionalnim i multikulturnim
druπtvima. Da se zaista radilo o ultimativnom pristupu govore i dogaaji koji su se kasnije zbili u Rambujeu, kao i oni
koji su se desili nakon njega. Sva demokratska argumentacija “meunarodne zajednice” prema SR Jugoslavije svodila se na sledeÊe: “Mi vama dajemo moguÊnost izbora da
potpiπete dogovor i da date Kosovo. Ako se sa naπom ponudom ne saglasite, onda Êemo biti prinueni (nisu nikada
kazali ko ih na to prinuuje!) da vas bombardujemo. A, kada se budete saglasili sa naπim zahtevima, onda Êemo prestati da vas bombardujemo i uzeÊemo vam Kosovo.” To se
zaista i dogodilo ili, u realistiËnije reËeno, to se i dalje dogaa. Danas Srbija nema nikakvu kontrolu nad Kosovom,
mada odreeni srpski krugovi glume da je stanje drugaËije,
te da Êe se prethodno stanje ubrzo povratiti.
Upravo zato sam i potencirao da je danas ciniËno govoriti o nekakvom dræavnom suverenitetu, jer su danas na delu sve sami diktati. Ujedno, bilo bi detinje naivno ako neko
misli da se sve ovo radilo u ime odbrane ljudskih i manjinskih prava. Kada bi motiv za sve ovo bila odbrana ljudskih
i manjinskih prava, onda bi se moralo aktivirati makedonsko pitanje u susednim dræavama, jer se tamo Makedoncima zabranjuje da se oseÊaju, a joπ manje da se javno deklariraju kao ono πto jesu - Makedonci! Jednostavno, njihovo se postojanje ne priznaje, kao πto se ne priznaju ni njihov jezik, istorija, kultura, tradicija... Za GrËku oni su ili neka neodreena etniËka grupa ili su, naprosto, neπto nepostojeÊe, dok se u Bugarskoj tretiraju kao razbugarËeni Bugari koji su postali to πto sada jesu zahvaljujuÊi direktivi
Kominterne. Dakle, ne samo πto ne postoje πkole, kulturni
klubovi i druge sliËne institucije Makedonaca u dræavama
gdje oni predstavljaju nacionalnu manjinu, nego se negira
i sâmo njihovo postojanje. Ipak, sve ovo nikog ne uzbuuje. Bugarska i GrËka, bez bilo kakvih problema, i dalje su
uzorne (uzorne?) Ëlanice Evropske Unije.
Dalje, kada bi stvarni razlog za ratnu intervenciju nad Jugoslavijom bilo spreËavanje humanitarne katastrofe na Kosovu (koja je, usput govoreÊi, nastala upravo kao rezultat
vazduπne intervencije NATO-a), kako se onda moæe objasniti ignorancija koja postoji u odnosu na srpski egzodus nakon intervencije hrvatske armije u Kninskoj Krajini ili sa Kosova. Bilo bi isto tako budalasto smatrati da se ratna inter-

(p)ogledi
vencija nad Jugoslavijom dogodila samo zato da bi se sruπio reæim MiloπeviÊa, jer da su to hteli njega bi davno uniπtili, kao πto su uniπtili na hiljadu ljudskih æivota tokom bombardovanja Jugoslavije i to bez bilo kakvog pardona, onako kako to danas rade u Iraku, Avganistanu... Tamo, u tim
dræavama, ljudski æivot nema nikakvu cenu, ne zato πto je
prevelika, nego zato πto je nikakva.
Da se zaista radi o dvoliËnom pristupu u reπavanju problema govori i sljedeÊi moment. Teza da svi Srbi moraju biti u jednoj dræavi bila je, i to sa pravom, osuena. Ali danas,
kada se forsira ideja da bi (moæda) bilo dobro da svi Albanci budu u jednoj dræavi, niko niπta ne preduzima, osim πto
se ta ideja deklarativno osuuje. Kao prilog u ostvarivanju
ideje o velikoj Albaniji predstavljaju i zahtevi za federalizaciju Makedonije i to, opet, pod imenom multikulturnosti i
multinacionalnosti. Meutim, federalizacija Makedonije bila bi, zapravo, njezina definitivna dezintegracija. A to znaËi
i novi rat. U ovom smislu indikativno je da se na bugarskom
sajtu Novinite pojavila ideja da bi za Makedoniju bilo najbolje da se upravo sada podeli, jer bi na taj naËin zadræala veÊi deo svoje teritorije. Kad bi se to dogodilo nakon dvadesetak godina zadræala bi manji deo svoje teritorije. Ujedno,
prema autoru ovog teksta (Ivan Dikov: Time for Preemptive Division of Macedonia) ukoliko sada ne doe do podele Makedonije, izbiÊe rat u kojemu bi bile uvuËene i susedne zmlje. Zato, Makedoniji toplo preporuËuje da se dobrovoljno samoukine. Ponovo zastraπujuÊi muk sa strane „meunarodne zajednice“.
Na osnovu prethodnih elemenata moæe se dobiti utisak
da se destabilizacija, a zapravo dezintegracija i raspad Srbije (Kosovo, kao πto sam veÊ potencirao, praktiËno viπe ne
pripada Srbiji) kao i proces destabilizacije i dezintegracije
Republike Makedonije (mislim na njenu federalizaciju, koja
bi se ostvarivala po etniËkom kljuËu) vrπi u prilog ostvarivanju ideje o velikoj Albaniji. Meutim, neke Ëinjenice govore
neπto sasvim drugo. Danas se na Kosovu dogaa takav
proces nasilja i bezakonja u odnosu na koga se prethodno
stanje moæe, i to bez bilo kakvog ironiziranja, proglasiti kao
krajnje definisanim i sigurnim. Danas na Kosovu ærtve viπe
nisu samo oni koji nisu albanskog porekla, jer se njihov broj
na “misteriozan” i veoma “neobiËan” naËin praktiËno sveo
na nulu. Danas su, kao ærtve, na redu oni Albanci koji nisu,
prema neËijim procenama, dovoljno dobri Albanci, ili koji
nisu podobni vladajuÊoj politici. Nakon toga doÊi Êe na red
i sami Albanci. U tom smislu, Veton Suroi je s pravom ocenio 1999. godine, neposredno posle “osloboenja” Kosova od strane NATO-a, da se na Kosovu dogaa proces faπizacije i da je to najveÊa sramota za same Albance. Svakako da ovo ne ide u prilog stabilizaciji Albanaca, isto onako
kao πto je paralelno postojanje tri kosovske vlade u vreme
kosovskog rata (to su bile vlade Rugove, Bukoπija i TaËija)
znaËilo akt razedinjenja Albanaca sa Kosova. Dalje, kada bi
se stvarno radilo o ostvarivnju ideje o velikoj Albaniji, onda
bi njihovi mentori prvo stabilizovali njihovu matiËnu nacionalnu dræavu. Meutim, u tom periodu (1997.- 1999.) u Albaniji dogaao se graanski rat izmeu severnog i juænog
dela, neposredno nakon raspada piramidalnih πtedionica.
Ekonomija je i onda, kao i sada u oËajnom stanju, a Zapad
u tom pogledu niπta ne preduzima, pogotovu sada, posle
svetske recesije, i kada se EU nalazi na rubu opstanka. I kada bude doπao dan ujedinjenja svih Albanca u jednoj dræa-

185
vi, onda Êe se dogoditi, po mom miπljenju, definitivni krah
ideje o velikoj Albaniji. Drugim reËima, Albanija Êe propasti na dan njenog ujedinjenja, jer Êe se na dan “ujedinjenja”
postaviti sa svom æestinom sledeÊi problemi: πta sa severom i sa jugom Republike Albanije koji su u neprestanom
latentnom sukobu; πta sa politiËkim partijama Albanaca u
Makedoniji; ko Êe se kome prikljuËiti - Kosovo Albaniji, Albanija Kosovu ili svi oni zapadnom delu Makedonije - i analogno tome, ko Êe biti glavni grad te nove dræavne tvorevine: Priπtina, Tirana ili, moæda, Tetovo? Ujedno, ova pitanja
govore o tome da se, najverojatnije, sprema proces u kome Êe doÊi do graanskog rata meu samim Albancima.
To πto neko misli - kao neki Albanci, na primer - da Zapad
radi u njihovu korist, je rezultat lukavosti velikih da uvere
svoje marionete da su oni stvarni subjekti znaËajnih svetskih dogaaja, pri Ëemu zaboravljaju da marioneta uvek ostaje marioneta. Kada marioneta - ili orue, svejedno - odigra svoju ulogu bit Êe odbaËena, kao πto se odbacuje sve
ono πto je po svojoj aktuelnosti postalo odviπno, buduÊi da
je ostvarilo cilj koji mu je bio namenjen. To je neπto nalik lukavstva uma, termin koji Hegel koristi u svojim predavanjima o Filozofiji istorije.
SliËni proces faπizacije dogaao se, kao πto se i danas dogaa, u Republici Makedoniji, mada se oblik njegovog manifestiranja razlikuje/razlikovao od dogaaja na Kosovu,
kao πto su i akteri tog procesa bili razliËiti. No, u suπtini, radi se o veoma sliËnim procesima. Vrπilo se, i vrπi se, na primer, militarizacija jednog dela druπtva, javljaju su se, kao
πto se i sada javljaju, parapolicijske i paravojne organizacije
i sl. U ovom smislu, indikativne su bile neke pojave koje su
se ispoljavale za vreme predsedniËkih izbora od 1999. godine na kojima je pobedio do tada anonimni Boris Trajkovski. U to vreme, na televizijskim ekranima mogla se videti
scena kako deËak, koji je imao samo pet-πest godina, peva
albansku himnu, obuËen u vojnu maskirnu uniformu sa oznakama OVK, i koji je u ruci dræao dræavnu zastavu susedne Albanije. Pravo pitanje nije ko (je) manipulira(o) sa ovim
detetom, nego πta Êe biti s njim - protiv koga Êe se ono boriti (ako se veÊ ne bori) i za πta Êe se boriti (naravno ako se
veÊ ne bori)? To je Zapad mirno gledao i, valjda, smatrao
da je to joπ jedan prilog viπe u procesu demokratizaciji Balkana i svih onih zemalja koje je hteo (i joπ æeli) da ih dovede u stanju “sreÊe” i graanskog ureenja. Drugi primer za
“iskreni” odnos “meunarodne zajednice” prema Republici Makedoniji je skoraπnja poseta predsednika Albanije, Bamira Topija. U Tetovu, Republika Makedonija, bio je primljen od Arbena –aferija, lidera Demokratske Partije Albanaca u Makedoniji, reËima: “Dobrodoπli doma, naπ predsedniËe.” Ovaj gest ostao je “neprimeÊen” od onih koji bi
morali da ga primete i da ga sankcioniraju. Upravo zato dobija se utisak da nema granica selektivnosti i ironije “meunarodne zajednice”. U prilog ovome ide i nekrofilno ime
pod kojim je Republika Makedonija primljena u UN. To je
referenca Bivπa Jugoslovenska Republika Makedonija. Dakle, ona je bivπa, ali ipak postojeÊa republika!? Tu se ni lud
ne moæe snaÊi.
Unutraπnji uzroci
To su bili neki od spoljaπnjih uzroka koji su pridoneli raspadanju SFRJ. Meutim, svejedno koliko su oni bili brojni i
dolazili sa raznih strana, ipak raspad jedne dræavne zajedni-

186
ce kakva je bila SFRJ, kao i bilo koje druge dræavne zajednice, ne moæe se objasniti jedino spoljaπnjim uzrocima, jer da
bi oni mogli delovati i biti efikasni moraju postojati i unutraπnji faktori koji omoguÊuju - ili, barem, pospjeπuju - njihovo delovanje. Naime, kao πto se raspad Rimske imperije ne
moæe da se objasni jedino kao rezultat vanjskom najezdom
naroda poput Alana, Vandala ili Huna, tako se i raspadanje
SFRJ ne moæe objasniti jedino spoljaπnjim uticajima, svejedno koliko oni bili snaæni i svejedno sa koje strane oni dolazili. Ovo zadnje dolazi do posebnog znaËaja ako se ima u
vidu da se SFRJ nije tako raspala, koliko se je uruπila sama
u sebi. Radilo se, dakle, viπe o imploziji nego li o eksploziji.
S druge strane, da bi se neπto uruπilo ono mora u sebi sadræati makar klicu za svoje sopstveno uruπavanje. Da bih
bio jasniji posluæi Êu se parafrazom iz ©ekspirovog Hamleta. MarËelova (Marcellus) ocena da ima neËeg trulog u dræavi Danskoj, na sluËaju SFRJ moæe se formulirati ovako:
“Ima neπto jugoslovensko u dræavi SFRJ.” Pitanje je sada:
πto je bilo ono jugoslovensko u dræavi SFRJ koje je dovelo
do njenog raspadanja, kao i do raspada jugoslovenstva
shvaÊenog ne toliko kao nacionalna, odnosno etniËka kategorija, nego kao pripadnost jednoj dræavi, kao graanstvo ili, ako je to nekome bliæe, kao puËanstvo?
Mislim da je osnovni uzrok propasti SFRJ bio u sledeÊem:
SFRJ nije imala svoj dræavni subjektivitet; odnosno, SFRJ je
bila mehaniËka izvedenica njezinih konstitutivnih elemenata. To znaËi da je ona bila gola rezultanta volje i interesa republika i pokrajina. Jednostavno, SFRJ je bila ono πto bi se
republike i pokrajine dogovorile bez seriozne moguÊnosti
da da “centar” utiËe ili korigira njihove parcijalne odluke. U
ovom smislu, SFRJ je sve viπe i viπe iπla u pravcu konfederacija, umesto u pravcu autentiËne federacije. To znaËi da su
jaËali dezintegracioni procesi, nasuprot integracionih. Ono
πto je i dalje bilo u domenu federacije bila je spoljaπna politika i odbrana. Tako, na pomalo paradoksalan naËin, jedino vezivno tkivo ostala je JNA, koja se na kraju raspala po
svim moguÊim πafovima ne mogavπi da spreËi ratove koji
su sledili. Da stvar bude gora, jedan jadan ostatak JNA delovao je tako gore da gore nije moglo biti - bio je uvuËen u
rat, koji na ni jedan naËin nije branio celi integritet SFRJ.
U svakom sluËaju, osnovni uzrok za raspadanje SFRJ bio
je unutarnje prirode. I opet, pitanje: zaπto je tako bilo i koji
je to unutarnji uzrok koji je generirao raspadanje Jugoslavije? Mislim da je jedan od osnovnih unutraπnjih uzroka, pored prethodnog, koji su generirali raspadanje SFRJ, i bez Ëijeg postojanja spoljaπnji uzroci ne bi bili tako efikasni - naravno, ako bi uopπte bili efikasni - jeste Ustav od 1974. godine, po kome je SFRJ bila apartna meπavina nacionalnog i
klasnog, u kome nije bilo skoro nikakvog mesta za pojedinca, za individuu, za graanina. Naime, kako Êe se neπto kasnije pokazati u tekstu, ona je u isto vreme bila i klasna i nacionalna tvorevina, Ëudan hibrid razliËitih kategorija. Naravno, ovim ne æelim tvrditi da su nacionalne i klasne kategorije sasvim nespojive, veÊ jednostavno æelim potencirati da su
u igri bile kategorije koje pripadaju razliËitim nivoima i koji
su, upravo zato, dovodile do nedoumica i, Ëesto puta, do
meusobnih razilaæenja naroda i republika bivπe SFRJ.
Kao tipiËna ilustracija prethodnog - da je, naime, SFRJ bila neobiËna meπavina klasnog i nacionalnog - moæe se uzeti Ustav iz 1974. godine. U njemu, na samom poËetku, doslovce stoji:

(p)ogledi
“Narodi Jugoslavije... ujedinili su se u saveznu republiku
slobodnih i ravnopravnih naroda i narodnosti i stvorili socijalistiËku federativnu zajednicu radnih ljudi”
Iz ovog dela Ustava sledi neπto πto logiËki nije u celosti
spojivo. Tvrdi se da su se narodi Jugoslavije ujedinili da bi
stvorili socijalistiËku federativnu zajednicu radnih ljudi. Dakle, jugoslavenski narodi su se ujedinili - a pod narodima nesumnjivo se podrazumijeva etniËka, a ne bilo kakva druga
zajednica - da bi stvorili federativnu klasnu zajednicu, jer kakav bi karakter imala kategorija radni ljudi ako ne klasni?
VeÊ se na ovom nivou moæe jasno ustanoviti da se kategorije klasnog i nacionalnog (etniËkog) meπaju i da se upravo
zato dobija zbrka, koja se ne moæe odupreti ni elementarnoj logiËkoj kritici, buduÊi da se s jedne strane SFRJ smatrala plodom (rezultatom) ujedinjena jugoslovenskih naroda;
dok se, s druge strana, tretirala ne kao zajednica naroda,
nego kao zajednica radih ljudi. Usput, ova sintagma (radni
ljudi) nikada nije bila precizno odreena. Naime, nije se taËno znalo da li ona obuhvata samo manuelne radnike ili je
obuhvatala sve graane koji su bili u bilo kakvom radnom
odnosu. Dalje, nije se znalo da li u ovoj kategoriji spadaju i
intelektualci, ukljuËujuÊi u njih, pored takozvanu Ëasnu, i
neËasnu intelegenciju. Ceo ovaj problem dobija na intezitetu - πto znaËi da zbrka postaje joπ veÊa - ako se uzme u obzir i sledeÊi deo Ustava:
“SocijalistiËko druπtveno ureenje SocijalistiËke Federativne Republike Jugoslavije zasniva se na vlasti radniËke klase
i svih radnih ljudi i na odnosima meu ljudima kao slobodnim i ravnopravnim proizvoaËima i stvaraocima.”
Na taj naËin dobiva se dosta neobiËna situacija: SFRJ u
isto vreme bila je zajednica njezinih naroda i narodnosti,
no ona je bila i zajednica njene radniËke klase, no, ujedno,
i radnih ljudi. To znaËi, da ipak ova dva pojma (radniËka
klasa i radni ljudi) nisu identiËni, jer kad bi bilo tako onda
ne bi se upotrebljavali posebno, nego bi jedan od njih bio
u zagradi, osim ako se ne radi o pleonazmu. Meutim,
upotreba pleonazma u jednom ustavu ne dolikuje nijednom ustavu. Ipak, sasvim uslovno, uzet Êu da su ova dva
pojma identiËna. Ako je tako, onda sledi da su nosioci politiËkog suvereniteta radniËka klasa, no, u isto vreme, i njezini narodi. Upravo ovaj dualitet klasnog i nacionalnog
proizvodio je - ili generirao je, svejedno - dve divirgetne
tendencije: s jedne strane, vukao je ka nacionalnim interesima svakog narodâ, a to znaËi i republikâ; dok je, s druge strane, vukao prema klasnome. Prva tendencija je objektivno vodila ka dezintegraciji celine - to znaËi SFRJ - buduÊi da motiv nije bio opπte dobro jugoslovenske federacije, nego njezinih naroda koji su se ujedinili, kako se tvrdilo u Ustavu, da bi konstituirali jedinstvenu saveznu dræavu.
Druga tendencija (zasnivana na klasnome) trebalo je
amortizira prvu tendenciju, jer Ustav nije priznavao pluralitet klasa unutar jedinstvene federacije, nego se insistiralo
na jedinstvo radniËke klase. A to znaËi na jedinstvo interesa radnika Jugoslavije, jer se nije priznavalo postojanje odvojeno postojanje radniËke klase po republikama. Dakle, s
jedne stane, priznavao se pluralizam interesa (naravno,
nacionalnih); dok se, s druge strane, priznavao jedino klasni interes radniËke klase. To je bio interes jedinstvene radniËke klase jedinstvene Jugoslavije. »itajuÊi na ovakav naËin Ustav SFRJ, dobija se utisak da se nije radilo toliko o
vanjskim, o straniËnim suprotnostima i nedoreËenostima,

(p)ogledi
veÊ o suprotnostima koji su dolazili iznutra, iz same konstitucije jugoslovenske federacije.
Ovaj dualitet, ova svojevrsna πizofrena ustavna situacija,
dolazila je joπ viπe do izraæaja zahvaljujuÊi republiËkim ustavima, po kojima su republike, kao konstitutivni elementi federacije, bile definirane po etniËkom principu, odnosno kao
etniËke (nacionalne) zajednice. Tako je SocijalistiËka Republika Makedonija bila definirana kao nacionalna (!?) dræava makedonskog naroda i nacionalnosti koji æive u njoj. Ili,
kako je taËno stajalo u Ustavu od 1974 godine:
“SocijalistiËka Republika Makedonija je nacionalna dræava makedonskog naroda i dræava i albanske i turske nacionalnosti...”
Ovo jasno pokazuje da je Federacija bila, u osnovi, klasno defenirana, dok su se republike, u ovom sluËaju SRM,
bile definirane kao dræave naroda i nacionalnih manjina
(nacionalnosti) koje æive u njima. Da stvar bude gora, barem na planu precizne upotrebe pojmova i termina, SocijalistiËka Republika Makedonija bila je definirana kao nacionalna dræava makedonskog naroda, ali i kao dræava albanske i turske nacionalnosti, pri Ëemu nikada mi nije bilo jasno (to isto vaæi i danas!) kakva razlika postoji izmeu pojma dræave i pojma nacionalne dræave. Ironija dobija na intenzitetu ako se uzme u obzir da su autori Ustava bili marksisti, a da po Marksu nije moguÊa bilo kakva nacionalna
dræava, buduÊi da je insistirao na tezi da je svaka dræava
klasna tvorevina. Ipak, ovim se ustavne nelogiËnosti i nepreciznosti ne zavrπavaju. U istom Ëlanu Ustava piπe da je
SRM:
“... zasnovana na suverenosti naroda i na vlasti i samoupravljanja radniËke klase i svih radnih ljudi, i samoupravna
demokratska zajednica radnih ljudi i graana makedonskog naroda i s njim ravnopravnih pripadnika albanske i
turske narodnosti”.
Mislim da na ovom nivou poËinje da se buni svaki normalni ljudski razum, jer je SRM ustavno bila zajednica i naroda, i radniËke klase, i svih radnih ljudi, meutim i graana, kao i pripadnika albanske i turske narodnosti. Mislim da
ni sam vrag ne bi znao, ako i on uopπte neπto zna, πto je
narod, a πto je radniËka klasa, pa onda radni ljudi, pa graani... i ko je od svih njih nosioc suverenosti.
Ipak, vreme je da postupak analize skratim, jer mislim da
je i ovo dovoljno da se konstatira sva zbrka koja se moæe primetiti kako u Ustavu SFRJ i tako u republiËkim ustavima, u
ovom sluËaju u Ustavu SRM. No, ono πto dominira i πto je,
po mom miπljenju, generiralo dezinzegrativne procese u Jugoslaviji je dualitet koji postoji na nivou saveznog i republiËkih ustava, jer je na nivou federacije nosilac politiËke volje bila jedinstvena radniËka klasa Jugoslavije, dok su se republike, kao konstitutivni elementi federacije, definirali kao nacionalne dræave. To je objektivno dovodilo da toga da svaka republika, odnosno da svaki narod vuËe na svoju stranu,
zanemarujuÊi opπti interes graana ili, barem, klase.
Do dezintegrativnih procesa dolazilo je i zbog sledeÊih
dva uzroka: a) nije postojala zajedniËka ekonomija, kao πto
nije postojalo ni zajedniËko træiπte; b) jedinstvo jugoslovenskih naroda baziralo se, pre svega, na ideoloπkim elementima, nego li na realnim Ëiniocima. Kada kaæem da je jedinstvo jugoslovenskih naroda bilo ideoloπke prirode mislim da
se ono nije baziralo na realnim ekonomskim interesima
(pre svega na kapitalu, kojeg, usput, nije bilo u pravom

187
smislu), veÊ na odreene parole tipa bratstva i jedinstva. Da
ideologija moæe spajati, makar ona bila tipa bratstva i jedinstva, to je van svake sumnje. Meutim, ipak je potreban jaËi amalgam, kao πto je kapital, na primer. Naravno, kapital
dovodi do dezintegracijskih procesa i u to ne treba sumnjati. Da je tako govore dva svetska rata, kao i danaπnje uterivanje “demokratije” u Iraku, Avganistanu ili Libiji. No, s
druge strane, kapital ne zna za bilo kakvu konkretnost.
Upravo zato u takozvanoj realpolitici tvrdi se da ne postoje
trajna prijateljstva, veÊ da postoje samo goli interesi. I to je,
opet, negativna strana kapitala. No, upravo negativitet Ëesto puta dovodi do poæeljnog. Tako, na primer, kapital ne
zna za konkretne individue (da li je neko ovakav ili onakav,
kao i kojoj naciji ili polu pripada) i to Ëini njegovu negativnu stranu. Meutim, neznajuÊi za konkretne individue, njemu je svejedno kojoj naciji ili religiji neko pripada, jer njemu
je bitno da li neko, svejedno ko je taj neko, njemu donosi
profit ili ne. Preneseno na tlo negdaπnje Jugoslavije to znaËi da u odsustvu kapitala kao vezivnog tkiva (pozitivna strana kapitala) ljudi su se viπe-manje povezivali po ideoloπkoj
ili privatnoj liniji. Nepostojanje zajedniËke ekonomije i zajedniËkog træiπta, nasuprot postojanja nacionalnih ekonomija i
træiπta, dovodi do joπ jedno nepoæeljno stanje. A to je stanje u kojemu je skoro nemoguÊe da se individue konstituiraju i u politiËkoj kategoriji graani, veÊ svi ostaju zatoËenici svoje nacije, sa malom moguÊnosti da transcendiraju svoj
neposredni nacionalni interes. Ova podela na autarhiËne
nacionalne ekonomije nije dozvoljavala povezivanje radniËke klase u jednoj kompaktnoj celini, veÊ su radnici delovali
- ako su uopπte delovali - unutar svojih nacionalnih (republiËkih) granica. Jedinstvo radniËke klase bilo je viπe na papiru. DrugaËije nije ni moglo biti, buduÊi da i nije postojala
prava, istinska radniËka klasa Jugoslavije. Ujedno, umesto
dræava njezinih graana, SFRJ je bila dræava njezinih naroda. Rezultat ovog redukcionistiËkog pristupa - da se sve
svodi na naciju ili klasu - dovelo je do atomiziranja republika i pokrajina, a to znaËi i do atomoziranja njezinih naroda.
Umesto vladavine pojedinca, individue, na delu su bili sve
sami totaliteti, sasvim svejedno da li je to bila klasa ili nacija. Meutim, kada umesto pojedinca, odnosno individue,
vlada odreena celina, odreeni totalitet, onda nastaje seriozna osnova za totalitarizam, buduÊi da je osnovna pretpostavka svakog totalitarizma vladavina odreenog apstraktnog totaliteta, ili kolektiviteta, nad delovima. Uostalom i sam termin totalitarizam kao svoju osnovu ima latinsku reË totus, odnosno celina i njegova bitna odlika je vladavine celine nad delovima, gde je celina sve (klasa, nacija)
dok je individua u odnosu na celinu niπta.
UzimajuÊi u obzir prethodne elemente (odsustvo dræavnog subjektiviteta, manjkavost Ustava, nepostojanje zajedniËke ekonomije, i to kao rezultat nedovoljnog delovanja
kapitala, kao i nepostojanje kategorije graana) postaje jasnije da se SFRJ razvijala u pravcu labave federacije, sa puno elemenata konfederacije.
Ujedno, poloæaj Srbije ustavno bio je viπe nego neobiËan.
Srbija je, na neki naËin, bila federalizirana, buduÊi da su njene autonomne pokrajine (SAP Kosovo i SAP Vojvodina) bile
konstitutivni elementi Federacije i imale su skoro sve elemente dræavnosti kao i ostale republike. Beograd, kao glavni grad SocijalistiËke Republike Srbije, postao je taoc svojih
pokrajina: nije mogao donositi odreene odluke bez saglas-

188
nosti svojih pokrajina, dok su one mogle donositi neke odluke bez saglasnosti Beograda. U tom smislu, neki su smatrali da je Srbija pokrajina svojih pokrajina i da se, upravo zato, mora izjednaËiti sa ostalim republikama SFRJ. PraktiËno,
to je znaËilo da se autonomija pokrajina mora ograniËiti kako bi se omoguÊio jednak status Srbije sa ostalim republikama. Meutim, ova ideja naiπla je na znaËajne otpore koji su
dolazili kako od autonomnih pokrajina, tako i od nekih republika, pre svega od Slovenije i Hrvatske. Njihov glavni argument protiv ograniËenja prava autonomnih pokrajina bio
je da bi se preko ograniËenja ojaËala srpska dominacija, odnosno da bi, prema tadaπnjem æargonu, doπao do izraza
srpski hegemonizam. Na taj naËin doπlo je do podele na dve
grupe politiËara: s jedne strane su bili takozvani autonomaπi, koji su se zalagali za πto veÊu autonomiju pokrajina i, s
druge strane, antiautonomaπi, koji su insistirali da Srbija, u
odnosu na svoje pokrajine, ojaËa. KonaËno, 28. septembra
1990. doπlo je do promene Ustava Srbije. U suπtini, ove promene nisu znaËili niπta drugo do praktiËno ukidanje autonomije pokrajina. Ipak, to nije znaËilo i kraj problema. Naprotiv. Onog momenta kada je Srbija postala republika kao i ostale republike moralo je doÊi do redukcije broja predstavnika koji su dolazili iz Srbije u saveznim dræavnim institucijama. Meutim, to nekima iz Srbije nije odgovaralo. Oni su,
naime, hteli da i dalje broj predstavnika u saveznim institucijama ostane isti πto bi, nesumnjivo, dovelo do dominacije
Srbije u odnosu na ostale republike. Ponovo dolazi do paradoksalne situacije: oni koji su bili za πto veÊu autonomiju
pokrajina insistirali su da se poπtuje njihova ograniËena autonomija, dok oni koji su bili za πto manju autonomiju poËeli insistirati da se autonomija zadræi kako bi se na taj naËin
dobio πto veÊi uticaj u Federaciji. Drugim reËima, autonomaπi postali su antiautonomaπi, dok su antiautonomaπi postali
autonomaπi. NajveÊi “autonomaπ” meu antiautonomaπima bio je Slobodan MiloπeviÊ.
Tako se polako, ali sigurno, SFRJ sve viπe i viπe pribliæavala svome slomu.
Rezultati
Rezultati raspadanja SFRJ, bar zasad, su sledeÊi: nestala
je jedna dræava federalnog tipa i, s njenim nestankom, nestao je i jedan ekonomsko-politiËki sistem; dogodilo se nekoliko ratova i nestalo je nekoliko stotina hiljada ljudskih æivota. Ali zato, umesto njih, danas imamo nekoliko gordih i
veoma nesuverenih dræavica, koje ne moraju glumiti dræavice, buduÊi da su upravo to πto jesu - dræavice! TaËnije, od
jedne dræave nastalo je sedam, pod uslovom da se BiH
smatra jednom dræavom, makar bila tipa asimetriËne federacije. Moæe, samo ako neko to poæeli, da se broj ovih dræavica smanji ili poveÊa. Sve zavisi od toga kako Êe Neki - ili
Neko, svejedno ko to bio - odluËiti. Zaπto, na primer, od BiH
ne bi nastale tri dræavice? Zar bi to ikome smetalo? Pripadnici starije generacije, oni koje su æiveli za vreme SFRJ, dobro znaju da kvantit prelazi u kvalitet. A kvalitet, svejedno
kakav bio, mora se ceniti! Zatim, zaπto neka od tih dræavica, nastale raspadom BiH, ne bi se prikljuËila drugoj, kojoj
je prethodno oduzet jedan deo teritorije kako bi nastala
nova i perspektivna dræava, sa moguÊnoπÊu da se ova nova dræavica spoji sa druge dve susedne dræavice i da se tako, konaËno, reπi bar jedno „nacionalno“ pitanje na Balkanu? Odnosno, ako su svi Srbi u jednoj dræavi, makar krnjoj,

(p)ogledi
zaπto ne bi to mogli i Albanci u velikoj Albaniji? Na ovom
planu, nesumnjivo, ima puno varijeteta, pa se Ëovek u tom
pogledu ne moæe poæaliti. Raspadanje, na odreeni naËin,
i dalje traje.
Meutim, ako se stvarnosti pristupi bez ironije, onda se
lako dolazi do saznanja da je stanje na prostorima nekadaπnje SFRJ viπe nego uznemirujuÊe, jer suπtinski gledano, nijedno od pitanja (kojih je trebalo reπiti) nije reπeno na zadovoljavajuÊi naËin. To znaËi da svakog trenutka moæe doÊi
do novih destabilizacija kako po etniËkoj, tako i po religioznoj liniji. Ovo neizvesno stanje traje dvadesetak godina, bez
jasne ideje kada Êe se okonËati. Zato i smatram da se na
ovim prostorima uspostavila takva situacija koja se slobodno moæe oznaËiti kao stabilizacija nestabilnosti. Ili, πto je u
osnovi isto, destabilizirajuÊa stabilnost. I onda Hegel kaæe
da filozofija treba samo da konstatira πto se dogodilo, bez
da vrednuje to πto se zbilo. Tako je bilo, i jeste, na jugoslovenskim prostorima. Meutim, kako se to odrazilo i kako
se moæe u buduÊe odraziti na Evropu, ujedinjenu ili ne, svejedno? Evropa strahuje od eventualnog rata na njezinom
tlu, mada je rata na njezinom tlu veÊ bilo. Prvo, rat je bio
kada se raspadala SFRJ. Taj rat je u velikoj meri bio prouzrokovan upravo njezinim ponaπanjem i dogodio se upravo
na njezinom tlu. BiH je, na primer, zapala u rat upravo kada je bila priznata kao samostalna dræava od strane nekih
evropskih dræava. Ujedno æelim potencirati da ne verujem
da oni koji su tada rukovodili Evropom stradali od slonovosti/trapavosti. PriËa o slonovosti je priËa za malu decu. Drugi rat dogodio se 1999. godine kada su Saveznu Republiku Jugoslaviju, makar bila i MiloπeviÊa Jugoslavija, raketirali i bombardovali, bez ikakve milosti, vojske NATO-a. Bombardovali su i raketirale su SRJ bez bilo kakve dozvole Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija. U tom ratu, koji se opet
odvijao na tlu Evrope, direktno su uËestvovale armije evropskih dræava. To znaËi ne samo da je bilo rata na tlu Evrope,
nego da su taj rat ratovali nekoliko evropskih dræava. Dakle, oni se boje da ne bude ono πto je veÊ bilo i πto se zbilo upravo pomoÊu njihovih snaga. Ujedno, to znaËi da je
Evropa i te kako okrvarila svoje ruke i da Êe jednog dana
morati da objasni svojim graanima s kojim je pravom hladnokrvno i bez bilo kakvog povoda ubila izmeu 1000 i
2000 civila tokom bombardovanja SRJ. Nije iskljuËena ni
moguÊnost da upravo njezino bombardovanje Savezne Republike Jugoslavije jednog dana dovede do njezine destabilizacije. Taj dan moæe doÊi onda kada: a) neko postavi pitanju o pravim uzrocima ratu nad SRJ; i b) kada se postavi
pitanje πta joπ rade i Ëije interese brane njihove trupe u Kosovo, kada MiloπeviÊa viπe nema, a Kosovo je nezavisna
dræava. Prema tome, i u Ujedinjenu Evropu uvodi se stabilizacija nestabilnosti.
U prilog ove ocene idu i dogaaji koji se danas zbivaju u
GrËkoj, ©paniji ili Italiji. Daleko od njih nisu ni Francuska, ni
Portugal. Drugim reËima, kao da neko sistematski uvlaËi EU
u stanje destabilizacije, koje proizlazi od njezinog uvlaËenja
u niz ratova, pa sve do sadaπnje ekonomske i monetarne
krize, kojoj se teπko vidi kraj.

Prof. dr. Ljubomir Cuculovski je profesor filozofije
na Univerzitetu Sv. Kiril i Metodij u Skoplju i Ëlan
Savjeta Novog Plamena.

189

(p)ogledi

Kriza demokratske tranzicije
u Srbiji

prof.dr. Zagorka GoluboviÊ

Uvod
Moæe se Ëiniti da je nepotrebno na poËetku postaviti pitanje: πta je demokratija, odnosno, πta Ëini odreeni sistem
demokratskim? Meutim, pojam demokratije se Ëesto simplifikuje i svodi na antiËku koncepciju demokratije kao „vladavine naroda“1 i ne uzima u obzir da je u modernom druπtvu ovaj pojam mnogo kompleksniji, a moæe se reÊi, i fleksibilniji i dinamiËniji. Potrebno je, zato, istraæivati razvojni tok
demokratije, u kojem se uoËavaju njeni usponi i padovi. U
tom smislu moæe se govoriti i o savremenoj krizi demokratije, koja ni u 21. veku nije imuna na autoritarna (pa Ëak i totalitarna) skretanja, kao izraz postojane agresije moÊi u svim
sferama druπtvenog æivota.
Dakle, ne moæe se utvrditi stanje i stepen demokratskog
razvoja jednog druπtva bez analize vrste i oblika moÊi i njihovog uticaja na strukturu i delovanje savremenih druπtava.
A ispoljavanje moÊi se ogleda poËev od najelementarnijih jedinica druπtva (od porodice do komuna kao uæih zajednica)
do gradova i nacija - u osnovnom postulatu: nareivanja
(odozgo) i podreivanja/posluπnosti (odozdo). ©to je jaz izmeu te dve skupine druπtva veÊi - to je manje demokratije; i tada se odstupanje od osnovnih demokratskih principa
ne moæe prikrivati niti nadomestiti uspostavljanjem formalnih oblika „demokratskih institucija“ niti sintagmom „vladavine prava“, koja je u osnovi naruπena. BuduÊi da se time ne
moæe objasniti na kojoj vrednosnoj paradigmi poËiva takozvana demokratija u razvijenim i manje razvijenim druπtvima.
Ako obuhvatimo dubinske komponente demokratije,
tada se o nedovoljnom diskontinuitetu sa autoritarnim
druπtvima moæe govoriti i kada su u pitanju razvijena druπtva, a ne samo Srbija i druπtva IstoËne Evrope. Sve je viπe ozbiljnih analiza koje ukazuju na neprekinute veze izmeu najrazvijenijih druπtava (koja izgrauju demokratiju veÊ dva veka) i naslea autoritarizma: kako u primeni
autoritarnih principa vlasti, tako i u obnavljanju autoritarnih struktura u okviru koncepcije Globalnog Druπtva2.
Stoga je joπ uvek aktuelno pitanje o karakteru politiËke
paradigme u samoj osnovi modernog druπtva, buduÊi da
se i dalje prihvataju i praktikuju kompromisi izmeu „starog“ i „novog“ shvatanja demokratizacije.
U tom kontekstu odvijaju se i postsocijalistiËke tranzicije

Abstract
The author deals with the basic thesis, i. e. that
the change in Serbia after the 5th October in 2000
failed to define the general strategy of society’s
democratic development, due to which the following consequences may be analyzed:
a/ a lack of political discontinuity with the former regime;
b/ formalization of the „rule of law“; c/ violation
of the principles of the division of state power;
d/ the authoritarian relations of the state towards the civil society; e/ the creation of the partitocratic state;
f/ the inauguration of the neoliberal model of
ownership transformation;
g/ the toleration of the rise of nationalism and
the activities of right-wing political parties, with
the legalization of clericalism at the cost of society's secular character.
nakon uruπavanja takozvanog komunizma 1989.godine. U
ovom tekstu analiza se odnosi na druπtvo u Srbiji u novom
milenijumu.
PolitiËki diskontinuitet: zaostatak
autoritarnog karaktera vlasti
NajoËigledniji kriterijum koji dokazuje neprevazienost
autoritarizma u savremenim demokratijama jeste potiskivanje civilnog druπtva kao polja u kojem se raa graanska
participacija - kao nezaobilazni Ëinilac demokratizacije druπtva. Jaz izmeu vlasti i graana je u manjoj ili veÊoj meri prisutan u svim druπtvima i u 21. Veku. Iz toga proizlazi odreeni stepen kontinuiteta izmeu postmodernog druπtva i
starih reæima, odnosno, postojanje ograniËenja u ostvarenju
osnovnih principa demokratizacije.
Ako poemo od prvog principa: podele vlasti i vladavine
prava/zakona, analize pokazuju da ni u jednom druπtvu danas to nije postao kljuËni parametar demokratskog druπtva,
a u veÊoj meri je to izrazit sluËaj u Srbiji i novoosnovanim
„demokratskim“ druπtvima posle pada „komunizma“ 1989.
godine. PostojeÊa formalna podela nije obezbedila 2000.
godine u Srbiji funkcionisanje zakonodavne vlasti kao primarne osnove za demokratsko delovanje sudske i izvrπne
vlasti, buduÊi da je izvrπna vlast dominantni Ëinilac koji dikti-

190
ra naËin organizovanja i praksi, kako ostalih komponenti
vlasti tako i politiku druπtva u celini.
U tako konstituisanoj strukturi sistema ne moæe se govoriti o realnoj „vladavini prava/zakona“, buduÊi da o odreivanju prava/zakona odluËuju lideri vladajuÊih stranaka/koalicija. Razlika izmeu takvih i despotskih reæima („l’état c’est
moi“) postoji utoliko πto se vlast moÊnog pojedinca zamenjuje voljom vladajuÊih partija koje se smenjuju na „slobodnim
izborima“. Meutim i taj vaæan princip je formalizovan, jer je
reË o slobodnom glasanju utoliko πto viπe nema (ili bar ne uobiËajeno) falsifikovanja glasova, ali partije odluËuju koji Êe
kandidati sa njihovih lista biti predstavljeni kao poslanici u
Parlamentu, nezavisno od broja glasova. Iz Ëega sledi da graani ne biraju svoje predstavnike, te oni, u stvari, i ne znaju
koje je njihovo biraËko telo i ne odgovaraju kao poslanici svojim biraËima, veÊ svojoj partiji. Samim tim, formira se partokratska dræava, koja takoe ne odgovara graanima, od Ëijeg uËeπÊa u glasanju bi trebalo da zavisi i opstanak i karakter osvojene vlasti. Dakle, krπenje osnovnih demokratskih
principa veÊ u izbornom procesu uslovljava da borba partija
za osvajanje vlasti postane osnovni sadræaj politike, suæavajuÊi i osiromaπujuÊi pojam „politike“ - Ëija izvorna suπtina znaËi
ostvarenje takvog upravljanja koje dovodi do zadovoljavanja
potreba naroda i druπtva i opπteg boljitka.
Simulakrum demokratizacije
Prethodni opis simuliranja demokratskog karaktera vlasti
sugeriπe da takva dræava ne moæe da se konstituiπe na principu vladavine prava (koji se svodi iskljuËivo na donoπenje
odreenih zakona, pa Ëak i na ignorisanje njihovog ostvarenja); suprotno osnovnom znaËenju da se vrπe takve zakonske promene koje Êe dovesti do demokratskog ustrojstva
druπtva i obezbediti stvaranje novog kvaliteta æivota. Preciznije reËeno, demokratski proces podrazumeva da nova vlast
donosi zakone u skladu sa Deklaracijom o osnovnim pravima graana, a to znaËi da je osnovna paradigma druπtvenog razvoja koncipirana u pravcu garancije i ostvarenja: slobode, jednakosti i socijalne pravde za sve graane.
Osnovni problem u takozvanoj demokratskoj tranziciji
u Srbiji predstavlja nedostatak definisanja dugoroËne
strategije razvoja druπtva nakon ruπenja bivπeg reæima,
da kako bi se odredili pravac, moguÊnosti i sredstva druπtveno-kulturne evolucije u tranzicionom periodu; odnosno, da partija koja pretenduje da doe na vlast mora da
ponudi jasno definisani program i garancije da Êe ga ostvarivati tokom svoga upravljanja. Meutim, postojeÊe
partije nemaju nikakve vizije, niti su u stanju da ponude
alternative kako bi ubedile glasaËe da Êe „njihova politika“ dovesti do boljeg æivota i smanjiti nezadovoljstvo graana. U srbijanskom druπtvu ni u drugoj dekadi 21. veka
nije jasno kuda ide Srbija i πta æeli (πta Êe moÊi) da postigne u bliæoj i daljoj buduÊnosti. Na to pitanje ne mogu
da odgovore ni politiËari, ali ni istraæivaËi. Jer iako se Ëini
da se politika stalno menja (zbog smene politiËkih stranaka na vlasti), u stvari, „hod u mestu“ je osnovno njeno
obeleæje. To potvruje Ëinjenica da druπtvo joπ nije izaπlo
iz 90-ih godina. Osnovna struktura politiËkog æivota je
autoritarna; u svim oblicima vlasti, u partijskom naËinu
organizacije i æivota, u obrazovanju, u oblasti ljudskih
prava (nisu stvoreni uslovi za jednakost svih graana
pred zakonom), kao i u odnosima u svakodnevnom æivo-

(p)ogledi

Francisco Goya, Tuæne slutnje stvari koje dolaze, 1810., print,
privatna kolekcija

tu - u porodici, u πkoli, na radnom mestu.
Naravno kada tvrdimo da su promene povrπinske a ne
suπtinske, to ne znaËi da se niπta nije promenilo posle
2000. godine. Ustvari, treba uoËiti da postoji kljuËni paradoks: promena se dogaa u sferi ideologije: bezuslovno su
odbaËeni svi sadræaji ideja „komunizma“ i „socijalizma“,
bez pokuπaja kritiËkog preispitivanja. Tako se negiraju i izvesne primarne vrednosti, koje su delimiËno bile ostvarene
i u „real-socijalizmu“ bivπe Jugoslavije, kao πto su: relativna
jednakost graana u smislu nepostojanja ekscesnih socijalnih nejednakosti i velikog socijalnog raslojavanja - pre svega u materijanom smislu - i nepostojanja naglaπenog siromaπtva i bede. Danaπnji teoretiËari i istraæivaËi, bliski novoj
mainstream ideologiji neoliberalizma, sve to negiraju i izjednaËavaju druπtvo bivπe Jugoslavije sa svim ostalim „komunistiËkim“ zemljama, πto im omoguÊuje da lakπe pripreme
teren za novu ideologiju.
Paradoks se oËituje u tome πto se preÊutno zadræava naslee autoritarnih reæima kao osnova od koje se polazi u izgradnji „novog demokratskog druπtva“: legalizovanjem
principa autoritarnog upravljanja i komunikacije i opravdavanjem kljuËne uloge politiËkih partija, na raËun mobilizacije/aktiviranja graana u stvaranju novih odnosa i komunikacije. U tom cilju, vraÊa se tradicionalnim vrednostima: ujedinjenju svih Srba i marginalizaciji nacionalnih manjina jaËanjem centralizacije i oËuvanjem „nacionalnog suvereniteta“;
u kombinaciji sa podsticanjem neoliberalnih ideja posesivnog individualizma i potroπaËkog druπtva. Takav koncept
„modernizacije“ potiskuje demokratske snage i na scenu
dovodi kastu novobogataπa (tajkuna), koji se lako uklapaju
u novu strukturu vlasti. A sa druge strane, sve je jaËe obezvlaπÊenje „radnog naroda“ u pogledu gubljenja davno steËenih prava, pre svega u radnom procesu, a time i iskljuËivanje iz druπtvenih komunikacija (πto novouvedeni termin u
sociologiji - ’’iskljuËeni’’- najbolje ilustruje). Pravo na pobunu,
kao znaËajan liberalni princip (videti John Stuart Milla) se zabranjuje, a nekad i drastiËno kaænjava (iako je i to pravo zapisano u Ustavu, kao „pravo na πtrajk“).
Takva konstrukcija postoktobarske dræave dovrπava se
sve otvorenijim ukidanjem socijalne dræave, kroz ukidanja:
zagarantovane zdravstvene zaπtite za stanovniπtvo, prava
na javno finansirano πkolovanje, prava na socijalnu pomoÊ
najugroæenijoj populaciji itd. »ini se da taj trend napreduje

(p)ogledi
bræe i bez veÊeg otpora u Srbiji nego u razvijenim zemljama
Evrope sa veÊom demokratskom tradicijom. Ipak, najpogubnije posledice postoktobarske tranzicije u Srbiji proizvedene
su primenom loπeg modela svojinske transformacije3. U Srbiji je kompleksni sadræaj tog pojma redukovan na izolovanu potpunu privatizaciju (dræavne i zadruæne svojine) i na
otuenje vlasniπtva Ëak i vaænih strateπkih resursa. Izostala
je neophodna analiza postojeÊeg stanja privrednih objekata
koja bi omoguÊila racionalniju koncepciju projekta svojinske
transformacije, prihvatajuÊi najpovoljnije izmeu razliËitih
oblika promene: a/ oblik postojeÊeg tipa vlasniπtva uz pomoÊ strateπkih partnera; b/ prodaja slabijih firmi radi dobavljanja neophodnih investicija (uz obaveznu proveru materijalnog i moralnog kredibiliteta potencijalnog kupca i kontrolu ispunjavanja ugovornih obaveza); c/ davanjem podrπke (i podsticaja) akcionarima (radnicima firme) da konkuriπu
za preuzimanje upravljanja firmom, itd. Ne ispitujuÊi ozbiljno koji bi oblici svojinske transformacije bili najpogodniji za
oporavak firmi i bræi razvoj privrede, opredeljenje se iskljuËivo svodilo na πok-terapiju, koja je veÊ na samom poËetku
pokazala negativne efekte.4
Kasno, kada su sve te firme propale i privreda uruπena,
doπlo je do javnosti priznanje; prvo, da ugovori sklopljeni sa
novim vlasnicima nisu uopπte kontrolisani; drugo (iako na
prvom mestu), otvoreno je krπena odredba zakona da potencijalni vlasnik mora biti ili iz iste ili sliËne branπe; treÊe, ignorisano je saznanje da su neki potencijalni kupci bili pod istragom, ili Ëak i poznati izvrπioci kriviËnih dela; Ëetvrto, nije
ispitano zaπto je doπlo do steËajeva kupljenih firmi i da li bi
za to trebalo da odgovara novi vlasnik; peto, kako je privatizacija uticala na drastiËno poveÊanje nezaposlenosti i ukidanja radnih mesta; i πesto, ali ne na poslednjem mestu, kako su se novi vlasnici, uprkos loπem poslovanju, naglo obogatili i postali znaËajan faktor odluËivanja o sudbini druπtva.
SledeÊa prepreka u stvaranju odgovarajuÊih uslova za demokratizaciju zemlje bilo je neadekvatno shvatanje karaktera i uloge viπepartijskog sistema i neracionalno veliki broj
novostvorenih partija. Posle ukidanja jednopartijskog sistema graani nisu dobili veÊe πanse da uËestvuju aktivnije u
politiËkom æivotu, veÊ su samo viπe zbunjeni. Ni za jednu
postojeÊu stranku se ne moæe tvrditi da podstiËe demokratske navike Ëlanstva, buduÊi da su sve, bez izuzetka „liderske partije“, koje ne rade na razvoju graanske svesti, veÊ
stvaraju lojalne Ëlanove kojima upravljaju, manje ili viπe, na
autoritarni naËin. Teπko je, Ëak, uoËiti veÊu razliku i u retorici izmeu takozvanih demokratskih i nedemokratskih partija (izuzev ekstremno nacionalistiËkih i neonacistiËkih), poπto sve stranke u izbornim kampanjama daju obeÊanja bez
pokriÊa i beæe od reπavanja konkretnih æivotnih problema
koji se umnoæavaju i postaju sve manje podnoπljivi, πto poveÊava nezadovoljstvo graana.
©ta pokazuju analize?
Takozvani politiËki analitiËari, ali ni profesionalni istraæivaËi, ne vrπe objektivne i produbljene analize da bi se odgovorilo na pitanje: o kakvoj se tranziciji radi u Srbiji, buduÊi da ona moæe biti evolutivna i involutivna. Umesto toga, preovlauju pauπalne ocene πta je ostvareno u pojedinim sektorima populistiËke kulture: u profesionalnom
sportu, u pojedinaËnim privrednim preduzeÊima i u grupnim takmiËenjima u inostranstvu u razliËitim oblastima.

191
ZnaËajni politiËki ekscesi, koji sve viπe udaljuju druπtvo od
demokratskih trendova, kao na primer: snaæan prodor klerikalizacije i sve veÊi uticaj crkve na dræavnu politiku, omasovljenje populacije zaraæene nacionalizmom, uticaj neonacistiËke ideologije na mladu populaciju i sve agresivnije
ponaπanje u svim starosnim grupama, posebno meu tinejdæerima i πkolskom decom - samo se pominju kao dnevna vest u medijima, ali se program borbe protiv takvih pojava ne razrauje.
Bez kritiËkog pristupa i razumevanja, prosto se izraæava
æelja: „da æivimo normalno kao i sav ostali svet“, oponaπajuÊi sve iracionalnije oblike postmodernog druπtvenog æivota i beæeÊi u „ispraznu zabavu“ (kako je to u suptilnoj
analizi savremenog druπtva oznaËio Kaspar Maze5). A TV
kanal, koji promoviπe upravo takav isprazni æivot (bez smisla), „Pink televizija“, lakπe dobija nacionalnu frekvenciju
nego vrlo potrebne i progresivne TV mreæe u lokalnoj sredini. Taj smer namernog zaglupljivanja i zbunjivanja stanovniπtva dobija na popularnosti, ne samo u sve agresivnijim i brojnim tabloidima, veÊ i u ozbiljnoj πtampi, koja se
sve viπe bavi senzacionalnim vestima, umesto istraæivaËkog novinarstva. U sve goroj situaciji, „dræava“ se pravi
kao da ne vidi taj ubrzavajuÊi „hod nizbrdo“ i prihvata postojeÊi trend nekritiËki, neutralno, kao da je to slobodni izbor samih graana. NajËeπÊi odgovor glasi: „to zadovoljava ukus naroda“.
Odræavaju se brojne tribine sa temom „Kako stiÊi od socijalizma u kapitalizam“, na kojima samo nekoliko pojedinaca stavlja upitnik o samom naslovu, upozoravajuÊi da
treba preispitati i takozvani socijalizam i prirodu modernog
„tvrdog kapitalizma“. Preovlauje neoliberalni pristup u
proceni „dokle smo stigli“ u stvaranju institucija, zasnovanih na koncepciji posesivnog individualizma i korporativnog osvajanja træiπta i kapitala; dok se o kritici ili promociji vrednosnih naËela piπe samo u filozofskim publikacijama.
A sve ozbiljne analize pokazuju da su uruπene osnovne liberalne vrednosti, koje je formulisao davno John Stuart
Mill, a koje su u izvesnom smislu bile zacrtane u programima svih emancipatorskih pokreta (na primer, vrlo decidirano u programu politiËke emancipacije koju je promovisala
Rosa Luxemburg u kritici boljπevizma). Temeljni principi definisani u Deklaraciji o ljudskim pravima; sloboda, jednakost, solidarnost - tretiraju se kao relikt proπlih vekova, a
socijalna pravda se smatra zastarelim naivnim shvatanjem
u modernom potroπaËkom druπtvu.
ZakljuËak
Iz navedenih razloga takozvana demokratska tranzicija
se sve viπe kretala nizbrdo (odgovor koji smo u kvalitativnim
istraæivanjima dobijali od ispitivanih graana) i umesto postepene demokratizacije sve se viπe utvrivalo autoritarno ustrojstvo novih vlasti. Takav obrnuti proces se veoma dobro
pokazuje u istraæivanju kako graani doæivljavaju postoktobarske promene u Srbiji.6 Dok je u prvom istraæivanju nakon
ruπenja reæima Slobodana MiloπeviÊa veÊina ispitivanih graana pokazivala razumevanje za sporost promena, iskazano izjavom „ne moæe se sve promeniti preko noÊi“, veÊ se
u drugom ciklusu raspoloæenje dosta promenilo (naroËito
posle ubistva premijera Zorana –iniÊa) i poveÊala se sumnja u moguÊnost veÊih promena (veliki broj odgovora veÊ je
tada glasio: „niπta se nije promenilo“). A u poslednja dva ci-

192
klusa (istraæivanja 2006. i 2010.), nada se je pretvorila u razoËaranje i nepoverenje u postoktobarske Ëelnike vlasti.7 Tada su graani navodili kao glavne razloge „tranzicione stranputice“: potpunu otuenost vlasti od graana; neuspeπnu
(„pljaËkaπku“) privatizaciju i njene pogubne posledice: drastiËno poveÊanje nezaposlenosti, propadanje privrede, porast siromaπtva, sve veÊe zaduæenje i pojedinaca i dræave, te
nemoguÊnost otplate kredita i naraslih kamata. PoveÊano
nezadovoljstvo zbog neispunjenih obeÊanja i oËekivanja na
prelazu u novi vek, jaËalo je frustruranost graana, a to se
ispoljavalo sve agresivnijim reakcijama i nasiljem - sve do
πkolskih klupa.
I u drugoj deceniji 21. veka ne postoji definisana i javno
proklamovana strategija buduÊeg razvoja. Najizrazitije ispoljavanje razlike izmeu pro-demokratskih i nedemokratskih stranaka, kojom se pridobijaju glasaËi jeste parola jednih „u EU“ ili „EU i Kosovo“ i drugih „saËuvati Kosovo bez
evrointegracija“. To su bile osnovne parole i tokom presthodnih parlamentarnih i predsedniËkih izbora, dok su se o
naËinu reπavanja osnovnih i sve teæih problema svakodnevnog æivota i demokratske transformacije druπtva izbacivale
uopπtene parole, bez ikakvog pokriÊa. Kada se tome dodaju stavovi glavnih pretendenata na vlast koji ne pruæaju ohrabrenja za moguÊa reπenja koja nastaju inicijativom radnika/akcionara, buduÊi da su oni najviπe pogoeni uniπtavanjem svojih preduzeÊa i gubitkom radnih mesta - veÊ se nude stara propala reπenja - ponovna prodaja firmi koje su bivπi privatni vlasnici doveli do steËaja, haotiËna situacija u Srbiji postaje joπ jasnija.
DrastiËan je primer sudbine poznate farmaceutske firme iz
Zrenjanina „Jugoremedije“, koja je jedina uspela da se u prvom naletu privatizacije spasi od uniπtavanja (πto su uglavnom rezultati ostalih privatizovanih preduzeÊa), zahvaljujuÊi
organizovanom otporu sindikata akcionara i borbi za raskidanje nepoπtenog ugovora o kupoprodaji potencijalnom
vlasniku koji je imao kriminalni dosije. Iako je Agencija za privatizaciju, ipak, prodala firmu tom kupcu, koji nije poπtovao
ni jednu taËku ugovora o kupoprodaji (odmah je otpustio
300 najboljih radnika kao „tehnoloπki viπak“, iako je odmah
zatim doveo svoje radnike), sindikat akcionara je prihvatio solidarnu borbu sa otpuπtenim radnicima da na legalan naËin
dokaæu neodræivost takvog reπenja, a tome se pridruæila i veÊina graana Zrenjanina, ali i izvestan broj intelektualaca iz
Beograda i drugih gradova Srbije, kao i iz inostranstva. Ali svi
argumentovani dokazi o uniπtavanju preduzeÊa i njegove celokupne imovine koji su podnoπeni sudskim organima nisu
uspevali da prinude Agenciju za privatizaciju da raskine ugovor sa tim vlasnikom koji je namerno vodio firmu ka steËaju.
Tek 2007. Opπtinski sud u Zrenjaninu doneo je odluku o raskidanju kupoprodajnog ugovora i firmu su preuzeli radnici/akcionari, koji su za kratko vreme obnovili rad i poËeli dobro da posluju. Meutim, viπi dræavni organi su izvesnim zakulisnim radnjama, koje nisu bile poznate odmah javnosti, radili na tome da diskredituju firmu na taj naËin πto su sklopili
ugovore sa inostranim farmaceutskim kuÊama za uvoz lekova, koje inaËe veÊ desetinama godina proizvodi „Jugoremedija“ i to po niæoj ceni prodaje. Tada je doπla zvaniËna zabrana toj firmi da prodaje svoje proizvedene lekove, forsirajuÊi
uvozne, πto je, naravno izazvalo teπkoÊe- rasli su dugovi, preduzeÊe viπe nije moglo redovno da isplaÊuje radnike i dolazi
do nezadovoljstva jedne grupe zaposlenih, koji viπe nisu mo-

(p)ogledi
gli da izdræe „solidarnu podrπku“, buduÊi da nisu mogli ni da
prodaju svoje akcije, kojima je pala cena. Dakle, i unutar preduzeÊa ta grupa tada vidi kao jedini izlaz novu prodaju firme,
koja bi se izvrπila, sigurno, po veÊ utvrenom loπem modelu
i ponovo vodila steËaju preduzeÊa. Taj sluËaj je izazvao burno reagovanje javnosti, ne samo u Zrenjaninu, jer se primer
samoorganizovane borbe protiv pojave koja je bila uzrok
uniπtavanja privrede, u sluËaju „Jugoremedije“ tretirao kao
simbol radniËkog otpora birokratskim odlukama autoritarnih
vlasti i koji je pokazao da se bitke protiv negativnih pojava
mogu dobiti samo ako se u njih ukljuËe oni koji su ugroæeni,
ne prepuπtajuÊi se apatiji i pasivnosti.8
Smatram da Êe ovaj pojedinaËni primer, iako za sada
usamljen, pokazati da li (i koliko) postojeÊa vlast ima smelosti da napravi znaËajan zaokret u odnosu na neadekvatnu desetogodiπnju politiku svih vlada posle 2000. godine
i pree sa „demokratske retorike“, kojom se niπta radikalnije ne menja, na stvaranje ozbiljne strategije - paradigme
evolutivnog i emancipatorskog kreiranja demokratskih institucija i programa/planova za ostvarenje novog kvaliteta æivota, podstiËuÊi samorazvoj i aktivnost svojih graana u toj ni malo lakoj borbi za prevazilaæenje vekovnog
autoritarnog naslea, koje predstavlja najveÊi deo srpske
istorije.

Prof. dr. Zagorka GoluboviÊ je antropologinja i sociologinja. Predavala je Sociokulturnu antropologiju na Univerzitetu u Beogradu i bila istaknuta Ëlanica Praxis grupe. Dugogodiπnja je suradnica Instituta za filozofiju i druπtvenu teoriju u Beogradu,
te Ëlanica Savjeta Novog Plamena.
1 Mada je u AntiËkoj GrËkoj takva definicija bila neadekvatna, poπto nije podrazumevala da svi stanovnici (jer nisu svi imali status graana)
slobodno uËestvuju u donoπenju javnih odluka, buduÊi da to pravo
nisu imali robovi i æene.
2 Videti: Bauman Z. Postmodernity and its Discontent, 1997. Polity
Press; Held D. Democratija i globalni poredak, 1997. „Filip ViπnjiÊ“,
Beograd; Klein N. Doktrina πoka, Uspon kapitalizma katastrofe,
2008. v/b/z, Zagreb; Bruckner P. Misère de la prospérité, 2002. Editions Grasset; Lipovecki Æ. Paradoksalna sreÊa, Ogled o hiperpotroπaËkom druπtvu, 2008. Sremski Karlovci/Novi Sad; Z. GoluboviÊ,
Pouke i dileme minulog veka, 2006. „Filip ViπnjiÊ“, Beograd.
3 Videti kritiku J. Stiglitza u knjizi ProtivreËnosti globalizacije, 2002. i u
mojoj knjizi Pouke i dileme minulog veka, 2006. gl.X i XIII.
4 U Savetu za borbu protiv korupcije, koji je Vlada Zorana –iniÊa osnovala veÊ 2001. (a Ëiji sam i ja bila Ëlanica), pratili smo proces privatizacije i na osnovu argumenata ukazivali na krπenje i Zakona o
privatizaciji, koji je i sam bio nedostatan, ali nismo uspevali da izdejstvujemo preispitivanje drastiËnih sluËajeva, uprkos verifikovanim
dokazima o postojanju korupcije u izvesnim sluËajevima, ili sumnjama da se firme kupuju „pranjem novca“, πto nisu uzeli u obzir ni u
Agenciji za privatizaciju, niti u odgovarajuÊim resorima sudstva. Tek
deset godina kasnije, kada se potvrdio naπ izveπtaj da su novi vlasnici namerno doveli kupljena preduzeÊa do steËaja, sudski su poniπteni ugovori.
5 Videti: K. Maze 2008. BezgraniËna zabava, Sluæbeni glasnik, Beograd.
6 Istraæivanje metodom kvalitativne analize u okviru projekta Politika i
svakodnevni æivot, koje je obavljeno u Ëetiri ciklusa od 2001. do
2010. u desetak gradova Srbije, ubedljivo pokazuje rast nezadovoljstva graana zbog neostvarivanja oËekivanih promena. Videti knjige: Srbija 1999-2000. (izdanje 2003.); Probuene nade - izneverena
oËekivanja (izdato 2007.); Kultura i preobraæaj Srbije (izdanje 2010.)
7 Naslov knjige u kojoj su objavljeni rezultati iz istraæivanja 2006. adekvatno izraæava kako graani doæivljavaju takozvanu demokratsku
tranziciju u Srbiji: Probuene nade - Izneverena oËekivanja.
8 Videti detaljniji opis ovog sluËaja u Ëlanku Olivije Rusovac „Novi zaplet
oko ’Jugoremedije’“ Republika br. 520-521, 31.03.2012. str. 3.

193

Socijalno krπÊanstvo

Dom Hélder Câmara:
Od moÊi do proroËanstva

Francis McDonagh

Helder Camara, nadbiskup Olinde i Recifea u sjeveroistoËnom Brazilu u razdoblju od 1964. do 1985. godine, skoro je petnaest godina bio jedan od najutjecajnijih sveÊenika u Latinskoj Americi, a vjerojatno i u svijetu, no unatoË tome ostao je do dan danas mnogima
nepoznat. Ovaj nadareni govornik i organizator imao je
uspjeπnu karijeru kao dræavni sluæbenik na posudbi brazilskog Ministarstva obrazovanja, te je kasnije bio i savjetnik dvama nadbiskupima Rio de Janeira. Po povratku
crkvenim poslovima dobio je zaduæenje za KatoliËku akciju. Iako je to u svojoj suπtini bio konzervativni politiËki
pokret voen snaænim klerikalnim vodstvom, osmiπljen
iskljuËivo kako bi KatoliËkoj crkvi omoguÊio politiËku prisutnost u ovom sve viπe sekulariziranom svijetu, ipak je
pod Camarinim vodstvom odπkolovana generacija brazilskih katolika koji su djelovali u socijalnom i ekonomskom æivotu, te su mnogi od njih postali i voe otpora
vojnoj diktaturi (1964.-1985.). Na komemoraciji pete
godiπnjice Camarine smrti u Recifeu, 27. kolovoza
1999., neki od preæivjelih iz ove grupe svjedoËili su o
slobodi koju je poticao. Kako je rekao Luiz Alberto Gomez de Souza, “Dom Helder je bio dominantan, ali nije guπio ljude. Nije imao uËenike, nego prijatelje kojima
je vjerovao.” Ovo promicanje laiËkog vodstva u Crkvi je
bilo joπ i izraæenije kada je djelovao unutar svoje vlastite biskupije.
Camara je konaËno doπao na svoje kada su ga stalni
posjeti Rimu doveli u doticaj s vatikanskim dræavnim tajnikom, Giovannijem Batistom Montinijem, kasnije Papom Pavlom VI. Njih dvojica postali su Ëvrsti prijatelji, te
je taj odnos kasnije pomogao Camari u njegovom projektu uspostavljanja organa dræavne uprave za Crkvu u
Brazilu. Ovo je, pod nazivom “biskupska konferencija”,
postao osnovni model crkvene dræavne uprave πirom Ëitave RimokatoliËke crkve. Njegova osobita vaænost je bila u tome πto je, s jedne strane, raskinuo s “monarhistiËkim papinstvom”, koje je vladalo sveopÊom crkvom
kroz pojedine biskupije, te s druge strane s “monarhistiËkim biskupstvom”, koje je takoer bilo neosporavano
unutar vlastitih biskupija: a sada je bio pozvan da podijeli svoje pastoralno djelovanje sa svojim kolegama biskupima kako bi se suoËili s izazovima πireg djelovanja

“Kada hranim gladne, nazivaju me svecem. Kada upitam zaπto gladni nemaju
hrane, nazivaju me komunistom”, rekao
je Dom Helder Camara. Francis McDonagh opisuje razvoj ovog hodoËasnika
koji je isprva bio roeni konzervativac, ali
kojega je kontakt sa siromaπnima odveo
s nadbiskupskog puta, te doveo do toga
da bude odmetnik u oËima represivnih
vlasti.

na podruËju regije ili Ëak Ëitave dræave. Camara je s Ëileanskim biskupom Manuelom Larrainom nastavio uspostavljati biskupsko vijeÊe za podruËje Ëitave Latinske
Amerike. I nije sluËajno da je Veliki inkvizitor pape Ivana Pavla II, kardinal Joseph Ratzinger, ocijenio biskupske konferencije neortodoksnima, kako bi na taj naËin
prekinuo direktne veze Pape i dijecezanskih biskupa.
Camara je takoer bio aktivan na Drugom Vatikanskom saboru (1962.-1965.), vijeÊu katoliËkih biskupa
koje je bilo sazvano od strane Ivana XXIII kako bi crkva
“otvorila prozore” prema modernom, sekulariziranom
svijetu. On je bio organizator najuËinkovitije razvojne
mreæe na Saboru, sa sjediπtem u rezidenciji brazilskih
biskupa, Domus Mariae, koja je okupljala prelate iz razliËitih zemalja. Predavanja u Domus Mariae, koja su
odræavali teolozi i saborski starjeπine, postala su vodiË
svima onima koji su æeljeli razumjeti πto se toËno dogaalo na Drugom vatikanskom saboru. No grupa ko-

194

Socijalno krπÊanstvo

BraÊa Limbourg
(1385.-1416.),
Ismijavanje
Krista,
tinta
na papiru

ja je ipak bila najbliæa Camarinom srcu bila je “Crkva siromaπnih”. To je bila grupa koja se ponajviπe bavila jazom izmeu crkve i siromaπnih, koja je pokuπala pitanje
svjetskog siromaπtva staviti na dnevni red Sabora. Oni
su u ovome bili tek djelomiËno uspjeπni, no Camara je
nastavio æestoko braniti stav Sabora o Crkvi u suvremenom svijetu, dok su istovremeno konzervativci tvrdili da
Crkva nema ovlasti progovarati o socijalnim pitanjima,
prikladno zaboravljajuÊi na svoje prethodne osude nekih zala kao πto su vjerska sloboda, liberalizam i socijalizam.
Nakon πto je imenovan nadbiskupom u Olindi i Recifeu, Camara je oæivotvorio ove ideje. U upravljanje svojom biskupijom ukljuËio je niz savjetodavnih tijela, πto je
kulminiralo stvaranjem pastoralnog vijeÊa: izvrπna vlast
je bilo vijeÊe koje se sastojalo od nadbiskupa i njegovih
pomoÊnika, te biskupskih vikara s razliËitih polja djelovanja, koji su mogli biti i muπkarci i æene, sveÊenici, vjernici i laici. Nadbiskupija je imala i “politiËku ruku”, Odbor za pravdu i mir, koje je bilo odgovorno za pronalaæenje nestalih i politiËki progonjenih osoba, te je pruæalo podrπku zajednicama kojima su zemljoposjednici i
πpekulanti prijetili iseljenjem.
Jezgra sustava je bila mreæa zajednica - “siromaπni
evangeliziraju siromaπne”. To su bili grupni sastanci za
edukaciju koji su djelovali Ëak i u najsiromaπnijim podruËjima. Nakon pritiska nadbiskupijskih sjemeniπtaraca,
sjemeniπte je bilo zamijenjeno s 15 takvih zajednica, u
kojoj je svaka imala svoga ravnatelja, koji su æivjeli u æupama. ITER (the Recife Thelogical Institute) je tada,
1968. godine, konaËno bio otvoren za studij. Dom Helder je u svom inauguracijskom govoru naglasio koliko
je taj institut drugaËiji od uobiËajenog teoloπkog fakulteta: “Ovdje Êe dolaziti, uËiti i nauËavati, biskupi svete
Crkve, sveÊenici i sjemeniπtarci, religiozne æene,…laici,
nekrπÊani, bogobojazni i æedni istine, agnostici i ateisti,
koji su vrlo Ëesto KrπÊani u praksi.”

No Camarino otvaranje Crkve svijetu siromaπnih je u
Brazilu 60.-ih godina bilo vrlo opasno. Bio je imenovan
nadbiskupom Olinde i Recifea 1964. godine, na dan kada je izvrπen vojni udar na izabranu brazilsku vladu, te
je uvedena dvadesetjednogodiπnja autoritarna vlast torture i ubojstava. Jedan od njegovih najbliæih kolega je
bio muËki ubijen, a Camara je postao “nevidljivi Ëovjek”, dok je istovremeno brazilskim medijima bilo zabranjeno da ga spominju.
Ovo virtualno progonstvo u vlastitoj zemlji je donijelo
nov i neoËekivan zaokret u njegovom æivotnom radu.
Kako je u Brazilu bio uπutkan, tako je poËeo putovati
svijetom, ne samo kako bi javno prokazao zloËine diktature, veÊ kako bi i jasno progovarao o svom Ëvrstom
uvjerenju da je glavni uzrok nasilja zapravo nepravda.
Iako njegova upozorenja na osiromaπenje svjetske populacije koje je produkt modernog kapitalizma datiraju
joπ iz davnih 60.-ih godina, iz ere “razvoja” i Saveza za
napredak, ona su prisutna i u danaπnjim raspravama na
temu globalizacije:
“Postao sam popriliËno ukljuËen u ideju “razvoja”.
Svijet je donio nadu u solidarnost i u stvarnu suradnju
izmeu bogatih i siromaπnih zemalja. No vrlo brzo je
postalo oËito da odluka razvijenih zemalja da jedan posto svog bruto nacionalnog dohotka izdvajaju za pomoÊ
nerazvijenim zemljama neÊe biti dovoljno za rjeπavanje
problema. Postalo mi je sasvim jasno da nema nade da
naπ narod bude osloboen kroz kapitalizam. Naravno,
postoje razliËiti oblici kapitalizma, ali u svakom kapitalistiËkom sistemu briga za dobit dobiva prednost pred
brigom za narod. Pa Ëak i onda kada kaæu: “Sve πto morate uËiniti jest Ëekati! Prvo moramo razviti gospodarstvo, a onda Êemo se uhvatiti u koπtac sa socijalnim reformama!”, i dalje je dobit na prvom mjestu. I jasno je
da najuspjeπniji element kapitalizma, multionacionalna
kompanija, Ëini privilegirane klase joπ bogatijima, a siromaπne siromaπnijima.”

Socijalno krπÊanstvo
Njegovo je rjeπenje takoer nevjerojatno sliËno danaπnjim antiglobalistiËkim pokretima. On vjeruje u “oslobaajuÊi moralni pritisak”, ali prestaje vjerovati da on
dolazi “iz institucija kao πto su crkve, fakulteti, sindikati, tisak”. “Zatim sam otkrio da u svakoj instituciji postoje manjine koje, ispod velike razliËitosti vjera, voa i ciljeva, dijele zajedniËku glad i æe za pravdom: manjine
kojima je pravda put mira. Ja ih nazivam “Abrahamske
manjine”, u Ëast Abrahamu, ocu svih onih koji su se
kroz stoljeÊa nastavili nadati. Ali volio bih naÊi za njih
neko opÊenitije ime: Æidovi, Muslimani i KrπÊani znaju
za Abrahama, ali Abraham na Istoku ne znaËi ama baπ
niπta.” Posljednji komentar ilustrira Camarinu rastuÊu
svijest o sveobuhvatnosti svog poziva, πto se, Ëini se,
razvijalo kako su se njegovi meunarodni horizonti proπirivali. Davnih dana je prestao imati problem s ateizmom, iako ga je tumaËio u smislu jedne moderne teorije “anonimnih krπÊana”: “Ne slaæem se s onima koji
kaæu da je ateistiËki humanizam dvostruki ateizam, jer
negira Boga i stavlja Ëovjeka na Boæje mjesto. Meni se,
u protivnom, Ëini da pravi ateistiËki humanizam ispunjava barem polovicu Zakona: voli bliænjega svoga. A ako
iskreno voliπ ljude, onda ne znajuÊi to, pa Ëak ni ne æeleÊi to, takoer voliπ i Boga.”
Proces u kojem je Camara odbio politiËki pokret koji
je bio naklonjen Salazarovim idejama, i to u korist radikalne, komunistiËke demokracije, jedna je vrlo kljuËna
tema njegove æivotne priËe. Proces je bio puno viπe od
pukog zaokreta s politiËke desnice prema politiËkoj ljevici. Stalno uvjerenje da KrπÊanstvo ima misiju u svijetu,
bilo je u najπirem smislu, politiËko. »ini se da su se promjene dogodile uz dva parametra. Prvi je bio bliæi kontakt sa siromaπnima, te rastuÊe suosjeÊanje za njihovu
patnju, ali i za njihove potencijale. A drugi parametar
je, Ëini se, bilo jaËanje nepovjerenja u institucije, ukljuËujuÊi i crkvu. Njegova nedavno objavljena pisma s Drugog vatikanskog sabora zasigurno su odraz frustracije
zbog poteπkoÊa koje su nastajale u postupku transformiranja crkvenog sustava iz pukog instrumenta vlasti u
snagu za osloboenje.
Camarin politiËki aktivizam je bio neodvojiv od njegovog katoliËkog uvjerenja, a to uvjerenje je bilo vrlo ortodoksno, ako ne i konzervativno, usmjereno na odanost misama, svetom Trojstvu, Djevici Mariji i anelu Ëuvaru, koji kao da je bio neka vrsta njegovog alter ega,
kojeg je Camara, simboliËno, nazvao Jose, po nadimku
kojeg je njegova majka dala njemu samome. Ali bio je
u moguÊnosti iskoristiti ta uvjerenja kao Ëvrst temelj za
donoπenje radikalnih zakljuËaka. Najbolji primjer je njegova inauguracijska propovijed nakon πto je bio izabran
za nadbiskupa, odræana 12. travnja 1964, dvanaest dana nakon vojnog udara:
“Iako bi to nekim ljudima moglo biti neobiËno, ja tvrdim da na sjeveroistoku Krista zovu Ze, Antonio ili Severino. Ecce homo! Evo Ëovjeka! Evo Krista. On je Ëovjek koji treba pravdu, koji ima pravo na pravdu i koji
zasluæuje pravdu.
“Severino, sin Severina, neÊak Severina, ima turoban
æivot; to je smrt u æivotu. On vegetira, viπe nego πto æivi ljudskim æivotom. On ne vegetira kao stablo s puno
liπÊa, veÊ kao njegov brat, kaktus. Do dana danaπnjeg

195
on se nije pobunio. On je od svojih nepismenih roditelja i u crkvi nauËio kako biti strpljiv, kao Sin Boæji, koji je
podnio toliku nepravdu da je umro na kriæu kako bi nas
spasio.
“I ako sutradan, radnik poËne pokazivati nezahvalnost, pretvarati se da je ljudsko biÊe, zanimati se za inovacije, πkolovati se, sudjelovati u sindikatima, priËati o
pravima, tada njegov πef poËinje biti uvjeren da nastaje razlog za uzbunu: poËinje puhati snaæni vjetar subverzije (podrivanja, svrgavanja), a moæda Ëak, tko zna?i komunizma. I onda, bez imalo oklijevanja i griænje savjesti, on otpuπta radnika, tjera ga sa svoje zemlje, te
ako treba i ruπi daπËaru u kojoj je radnik æivio sa svojom
obitelji.”
Ovaj citat pokazuje brojne znaËajke Camarinih misli:
tradicionalnu, iako radikalnu, teologiju utjelovljenja, usredotoËenost na prirodni svijet, te strastvenu mrænju
prema nepravdi. On nije bio teolog, te se Ëesto πalio na
raËun svoje tradicionalne teologije, dok je istovremeno
to koristio kao pretpostavku za svoje revolucionarne
inovacije u crkvenim strukturama. Kada su ga pitali boji li se æivjeti sam, dao je odgovor koji je upotrijebio veÊ
mnogo puta: “Ali, ja ne æivim sam.” “ZnaËi, uvijek ima
joπ nekoga?” “Pa naravno, tu su Ëak tri osobe - Otac,
Sin i Duh Sveti.” Ja doista uæivam u svim trenutnim raspravama teologa, ali moram priznati da se dræim vlastitog poimanja Svetog Trojstva.”
Camarin svakodnevni obiËaj je bilo bdijenje, od 2 do
4 ujutro, kada je meditirao, molio se i pisao, najËeπÊe
pjesniËke meditacije. To su zasigurno bili vrlo usredotoËeni i prizemljeni trenuci koji su mu dali snage za neprestanu aktivnost i interakciju s drugim ljudima koji su
mu uglavnom zauzimali preostali dio dana. Njegove
meditacije su se sastojale od veÊ dobro poznatih razgovora s Bogom o tekuÊim problemima, uz naizmjeniËno
postavljanje pitanja zaπto je svijet baπ takav kakav je.
»ini se da su ove meditacije, viπe nego iπta drugo, bile
izvor te njegove snaæne otvorenosti u religijskom svjetonazoru.
S ciljem da se ponovno uspostavi onaj autoritarni model Crkve kakva je postojala 1979., za papu Ivana Pavla
II. izabran je Karol Woytila, a Camara je nakon toga ponovno postao “nevidljivi Ëovjek”. Njegova ostavka je brzinski prihvaÊena 1985., a njegov nasljednik je bio zaduæen da poniπti sav Camarin posao. Bivπe prostorije
Odbora za pravdu i mir su bile prodane i pretvorene u
πoping centar. Camara, koji je bio Ëvrsto odan papinstvu, je πutio, iako su njegovi prijatelji opisali kako je
Ëesto znao jecati u tiπini. Danas, kada KatoliËka crkva u
Recifeu trune u svojoj beznaËajnosti, Univerzalna crkva
kraljevstva Boæjeg, najuspjeπnija brazilska neopentekostalna crkva, podiæe novu raskoπnu katedralu. Ali postoje naznake da je Helder Camara moæda ipak ostavio
traga. Njegova vizija Crkve koja je osloboena klerikalizma i posveÊena uspostavljanju pravde i mira, sve jaËe
sjaji u odnosu na represivno papinstvo.
Prevela Staπka BariÊ

Francis McDonagh je progresivni novinar i istraæivaË religijskih procesa.

196

Sindikati

PolitiËki fondovi sindikata u
Britaniji

Martin Thomas
Sindikati su osnovali LaburistiËku stranku. U prvim
godinama LaburistiËke stranke bilo je uobiËajeno, a
do 1970.-ih niπta nepoznato, da lokalna strukovna i
radniËka vijeÊa igraju dvostruku ulogu kao koordinacijska tijela i za LaburistiËku stranku i za lokalne sindikate.
VeÊinu povijesti LaburistiËke stranke, sindikati su
kontrolirali 90% glasova na konferencijama stranke i
veÊinu u Nacionalnom izvrπnom odboru. Od 1928.
do 1980. povezanost je bila simbolizirana tako πto je
srediπnji ured LaburistiËke stranke bio podsekcija sjediπta Sindikata transportnih i drugih radnika u Londonu. PriliËno Ëesto parlamentarni voe nisu poπtivali
odluke koje su sindikati izglasali na stranaËkim konferencijama i nisu bili kaænjeni zbog toga. Vrlo Ëesto,
nadmoÊ sindikata na stranaËkim konferencijama je
funkcionirala viπe kao naËin na koji su konzervativni
sindikalni voe, zasnivajuÊi poloæaj na pasivnosti svojih Ëlanova, mogli πtiti parlamentarne voe od prigovora aktivnijih i radikalnijih radnika u lokalnim laburistiËkim organizacijama. No, postojali su kanali putem
kojih su organizirani radnici, ako su mogli kontrolirati svoje sindikalne voe, mogli isto tako kontrolirati i
LaburistiËku stranku.
Sindikati joπ uvijek kontroliraju gotovo 50% glasova na konferenciji LaburistiËke stranke. Meutim, niz
promjena, veÊinom od kada je Tony Blair postao voa
LaburistiËke stranke, oteæao je obiËnim sindikalistima
da imaju utjecaj u LaburistiËkoj stranci i putem nje.
Udio sindikata u prihodima LaburistiËke stranke se
je spustio sa 66% 1992. na 33% 2001. Blair i Brown
bi vjerojatno bili preferirali rascjep da su sindikati zapoËeli ozbiljnu borbu. IskljuËujuÊi to, æeljeli bi malo
umiriti sindikalne voe kako bi zadræali priljev prihoda. Meutim, ta vrsta ‘’sindikalnog utjecaja’’, koja se
oËituje prepiranjem sindikalnih i voa LaburistiËke
stranke iza zatvorenih vrata, je neπto drugo od utjecaja sindikata na otvorenim debatama, uz sudjelovanje obiËnih Ëlanova, πto su kanali stare LaburistiËke
stranke omoguÊavali.
Nacionalni izvrπni odbor je promijenjen. Sindikati
imaju samo 12 od 32 Ëlana. Postao je mnogo viπe po-

put savjetodavnog odbora za stranaËke voe nego tijelo koje donosi odluke. Ne objavljuje zapisnike (iako
jedna Ëlanica odbora, Ann Black, na svoju ruku izdaje detaljna izvjeπÊa o sastancima) i ne prima prijedloge od sindikata ili lokalnih laburistiËkih ogranaka. Stoga predstavnici sindikata u Nacionalnom izvrπnom
odboru djeluju pod vrlo slabim nadzorom svojih Ëlanova sindikata ili Ëak sindikalnog vodstva. Svi sindikati su bili protiv ameriËko-britanske invazije na Irak
2003. Meutim, kada su ljeviËari u Nacionalnom izvrπnom odboru stavili prijedloge protiv invazije, prvi put
(prije invazije) svi su predstavnici sindikata glasali za
protuprijedlog koji je bio nejasno sroËen, ali je jasno
sluæio kao dozvola Blairu da podupre Busha, ako to
bude æelio. Drugi put (nakon invazije), svi su se sloæili da se ‘’prijee na sljedeÊi posao’’ bez rasprave.
Donoπenje odluka je dodatno zaπtiÊeno od nadzora obiËnih Ëlanova tijelom imena Forum nacionalne
politike, koje se sastaje dva ili tri puta godiπnje te, takoer, ne objavljuje zapisnike. Sindikati imaju samo
30 od 183 predstavnika u Forumu. (12 Ëlanova sindikata iz Nacionalnog izvrπnog odbora su i u Forumu,
no djeluju kao predstavnici Odbora, a ne sindikata.)
Forum oblikuje dnevni red i glavne dokumente za
konferencije LaburistiËke stranke.
Na konferencijama LaburistiËke stranke dozvoljena
su samo Ëetiri prijedloga sindikata i Ëetiri prijedloga
lokalnih laburistiËkih organizacija. Za vrijeme ‘’visokog blairizma’’ prijedlozi lokalnih laburistiËkih organizacija nisu bili dozvoljeni. StranaËki duænosnici joπ uvijek pronalaze naËine reduciranja broja na manje od
Ëetiri.
»etiri prijedloga sindikata su de facto odabrana na
konzultacijama ‘’velika Ëetiri’’ sindikata, Unison, Amicus, TGWU i GMB, koji zajedno kontroliraju nekih
40% od gotovo 50% glasova koliko sindikati imaju
na stranaËkim konferencijama. »ak niti relativno veliki sindikat poput CWU, s 250.000 Ëlanova, nema πanse ikada iznijeti prijedlog na konferenciji LaburistiËke
stranke. Joπ manje ostalih 11 sindikata povezanih sa
strankom. Mali broj prijedloga lokalnih laburistiËkih
ogranaka je isto tako vaæan faktor u ograniËavanju

Sindikati

Kuzma Petrov-Vodkin, Radnici, 1926.

uËinkovitog sudjelovanja sindikata. »ak i prije restrikcija, sindikalni voe bi u pravilu (ne uvijek) izbjegavali davati oπtre, borbene prijedloge na konferencijama.
No, nisu kontrolirali dnevni red. VeÊina dnevnoga reda je bila odreena prijedlozima lokalnih laburistiËkih
ogranaka. Jednom kada se prijedlog naπao na dnevnom redu, sindikalne delegacije su bile priliËno obvezane glasati onako kako je upuÊivala politika njihovih
sindikalnih konferencija. Stoga su prijedlozi lokalnih
laburistiËkih ogranaka mogli biti koriπteni kao sredstvo za donoπenje ljeviËarskih politika koje su sindikalne konferencije usvojile, na stranaËkim konferencijama, protiv volje glavnih tajnika. Viπe ne. O ratu u Iraku se, na primjer, nikada nije raspravljalo na konferenciji LaburistiËke stranke, a o pravima sindikata samo jednom posljednjih godina.
Formalno, status konferencije kao ‘’najviπe vlasti u
stranci’’ (kako to sluæbena web stranica LaburistiËke
stranke joπ uvijek definira) je nepromijenjen. De facto, mnogo godina u kojima su Blair i Brown otvoreno
govorili da Êe ignorirati odluke stranaËkih konferencija, a πto je prolazilo bez prosvjeda sindikalnih voa, je
promijenilo stvari. Nikakvi zapisnici se ne objavljuju.
Konferencija LaburistiËke stranke 2005. je usvojila
pet prijedloga izravno usmjerenih protiv vladine politike o kljuËnim pitanjima. Kako su novinski i televizijski reporteri bili tamo, obiËni sindikalisti su mogli steÊi neku predodæbu o tome. No, naÊi stvarni tekst prijedloga? Biti u moguÊnosti pozvati se njih i zatraæiti
odgovornost voa? Nema πanse. Ne samo da rezolucije konferencije LaburistiËke stranke ne obvezuju laburistiËku vladu. One viπe nikoga ne obvezuju, usmjeravaju ili vode. Nema odbora ili organizacije koja ima
ikakvu obvezu da djeluje ne temelju rezolucija ili da ih
uopÊe proËita.
U posljednjih nekoliko godina ‘’velika Ëetiri’’ sindikata su u viπe navrata nastojali kroz stranaËke konferencije progurati prijedloge koji su se protivili vladinim politikama o vaænim pitanjima. Da se tako πto dogodilo u bilo kojem ranijem razdoblju u povijesti LaburistiËke stranke, to bi znaËilo ogromnu, eksplozivnu krizu u stranci. No, sada, nakon svih promjena u

197
strukturi, uopÊe to ne znaËi. ZnaËi samo da voe velikih sindikata koriste stranaËke konferencije da si daju malo oduπka i pokaæu svojim Ëlanovima kako misle drugaËije od Blaira i sliËnih. Da bi sindikalna politika stvarno postala faktor u stranci, potpuno drugaËiji nivo mobilizacije i odluËnosti je sada potreban.
Promjene unutar sindikata su takoer oteæale politiËko sudjelovanje obiËnog Ëlanstva. U Unisonu, utjecaj sindikata u LaburistiËkoj stranci nije pod kontrolom sindikalne konferencije ili Izvrπnog odbora sindikata, veÊ paralelne strukture imena Unison Labour
Link. Sudjelovanje u Unison Labour Linku je ograniËeno na pojedinaËne Ëlanove LaburistiËke stranke (tj.
velika veÊina Ëlanova Unisona koja uplaÊuje novac u
politiËke fondove LaburistiËke stranke je iskljuËena) i
odvija se na nedostupnim regionalnim sastancima.
Ukratko, cijelu stvar vodi skupina spletkara potpuno
izvan kontrole prosjeËnog Ëlana. Prijedlozi konferenciji Unisona koji traæe da sindikat politiËki uËini ovo ili
ono Êe biti odbaËeni na temelju da je pitanje u ovlasti Unison Labour Linka. Amicus ima sliËnu, ali joπ i manje pristupaËnu strukturu. Njegov nacionalni ‘’politiËki odbor’’ je izabran iz regionalnih konferencija koje
su otvorene samo za delegate Amicusa u lokalnim laburistiËkim ograncima. (A mnogi, moæda veÊina, takvi delegati su profesionalni funkcionari, ili njihovi pajdaπi, postavljeni od profesionalnih funkcionara!) Pravila predloæena za novi sindikat koji Êe biti formiran
sljedeÊe godine spajanjem Amicusa i TGWU-a nagovjeπtavaju neπto sliËno. ‘’Bit Êe regionalni i nacionalni
politiËki odbori za Ëlanove koji su pojedinaËni Ëlanovi
LaburistiËke stranke.’’ Odobreno je ‘’pojaπnjenje’’,
koje navodi da Êe nacionalni politiËki odbor biti pod
kontrolom glavnog Odbora sindikata, ali nije uopÊe
jasno da Êe ovo biti dovoljno kako bi se sprijeËilo da
politiËki utjecaj novog sindikata bude jednako izoliran
od sudjelovanja obiËnog Ëlanstva kao πto je to trenutno sluËaj u Amicusu i Unisonu. Drugim rijeËima, pola sindikalnih prijedloga konferenciji LaburistiËke
stranke i, moæda, od sljedeÊe godine, tri od Ëetiri prijedloga, kontroliraju odbori izolirani od miπljenja obiËnih Ëlanova, osim u sluËaju epohalnih prevrata u sindikatima. »etvrti prijedlog je od GMB-a, a ostale karakteristike njegove strukture i niska razina aktivnosti ogranaka znaËe da niti ovaj, Ëetvrti, prijedlog nije
pod velikim utjecajem obiËnog Ëlanstva. Sindikati, poput CWU, gdje Ëlanstvo ima viπe politiËkog utjecaja,
nemaju πanse iznijeti prijedloge na konferenciji LaburistiËke stranke. Mogu Ëiniti stvari kao πto je preusmjeravanje njihovih doprinosa fondovima LaburistiËke stranke - primjerice, sponzoriranje samo onih parlamentarnih zastupnika LaburistiËke stranke i kandidata koji podupiru temeljne sindikalne politike - i RMT
je to Ëinio prije nego πto je LaburistiËka stranka prekinula povezanost s njim. No, mogu imati presudni utjecaj samo poticanjem veÊih sindikata na aktivnost.
Mnogi sindikati koji nisu povezani s LaburistiËkom
strankom imaju politiËke fondove. Prije 1910. sindikati su financirali LaburistiËku stranku izravno iz svojih
opÊih fondova. Sudska presuda te godine uËinila je to
nezakonitim, a od 1913. sindikati su morali voditi od-

198

Sindikati

vojene ‘’politiËke fondove’’ i dozvoliti Ëlanovima da
odluËe hoÊe li uplaÊivati u te fondove. 1927. zakon je
izmijenjen tako da od sindikalista zahtijeva da uplaÊuju, a 1946. je vraÊena moguÊnost izbora. 1984. torijevci su donijeli novi zakon koji je zahtijevao od sindikata da svakih deset godina provode glasovanje meu Ëlanovima o nastavku dræanja svojih politiËkih fondova. Torijevci su se sigurno nadali da Êe ovo dovesti
do gaπenja mnogih politiËkih fondova. U stvarnosti,
sva su glasovanja bila u korist zadræavanja politiËkih
fondova, a viπe sindikata je otvorilo nove politiËke
fondove (djelomiËno jer je zakon iz 1984. prisiljavao
sindikate da plate za sve politiËke kampanje, ne samo
one vezane uz stranaËku politiku, iz politiËkih fondova).
©to se tiËe Ëetiri najveÊa sindikata izvan LaburistiËke stranke, NUT (360.000 Ëlanova), PCS (320.000),
NASUWT (200.000) i UCU (120.000) - UCU i NASUWT imaju politiËke fondove, a NUT i PCS su izglasali da uspostave politiËke fondove. U nijednom, Ëak
ni u PCS-u koji naginje ljevici, povezivanje s LaburistiËkom strankom ili bilo kakvi prijedlozi koji bi uËili sindikat aktivnim u stranaËkoj politici nisu niti u zaËetku.
LaburistiËka stranka je prekinula povezanost sa sindikatom RMT pod izlikom da se njegov πkotski dio povezao i sa ©kotskom socijalistiËkom partijom (SSP). RMT
je sada prekinuo tu povezanost sa SSP-om, no nema
niti volje na strani vodstva RMT-a da se bori za ponovno prihvaÊanje u LaburistiËku stranku, niti ikakve æelje
na strani LaburistiËke stranke za ponovno prihvaÊanje.
FBU je prekinuo povezanost s LaburistiËkom strankom
nakon spora o plaÊanju 2002.-2003. I FBU i RMT odræavaju veze s lijevim dijelom LaburistiËke stranke putem
svoje povezanosti s LaburistiËkim predstavniËkim odborom (Labour Representation Committee).
Izmeu otprilike 2001. i 2003. doπlo je do naleta
πpekulacija na ljevici da bi mnoπtvo sindikata moglo
prekinuti povezanost s LaburistiËkom strankom i moæda Ëak stvoriti lijevu alternativu. U stvarnosti, RMT i
FBU nisu uËinili niπta politiËki veoma koherentno od
prekida povezanosti, i niti jedan sindikat nije uslijedio
njihovim stopama.
Brojni sindikati su podræali Kena Livingstonea za
gradonaËelnika Londona nasuprot sluæbenog kandidata LaburistiËke stranke 2000. bez ikakve odmazde
LaburistiËke stranke, a dobar dio lokalnih podruænica
sindikata je podræao nezavisne socijalistiËke kandidate iz radniËke klase na izborima protiv kandidata Novih laburista bez odmazde. No prekid povezanosti nije aktualno pitanje u velikim sindikatima (dijelom, ali
ne samo, zbog struktura u Unisonu i Amicusu koje Ëine iznimno teπkim postavljanje takvih pitanja). O ideji se u viπe navrata raspravljalo u CWU-u, ali je jasno
da je odbaËena u korist politike koriπtenja utjecaja
sindikata na najbolji moguÊi naËin unutar struktura
LaburistiËke stranke. Izazov je da takva politika bude
provedena!

Martin Thomas je britanski sindikalni i politiËki aktivist.

Novi
sindikalizam
u nastanku

dr.sc. Hilary Wainwright
Kako je financijska kriza u svojoj trenutnoj fazi mutirala u krizu financiranja javnog sektora i javnog duga,
razvijao se fundamentalni napad na javne sluæbe i sindikate javnih sluæbi u naprednim kapitalistiËkim dræavama. Takvi napadi karakteristiËna su znaËajka neoliberalizma. No u ovoj novoj, autoritarnijoj fazi neoliberalizma, rezovi u javnim sluæbama bili su agresivniji, a napadi na sindikate javnih sluæbi i prava njihovih Ëlanova dosad nevieni.
Odgovor sindikalnog pokreta bio je Ëesto, posebno
u Sjevernoj Americi, zbunjen, neorganiziran, reaktivan
i popustljiv. U inspirativnoj borbi tijekom posljednjih
mjeseci u Wisconsinu, vaænost klasne mobilizacije i
klasne borbe koja bi odgovorila na napade vladajuÊe
klase na radnike poËela je ponovno odjekivati u javnosti. No, obnova sindikalnog pokreta sposobnog pobijediti u najosnovnijim previranjima oko plaÊa i uvjeta rada, a da i ne spominjemo bivanje vitalnim dijelom
oporbene politiËke moÊi, joπ ostaje nesigurnom.
Sindikalizam koji je sposoban omoguÊiti i izraziti
praktiËno znanje svog Ëlanstva, kao radnika i kao graana, nuæan je za obnovu javnih sluæbi i za sukobljavanje s globalnim politikama πtednje. Hilary Wainwright
prednjaËi u takvim pokuπajima stvaranja novog sindikalizma javnih sluæbi veÊ neko vrijeme. Pokuπala je povezati borbu oko dræave s izgradnjom javne moÊi i demokratskih kapaciteta potrebnih radi obnavljanja sindikalizma, kao i socijalistiËkog projekta. Na poËetku smo,
kako se Ëini, dugog razdoblja previranja u javnom sektoru u Kanadi i SAD-u. The Bullet ovdje objavljuje nedavni doprinos H. Wainwright raspravi oko obnove sindikata. Postoji potreba za mnogim ovakvim intervencijama, iz razliËitih perspektiva, od strane militanata i aktivista u Sjevernoj Americi kao dijela nadolazeÊih bitaka protiv pokuπaja vladajuÊe klase da stvori novo ‘doba πtednje’.
Novi sindikalizam u nastanku?
Uzbudljivo je doprinijeti raspravi u sklopu koje sindikati napreduju i predlaæu alternative u savezu s grupama s kojima dijele zajedniËke interese po pitanju kvalitete javnih sluæbi. Æelim istraæiti lekcije koje moæemo iz-

Sindikati

vuÊi iz praktiËnih iskustava takvog strateπkog sindikalizma. No prije svega, napomena o kontekstu. SuoËavamo se s izvanrednom situacijom u kojoj je ono πto je zapoËelo kao kriza financijskih træiπta, te institucija koje su
ih pokretale, sada postalo kriza javnih troπkova koju je
potrebno rijeπiti, tvrdi se, putem rezanja socijalnih davanja. Moramo imati neko objaπnjenje ovog procesa kako bismo razvili uËinkovite strategije - kratkoroËno i dugoroËno.
Vaæan Ëimbenik koji je dopustio pomicanje dominantnog narativa s financijske krize na trenutnu krizu javne
potroπnje i rezanja socijalnih izdavanja bio je izostanak
postojanih mainstream glasova koji bi artikulirali vrijednosti i ciljeve javnog dobra i druπtvenih potreba.
Æelim se usredotoËiti na implikacije jednog dijela objaπnjenja za koje mislim da ima posebnu vaænost za distinktivnu ulogu sindikata - u odreenim sindikatima javnog sektora - u godinama koje dolaze.
Vaæan Ëimbenik koji je dopustio pomicanje dominantnog narativa s financijske krize na trenutnu krizu javne
potroπnje i rezanja socijalnih izdavanja bio je izostanak
postojanih mainstream glasova koji bi artikulirali vrijednosti i ciljeve javnog dobra i druπtvenih potreba. Nije bilo uËinkovite protuteæe pritisku i imperativima korporativnog træiπta. Ovdje ne govorim o radikalnom socijalistiËkom programu, veÊ o zelenoj socijalnoj demokraciji
koja to zbilja jest.
KljuËni trenutak u ovom procesu bila je slabost i konaËna marginalizacija glasova u SAD-u i Europi koji su
se zalagali da bilijuni potroπeni kako bi se spasile financijske institucije budu upotrijebljeni kako bi zapoËeli dinamiku demokratski usmjerenog ulaganja sa ciljevima
odræivosti okoliπa, socijalne pravednosti, te pravednosti
pri zapoπljavanju. Bila je ovo politiËka slabost - posebno
u Velikoj Britaniji i SAD-u - u trenutku kada su politiËke
institucije, putem financijske moÊi, nakratko bile u povoljnoj pregovaraËkoj poziciji.
Financijska kriza dovrπava delegitimaciju ekonomije
druπtvenih potreba i javnih dobara; ekonomije nekomodificirane sfere koja je od 1945. postojala kao kompromis unutar kapitalistiËkih ekonomija.
Ovaj poraz demokratske javne intervencije u kljuË-

199
nom trenutku uËvrstio je fundamentalnu neoliberalnu
ideju kako javna potroπnja, posebno po pitanju socijalnih davanja, koËi privatni sektor, nedodirljivi pogon ekonomije. Ta je tvrdnja dodatno pojaËana pojmovima
neoliberalne teorije poput ‘crowding out’ (smanjivanje
privatnog investiranja zbog poviπenja vladinog zaduæivanja, op. prev.), fiskalnog tereta i sl. Drugim rijeËima,
financijska kriza dovrπava delegitimaciju - unutar politiËkih i medijskih institucija - ekonomije druπtvenih potreba i javnih dobara; ekonomije nekomodificirane sfere
koja je od 1945. postojala kao kompromis unutar kapitalistiËkih ekonomija.
Ovaj proces marginalizacije mora se razumjeti, djelomice barem na Sjeveru, kao povezan sa strukturalnom
nemoguÊnoπÊu socijalno-demokratskih i euro-komunistiËkih stranaka da se obnove tijekom 1970-ih i 1980-ih
kako bi se poboljπala, proπirila i poduprla inovacija u javnim sluæbama u Ëijem su stvaranju sudjelovale. Umjesto toga svjedoËili smo njihovom defenzivnom pristanku
na odnos prema javnom dobru kao sporednoj stvari.
Ispunjavanje politiËkog vakuma?
Sindikati su u mnogim zemljama najveÊi, najopremljeniji, najstabilniji, najinstitucionaliziraniji, a u nekim aspektima i najviπe ukorijenjeni (sa svim proturjeËjima i
problemima koje ove karakteristike impliciraju) pokreti
u civilnom druπtvu.
U kontekstu ovog vakuma i njegovih regresivnih posljedica, uloga sindikata, poËevπi sa sindikatima javnih
sluæbi, potencijalno je kljuËna. Sindikati su u mnogim
zemljama najveÊi, najopremljeniji, najstabilniji, najinstitucionaliziraniji, a u nekim aspektima i najviπe ukorijenjeni (sa svim proturjeËjima i problemima koje ove karakteristike impliciraju) pokreti u civilnom druπtvu. Ovi
atributi daju im potencijal da budu, kao πto Carmen Sosa, voa vodoprivrednih radnika u Urugvaju predlaæe,
„kraljeænica javnog pokreta.“ Sindikati mogu potpomagati organizaciju znanja, praktiËno djelovanje, struËno
istraæivanje, te javno izraæavanje naroda kako bi obranili druπtvene potrebe i osigurali sredstva da se one zadovolje.
Upravo kroz tu ulogu baze (prepoznajuÊi autonomiju, ali i povezanost osnove), te graenja druπtvenih saveza oko obrane i poboljπanja javnih usluga i resursa,
sindikati mogu ispuniti politiËki vakum. Istraæit Êu kasnije πto ‘ispunjavanje politiËkog vakuma’ moæe znaËiti.
Naglaπavam ovu ulogu kao potencijalnu zbog toga
πto su, barem na Sjeveru, sindikati imali tendenciju da
vrπe rigidnu podjelu izmeu radniËkih i politiËkih aktivnosti radniËkog pokreta, odbacivali su πira druπtvena pitanja koja nisu usko vezana uz industriju i prebacivali ih na ‘politiËko’ ili ‘parlamentarno’ krilo. U isto
vrijeme paæljivo su Ëuvali svoju ulogu u kolektivnom
pregovaranju i industrijskom djelovanju - Ëiji je opseg,
s povijesno bitnim iznimkama, opÊenito usko odreen. Ovo je Ëesto znaËilo, posebno na nacionalnoj razini, intelektualno podreivanje neoliberalnoj socijalnoj demokraciji - socijalnoj na marginama, neoliberalnoj u sræi.
Postoje znakovi da se neki sindikati ili dijelovi sindikata odvajaju od ovih podreenih odnosa u vezama s po-

200

Sindikati

litiËkim strankama te kroz rad s ostalim saveznicima, u
druπtvenim pokretima, meu kritiËkim intelektualcima,
doprinose ponovnom promiπljanju politike i sindikalizma. To nije neπto posve novo (usporediti 1970-e u
mnogim zemljama), te je oblikovano sjeÊanjima i tradicijama. Nejednako je, fragmentirano i raπtrkano, namijenjeno da se iz toga uËi i shvaÊa, a ne preuveliËava. Generalizacije mogu biti samo probne.
Politike alternativa privatizaciji
Æelim uzeti dva primjera uspjeπne borbe protiv privatizacije - priznajuÊi da su svi takvi uspjesi neizvjesni,
æelim paæljivo istraæiti πto je sadræano u ideji da sindikati odigraju ulogu u ‘ispunjavanju politiËkog vakuma’. To su meunarodne borbe oko voda kao javnog
dobra i mjestimiËni otpor privatizaciji lokalnih usluga
na osnovi demokratskih alternativa. Iako oba primjera
ukljuËuju izbornu politiku i izazov postojeÊim politiËkim institucijama, ovo je osnova za zasebnu i autonomnu bazu politiËkih vrijednosti, ciljeva i oblika organizacije.
Participatorna politizacija

Vode
Postoje mnoge razine uspjeπnosti kampanja za javne
vode - 90% voda je u javnim rukama unatoË odluËnim
naporima privatizacije. Jedna dimenzija bila je sposobnost i voljnost sindikata da se pomaknu od brige za radna mjesta i uvjete rada njihovih Ëlanova prema borbi za
javnu dostupnost, demokratsko posjedovanje, te generalno, za vode kao javno dobro.
»ak i kad je neoliberalizam bio na svom vrhuncu,privatizacija javnih sluæbi nikad nije bila predstavljena kao izborno pitanje, podloæno politiËkim raspravama i glasovanju.
U mnogim kontekstima bacili su se, na razliËitim razinama, u omoguÊavanje, potporu i ponekad voenje javnog savezniπtva protiv prepuπtanja vlasniπtva nad vodama træiπtu. Utoliko su bili dio procesa koji se mogu opisati kao participatorna politizacija.
Ono πto æelim naglasiti s ovim konceptom jest da privatizacija ukljuËuje sustavni proces depolitizacije sudbine
javnih sluæbi. »ak i kad je neoliberalizam bio na svom vrhuncu, pod vladavinom Margaret Thatcher na primjer,
privatizacija javnih sluæbi nikad nije bila predstavljena kao
izborno pitanje, podloæno politiËkim raspravama i glasovanju.
U dvije zemlje u kojima su pokreti protiv privatizacije
posebno snaæni, Brazilu i Urugvaju, vladajuÊe stranke tijekom 1990-ih nikad nisu privatizaciju voda ukljuËile u
svoje politiËke programe iako je to toËno ono πto su,
pod pritiskom MMF-a, pokuπale napraviti. PolitiËari i
simpatizerski mediji privatizaciju uvijek prikazuju na vrlo
eufemistiËan i depolitiziran naËin. PriËa se o ‘otvaranju
novih træiπta’, ‘restrukturiranju dræavnih posjeda’, ‘raznolikosti dobavljaËa’, ‘vrijednosti onoga πto je uËinkovito’ itd.
Vaænost uloge sindikata u voenju ili organiziranju
saveza protiv privatizacije voda na temelju njene vaænosti kao javnog dobra je u tome πto ovi savezi izraæa-

Walter Crane, Solidarnost rada, print, 1889.

vaju osnovno uvjerenje da javna dobra imaju izrazitu
vrijednost; uvjerenja koja inaËe imaju malu ili nikakvu
prisutnost u srednjostrujaπkim medijima, a kamoli utjecaja ili moÊi.
U Velikoj Britaniji sindikati su poveli javnu raspravu,
davπi niz kontraargumenata koji su dali uvjerenje i izraz instinktivnom prepoznavanju da se vode ne bi
smjele promatrati kao roba. »ak i nakon πto je Thatcher progurala svoju odluku, ankete su pokazale da je
89% javnosti protiv nje.
U Brazilu i Urugvaju, ove su vrijednosti takoer bile osnova za popriliËno uËinkovitu mobilizaciju unutar i van
radnog mjesta. Takoer su bile poticaj za sudjelovanje
zaposlenika i graana u poboljπavanju upravljanja javnim komunalnim poduzeÊima.
Joπ jedna svojstvena odlika borbe za podruπtvljenje
javnih voda bio je njen meunarodni karakter. To je bilo kljuËno za njen uspjeh, pogotovo pri suoËavanju s meunarodnim privatizacijskim naporima potpomognutima meunarodnim financijskim institucijama, posebice
MMF-om i vodoopskrbnim korporacijama poput Sueza.
Ono πto je ovdje kljuËno jest kreativna i praktiËna uloga
Meunarodnih javnih sluæbi (Public Services International), koje su podupirale lokalne i nacionalne borbe igrajuÊi pritom vodeÊu ulogu u uspostavljanju meunarodne kampanje ‘Vratimo javne vode’ (Reclaiming Public
Water).

Lokalna vlada
Isti proces participatorne politizacije te uloga sindikata u njenom omoguÊavanju bila je bitna znaËajka nekoliko uËinkovitih borbi protiv privatizacije lokalnih vladinih
sluæbi. Ove su sluæbe bile ponovno depolitizirane kao navodno ‘tehniËke’ i kao takve netransparentne kako bi se

Sindikati
omoguÊilo zakulisnu privatizaciju.
U Trondheimu u Norveπkoj i Newcastleu u Engleskoj
kljuËan dio antiprivatizacijskih borbi bio je otvaranje procesa donoπenja odluka u opÊinama javnoj raspravi i uvidu.
U Trondheimu je lokalna federacija sindikata postavila privatizaciju kao srediπnje izborno pitanje, ukljuËujuÊi
svoje Ëlanove u razvoj alternativnih programa za reformu javnih sluæbi. Stvorili su tako temelj izborne kampanje protiv stranaka koje su privatizirale mnoge na vijeÊu.
Nakon poraza tih stranaka posvetili su se radu sa sindikatima opÊinskih radnika na nacionalnoj razini kako bi
razvili oglednu opÊinu - strategiju poboljπanja javnih sluæbi usredotoËenu na izmjenu iskustava izmeu zaposlenika i uprave o tome kako poboljπati usluge, ukljuËivπi uz
to druπtvene organizacije u proces, te pregovarajuÊi pritom i s izabranim politiËarima.
Taj je proces u konaËnici postao model za uËinkovitu
nacionalnu kampanju protiv privatizacije, koja je dobila
podrπku saveza RadniËke stranke (Arbeiderpartiet), prisiljene po prvi put na rad s radikalnom SocijalistiËkom lijevom strankom (Sosialistisk Venstreparti). Ovaj je savez
pobijedio na izborima 2005. djelomiËno potpomognut
izazovom koji su neoliberalnim procesima postavili sindikati.
U Newcastleu, na sjeveru Engleske, sindikalna strategija politizacije trebala je osporiti proæimajuÊe procese
privatizacije, a gdje ih nisu bili u moguÊnosti zaustaviti
prikazivali su svaku njihovu razinu kao posljedicu spornih
politiËkih odluka, inzistirajuÊi da postoji javna alternativa
koja bi bila vrednija za opÊinu od privatizacije.
Ova strategija imala je nekoliko razina: zbliæavanje sindikata i druπtvenih zajednica kampanjama u gradovima;
nastavak zajedniËkog pregovaranja koje bi trebalo pokriti pitanja javnih natjeËaja i ugovaranja poslova, te opÊenito pitanja upravljanja i poboljπanja usluga, te konaËno, naglasak na sudjelovanju, treningu i razvoju zaposlenika. Sindikalna strategija bila je utemeljena na vienju
svojih Ëlanova kao predanih djelatnika javnih sluæbi koji
raspolaæu potrebnim znanjem. Ovaj pristup zahtijevao je
sigurnost zaposlenja i uvjeta rada jer su zaposlenici tek
tada bili sigurni u πirenju ovih znanja i predanosti kao osnove za poboljπanje javnih sluæbi.
Kenny Bell, tajnica UNISON sindikalne grane u Newcastleu objaπnjava: „Dobrobiti veÊeg ukljuËivanja ljudi u
ono πto rade πiroko su prihvaÊene kao uvjeti za kvalitetnije obavljanje posla, ali ono πto nije prepoznato, a u
mnogim kontekstima i ne postoji, jest uloga koju sindikat moæe odigrati kao jamac i osiguravatelj.“ U Newcastleu je ovo znaËilo stjecanje naklonosti kako bi se
sprijeËila obvezna otpuπtanja, tj. svjesnost uprave o tome. RijeËima viπeg menadæera iz Newcastlea: „Nisam
imao nikakvu iluziju da, ako pogrijeπimo i ne reagiramo
na to, Kenny (Ëlan sindikata, op. prev.) neÊe problematizirati stvar.“
Ovaj proces participatorne politizacije oËito je proces
veoma drugaËiji od kampanja lobiranja kroz koje su sindikati tradicionalno prisiljavali politiËke stranke da prihvate njihove politiËke zahtjeve. U oba sluËaja, upravljanja vodama i lokalnom vlaπÊu, sindikalne kampanje su
se sukobile, osporile i izmijenile odluke politiËkih strana-

201
ka te su u Urugvaju, Brazilu i Norveπkoj pridonijele izbornoj promjeni na nacionalnoj razini.
No ono πto je bilo razliËito je πto su ti savezi imali vlastite autonomne politiËke perspektive; uistinu je to bio izvor njihove snage i πireg utjecaja. SluËajevi o kojima sam
raspravljala na neki naËin su neobiËni u smislu da se postavlja pitanje koliko su ispred svog vremena i da li su znak
πirenja tih namjera?
PolitiËke tradicije i organske veze
Koji Ëimbenici objaπnjavaju politiËki karakter sindikata u ovim sluËajevima? U Urugvaju i Brazilu, sindikati
koji su bili umijeπani u pokrete za javne vode do svojih su politiËkih vjeπtina i suradnje s ostalim druπtvenim
pokretima doπli putem opiranja diktaturama. No, duh
ovih tradicija bio je osnaæen odnosom vodoprivrednih
radnika prema korisnicima. „Za nas, problemi s vodama u ruralnim podruËjima veoma su osjetljivi“, objasnila je Adriana Marquiso, bivπa predsjednica sindikata
vodoprivrednih radnika u Urugvaju. „»ak i u najmanjim gradovima postoje zaposlenici javnog poduzeÊa
za vode (OSE). Ondje su odrasli, tamo æive, te su dio
zahvaÊene populacije. Vode su previπe bitne za vodoopskrbu da bi se prema njima odnosilo kao prema
bilo kojem drugom poslu.“
Za Ëlanove sindikata vodoprivrede, prijetnja privatizacije aktivirala je i politizirala vezu izmeu njihova statusa
radnika i graana. Izgradila se na postojeÊoj otvorenosti
prema ideji da sindikat igra autonomnu politiËku ulogu,
utemeljenu na njegovom sudjelovanju u pokretu protiv
diktature.
U Newcastleu, lokalna sindikalna grana UNISON-a takoer je imala organske razloge za blisku povezanost s
organizacijama graana, kao i postojeÊu tradiciju autonomne politike.
Ova vrsta povezanosti radnog mjesta i zajednice, kljuËna za promjenu prirode radne snage, pruæa osnovu putem koje neki sindikati veÊ traæe naËin na koji bi promijenili i proπirili vlastitu organizaciju van radnog mjesta.
Osnova za organski blisku povezanost s organiziranjem zajednice i izgraivanjem πirih saveza leæi u prirodi
radne snage. Preko 70% Ëlanova sindikata UNISON su
æene, a mnoge od njih rade skraÊeno radno vrijeme. Njihovi prioriteti spajaju zajednicu i radno mjesto. Kad je sindikalna grana u Newcastleu provela anketu o njihovim
nisko plaÊenim Ëlanicama kako bi identificirala prioritete
za kolektivno pregovaranje, rezultati su pokazali da je
pristup besplatnoj ili povoljnoj djeËjoj skrbi najviπi prioritet.
Ova vrsta povezanosti radnog mjesta i zajednice, kljuËna za promjenu prirode radne snage, pruæa osnovu putem koje neki sindikati veÊ traæe naËin na koji bi promijenili i proπirili vlastitu organizaciju van radnog mjesta.
UNISON je u Newcastleu takoer razvio autonomnu
politiku otpora ekonomskoj diktaturi (ako to nije prejaka
sintagma) nereguliranog kapitalistiËkog træiπta. Tijekom
1980-ih sindikalna grana razvila je strategije za poboljπanje usluga radeÊi zajedno s lokalnom federacijom stanara. Proπirili su zahtjeve u kolektivnom dogovaranju kako
bi ukljuËili socijalne prioritete u sklopu javne ponude koju privatni ponuaËi nisu mogli ponuditi.

202

Sindikati
je izgraen na iskustvima solidarnosti izmeu sindikalista, graana i opÊina, a æariπna je toËka otpora privatizaciji kao i praktiËna upotrebljiva alternativa za stvaranje
uvjeta za nuæna poboljπanja javnih sluæbi.

Vrednovanje takvih autonomnih politiËkih tradicija i
rad na njihovom naslijeu bit Êe vaæan dio izgraivanja
politiËki osvijeπtenih sindikata koji Êe se suprotstaviti privatizaciji u 21. stoljeÊu.
Demokratizacija znanja
RazliËito shvaÊanje znanja i njegove organizacije fundamentalno je za participatorne politizacije. Tradicionalna podjela radniËkog pokreta na radniËke i politiËke grane povijesno je bila obiljeæena veoma ograniËenom
predodæbom znanja kao druπtvenih znanstvenih zakona
poznatih jedino struËnjacima. PraktiËno znanje radnika
u samim procesima ili uvidi korisnika sluæbi prisutni u njihovim iskustvima i æeljama nisu bili smatrani legitimnim
izvorima znanja.
Trenutno postoji pluralistiËko shvaÊanje oko toga koje
i Ëije znanje vrijedi, no prisutno je ograniËeno priznavanje vaænosti - i od strane samih sindikata - znanja organiziranih radnika i drugih sudionika druπtvenih pokreta.
Iz iskustva otpora privatizaciji voda i lokalne vlasti, izdvojila bih dva vaæna podruËja gdje je ovo raznoliko razumijevanje znanja o potrebama i moguÊnostima poboljπanja sluæbi impresivno.
Kao prvo izdvajam vaænost vanjskog uvida, a u stvarnosti unutraπnjeg, koji organizirani radnici imaju o radnom mjestu, opÊini ili sluæbi i njihovim korisnicima. Ono
moæe Ëesto biti superiorno znanju menadæmenta u javnom sektoru, fragmentiranog neuËinkovitom organizacijom, konkurentnim imperijima i birokratskim sukobima
interesa. To doduπe ne znaËi da su sindikati u posjedu apsolutnog znanja, no kada su dobro organizirani, povezani i motivirani, njihova je sposobnost πirenja znanja o zahtjevima i moguÊnostima poboljπanja usluga impresivna.
Kao drugo, æelim ukazati na vaænost istraæivanja koje vrednuje znanje ukorijenjeno u iskustvu i utemeljeno na bliskoj povezanosti izmeu istraæivaËa, radnika
i zajednica ukljuËenih u otpor i pronalaæenje alternativa. U sluËaju pokreta za vode kao javno dobro, na primjer, ovakva vrst suradnje izmeu Meunarodne jedinice za istraæivanje javnih sluæbi (PSIRU) i narodnih saveza koji se opiru privatizaciji bila je kljuËna za razvoj
meunarodnih strategija potrebnih kako bi se razotkrila i osporila meunarodna koordinacija vodeÊih
vodnih korporacija.
Integracija razliËitih vrsta znanja takoer je potakla
kreativnost u razvijanju alternativa. Jedan primjer je razvoj javnih partnerstva radi poboljπanja javnih sluæbi, koji

Zajedniπtvo povezivanjem: onkraj
atomiziranog træiπnog individualizma
GovoreÊi o kreativnosti dolazim do konaËne toËke o
posebnoj vrsti politike koja se pojavljuje u obliku saveza
izmeu sindikata i organizacija graana. TiËe se odnosa
izmeu individualizma i kolektivizma. Posebna vrsta politike ukljuËuje poseban pojam kolektivizma u kojem ostvarenje i doprinos svakog pojedinca postaje uvjet za ostvarenje i doprinos svih.
Vaænost ovakvog kolektivizma u razvoju posebne sindikalne politike autonomne od politiËkih stranaka (koje
su predale mnogo toga neoliberalizmu) ukazala mi se
dok sam Ëitala straviËnu, ali razotkrivajuÊu autobiografiju Tonya Blairea. Rano u svom opisu rada na stvaranju
‘novih laburista’ proglaπava kako „ljevica nema teænji.“
Nastavlja objaπnjavajuÊi zaπto je „Britanija trebala industrijske i ekonomske reforme tijekom vladavine Margaret
Thatcher.“ Njegov argument bio je da su oni koje je do
1960-ih pomagala dræava blagostanja bili osloboeni.
Nisu viπe æeljeli dræavnu pomoÊ, te su umjesto toga htjeli „izbor, slobodu zaraivanja viπe novca, te troπenja istog.“ Drugim rijeËima, teænju je shvaÊao u veoma uskom, asocijalno-individualistiËkom smislu. Træiπte je ono
koje bi to trebalo omoguÊiti.
Ono πto se Ëini da promaπuje - zajedno s razumijevanjem i nerazumijevanjem dræave od strane ‘novih laburista’ - jest to da teænja moæe ukljuËivati, kao πto i
jest tijekom 1960-ih i 1970-ih, zaista druπtveno razumijevanje pojedinca. Feminizam je to najbolje izrazio
svojom teænjom da svaka æena ostvari sve svoje moguÊnosti, koja je doπla s prepoznavanjem da to ukljuËuje druπtvenu promjenu za koju je svatko od nas odgovoran. To je pojam pojedinca koji je oblikovan druπtvenim odnosima, a koje ujedno stvara, mijenja i reproducira.
NeshvaÊanje i odbijanje oslobaajuÊih politika 1960-ih
i 1970-ih, uz zadræavanje hladnoratovskih dihotomija
træiπta i dræave, bilo je vjerojatno odluËujuÊi faktor u neuspjehu obnove socijalno-demokratskih stranaka, no to
je veÊ druga priËa.
Sindikalizam koji je sposoban omoguÊiti i izraziti praktiËno znanje svojih Ëlanova, kao radnika i kao graana,
stvarajuÊi pritom uvjete u kojima se kreativnost moæe
razvijati, od srediπnje je vaænosti za moguÊe stvaranje
autonomnog politiËkog sindikalizma. Takoer omoguÊuje preobrazbu upravljanja javnim dobrima koje moæe
sluæbe uËiniti prijemËivijima za razliËite teænje njihovih
korisnika, dok pritom potpuno koristi vjeπtine onih koji
ih omoguÊavaju i stvaraju.
S engleskog preveo Velimir Gaπparac

Hilary Wainwright je britanska socijalistica i
feministkinja, urednica magazina Red Pepper.
Objavljeno na stranici Transnational Institutea.
Uvodni dio je uredniËki komentar s The Bulleta.
Preuzeto s www.slobodnifilozofski.com

203

Sindikati

Napad na javne usluge:
hoÊe li sindikati æaliti zbog
napada ili povesti otpor?

Michael Hurley i Sam Gindin

Æivimo u jednom od onih povijesnih trenutaka koji
vape da radniËka klasa izgradi nove moguÊnosti, solidarnosti i na njima Ëvrstu nadu. KljuËno pitanje nije
koliko Êe daleko otiÊi napadi na javni sektor, stvarno
pitanje je koliko daleko Êemo im dopustiti da odu. Kako Êe aktivisti iz radniËke klase, bili sindikalno organizirani ili ne, reagirati? Imamo li protuplan? Pripremamo li ga? Moæemo li djelovati jednako odluËno kao i
oni koji nas napadaju?
Na kocki nije samo joπ jedna runda ustupaka. Posljedice najdublje krize kapitalizma od Velike depresije
pruæile su politiËkim i ekonomskim elitama πansu da
uËvrste dvije dugoroËnije promjene: smanjenje i privatizaciju javnih usluga na dosad nevienoj razini i - sa
sindikatima u privatnom sektoru koje su upropastili
pad zaposlenosti i nemoguÊnost znaËajnijeg πirenja
sindikaliziranja - slabljenje posljednjeg uporiπta sindikalnog organiziranja, a to su radnici u javnom sektoru.
Napad na javne usluge se Ëesto obavlja pod geslom
‘rezova’, ali je kljuËno povezati ga s privatizacijom.
VeÊ neko vrijeme korporacije æeljno Ëekaju priliku da
profitiraju od onog πto su sad javne usluge. Vlade im
izlaze u susret tako da restrukturiraju organizaciju i
distribuciju tih usluga kako bi ih se - ‘na komade’, ako
je potrebno - privatiziralo. Kriza u dræavnim financijama koristi se kako bi se ovaj trend ubrzao. Krajnji rezultat bit Êe potpuni gubitak onih usluga koje privatnicima nisu profitabilne te ærtvovanje kvalitete i dostupnosti za viπu cijenu u zdravstvu, komunalnim i poπtanskim uslugama i svim drugima koje Êe ostati, a koje Êemo mi morati kupovati (ili financirati putem poreza).
UËinkovit odgovor zahtijeva znatno jaËi druπtveni
pokret od onog πto trenutno imamo. Takoer, postavlja pitanje napada na sindikate. OËito je da se moramo suprotstaviti; znamo iz iskustva da ukoliko to
ne uËinimo, to samo poziva drugu stranu da bude joπ
agresivnija. No uzevπi u obzir ono s Ëime smo suoËeni, a to je dræava odluËna da promijeni pravila, isto tako je jasno da pristup ‘sve po starom’, Ëak i militantniji, neÊe biti dovoljan. Moramo se ukljuËiti u ovu bor-

Pod izgovorom krize i mjera πtednje, politiËke i ekonomske elite pokuπavaju ostvariti dva dugoroËna
cilja: ukidanje neprofitabilnih i privatizaciju isplativih javnih usluga. Radnici u javnom sektoru su posljednje uporiπte sindikalnog organiziranja i stoga
posljednja linija obrane prava svih radnika neovisno
o sektoru. Kanadski sindikalisti Hurley i Gindin raspravljaju o poloæaju i ulozi sindikata javnog sektora
za koje smatraju da moraju usmjeriti snage ka izgradnji politiËkog programa koji bi ukljuËio cijelu
radniËku klasu. Detektiraju probleme, predlaæu rjeπenja i istiËu primjere pozitivne prakse iz proπlosti.

bu na nove naËine, a to znaËi preispitivanje svega u
naπim vlastitim sindikalnim strukturama, procesima i
strategijama.
Strateπki izbori: voditi borbu za javne usluge
Sindikati su nastali kao sektorske, a ne klasne organizacije: povezivali su radnike na pojedinom radnom
mjestu ili u sektoru i fokusirali se na dobivanje povlastica za svoje Ëlanove. U ranija vremena uspjeli su izboriti znaËajne pogodnosti koje su se naknadno proπirile i izvan sindikalnog sektora. No kada su se okolnosti promijenile, a korporacije i vlade odluËile da se
ustupci radniËkoj klasi trebaju ukinuti kako bi se oËuvao profit, zatekli smo se nespremnima reagirati na
njihovu novu agresiju. Naπe nekadaπnje naslijee koncentriranja na vlastite nadnice i uvjete rada ostavilo
nas je razjedinjenima i ranjivima pred najnovijim napadima.
Dræave veÊ neko vrijeme iskoriπtavaju tu slabost i sada agresivno pokuπavaju iskoristiti fiskalne deficite kako bi izolirali radnike u javnom sektoru. To ukljuËuje
stvaranje dojma o izboru izmeu razine radniËkih nadnica i razine javnih usluga. Dok ostatak radniËke klase
prima udarce, Ëinjenica da je javni sektor ostao relativno dobro potiËe opasnost njegove izolacije od ostatka
klase. Rezovi u privatnom sektoru, u sigurnosti zaposlenja, poveÊanje prekarnog rada, socijalna skrb u trajnom opadanju (55 posto niæa u realnim uvjetima nego sredinom 1990-ih, rezultat konsolidacije neoliberalizma kao prevladavajuÊe politike)... Zbog svega ovo-

204
ga radnici u javnom sektoru mogu izazvati gnjev kod
ostalih radnika.
Ispravno je tvrditi da smo uvijek podræavali kvalitetnije javne usluge, ukazivati na naπe progresivne sindikalne rezolucije i inzistirati da se bogati oporezuju
kako bi se financirale adekvatne javne usluge. No,
niπta od ovoga neÊe uvjeriti one do kojih moramo
doprijeti. Naπa predanost mora se dokazati u praksi,
kroz prioritete koje si postavimo i koje ispunimo.
ZnaËi, moramo donijeti strateπki izbor: preusmjeriti
svoj fokus s tradicionalnih kolektivnih ugovora na oznaËavanje obrane javnih usluga kao glavnog prioriteta i preuzeti vodstvo - u pregovaranju, odnosu s korisnicima javnih usluga, a i na ulici - u borbi za adekvatne, visokokvalitetne i odgovorne socijalne i javne
usluge.
Vaæno je da budemo jasni πto takvo preusmjeravanje znaËi. Zahtijevat Êe radikalne promjene svih naπih
strategija, taktika i struktura. Podrazumijeva i preusmjeravanje sindikalnih resursa, izgradnju novih lokalnih, sektorskih i nacionalnih kapaciteta, dubinsko jaËanje sudjelovanja naπih Ëlanova, promiπljanje naπeg odnosa prema zajednici, hrabrost da loπe usluge javno
izloæimo i predloæimo naËine kako ih poboljπati te razvijanje samopouzdanja i vizije kako bismo napredovali dalje od voenja borbe na ‘njihovom’ terenu, na kojem kompetitivnost i dræanje bankara likvidnima i sretnima dominira nad svim drugim vrijednostima. Da budemo izravni, u suπtini to zahtijeva revoluciju unutar
naπih sindikata.
Mnogi aktivisti i sindikalni voe osjetit Êe nemir
zbog takve transformacije u sindikalnom æivotu. Zbog
sindikalne kulture u kojoj su odrasli, na ovo bi mogli
gledati kao na ‘otpisivanje’ svojih benificija radi vrijednog, ali sporednog cilja. No u stvarnosti, kao prvo, razina i kvaliteta javnih usluga teπko da su ‘sporedni’ cilj:
predstavljaju kljuËan doprinos radnika u javnom sektoru ostatku druπtva. Drugo, poboljπanje razine i kvalitete usluga neodvojivo je od poboljπanja naπih uvjeta na
radnom mjestu. I treÊe, moramo se pomiriti s Ëinjenicom da, kako sada stvari stoje, iako moramo nastaviti braniti steËene ustupke i moæda uspijemo dobiti nekoliko kratkoroËnih pobjeda, ne moæemo dobiti i rat koliko god legitimni bili naπi zahtjevi - ukoliko ne proπirimo naπu borbu.
Voenje sindikalnih poslova kao πto smo do sada radili samo Êe dovesti do joπ veÊe izolacije i ranjivosti
radnika u javnom sektoru. Do jaËanja naπe sposobnosti da obranimo svoje poslove i uvjete rada moæemo
doÊi jedino pridobivanjem kljuËnog dijela javnosti. Ako
ne uspijemo naÊi naËina da stvorimo takvu vrstu potpore u javnosti - naroËito od drugih dijelova radniËke
klase, sindikalno organiziranih ili ne, stalno ili prekarno zaposlenih, nezaposlenih ili siromaπnih - neÊemo
daleko stiÊi u odræavanju naπih zahtjeva oko nadnica i
doprinosa, podizanju standarda niæe plaÊenih Ëlanova
ili obrani radnih uvjeta.
Nadalje, dok je do sada glavni fokus sindikata bio
na pregovaranju kolektivnih ugovora i rjeπavanju prituæbi na radnim mjestima, napad sada dolazi direktno
od dræave, i to s nekoliko strana u isto vrijeme - od na-

Sindikati

Vincent van Gogh, Radni ljudi, 1890., olovka na papiru,
Van Gogh Museum, Amsterdam

pada na seniorska prava uËitelja do privatizacije zdravstvene skrbi ili napada na pravo na πtrajk. Ovo potvruje ograniËenja napora usmjerenih samo na naπa pojedina radna mjesta, sektore i sindikate. Ovakve borbe imaju πanse za znaËajne uspjehe jedino ako se u
njih ue kao klasa, zajedno s ostatkom radniπtva i novim saveznicima.
Ususret mjerama πtednje: torijevci iz Ontarija
Socijalni rezovi i napadi na sindikalna prava, koje
smo u Kanadi veÊ doæivjeli od politiËara svih boja, oËito Êe se samo pogorπati. Najoπtriji rezovi u SAD-u stvorit Êe pritisak da se isti uvedu i ovdje i, naravno, veÊ su
se javili neki domaÊi politiËari i pripadnici elite spremni povesti taj napad. Rob Ford gradonaËelnik je najveÊeg kanadskog grada, Toronta; Stephen Harper ima
parlamentarnu veÊinu, a Tim Hudak i torijevci iz Ontarija vode u anketama ispred liberalne vlade Daltona
McGuintyja. Bilo bi naivno podcijeniti ono πto nas oËekuje.
Platforma ontarijskih torijevaca ukljuËuje obaveznu rasprodaju pomoÊnih usluga πirom javnog sektora - sve ide na prodaju. Legislativa Êe najvjerojatnije
biti promijenjena kako bi sprijeËila da se kolektivni
ugovori mijeπaju u proces rasprodaje (zbog ustava
koji spreËava takve jednostrane poteze, nakon ovoga Êe uslijediti period ‘savjetovanja’ sa sindikatima u
javnom sektoru kako bi se zaπtitili od pravnih poteπkoÊa).
Ukoliko se ovo ostvari, pomoÊnim radnicima kao
πto su ËistaËi i kuhari Êe se ‘dozvoliti’ (ohrabrivat Êe
ih se) da se natjeËu s korporacijama za svoja radna
mjesta, πto se jedino moæe napraviti tako da znaËajno sreæu troπkove rada kako bi bili konkurentni na
tom novom træiπtu, ukljuËujuÊi ne samo plaÊe nego
i doprinose i dogovorene planove doprinosa. Oni
koji se ne budu natjecali, prema ovom prijedlogu
gube svoje radno mjesto. Zbog toga πto predloæeni
plan rasprodaje udara na pomoÊno osoblje, a istovremeno πtiti uËitelje i medicinske sestre (za sada!),
plan konzervativaca takoer prijeti podijeliti i zavaditi sindikate.

Sindikati
Jedna reakcija sindikata moæe biti ta da jednostavno
ignoriraju ili umanjuju prijetnju. Na temelju dosadaπnjih odgovora, dobar dio sindikalnih voa iz javnog
sektora Ëini se spokojan nakon desetljeÊa porasta
Ëlanstva i njihovih osobnih dohodaka, i posljediËno usmjeren na svakodnevne aktivnosti. Na gubitak
600.000 radnih mjesta u javnom sektoru zbog mjera
πtednje u Velikoj Britaniji ili otpuπtanje 60.000 radnika
u teksaπkim staraËkim domovima zbog rezova u federalnom budæetu u SAD-u gleda se kao na izolirane, daleke i nesretne dogaaje umjesto kao na sistematiËan
slijed napada na radniËku klasu koji Êe se odviti i ovdje.
Drugi odgovor bit Êe taj da spas potraæimo u politiËkim strankama i sindikati Êe potroπiti milijune da utjeËu na rezultat izbora. GledajuÊi na liberale kao na manje zlo, uËitelji, njegovateljice i zanatlije podræat Êe Liberalnu stranku, dok Êe neki sindikati, zbog tradicionalnih veza, podræati NDP (Stranku novih demokrata).
Problem ovdje seæe dublje od biraËkih podjela u radniËkom pokretu. Kroz cijelu povijest izbornog sudjelovanja radniËkog pokreta, Ëak i tamo gdje smo se ujedinili oko socijaldemokratskih stranaka, rezultati - ne
samo u Ontariju nego i u drugim pokrajinama, i ne samo u Kanadi nego i drugdje - su otreænjujuÊi.
Nije stvar u tome jesu li izbori bitni - oËito jesu, nego u potrebi da budemo objektivni prema ograniËenjima koja imaju Ëak i nama ‘naklonjene’ stranke u svom
sadaπnjem obliku. Niti jedna stranka nije predana istinskom napadu na financijsku i korporativnu moÊ. Niti jedna stranka ne podsjeÊa da u zemlji koja je neusporedivo bogatija nego πto je bila prije jedne generacije radnici moraju dizati, a ne spuπtati oËekivanja. Niti jedna stranka ne pokuπava od radniËke klase napraviti snaænu silu u druπtvu. Niti jedna postojeÊa stranka
neÊe nas spasiti.
Poanta je u tome da se ‘politika’ treba preustrojiti
tako da stvara onaj tip radniËkih organizacija i kapaciteta koji Êe osigurati da se naπe potrebe shvaÊaju ozbiljno. To znaËi da sindikati u javnom sektoru trebaju
koristiti svoje znaËajne resurse kako bi zastupali politiËki program koji bi ukljuËio cijelu radniËku klasu. Vezano uz izbornu politiku, to podrazumijeva viπe stvari:
• Potpora ne smije biti automatska, nego uvjetovana stranaËkom podrπkom pojedinim politikama
koje πtite sav radni narod.
• Moramo biti na oprezu od politiËkih saveza i dogovora gdje profesionalni, zanatski ili obrtniËki
sindikati dobivaju zakonske povlastice u zamjenu
za podræavanje ili bar suzdræavanje od kritiziranja
drugih vladinih politika. Taj ‘poslovni odnos’ izmeu sindikata i vlade sklon je pretvaranju neËega
πto bi trebala biti sveklasna politika u politiku koja dijeli samu klasu (npr. vlada u Ontariju pruæa
posebne povlastice sindikatima u graevini, a istovremeno ih ukida svim ostalim radnicima).
• Nadalje, moramo se boriti protiv otupljujuÊeg
uËinka izjednaËavanja politike iskljuËivo s parlamentom i inzistirati na koriπtenju stranaËkih resursa, struktura i autoriteta kako bismo nadiπli uske
okvire Ottawe i aktivno se mobilizirali unutar za-

205
jednice (ovo je od posebne vaænosti u Quebecu,
gdje se veÊi broj sindikalista i aktivista priduæio
NDP-u).
• Trebali bismo oËekivati od progresivnih stranaka
ideoloπko vodstvo u izazivanju i ukidanju smjernica koje su pogorπale nejednakost, uËinile nesigurnost trajnim obiljeæjem naπih æivota, smanjile socijalne vrijednosti i ostavile nas u demokraciji okovanoj „stvarnoπÊu globalne konkurentnosti“.
• Izborna aktivnost sindikata ne smije dovesti u pitanje podrπku infrastrukturi i kampanjama pokreta koji uz minimalna financijska sredstva otvaraju
kljuËna pitanja kao πto su djeËja skrb dostupna svima ili smanjenje siromaπtva.
Najvaænije, ne smijemo dozvoliti da izborne aktivnosti zamijene nezavisnu mobilizaciju sindikalnog pokreta. Bez znaËajne vlastite snage, naπi zahtjevi mogu
se lako otkloniti, a naπa podrπka uzeti zdravo za gotovo (lekcija iz proπlosti koju smo nauËili na teæak naËin).
Posljednja stvar koja nam treba je da poloæimo sve nade u izbore i jednog dana se probudimo s torijevcima
u vladi. Oni bi odmah krenuli sa zamrzavanjem plaÊa,
ograniËavanjem politiËkog djelovanja sindikata i sposobnosti pregovaranja, uvoenjem privatizacije s istovremenim rezovima u izdvajanju za javne sluæbe - a mi
bismo se zatekli kako pokuπavamo nadoknaditi pripreme koje su davno trebale zapoËeti.
Stvaranje radniËkog pokreta dostojnog zadatka
Ako je naπa odluËnost da se posvetimo inteligentno
i kreativno osmiπljenom militantnom djelovanju kako
bismo stekli potporu javnosti jedina stvar koja Êe sprijeËiti da radnici u javnom sektoru Ontarija budu poraæeni u nadolazeÊoj bitci, onda kako pristupiti stvaranju
takvog pokreta?
Polaziπna toËka je priznavanje slabosti u naπim vlastitim organizacijama - slabostima koje su postojale i
prije trenutnih napada. (Postoje, dakako, primjeri iznimne snage u naπem pokretu, ali Ëini se opravdanim
reÊi da su to iznimke.) Naπe slabosti variraju od otupljujuÊe birokratizacije¸ tanke i neuËinkovite demokracije, nedovoljno izraæene klasne solidarnosti i premalo
osjeÊaja za strategiju odgovora na velike promjene koje su se dogodile u posljednja tri desetljeÊa.
To su stvari o kojima radnici i radniËki aktivisti trebaju raspravljati sada. Kako se upustiti u najskorije sukobe, ali tako da gradimo kapacitete koji Êe nam trebati kasnije, za veÊe bitke? Kako da to stavimo na dnevni red naπih sindikata i primoramo ih da osmisle konkretne planove za implementaciju i vremenske rokove? Neka od specifiËnih pitanja kojima se moramo
posvetiti su:
• Sindikalno vodstvo mora se odreÊi mehanizama
koji su bili koriπteni kako bi se zadræala politiËka
kontrola u razdoblju relativnog blagostanja u javnom sektoru. Iste osobine koje su neki voe smatrali prijeteÊima - kreativnost i militantnost - snage
su koje su sada potrebne voama na svim razinama sindikata. Neslaganje mora biti shvaÊeno kao
prednost, jer kroz debatu se detaljnije bavimo naπim problemima.

206
•

•

•

•

•

•

Sindikati
UËinkovita demokracija ukljuËuje izgradnju kapaciteta u lokalnim sindikatima prenoπenjem znaËajnog dijela nacionalnih resursa i udvostruËenjem ili
utrostruËenjem broja sindikalnih aktivista koji imaju sposobnost mobilizirati Ëlanstvo. Lokalni sindikalni voe, Ëije se sposobnosti trenutno fokusiraju na probleme na radnim mjestima i u zakonodavstvu, moraju biti obuËeni i podræani kako bi
mogli voditi veÊe kampanje u obranu svojih Ëlanova i usluga koje pruæaju.
Iako su mnogi sindikati iz javnog sektora postavili posredujuÊe strukture πirom podruænica u istom
sektoru, one rijetko ukljuËuju mehanizme odgovornosti, stalne djelatnike, zaposleno osoblje ili
sredstva potrebna za stvarno mobiliziranje. PosljediËno, oni mogu pruæiti samo iluziju sektorske koordinacije. Takve sektorske organizacije takoer
trebaju biti demokratizirane - znaËi, trebaju ih voditi izabrani Ëlanovi i trebaju im se ustupiti resursi
potrebni za koordinaciju borbe iznad razine svojih
podruænica. (A tamo gdje takve sektorske snage
radniπtva ne postoje, trebaju biti uspostavljene.)
U prevelikom broju sindikata iz javnog sektora
korporativna kultura stvara cinizam kod Ëlanovaaktivista. Aktivizam vene u hijerarhijskom okruæenju gdje se kreativnost suzbija, iskrena kritika kaænjava, a Ëlanstvo svodi na tehniËke funkcije umjesto na aktivizam. TisuÊe stalno zaposlenih u sindikatima vaæan su resurs za organiziranje i mobiliziranje naπih Ëlanova i zajednica za nadolazeÊu bitku, ali samo ako im se pruæe prostor i podrπka da
ponovo otkriju entuzijazam i optimizam koji ih je
i doveo u pokret.
Ako sindikati (ukljuËujuÊi javni sektor) budu dosljedni u svojoj predanosti da proπire sindikalizam u
privatnom sektoru, suoËit Êe se s kadrovskim
ograniËenjima. Ako Êe se posvetiti organiziranju,
izabrani Ëlanovi iz lokalnih podruænica trebat Êe se
obuËiti za obavljanje nekih duænosti koje sada
obavljaju sindikalni duænosnici i morat Êemo regrutirati nove aktiviste da provedu poveÊane obaveze sindikata.
Moramo biti apsolutno nepokolebljivi u nepristajanju na ærtvovanje obrane naπih usluga u zamjenu za ‘prilagodbe rada’. Naæalost, prirodno je da
sindikati prihvaÊaju gubitak radnih mjesta u zamjenu za otpremnine - ova zamjena proizlazi iz
prirode kolektivnih ugovora i njenog legalizma, ali
rijeË je o opasnoj zamci. Kroz nju legitimiramo
drastiËno smanjenje i rezove u uslugama te tako
okreÊemo lea zajednici i istovremeno bacamo otpuπtene radnike u ekonomiju u kojoj vrlo vjerojatno viπe nikada neÊe zaraivati kao prije.
Na borbe sindikata u privatnom sektoru za svoje
mirovine ili neke druge ustupke se Ëesto gledalo
kao na lokalne borbe. Ali kako njihov standard
sve viπe bude padao, to Êe se odraziti i na javni
sektor kroz pritiske da i mi snizimo svoj standard.
Radi solidarnosti, ali i samoobrane, borbe u privatnom sektoru trebaju znatno veÊu podrπku javnog
sektora.

•

•

Zapostavljena dimenzija mobiliziranja naπe potencijalne snage, naroËito u privatnom sektoru ali odnedavno sve viπe i u javnom, zadræavanje je kontakata s otpuπtenim radnicima. Sindikati bi morali ne samo pruæati usluge nego i otvoriti svoja vrata nezaposlenima u svrhu diskusije i edukacije, ali
i filmova i glazbe - sve s ciljem olakπavanja njihove druπtvene izolacije i mobiliziranja njihove frustracije. (Izostankom takve potpore, ne Ëudi πto
nezaposleni na sindikate mahom gledaju kao na
zainteresirane samo kad treba platiti Ëlanarinu i
tako se od njih okreÊu.)
Sindikati javnog sektora trebaju ulagati u aktivistiËke organizacije koje se bore protiv siromaπtva i
organizacije prekarnih radnika koje mogu ujediniti zajednicu u zahtjevima za socijalnu skrb, javno
financirane stanove, besplatan i dostupan javni
prijevoz i minimum provodivih radnih uvjeta. Tamo gdje izravno komuniciramo s ljudima koji koriste usluge koje naπi Ëlanovi pruæaju, moramo naÊi naËin da kolektivno nadiemo ili bar ograniËimo napetosti koje se Ëesto stvore zbog prirode
odnosa. To ukljuËuje iskrenost u priznavanju slabosti u uslugama javnog sektora i koriπtenje naπeg izravnog iskustva i znanja u raspravama kako
ih poboljπati.

Primjeri kreativnih klasnih intervencija
Postoji velik broj proπlih i sadaπnjih primjera i iskustava sindikalnog djelovanja iz kojih se isplati uËiti u naporima da obnovimo naπe sindikate.
• Sredinom 90-ih, Ontarijski dani akcije pokrenuli
su meunarodno jedinstven oblik prosvjeda. SuoËeni s masivnim rezovima u socijalnim programima i erozijom radnog zakonodavstva, sindikati i druπtveni pokreti radili su zajedno u discipliniranom i kreativnom duhu kako bi odræali seriju
jednodnevnih generalnih πtrajkova, kreÊuÊi se iz
zajednice u zajednicu kroz period od 30 mjeseci.
Dok se od radnika traæilo da izgube dnevnu nadnicu i riskiraju gnjev poslodavca, od sindikata se
traæilo da objasne vaænost pitanja nevezanih za
neposredne pregovore svojih Ëlanova. Uz medije
koji su upozoravali na horde sindikalista koji dolaze u njihove zajednice, javnost je zaoπtrila debatu oko rezova Mikea Harrisa. Jedan nedostatak bio je taj da nakon πto bismo podigli lokalne
radniËke strukture u pojedinim zajednicama, iste
ne bismo odræavali po prelasku na novi πtrajk. Bilo bi korisno vratiti se tom iskustvu na naËelnoj
razini i zapitati se πto nas moæe nauËiti, bilo pozitivno ili negativno, o tome kako biti uspjeπniji
iduÊi put.
• CUPE, najveÊi sindikat u Kanadi, financirao je VijeÊe bolniËkih sindikata Ontarija (OCHU) u sponzoriranju zajedniËkog foruma proπle jeseni s Ontarijskom koalicijom protiv siromaπtva (OCAP) (pod
pokroviteljstvom RadniËkog vijeÊa πireg Ontarija)
na temu odnosa izmeu rezova u subvencioniranju prehrane, siromaπtva i privatizacije zdravstvene skrbi. Joπ jedan proπireni forum u planu je za

Sindikati

Konstantin Vasilev (1942.-1976.), Vatre gore, ulje na platnu

•

•

•

ovo ljeto - ovoga puta uz suradnju drugih pruæatelja zdravstvenih usluga - na temu odnosa izmeu siromaπtva i zdravstvene situacije. Nedavno je
CUPE Ontario, koristeÊi resurse svog nacionalnog
sindikata, unajmio organizatora na puno radno
vrijeme koji Êe u suradnji s OCAP-om raditi na
edukaciji i mobilizaciji svojih Ëlanova oko pitanja
siromaπtva. Takoer, OCAP je pozvan da govori
pred CUPE-ovim radnicima ‘iz prvih redova’ o zajedniËkim interesima, ali i o napetostima. Ovaj tip
opipljive suradnje koji nadilazi dobronamjernu retoriku odræava nadu da Êemo uvjeriti javnost da
sindikati progovaraju o stvarima od opÊeg interesa.
Kao odgovor na napore u Torontu da se privatizira zbrinjavanje otpada, CUPE-ova lokalna podruænica 416 nije samo prijetila πtrajkom koji vjerojatno ni ne bi mogla odræati, nego je sastavila analizu i informacije koje su brojni obiËni zaposlenici
koristili za agitiranje od vrata do vrata u kuÊanstvima koje usluæuju. I zaposlenici vodovoda u Torontu i Sindikat ujedinjenih prijevoznika su eksperimentirali s javnim forumima gdje sindikati, a ne
uprava pozivaju javnost da sudjeluje u raspravi o
uslugama i njihovoj kvaliteti te kako ih zadræati i
poboljπati.
U obrazovnom sektoru, CUPE-ovi domari i drugo
pomoÊno osoblje (podruænica 4400) zaposlili su
osam organizatora na puno radno vrijeme kako bi
radili na mobilizaciji zajednice protiv najavljenih
zatvaranja πkola. Iako je to vaæna obrambena bitka, postavlja i πira pitanja o javnom dobru - ako
nema opravdanog razloga da se neka πkola dræi
otvorenom, zaπto je ne prenamijeniti u zajedniËki
prostor za sastanke, obrazovanje odraslih, djeËju
skrb, video ili fotoradionice, rekreaciju, ili Ëak u
nadgledani prostor gdje se zajednica moæe kolektivno sluæiti alatima, raËunalima ili se baviti zanatima i umjetnoπÊu.
PoËetkom 90-ih, kada je vlada suzbijala naknade
za nezaposlenost (UI, kako su se tada zvale) i prisiljavala svoje zaposlenike da je uskraÊuju sve veÊem broju ljudi, sindikat - Savez javnih usluga Kanade - naπao je naËin kako izraziti smislenu soli-

207
darnost. Sastavio je pamflet o tome kako odgovarati na pitanja tako da se ljudi teæe mogu diskvalificirati za primanje naknade, a buduÊi da ih veÊina radnika nije mogla dijeliti zbog straha od disciplinskih kazni, sindikat ih je putem drugih radnika
i dijela svog osoblja dijelio pred UI uredima.
• Takoer ranih 90-ih, Kanadski sindikat poπtanskih
djelatnika je u πtrajku protiv svog poslodavca dijelio mirovinske Ëekove bez naknade kako bi pokazao da im neprijatelj nisu umirovljenici. Kada ih je
vlada u tome zaustavila i naredila umirovljenicima
da dou pred jedno skladiπte po svoje mirovine,
poπtanski radnici nisu tamo doπli prosvjedovati nego dijeliti vodu i stolice umirovljenicima koji su po
vruÊini stajali u dugim redovima. (Trenutno ukljuËen u drugi sukob s poπtanskim uredom oko radnih uvjeta, sindikat kreativno koristi rotirajuÊe
πtrajkove kako bi ograniËio gnjev javnosti i fokusirao paænju na pruæanje bolje usluge bez uskraÊivanja poπtovanja prema radnicima koji tu uslugu
pruæaju.)
Drugi primjeri, i kljuËni izazovi za proizvodnju i rad
u javnom sektoru u vrijeme uvoenja mjera πtednje,
proizlaze iz trenutne krize javnih usluga u Kanadi. Mogu li prijevozni djelatnici ukljuËeni u raspravu pokazati svoju potporu besplatnom i dostupnom javnom prijevozu tako da ne naplaÊuju prijevoz prije nego πto
ukinu svoje usluge ili odbiju kontrolirati naplaÊivanje
prijevoza ako im se uskrati pravo na πtrajk? Mogu li
radnici u komunalnim uslugama, u obranu javnog karaktera nezamjenjive usluge koju pruæaju, preuzeti inicijativu preusmjeravanjem otpada u financijsku Ëetvrt
umjesto u naπe parkove jednom kad se njihova usluga obustavi?
Dok napadi na rad u javnom sektoru jaËaju, takoer se vrijedi zapitati ima li smisla prepustiti svakom pojedinom sindikatu u javnom sektoru da ode u πtrajk
prema svojoj vlastitoj snazi i rasporedu. U veÊini sluËajeva takvi πtrajkovi Êe brzo biti stavljeni izvan zakona
ili zaustavljeni zbog pritiska javnosti, ali Ëak i tamo
gdje pojedini sindikati ustraju, postat Êe mete izolacije i pritisaka za kasnijim vraÊanjem ustupaka. U duhu
strategije koju smo ranije iznijeli, ne bi li bilo bolje da
koordiniramo πiri odgovor rotirajuÊim πtrajkovima u
raznim sektorima i kreativnim prekidima u svakom pojedinom sektoru?
Jedna ideja o kojoj smo raspravljali unutar CUPE-a
ide joπ dalje. Naπa bolniËka podruænica u Ontariju,
OCHU, odræava demonstracije πirom pokrajine i u
mnogim lokalnim zajednicama protiv rezova u bolniËkim uslugama, ali shvaÊa da je potreban veÊi pritisak kako bi se bolnice obranile od zatvaranja i privatizacije. PovlaËenje radnika kako bi se oËuvale bolniËke usluge Ëini se kontradiktornim, pa se postavilo pitanje kako djelovati na naËin koji izbjegava ili
ograniËava posljedice na skrb za pacijente i posljediËni gubitak potpore javnosti. Sindikalni aktivisti sada raspravljaju o moguÊnosti eksperimentiranja s
novom taktikom: dolaskom na radno mjesto umjesto odlaska s njega - protuπtrajkom. »lanovi koji nisu
na duænosti dolazili bi na posao u dogovoreno vrije-

208
me kako bi ukazali na nepodnoπljiv obujam posla i
velike rezove u osoblju i bolniËkim krevetima (samo
u Ontariju 19.000 u zadnjih 20 godina, dok su potrebe rasle).
Ovaj pristup bi pokazao kvalitetu usluga kakvu bismo mogli imati kad bi one bile druπtveni prioritet.
Takve akcije mogle bi se rotirati izmeu zajednica,
Ëvrsto pokazujuÊi nesklonost radnika da obustave
svoje usluge i njihovu predanost korisnicima, istovremeno stavljajuÊi upravu u srediπte paænje javnosti.
StavljajuÊi razinu usluga na pregovaraËki stol, sindikat bi istovremeno izazvao prava menadæmenta i politizirao pregovore u smislu izazivanja vladinog inzistiranja na rezovima.
»ini se da protuπtrajk ærtvuje tradicionalne privilegije Ëlanova radi obrane same usluge. Ali to mu je takoer i snaga, jer se o njemu moæe uspjeπno raspravljati samo u kontekstu politike mjera πtednje i potrebe za pristupima koji grade savezniπtvo s javnosti.
Skepticizam aktivista prema ovom pristupu je razumljiv. Neki ga tumaËe kao izdaju osnovnog principa:
sindikalna snaga je u povlaËenju rada, a ne u radu
bez naknade. Drugima kontrast prema prijaπnjim taktikama stvara nove nesigurnosti, a nekima ne odgovara inzistiranje na dodatnoj edukaciji i mobilizaciji
Ëlanstva.
Pristup stoga zahtijeva od sindikata da uvjeri aktiviste da Êe pruæati i centralnu koordinaciju i resurse za lokalnu mobilizaciju, jer Êe se Ëlanstvo za ovaj pristup
trebati pridobiti na lokalnim i odjelnim sastancima. U
svakom sluËaju, veÊ samo javljanje ove ideje pokazalo
je potrebu za πirim angaæmanom Ëlanstva u debatama o strategiji. Plan Êe se odviti, ali kao eksperiment
u jednoj zajednici, a slijedit Êe ga analiza i joπ rasprave.
Jedno od kljuËnih tekuÊih pitanja s kojim su sindikati suoËeni - naroËito dok se privatne usluge πire na
πtetu onih javno organiziranih - jest pitanje sindikaliziranja. U SAD-u, sindikaliziranost u privatnom sektoru je ispod 7 posto, a ako ukljuËimo i javni, broj pada ispod 12 posto. Iako je naπa sindikalna brojnost
joπ uvijek daleko iznad one u SAD-u, ameriËke brojke su neugodno upozorenje za naπu buduÊnost.
Zbog toga πto se na sindikaliziranje gleda kao na
skupljanje Ëlanova umjesto kao na jaËanje radniËke
klase, sindikati se sve viπe natjeËu za te Ëlanove umjesto da surauju kako bi pruæili nekakvu organizacijsku snagu skupinama radnika. To rasipa resurse i
Ëesto zavrπava tako da sindikati potkopavaju jedni
druge.
Sagledajmo, na primjer, sistem kuÊne njege u Ontariju. Otprilike 20.000 neorganiziranih njegovatelja radi u Ontariju. Nakon πto je konzervativna vlada 90-ih
uvela obavezne javne natjeËaje za usluge kuÊne njege, nesindikalne multinacionalne korporacije s puno
niæim troπkovima rada mahom su istisnule neprofitne,
sindikalizirane agencije. Sindikati koji su s uspjehom
organizirali njegovatelje otkrili su da su njihove jedinice izgubljene na iduÊem natjeËaju zbog njihovih veÊih
troπkova, πto je posljediËno obeshrabrilo sindikaliziranje.

Sindikati
Naknada za privatne njegovatelje - 12,50 dolara po
satu, bez garantiranih radnih sati, mirovine ili doprinosa - ubrzava odljev posla iz sindikaliziranih bolnica i
sektora za dugoroËnu njegu. To je primjer organizacijske dileme koja se jedino moæe rijeπiti kooperativnim
organiziranjem viπe sindikata s fokusom na cijeli sektor. Smisao bi bio u skupljanju naπih resursa, organiziranju svih neorganiziranih agencija odjednom, stvaranju pregovaraËkog vijeÊa sastavljenog od razliËitih sindikata, dovoenju dræave a ne pojedinih korporacija
za pregovaraËki stol i koriπtenju militantnih akcija kako bismo za te radnike izborili naknade usporedive s
onima u javnom sektoru. Ali takva strategija prvenstveno zavisi o puno veÊem zalaganju za promjenu
naπih sindikata.
ZakljuËak: konkretna nada
1930-ih, usred Velike depresije i nezaposlenosti od
oko 20 posto, radnici su ‘izmislili’ industrijske sindikate koji su nadiπli podjele izmeu πkolovanih i neπkolovanih radnika, uveli taktiku πtrajkova sjedenjem (sitdown strikes), pokrenuli svoje vlastite demokratske institucije putem izabranih nadzornika i model pregovora koji je obuhvaÊao Ëitave industrije. Ovi proboji su
mahom zasluæni za mnoge od naπih socijalnih beneficija i usluga te za proboje 1960-ih u organiziranju radnika u javnom sektoru, umornih od dræavnog patroniziranja. Taj pomak u javnom sektoru takoer je stvorio znaËajne nove prilike za æene i oæivio sindikalni
pokret uopÊe.
U tom ranom periodu kapitalizam se legitimirao tako πto je nudio stabilne materijalne dobitke, obeÊanja
o veÊoj jednakosti, znaËajniju demokraciju i æivotni
standard koji je nadilazio pitanja ekonomskog opstanka. Ta era je zavrπena. Danas je poruka da ako vam se
ne svia kako su stvari postavljene, πteta - nemate alternative. Naravno, stvarna je pouka da ako nam trenutni ekonomski sistem ne moæe pruæiti bolji æivot, onda je na sistemu da se promijeni, a ne na naπim oËekivanjima.
Radnici su u prijaπnjim generacijama uspjeli stvoriti
kreativne odgovore na probleme s kojima su se suoËavali. Sada je red na nama - na velikom broju predanih aktivista u radniËkom pokretu - da zaista poËnemo pokretati ta pitanja u naπim sindikatima, izgradimo mreæe podrπke meu sindikatima i zajednicama i
pretvorimo raπirene frustracije u konkretnu nadu.

Michael Hurley je predsjednik VijeÊa bolniËkih sindikata Ontarija, podruænice CUPE-a.
Sam Gindin je umirovljeni savjetnik
predsjednika Sindikata radnika u automobilskoj industriji (CAW).
S engleskog preveo Marko MiloπeviÊ
Lektura: Marina IvandiÊ
Izvorno objavljeno na socialistproject.ca
Preuzeto s www.slobodnifilozofski.com

Sindikati

209

SINDIKATI KAO AKTERI POSTIZBORNIH PROMJENA U RH

MoÊ i nemoÊ
sindikata

doc.dr. Pavle VukËeviÊ
Socijalni rebus u RH praktiËki se pretvara u pitanje
- je li moguÊe stvaranje socijalne i politiËke koalicije koja bi bila i veÊinska i reformska.
NajkraÊi moguÊi odgovor je da se bar na kraÊi rok
ne moæe oËekivati stvaranje takve koalicije. Ono πto je
u najboljem sluËaju moguÊe i vjerojatno jest sporo,
mukotrpno i u velikoj mjeri nesigurno i iznueno, polureformsko kretanje.
Sfera politike oËito ima svoju autonomnu logiku Ëiji
Êe se smisao u velikoj mjeri iscrpljivati u interesnim
igrama i raËunicama oko vlasti.U njezinom æariπtu nisu kljuËna socijalno-ekonomska pitanja i to ne zato πto
ih stranke ne æele kapitalizirati, nego πto postoji Ëitav
niz pitanja koja je prethodno potrebno raπËistiti.
LogiËno bi bilo da sindikati, zato πto predstavljaju
jednu, istina ne odveÊ homogenu stranu socijalnog
polja - interesne sfere rada, prvi naprave iskorak ka uspostavljanju tolerantnog dijaloga, suradnje i umijeÊa
postizanja konsenzusa. ZajedniËki nastup sindikata
prijeko je potreban, prije svega u zaπtiti materijalnog
poloæaja, radnih uvjeta i osnovnih sindikalnih sloboda.
Demokratizacija radnog zakonodavstva i zahtjev za
djelotvornom socijalnom politikom ciljevi su oko kojih
je moguÊa suradnja i programski udaljenih sindikata.
Solidarnost i suradnja u obrani osnovnih interesa jaËaju pregovaraËku poziciju sindikata, a da pritom ne dovode u pitanje samostalnost svakog od sindikata i pozitivne stimulativne uËinke konkurencije za podrπku
zaposlenih. Time se stvaraju uvjeti da nakon radoblja
polarizacije -praÊenog rastuÊim sukobima i nastojanjem da se kritikom suparniËke srediπnjice dodatno
identificira i ojaËa vlastita pozicija i pridobije Ëlanstvo u odnosima meu sindikatima prevladaju metode
konzultacije, usaglaπavanja i koordinacije djelovanja.
Usvajanje principa reprezentativnosti sindikata i zajedniËkog sudjelovanja u kolektivnom pregovaranju i
radu tripartitivnih organa ili bar veÊinskog sindikata da
tijekom pregovora konzultira predstavnike drugih sindikata, pridonijelo bi prevladavanju meusobne konkurencije. Poduzimanjem koraka prema stvaranju unije autonomnih i demokratskih sindikata stvorili bi se

preduvjeti za postupnu izmjenu stanja u kojemu sindikati razjedinjeni i nedovoljno programski profilirani nisu bili zanemariva, ali ni objektivno pretjerana relevantna snaga. Uzajamno pribliæavanje i trajnija suradnja moguÊi su samo u mjeri u kojoj Êe doÊi do otklanjanja raznih oblika „ nelojalne konkurencije“ izmeu
sindikata i izjednaËavanja uvjeta za slobodno i ravnopravno sindikalno organiziranje i djelovanje.
U otvorenom unutarsindikalnom i ukupnom druπtvenom dijalogu, najprije je potrebno odgovoriti na pitanje; moæe li se (pre)æivjeti po starome ili su privatizacija i prateÊi procesi makroekonomske stabilizacija neka vrsta bolnog, ali i neizbjeænog kritiËnog reza u oboljelo privredno i druπtveno tkivo? Sindikati bi trebali
pronaÊi odgovor na dvojbu kako da u sloæenoj i interesno uvjetovanoj igri troπkova, rizika i (eventualnih)
dobiti od privatizacije zaposleni ne plate Ëitavi ceh
(mada nisu daleko od toga).
Mogu li se sindikati, i kojim sve sredstvima, izboriti
za djelotvorno jamËenje osnovnih radnih i sindikalnih
prava, stvaranje sigurnosne socijalne mreæe i politike
(re)upoπljavanja kao pretpostavke prihvatljive privatizacije? Istodobno treba raπËistiti i sa dvojbom - jesu li sindikati dovoljno uËinili na πirenju znanja i svjesti o nuænosti i izazovima promjena i imaju li oni dovoljno volje,
snage i potencijala. Proces privatizacije oteæao je uvjete djelovanje sindikata, liπio ih dijela Ëlanstva i ostavio
ih bez dobrog dijela organizacijske strukture i veza.
Jedno od pitanja na koje sindikati trebaju imati odgovor je kako u uvjetima egzistencijalne nesigurnosti
prevladati raπirenu maniru zadovoljavanja mrvicama
sa kapital-stola i sudioniπtva u preljevanju kapitala u
tekuÊu potroπnju.
Moæe li se uËiniti djelatnom svijest da se odgaanjem promjena samo uveÊava njihova cijena?Kako privoljeti vlastito Ëlanstvo da u logiËnu meusobnu vezu
dovede Ëinjenicu da je preraspodjela veÊ izvrπena, da
je „njihova“ imovina veÊ tue vlasniπtvo, da je obezvrijeena i da nije ostalo „bog zna πto” za privatizaciju,
uz svijest da su krivci za takvo stanje upravo oni koji
priËaju priËu o zaπtiti nacionalnih interesa. Ako svaka

210
„privatizacija“ nije nuæna ni ekonomski djelotvorna,
odnosno sama po sebi nipoπto nije svemoÊni Ëarobni
πtapiÊ, neka vrsta moderne panacije, postavlja se pitanje mogu li sindikati ostvariti jedinstvo i izvrπiti znaËajan pritisak usmjeren k prihvaÊanju javne transparentne normativno ureene obavezne i oroËene privatizacije? Vjeruje li recimo itko u sindikatima i izvan njih iskreno u ekonomsku racionalnost radniËkog akcionarstva, odnosno u sposobnost radnika da osiguraju træiπni kapital koji nedostaje, modernu tehnologiju i znanja o ekonomskom poslovanju? Trebalo bi razbiti iluziju da oni, poglavito u uvjetima kakvi jesu (a joπ Êe
dugo potrajati) mogu razvojno produktivno uravnoteæiti svoje interese kao zaposleni i kao (veÊinski) akcionari i upravljaËi. »ak i u sluËaju postizanja unutarsindikalne suglasnosti oko ciljeva i metoda, postavlja se pitanje mogu li sindikati prinuditi svoje socijalne partnere na postizanje pakta o promjenama socijalnog pakta koji ne bi bio kao do sada jednostrani akt kapitulacije i odricanja, moratorij na upotrebu πtrajkova i prosvjeda, nego zaista sporazum o uzajamnim jamstvima
i podjeli odgovornosti. Imaju li sindikati u tom poslu
socijalne i politiËke saveznike i izvan ograniËenog kruga struËne i nauËne javnosti, profesionalnih udruæenja
i civilnih inicijativa?Mogu li oni prosvjedima, πtrajkovima prinuditi dræavu i poslodavce na odgovorno ponaπanje i poπtivanje dogovorenoga?
Naravno, moguÊa su i mnoga druga pitanja. Privatizacija je tako meu ostalim i znaËajno moralno pitanje. Opravdan je zahtjev za oduzimanje nezakonito
steËene imovine. Time se otvaraju i pitanja izvodljivosti i mjere ekonomske (ne)opravdanosti takvih poteza.
U tom kontekstu neizvjesna je i sudbina zahtjeva da
se neisplaÊene -zakonite - zarade zaposlenih pretvore
u njihov poduzetniËki ulog. Joπ brojniji i raznovrsniji su
odgovori na te dileme i izazove. Sindikati i drugi politiËki akteri mogu birati razliËite strategije i ulazak u
razliËite meusobne aranæmane. Nijedan od njih nije
socijalno-razvojno neutralan i svaki od njih ima svoju
cijenu. Sindikati mogu, a to i rade, odabrati i zadræati“strategiju noja“ zabadanje glave u pijesak, tj neËinjenja i iπËekivanja da netko „dovede stvari na svoje
mjesto“. Unutar sindikata dosta je jaka ona struja koja smatra da prethodna pitanja i nisu pitanja za sindikat, tj.da sindikat samo mora inzistirati na poπtivanju
radnih i sindikalnih prava u koriπtenju legalnih sredstava za njihovu obranu. Ne vidi se ili se iz najËeπÊe prozaiËnih razloga ne æeli vidjeti da ograniËavanje na promjenu legalistiËke „„mirnodopske“ revindikativne strategije u uvjetima akutne krize i neravnoteæe moÊi samo vodi u daljnju marginalizaciju. Viπestruko potvreno pravilo moÊi uËi da oni koji se ne izbore za ravnopravno sudjelovanje u igri neÊe biti ni pitani, odnosno
snosit Êe posljedice njezina neæeljenog ishoda.
Sindikati su pred velikim izazovom iz jednostavnog
razloga πto su stvorene objektivne pretpostavke za
demokratsku transformaciju koja je istini za volju praÊena sporim i mukotrpnim promjenama u sadræaju
svijesti i ponaπanja veÊine zaposlenih i stanovniπtva.
Kao rezultat golemog nezadovoljstva postojeÊim stanjem veÊina zaposlenih konaËno pokazuje spremnost

Sindikati
da neposredno uËestvuje u πirim socijalnim prosvjedima koji nadilaze πtrajkove s klasiËnim revindikativnim
zahtjevima. Povijest radniËkih πtrajkova u Hrvatskoj
1991.-2011. pokazuje da uporni, na kratak rok djelotvorni, prosvjedi zavrπe fijaskom ako ne predstavljaju
dio artikuliranog πirokog i trajnog pokreta za temeljne
druπtvene promjene.
Opredjeljenje za promjene u svijesti veÊine praÊeno
je strahom od:
a) rastuÊe bijede i nezaposlenosti, siromaπtva, otuenosti, eksploatacije i dramatiËnog zaostajanja u
prosecu tranzicije, obraËuna lobija i klanova bliskih vlasti oko raspodjela monopola rente, konvertiranja politiËke u ekonomsku moÊ, politiËki korumpiranog kriminaliziranoga djelovanja (novih)
ekonomskih moÊnika itd.
b) nepostojanje elementarne suglasnosti interesa i
volje-odsutnost temeljnoga, socijalnog i politiËkog
konsenzusa oko osnovnih sadræaja neophodnih
promjena kao i redosljed i tempo njihova ostvarivanja
c) Ëinjenica da sindikati nisu igrali aktivniju i samostalniju ulogu, odnosno predstavljali su nemoÊnoga, razjedinjenoga i dezorijentiranoga statistu na
druπtvenoj pozornici.
Krajnji cilj promjena za veÊinu zaposlenih jest druπtvo socijalne sigurnosti, solidarnosti i umjerene (ne)jednakosti, odnosno socijalno-træiπna privreda koja kombinira visoku efikasnost, sigurnost i zaposlenost.
Pitanje je kako Êe sindikati razrijeπiti nejedinstvenost
zaposlenih koja se kreÊe od opredjeljenja za suodluËivanje i su-upravljanje zaposlenih, vlasnika i menadæera, onih koji prihvaÊaju samoupravljanje odnosno stav
da bi bilo bolje da zaposleni biraju direktore i onih zaposlenih koji su za punu sindikalizaciju moÊi zaposlenih, odnosno onih koji prihvaÊaju stav da upravljanje
treba prepustiti vlasnicima i menadæerima a zastupanje prava i interesa zaposlenih povjeriti sindikatima u
procesu kolektivnog pregovaranja. RazliËita, nedovoljno kristalizirana i nedovoljno stabilizirana uvjerenja i
stavovi o poæeljnosti i efikasnosti participacije zaposlenih u upravljanju ponajprije su plod meudjelovanja
realnog poloæaja i interesa pojedinaca i skupina i njhove πire demokratske i politiËke orijentacije.
Sindikati su pred velikim ispitom i izazovom. Oni trebaju prijeÊi Rubikon promjena-pokazati veliku zrelost i
umijeÊe kombiniranja naizgled kontradiktornih neposrednih parcijalnih interesa i dugoroËnog opÊeg interesa. Po cijenu æestokih unutarnjih rasprava, rascijepa i
bolne samoevolucije, oni moraju proÊi kroz svojevrsnu
katarzu. U suprotnome sindikati Êe izgubiti joπ jednu,
ovaj put Ëini se i konaËnu bitku, i (p)ostati samo puki
demokratski ornament i dekor.

Doc.dr.sc. Pavle VukËeviÊ je politolog iz Splita. Empirijski je istraæivao samoupravljanje od
1986.-1989.g., a doktorirao je na temu „Ostvarivanje sampoupravljanja u privrednim organizacijama splitske regije“.

211

Historijska pitanja

Talas rehabilitacija u Srbiji

doc.dr. Goran MarkoviÊ
U Srbiji se rehabilituju skoro svi koji su decenijama smatrani izdajnicima i kvislinzima. Kaæe se da se
to Ëini zato πto su istoriju pisali pobjednici, a to su
bili partizani i komunisti, koji su svojim neprijateljima sudili nepravedno i da su ovi strijeljani nepravedno i bespravno. Malo ko se pita sljedeÊe: ako su
svih ovih decenija istoriju pisali pobjednici, da li je
moguÊe da je i sad piπu pobjednici, odnosno oni koji vrπe vlast ili se nalaze uz vlast? Ako su komunisti
bili jednostrani, zar nije nemoguÊe da su iste takve
i danaπnje politiËke elite? Prema tome, teza o jednostranosti pobjednika nema nikakvog smisla. Svaki pobjednik moæe, a i ne mora, biti jednostran.
Rehabilitacija poËiva na nekoliko „stubova“. Prvi
stub: komunistiËki reæim se smatra totalitarnim i suprotnim principima pravne dræave i ljudskih prava.
Samim tim, potrebno je preispitati sve sudske procese provedene u tom reæimu, poπto je nemoguÊe
da reæim koji negira pravnu dræavu sprovede na
pravu zasnovano suenje. Drugi stub: rehabilitacija
je neophodna jer su kaænjeni ideoloπki protivnici komunista, i to ne zbog onoga za πta su optuæeni, veÊ
prosto zato πto su bili smetnja uspostavljanju novog reæima. TreÊi stub: odmazda od strane komunista posljedica je graanskog rata voenog u Jugoslaviji i njegovog ishoda.
Tako se Ëitav problem svodi na to πto su nakon
Drugog svjetskog rata komunisti osvojili vlast i odluËili da uspostave totalitarni poredak, pa su morali i bili skloni tome da fiziËki uniπte i politiËki etiketiraju sve one koji su se tome veÊ protivili u ratu ili
bi se mogli protiviti nakon rata.
©ta je sa Ëinjenicama?
»injenice su, meutim, vrlo tvrdoglave. One su
sadræane u brojnim dokumentima i sjeÊanjima joπ
æivih uËesnika ovih dogaaja. Postoji nekoliko moguÊnosti. Prva je da se Ëinjenice jednostavno preÊute i da se akcenat stavi na ubjeivanje kako je Ëitav
problem u totalitarnosti komunistiËkog reæima.
Druga moguÊnost je da se Ëinjenice priznaju, ali da
se pokuπa dati njihovo tumaËenje drugaËije od

Grupa Ëetnika pozira sa njemaËkim vojnicima u selu u Srbiji,
1941.- 1945.

onog koje je dosad bilo dominantno. TreÊa moguÊnost je da se Ëinjenice negiraju, kao neπto πto je
jednostavno isfabrikovano od strane komunista.
Sva tri pristupa se suoËavaju sa krupnim teπkoÊama i u krajnjoj liniji dovode u Êorsokak zagovornike
rehabilitacije. Prvo, stavovi o prirodi komunistiËkog
reæima su ideoloπki, jednostrani i subjektivni, jer ih
iznose oËigledni protivnici tog reæima. Stoga se moraju uzeti sa rezervom. S druge strane, Ëak i kad bi
ti stavovi bili savrπeno objektivni i taËni, ne bi sami
po sebi predstavljali osnov za rehabilitaciju, jer joπ
uvijek ne bi svjedoËili o nevinosti onih koji se æele
rehabilitovati. Jedan reæim moæe biti totalitaran, a
da ipak pravno i pravedno osudi kvislinge. »injenica da je neko osuen u reæimu za koji se tvrdi da je
totalitaran joπ uvijek ne znaËi da je taj neko nevin.
Dakle, neophodno je poznavanje istorijskih Ëinjenica, a one ne mogu biti otkrivene bez svestranog
uvida u istorijske arhive, kako domaÊe tako i strane. Ideoloπki stav sam po sebi nema nikakvu vrijednost za ocjenu opravdanosti rehabilitacije. Dræavni
organi Republike Srbije i reæimski istoriËari - revizionisti upravo to Ëine.
Ponekad se ide drugim putem - Ëinjenice se ne
negiraju, ali se daje njihovo osobeno tumaËenje. Na
primjer, ne negira se da su ËetniËki komandanti saraivali sa okupatorom i ustaπama, ali se tvrdi da to
nisu Ëinili po odobrenju Draæe MihailoviÊa , veÊ na
svoju ruku. Ovdje se dalje insistira na tome da je
ËetniËki pokret bio decentralizovan i da MihailoviÊ

212
nije mogao efikasno rukovoditi njime. Tako on nije
imao sve informacije, niti je mogao natjerati svoje
komandante da ga u svemu sluπaju. Ili, ne negira se
da su Ëetnici Pavla –uriπiÊa u viπe navrata ubili veliki broj Muslimana u Sandæaku, ali se tvrdi da to nisu bile civilne ærtve, veÊ one koje su stradale u sukobu Ëetnika i muslimanske milicije u muslimanskim
selima Sandæaka.
TreÊi pristup je da se jednostavno negira neπto
πto je prisutno u istorijskim dokumentima. Tvrdi se,
na primjer, da je ËetniËki pokret prvi gerilski pokret
otpora u Evropi, iako se nigdje ne moæe naÊi dokaz
da su Ëetnici imali plan i namjeru da zapoËnu sa gerilskim akcijama, te uprkos mnoπtvu dokaza, koje
pruæaju i preæivjeli ËetniËki komandanti, da oni nisu
æeljeli gerilski rat dok zapadni saveznici ne dovedu
do sloma Hitlera . Ili, recimo, tvrdi se da MihailoviÊ
nikad nije saraivao sa okupatorima iako su njegovi komandanti to Ëinili otvoreno i javno, a on sam
nije nijednog od njih smijenio, kaznio ili barem javno osudio, nego je u svojim depeπama Ëak podsticao tu saradnju.
Mnogo puta je reËeno kako su Ëinjenice relevantne u zavisnosti od toga ko ih iznosi. Nije rijetko da
se kaæe da su one sporne jer su ih iznijeli pobjednici, u konkretnom sluËaju komunisti. Tako smo doπli do zakljuËka da je dovoljno biti pobjednik, pa ne
biti u pravu. Ili je dovoljno pripadati ideoloπki nepoæeljnom pokretu, pa ne biti u pravu.
Suπtina je u tome πto se politiËka elita i istorijski
revizionisti moraju potruditi da izvjesne Ëinjenice
preÊute ili „obrade“. Tako dobijamo novu istorijsku
„istinu“, suprotnu od one koja je vaæila do 1990.
godine, a koja je osporavana kao jednostrana, partijski i ideoloπki obojena. Dakle, zaπto se ta prethodna osporava? Ne zbog toga πto je moæda bila
jednostrana i partijski obojena, veÊ zato πto nije
imala sadræinu kakva odgovara danaπnjoj politiËkoj
eliti. Pod firmom objektivizacije istorije, vrπi se njeno prepravljanje. Jer, ne vrπi se „popravljanje“ postojeÊe istine, nego se stvara potpuno drugaËija verzija, gdje se negiraju osnovni postulati koji su dosad vaæili.
»emu rehabilitacija?
Rehabilitacija ima svoje klasne i politiËke korijene.
Njih treba traæiti u ideoloπko-politiËkim korijenima
politiËke elite i njenoj druπtveno-ekonomskoj osnovi. Njen ideoloπko-politiËki temelj je antikomunizam. On je utoliko jaËi ukoliko se u njega ukljuËuje
sjeÊanje na borbu protiv MiloπeviÊevog reæima, πto
je, naravno, bez ikakvog osnova. Ali, on treba da
pomogne i u obraËunima izmeu sadaπnjih koalicionih partnera, jer se SocijalistiËka partija Srbije, opet
bez mnogo veze sa stvarnoπÊu, predstavlja kao neki baπtinik vrijednosti NOB-a. Nije Ëudno πto su glavni protagonisti rehabilitacije okupljeni upravo oko
Demokratske stranke, Ëiji antikomunizam je uvijek
bio neupitan, joπ od vremena osnivanja, kada su je
Ëinili neki od najistaknutijih antikomunista tog doba.

Historijska pitanja
Romi kopaju
svoj grob dok
stanovniπtvo i
vojnici gledaju,
Srbija 1941.
godine

Rehabilitacija Draæe MihailoviÊa je politiËki bila
zrela joπ prije dvadeset godina. To je vrijeme uzavrelog antikomunizma i nacionalizma, u πta se savrπeno uklapalo relativizovanje, a potom i moguÊa rehabilitacija, ËetniËkog pokreta. MiloπeviÊev reæim to
nije mogao uËiniti, i to ne samo zato πto je veÊina
njegovih istaknutih pripadnika poticala iz bivπeg establiπmenta, veÊ i zato πto je ta elita izvodila svoj legitimitet i iz tog svog politiËkog porijekla. Ona je
mnogo insistirala na svom antifaπistiËkom opredjeljenju, Ëemu je dugovala znatan dio biraËke podrπke. Meutim, nacionalistiËka politika koja je tada
dominirala stvarala je pretpostavke za ovu rehabilitaciju. Osim nje, snaæan antikomunizam, koji je tada bio u naletu, predstavljao je jedan od preduslova rehabilitacije ËetniËkog pokreta, jer Ëim je antikomunizam tako agresivan, on po prirodi stvari dovodi u pitanje sve vrijednosti vezane za komunizam, a kako su nosioci antifaπizma u Jugoslaviji bili komunisti, kao da je doπlo vrijeme za rehabilitaciju kvislinga.
S druge strane, svaka velika ideologija ima svoju
istoriju. Svaka politiËka elita, koja ne æeli da bude
skorojeviÊka, pronalazi uzore u velikim istorijskim
vremenima. A svaka ima ne samo politiËku proπlost, veÊ i njeni pripadnici imaju liËnu i porodiËnu
proπlost. „PeruÊi“ vlastitu i porodiËnu istoriju, oni
„peru“ i istoriju vlastite ideologije i politiËkog pokreta. Danaπnje politiËke elite se u veÊoj ili manjoj
mjeri poistovjeÊuju sa ËetniËkim pokretom, u jednom ili drugom segmentu svojih programa, pa je
logiËno da æele rehabilitaciju Draæe MihailoviÊa.
Danaπnje elite imaju isti klasni poloæaj i interese
kao one koje je politiËki i vojno predstavljao i πtitio
Draæa MihailoviÊ. Poπto i svaka klasa ima svoju istoriju, tako se novoustanovljena buræoazija, polazeÊi
od svojih interesa, naslanja na onu buræoaziju koja
je obezvlaπÊena poslije 1945. Obnova kapitalizma
tako ide ruku pod ruku sa revizijom istorije. Druga
predstavlja neizbjeæni dio prve.
Rehabilitacija MihailoviÊa je samo jedan segment
rehabilitacije kapitalizma. On se obnavlja ekonomski, politiËki, ideoloπki i na druge naËine. Rehabilitacija treba da posluæi postavljanju i uËvrπÊenju ideoloπkih temelja sistema. Ona treba da mu pruæi legitimitet uspostavljanjem veze izmeu sadaπnjosti i
proπlosti, a ta proπlost se glorifikuje i opravdava tako πto se u njenom tumaËenju polazi od ideje o totalitarnosti i antipravnosti komunizma.
Poπto je u pitanju ideoloπki Ëin, opravdavanje jed-

213

Historijska pitanja
nog sistema i njegovih nosilaca, nije vaæno πta kaæu
istorijske Ëinjenice. Vaæno je kako se one tumaËe,
odnosno kako se predstavlja njihova sadræina. Jedna od temeljnih ideja revizionista jeste i ona o prirodi ratnog sukoba u Jugoslaviji, po kojoj je to bio
graanski rat u svjetskom ratu. Strane u tom graanskom ratu borile su se za suprotstavljene svijetove, za dva ne samo razliËita veÊ i suprotna druπtvena ureenja i politiËka reæima. Danas se rehabilituju ideje onih koji su u tom unutraπnjem sukobu
poraæeni, pa se rehabilituju i oni sami.
Kako se preispituje istorija i u kom pravcu bi mogla biti izvrπena rehabilitacija MihailoviÊa, moæe se
naslutiti na primjeru rehabilitacije Slobodana Jova noviÊa , jedno vrijeme predsjednika jugoslovenske
kraljevske vlade u izbjegliπtvu, Ëiji je ministar bio
Draæa MihailoviÊ. RehabilitujuÊi JovanoviÊa, Okruæni sud u Beogradu je konstatovao da je njegova vlada prihvatila Atlantsku povelju i dvije savezniËke deklaracije, te da ona i MihailoviÊev pokret nisu saraivali sa okupatorima. U izjavama datim tim povodom, isticano je kako je JovanoviÊ stradao kao Ëovjek Zapada, Ëije suenje su komunisti shvatili kao
rat (ili kao nastavak rata).
SliËne izjave bi se mogle pojaviti i povodom rehabilitacije MihailoviÊa. Opet se javljaju suprotnosti na
relaciji Istok-Zapad, odnosno na relaciji dviju ideologija i dva sistema. Da li je voa jednog vojnog i politiËkog pokreta zaista kriv za ono za πta je suen,
rjee se raspravlja. Uglavnom se istiËe da je proces
trajao kratko (neπto duæe od mjesec dana), da su
odbijeni svjedoci koje je predloæila odbrana, a koji
su htjeli svjedoËiti u korist MihailoviÊa, pa sve dotle
da mu je davana rakija u prevelikim koliËinama,
zbog Ëega nije bio sasvim priseban na suenju.
Rehabilitacija kao pravni Ëin praÊena je drugaËijom ocjenom istorijskih dogaaja i Ëinjenica, te drugaËijom interpretacijom politiËkih pokreta koji su
njihovi akteri. Zato rehabilitacija ima snaænu politiËku i ideoloπku poruku i osnov. Najvaænije politiËke
poruke, kako proistiËe iz dosad izvrπene rehabilitacije pojedinih politiËkih liËnosti, a koje Êe se sigurno
primijeniti i u sluËaju Draæe MihailoviÊa, su:
• »etniËki pokret (tzv. Jugoslovenska vojska u
otadæbini) bio je antifaπistiËki kako po svom
ideoloπko-politiËkom usmjerenju, tako i u praksi, jer se od poËetka opredijelio za borbu protiv
okupatora;

•

Oba pokreta (misli se na partizanski i ËetniËki)
su sporadiËno vrπila zloËine i povremeno saraivala sa okupatorom;
• »etniËki pokret je priznat od strane antihitlerovske koalicije kao savezniËki;
• Sukobi izmeu partizana i Ëetnika bili su rezultat strateπki razliËitih ciljeva i taktike ratovanja.
Da bi sud odluËio o rehabilitaciji na osnovu naprijed navedenih stavova, mora prethodno dati izvjesne politiËke i istorijske ocjene. PolitiËke, na primjer,
o sadræini i razlozima savezniËke politike prema
partizanskom i ËetniËkom pokretu tokom Drugog
svjetskog rata, ili o uzrocima promjene te politike u
pojedinim fazama rata. Sud takoe mora da sasluπa istoriËare koji iznose razliËite argumente, veÊi
broj svjedoka, te da prouËi na desetine hiljada stranica dokumenata iz razliËitih arhiva, Ëlanaka, referata i nauËnih dijela velikog broja domaÊih i stranih
autora. Tek na osnovu toga moæe donositi zakljuËke poput gore navedenih i na osnovu njih odluËivati o opravdanosti rehabilitacije. Ako sud odluËuje o
rehabilitaciji, mora sprovesti vrlo kompleksan postupak utvrivanja istinitosti Ëinjenica na osnovu kojih je presuda prvobitno donesena. To je, naravno,
moguÊe uËiniti, ali na osnovu svestranog uvida u
dokumente i izvoenje ostalih dokaza. Kako stvari
sad stoje i kako su se odvijale dosad, rehabilitacija
se vrπi na osnovu πturih obrazloæenja, siromaπnog
ËinjeniËnog stanja, ideoloπkih iskaza o ratu u Jugoslaviji, njegovoj prirodi i uËesnicima, sa upotrebom
onih argumenata koji treba da opravdaju veÊ unaprijed donesenu sudsku odluku.
Moæe se reÊi da je rehabilitacija, po svojoj prirodi
politiËki Ëin, unaprijed donesena politiËka odluka,
koju treba zaogrnuti u pravnu formu. Ona se sprovodi na brzu ruku, po kratkom postupku, bez svestrane analize postavljenih hipoteza, koje imaju dalekoseæan politiËki znaËaj i zadiru u polje istorijske
nauke. RukovodeÊi se zahtjevom politiËkog trenutka, sudije sebi daju za pravo da iznose stavove koji
su snaæno ideoloπki i politiËki obojeni, koji zadiru u
sferu istorije kao nauke, a za Ëije dokazivanje nemaju dovoljno vremena i znanja, niti se trude da
konsultuju struËnjake koji o tim pitanjima imaju razliËita miπljenja, a bave se tim temama godinama ili
Ëak decenijama. Time je ideologija ponovo trijumfovala nad pravom.

214

SjeÊanje

Branko Horvat - Ëovjek koji je
previπe znao
prof.dr. Dragoljub Stojanov

ReËi neπto o profesoru Branku Horvatu je veoma lako i veoma teπko u isto vrijeme.Veoma lako zato πto
mi Ëini Ëast podsjetiti Ëitatelja na, po meni, Ëinjenicu
da je prof.dr. Branko Horvat ne samo najveÊi ekonomista svih vremena u regiji (kako se to danas popularno kaæe), nego je On jedan od najveÊih ekonomista, a moæda i najveÊi ekonomista XX. stoljeÊa. Nije
tako lako govoriti o Branku Horvatu zato πto je njegov opus nemoguÊe prezentirati u cjelini, ili dijelom,
a da se neπto znaËajno ne izostavi.
Zato Êu se ja podsjetiti dva-tri momenta iz vlastitog
iskustva i osobnog druæenja s velikanom ekonomske
misli.
1985.g., Yale univerzitet. Okrugli sto o samoupravljanju. Sudjeluju najeminentniji ameriËki ekonomisti
toga vremena koji su se bavili samoupravljanjem na
Ëelu sa prof. Svejnarom sa Cornell univerziteta. U kapacitetu visiting Fulbright profesora, tada na Boise
State univerzitetu, bio sam pozvan, zapravo me je
pozvao Branko Horvat na okrugli sto. Tada sam doæivio nemoguÊe. Bio sam svjedokom matematskog
duela do razine matematskih egzibicija izmeu Horvata, na jednoj strani, i Amerikanaca, na drugoj strani. Naravno, Branko je branio samoupravljanje kao
nepopravljivi humanist. I svakako, Amerikanci su ga
izazivali. Branko Horvat bio je tada joπ uvijek nepobjediv, argumenti ekonomske logike i ekonomske teorije koje je tada stvarao bili su zadivljujuÊi, i onda na
sve to vrhunska matematika. Bio sam ponosan πto
sam poznavao profesora Horvata, πto me pozvao na
okrugli sto i πto sam imao prigodu i sam reËi neπto
skromno u prilog samoupravljanju. Horvat je djelovao
impresivno i gigantski. Kako i ne bi s takvim znanjem
koje je posjedovao. Branko je savrπeno znao neoklasiËnu, tada smo znali reËi graansku ekonomiju, savrπeno je i bez premca poznavao Marxa, za razliku od
brojnih marksologa u regiji i vani, bio je sjajan matematiËar, uz sve to recimo joπ jednom veliki humanista.
U to vrijeme,1985.g., kreirao je novu ekonomsku
teoriju utemeljenu na radnoj teoriji vrijednosti. Imao
sam ne malu Ëast da je prvi upoznam i dam svoj osvrt. Naravno, moj osvrt je bio nedorastao, a kako i ne
bi bio kada se radilo o neËemu posve novom u ekonomskoj znanosti. Docnije sam u viπe navrata bio
uËesnik rasprava, uglavnom u inozemstvu, na temu
nove ekonomske teorije uz Branka Horvata.Uvijek
sma uæivao u njegovim izazovima i njegovom znanju.
Sjetimo se da je Branku Horvatu Nobelova nagrada

za ekonomiju izmakla za dlaku. Bio je po broju glasova drugi nominirani kandidat. Nobel mu je izmakao
vjerojatno zato πto nije bilo primjereno da jedan ekonomist iz neke socijalistiËke zemlje sa samoupravnim
privrednim sistemom dobije Nobelovu nagradu za
ekonomiju. Licemjerstvo je poznato u znanosti, ne samo doma, tj. kod kuÊe. Prije kandidature Branko Horvat je publicirao monumentalnu kritiku, kako ga je on
zvao, administrativnog socijalizma u svojoj PolitiËkoj
ekonomiji socijalizma. Ipak, za mene vrijednije djelo
je stvaranje nove ekonomske teorije na temeljima
radne teorije vrijednosti. Njime je Horvat pokazivao,
ja bih rekao i dokazao, da je samoupravljanje, ali pravo samoupravljanje, ekonomski efikasnije od tzv.
neoklasike ili Paretovog optimuma. I ne samo to. Takvo samoupravljanje bilo bi temelj ekonomske i politiËke deomokracije nekog druπtva. Bez ekonomske demokracije, koja nije moguÊa u uvjetima privatnog
vlasniπtva nad sredstvima za proizvodnju, nema zapravo ni politiËke demokracije.
Stoga nije Ëudno da je sa promjenom vlasti u Hrvatskoj Branko Horvat morao otiÊi u mirovinu i prije
65.godine. Rekli su mu: niπta zato, imat Êeπ jednom i
to uskoro 65 godina.
Nije izabran ni za Ëlana HAZU jer je previπe
znao.Akademici Ëlanovi HAZU bili su eminentni ekonomisti ali, usudio bih se reËi, skromne meunardne
reputacije. Naravno, zato πto su znali puno manje od
Horvata.
Kada je zapoËela tranzicija u Hrvatskoj, u regiji i
drugdje Horvat je veÊ bio razoËaran. Znao je da ona
vodi ka grabeæljivom kapitalizmu. Tih godina na jednom skupu u Dubrovniku osobno je dijelio Stiglitzov
tekst „»etiri koraka do prokletstva“. Nitko od mladih
asistenata ili Ëak administrativaca konferencije nije
mu htio pomoÊi. Pitali su se vjerojatno: tko je ovaj stariji profa koji se ne raduje nadolazeÊem kapitalizmu i
njegovom blagostanju u vidu svih demokracija. To je
veÊ bilo tuæno, ali ne zbog Branka nego zbog njih koji nisu znali i nisu æeljeli znati u kakvu avanturu se
upuπtaju.
Danas znaju ili bi trebali znati. Brankovo vrijeme tek
dolazi.

Prof.dr. Dragoljub Stojanov je profesor
ekonomije i bivπi ministar za vanjsku trgovinu BiH, te Ëlan Savjeta Novog Plamena.

Dokumenti

215

Prvi Balkanski Forum:

DrugaËiji
Balkan
je moguÊ

Prvi Balkanski Forum, odræan u sklopu Subversive
Foruma 17. i 18. svibnja 2012., okupio je viπe od 40
progresivnih organizacija i pokreta iz Ëitave regije.
Tijekom dva dana intenzivnih diskusija, sudionici
panela zajedno s publikom analizirali su trenutne
socijalne borbe na Balkanu, identificirali neuralgiËne toËke raπirene krize neoliberalnog ekonomskog
poretka i predstavniËke demokracije u ovoj regiji te,
konaËno, definirali potencijalne strategije otpora i
politiËkih akcija. ParafrazirajuÊi slogan Svjetskog socijalnog Foruma, Balkanski Forum potvruje da je
‘drugaËiji Balkan moguÊ!’ Sudionici su pokrenuli
proces koji Êe omoguÊiti da Forum djeluje kao platforma za zajedniËku suradnju koja Êe proizvesti i
konkretne socijalne, ekonomske i politiËke prijedloge i rjeπenja.
Prvi Balkanski Forum istiËe kljuËnu vaænost sljedeÊih pitanja: socijalne pravde, otpora neoliberalnoj
agendi, borbe za zajedniËka dobra, problema ekonomskih odnosa i deindustrijalizacije, radniËke borbe i, u konaËnici, istiËe krizu predstavniËke demokracije i potrebu za potpunom demokratizacijom
balkanskih druπtava.
Socijalna pravda
Posljednja dva desetljeÊa postsocijalistiËke ‘tranzicije’ prema ekonomiji slobodnog træiπta obiljeæena
su razornim efektima neoliberalnih politika koji se
oËituju u masovnoj privatizaciji industrija u druπtvenom ili dræavnom vlasniπtvu te javnih resursa. Pored
toga, poticanje bezobzirnog konzumerizma iπlo je
ruku pod ruku s rastuÊim privatnim i javnim dugom,
πto je posljediËno ugrozilo sposobnost balkanskih
dræava za autonomno ekonomsko odluËivanje i
upravljanje. Mjere πtednje nisu niπta novo za Balkan: narodi Balkana veÊ desetljeÊima æive pod reæimima strogih mjera πtednje. Æivoti mnogih ljudi praÊeni su siromaπtvom i oduzimanjem privatne imovine, a nasilni sukobi, teπki uvjeti æivota i tragedije rezultirali su razvijanjem opÊe politiËke apatije. Uza
sve to, danaπnje mjere πtednje nametnute kroz zah-

tjeve Europske unije i MMF-a jaËaju nacionalistiËke
pokrete i ekstremnu desnicu. Tom se trendu mora
suprotstaviti kroz antinacionalistiËke mreæe solidarnosti πirom Balkana.
Na periferiji Europske unije svjedoËimo uniπtenju
posljednjih ostataka javnih i prirodnih resursa (energije, vode, infrastrukture) i teπkih industrija kao πto
su brodogradiliπta i ËeliËane. U ovakvoj situaciji, val
πtrajkova i protesta zahvatio je skoro sve balkanske
zemlje, od Rumunjske i Hrvatske do Slovenije, Bugarske i Crne Gore. Meutim, danaπnje socijalne
borbe su joπ uvijek izolirane te im nedostaje zajedniËki narativ koji ih moæe povezati i tako ojaËati njihov politiËki i druπtveni utjecaj. Balkanski Forum
potvruje da postoji zajedniËko polaziπte i da je
udruæivanje ljeviËarskih organizacija i pokreta neophodno. U aktualnim borbama moraju se odbaciti
umjetne granice stvorene unutar Balkana, bilo one
izmeu ‘istoËnog’ i ‘zapadnog’ Balkana ili izmeu
EU Ëlanica, EU kandidata i (polu)protektorata pod
upravom meunarodne zajednice. ZajedniËki problemi ovih zemalja zahtijevaju zajedniËke prekograniËne akcije temeljene na zajedniËkim vrijednostima
socijalne pravde i potpune demokratizacije. Spontani i grass-root pokreti moraju udruæiti snage sa svim
progresivnim akterima te tako vrπiti zajedniËki pritisak na neæeljeni i πtetni status quo u politiËko-ekonomskom sustavu. Povrh toga, problemi kao πto su
zaπtita ljudskih prava, antinacionalizam, antifaπizam, promicanje prava manjina te borba za ravnopravnost spolova moraju ostati sastavni dio bilo koje ljeviËarske strategije.
Otpor
Iako se identiËne neoliberalne politike primjenjuju na cijelom Balkanu, one se razlikuju po jaËini jer
ovise o lokalnim okolnostima koje su uvjetovane
razliËitim socijalistiËkim i postsocijalistiËkim nasljeem te etniËko-nacionalistiËkim sukobima. Stoga je
kljuËno razumjeti kako su implementacije neoliberalnih politika artikulirane i ideoloπki legitimirane u

216
javnim sferama razliËitih balkanskih zemalja. Eurointegracijski proces koriπten je od strane lokalnih
politiËkih aktera kako bi se opravdalo daljnje neoliberalne reforme. Njih potiËe i sam Bruxelles u ime
stvaranja slobodne træiπne ekonomije bez dræavnog
i javnog uplitanja.
U mnogim balkanskim zemljama jedna od glavnih
prepreka znaËajnom otporu i dalje je nacionalizam
kao konzervativna i diskriminirajuÊa ideologija te
kao mobilizacijska snaga. Svaki dan svjedoËimo raπirenom povijesnom revizionizmu, usponu faπistiËkih grupa, kao i otvorenom rasistiËkom govoru usmjerenom protiv etniËkih manjina, a naroËito protiv
romske populacije.
Ipak, moæemo prepoznati i snaæan otpor koji se
razvija odozdo u svim balkanskim dræavama. Prvi
put u viπe od 20 godina, graani odluËno zauzimaju mjesto u javnim sferama æivota, pogotovo u urbanom prostoru, kako bi artikulirali svoje zahtjeve.
Novi pokreti otpora traæe promjenu u odnosu moÊi
i predstavljaju izazov dominantnom javnom i medijskom diskursu koji promovira neoliberalnu ekonomsku politiku te u isto vrijeme nastoji politiËki demobilizirati graane Ëija je uloga u ‘demokraciji’ svedena na tek povremeni izlazak na izbore koji su sami
po sebi monopolizirani od strane vladajuÊe oligarhije.
Do nekih od najuspjeπnijih mobilizacija dolazi zahvaljujuÊi partikularnim borbama oko jednog politiËkog ili druπtvenog problema. Te se borbe svakako moraju nastaviti, ali da bi bile uistinu uspjeπne,
nuæno je uspostaviti meusobnu suradnju meu
pokretima. Stoga je ohrabrujuÊe vidjeti prosvjednike koji se udruæuju protiv privatizacije, mjera πtednje, komodifikacije obrazovanja, korumpiranih vlada i smanjenja demokracije (zahtijevajuÊi ‘pravu’,
pa i direktnu demokraciju) te policijske brutalnosti,
kao i protiv nasilja diljem Balkana. Studenti, radnici, seljaci, urbani i ekoloπki aktivisti povremeno se
povezuju i provode uspjeπne zajedniËke akcije.
Ovakvi pokreti imaju jaku energiju, ali im i dalje nedostaje politiËka infrastruktura kako bi izvrπili snaæniji utjecaj na trenutni politiËki sustav.
ZajedniËka dobra
ZajedniËka dobra su glavni pokretaËi druπtvenih
pokreta i borbi na cijelom Balkanu. Privatizacija, komercijalizacija i ograniËavanje pristupa javnim vodoopskrbnim sistemima, javnim komunalnim poduzeÊima, zdravstvenom sustavu, visokom obrazovanju, poljoprivrednim zemljiπtima , javnom prostoru
i prirodnim resursima dovode u opasnost ljudsku
egzistenciju i okoliπ. Posljednjih nekoliko desetljeÊa
bili smo svjedoci nezakonitih prijenosa dræavnih industrija, resursa i bogatstva u privatni sektor, Ëesto
pod krinkom i u sjeni nacionalistiËkih i etniËkih sukoba. PomoÊu aktualne ekonomske krize, privatni
kapital se pokuπava πto radikalnije proπiriti na nekomercijalizirane sustave socijalne skrbi i javnih resursa kako bi ostvario monopol, izvukao profit te stvorio træiπte u kojem socijalne sluæbe postaju nedos-

Dokumenti
tupne πirokim slojevima stanovniπtva. Tako ne iznenauje Ëinjenica da se posve razliËite druπtvene
skupine, koje intenzivno rade na prevladavanju druπtvene fragmentacije izazvane kapitalom i njegovim
proturjeËnim prioritetima, sada udruæuju kako bi
obranile te sluæbe i resurse.
Kroz diskusiju o javnim resursima, kolektivnom
upravljanju i stvaranju druπtvenih organizacija po
novim principima, ideja zajedniËkog dobra pruæa
novu perspektivu i naËine mobilizacije, pokazujuÊi
da prostor djelovanja moæe iÊi dalje od binarnog
principa javnog i privatnog te dihotomije dræave i
træiπta. Zadatak pred nama je socijalizacija i resocijalizacija usluga i resursa kojima upravlja druπtvo za
dobrobit tog istog druπtva u cilju druπtvene pravde
i odræivosti.
Drugim rijeËima, progresivne snage suprostavljaju se trenutnim vlasniËkim odnosima, ugovorima i
træiπtima koji upravljaju i eksploatiraju zajedniËka i
javna dobra diljem Balkana te se umjesto toga zalaæu za oblike druπtvenog upravljanja. Presudno je
ponovno uËvrstiti druπtvene norme, povjerenje i solidarnost u promiπljanje o naËinu upravljanja gradovima, obrazovnim sustavom i internetom. Izgradnjom saveza meu postojeÊim pokretima koji se bore za zajedniËka dobra, Balkanski Forum æeli ojaËati odræive, demokratske i pravedne kolektivne prakse.
RadniËke borbe
Posljednja dva desetljeÊa privatizacijskih kampanja razliËitog inteziteta bila su ekonomski i socijalno pogubna. Degradacijom radnih uvjeta uniπtavaju se ljudsko znanje i sposobnosti. Radnicih svih
sektora postaju meusobna konkurencija na træiπtu
rada koje se konstantno smanjuje. Ovakva situacija
Ëesto dovodi do oËajniËkih poteza. Privremeni rad
postaje sve raπirenija pojava, πto ima negativan utjecaj pogotovo na æene koje najËeπÊe trpe dvostruku opresiju: rad u teπkim radnim uvjetima (kao i
razliku u plaÊama meu spolovima) i podreeni poloæaj u kuÊanstvu. Solidarnost izmeu sindikata, organizacija, pojedinih aktivista, znanstvenika, prekarnih radnika i nezaposlenih potrebnija je nego
ikad.
UnatoË medijskim kampanjama protiv nezavisnih
sindikata i aktivista, raste potpora javnosti radniËkim borbama. Vaæno je suprostaviti se negativnim
medijskim kampanjama (mediji su Ëesto u vlasniπtvu domaÊih ili stranih korporacija), inertnoj akademskoj zajednici i pristranom dræavnom aparatu
pod kontrolom vladajuÊih partija koje su Ëesto povezane s razliËitim poduzetniËkim krugovima, pa
Ëak i mafijom. UnatoË ovim poteπkoÊama, svjedoci
smo razliËitih uspjeπnih modela radniËkih borbi protiv deindustrijalizacije i privatizacije kao πto su radniËko dioniËarstvo i aktivno upravljanje radnim
mjestima (npr. Jugoremedija u Srbiji) ili antiprivatizacijski pritisci koji su rezultirali partnerskim odnosom izmeu dræave (glavnog dioniËara) i radnika
kao dijela proizvodnog i upravljaËkog procesa u

Dokumenti
svojim poduzeÊima (npr. Petrokemija u Hrvatskoj).
Meutim, pod krinkom ‘socijalnog dijaloga’ u kojem su radnici svih sektora iznova poraæeni, podijeljeni i izdani, prava klasna borba jaËa. Konstantno
svjedoËimo πtrajkovima, blokadama i okupacijama,
ponekad inspiriranim latinoameriËkim primjerima,
ali i represivnim akcijama dræave (kao πto su nedavna uhiÊenja radnika Jadrankamena u Hrvatskoj nakon zauzimanja tvornice). Pitanje vlasniπtva i demokratskog upravljanja ponovno postaje pitanje od
krucijalnog znaËaja za naπu buduÊnost.
Demokracija
U kontekstu smanjenja demokracije diljem svijeta, nametnutih ‘tehnokratskih’ vlada bez demokratskog legitimiteta i odgovornosti te snaænog utjecaja bankarskog i poslovnog sektora na politiËke procese, pitanje demokracije, njezino znaËenje i modeli moraju postati krucijalno politiËko pitanje i na samom Balkanu. Modeli izborne i parlamentarne demokracije, koje uvode i prakticiraju postsocijalistiËke balkanske zemlje, u posljednjih dvadeset godina
pokazuju se kao niπta viπe od korumpiranih partitokracija i neupitne vlasti politiËkih i ekonomskih oligarhija.
S druge strane, mnogi ljeviËarski i progresivni
pokreti i akteri veÊ uspjeπno eksperimentraju s modelima radikalne demokracije. Studentske pobune
u Hrvatskoj, Srbiji, Sloveniji i Bosni i Hercegovini vrijedan su primjer samoupravljanja i politiËke akcije
koji svjedoËi ponovnoj izgradnji druπtvenih veza i
solidarnosti. Borba za nove oblike demokracije postupan je proces intenzivne socijalizacije i jaËanja socijalnih aktera. RazliËite metode radikalne demokracije stvaraju nove politiËke subjekte i kao takve moraju biti podræane. Direktna demokracija je inovativna metoda koju treba stalno iznova definirati. Inkluzivni karakter ovih metoda i odbacivanje jednostavnog shvaÊanja vlasti veÊine promiËu πire ukljuËivanje ne samo graana veÊ i manjina kao πto su
LGBT, Romi, imigranti, etniËke manjine itd. Direktna i participativna demokracija dolaze u razliËitim
formama, od graanskih plenuma u okupiranim
prostorima (trgovi, sveuËiliπta, tvornice) ili na opÊinskoj i regionalnoj razini na kojima se donose odluke o svakodnevnom upravljanju, do opÊinskih i

217
gradskih participativnih budæeta te konkretnih akcija kao πto su peticije za referendum o bitnim druπtvenim, politiËkim i ekonomskim pitanjima (npr. o
Zakonu o radu ili upravljanju zajedniËkim dobrima).
Ideal direktne demokracije kao procesa donoπenja
odluka ipak Ëesto nailazi na proceduralne i organizacijske probleme. Potrebno je delegiranje odreenih zadataka radnim grupama i mandatiranim delegatima koji su izravno odgovorni direktnodemokratskim tijelima i javnosti kako bi direktnodemokratski proces bio uistinu produktivan.
Balkanski Forum naglaπava Ëinjenicu da jedan od
najbitnijih frontova borbe za demokraciju predstavlja πirenje participacije u ekonomiji, industriji i na
radnom mjestu. Prava demokracija ne moæe postojati u politiËkim niti u druπtvenim sferama bez participacije na radnim mjestima, koja su najËeπÊe hijerarhijski organizirana, upravo zato πto veÊina ljudi
na njima provodi najveÊi dio svojih æivota. Drugim
rijeËima, prava demokracija je nemoguÊa bez razvoja modela ekonomske i industrijske demokracije.
Prava i radikalna demokracija ostaje ideal ljeviËarskih i progresivnih snaga πirom svijeta, ukljuËujuÊi i
Balkan, ideal koji poprima razliËite oblike ovisno o u
konkretnim druπtvenim i politiËkim uvjetima mjesta
(dræave, regije, institucije, radnog mjesta) na kojem
se primjenjuje. Balkanski Forum radikalne demokratske prakse vidi kao alternativan i primjenjiv model
koji bi mogao sluæiti kao prijeko potreban korektiv i
protuteæa dominantnom modelu predstavniËke izborne demokracije koja je danas pogoena krizom
legitimiteta. U ovom povijesnom trenutku, politiËke
snage ljevice trebale bi razmotriti modele u kojima
demokratski pritisci odozdo i nezavisni horizontalno
organizirani pokreti i politiËki akteri mogu djelovati
u suradnji s postojeÊim strukturama trenutnog
predstavniËkog sustava. Balkanski Forum naglaπava
da stvarne demokratske prakse ostaju neizostavan
dio borbe za ostvarenje ili utjecaj na πire druπtvene,
ekonomske i politiËke promjene.
Na Drugom Balkanskom Forumu, koji Êe se odræati u Zagrebu izmeu 12. i 18. svibnja 2013. godine, dodatno Êe se definirati strategije suradnje i
djelovanja te konkretni odgovori na gore navedena
pitanja.
Prijevod: Ernad HaliloviÊ

218

Srbija i moderna
Milan VukomanoviÊ
–OKICA JOVANOVIÊ, PRILAGOAVANJE:
Srbija i moderna: od strepnje do
sumnje (Sven - Niπ, Institut za socioloπka istraæivanja Filozofskog fakulteta u Beogradu, »igoja πtampa Beograd, 2012)

Glavna tema ove studije vezana je za
preispitivanje modernizacijskih procesa
u Srbiji u proteklih dvesta godina sa stanoviπta kritiËke kulture i umetnosti, pri
Ëemu autor knjige, –okica JovanoviÊ,
ima poverenje u to da je upravo iz takve perspektive moguÊe naÊi alternativu
kako nacionalizmu (pseudotradicionalizmu), tako i savremenom kapitalizmu
„bez ljudskog lica“. Autor stoga veruje
da Êe se i sama „Srbija... modernizovati
onda kada se posveti ozbiljna paænja
unutraπnjim nosiocima modernizacije“.
TemeljeÊi svoje teze na pouzdanim pretpostavkama, JovanoviÊ na jedan sveæ,
originalan, samosvojan naËin, pristupa
detaljnom razmatranju antimodernizacijskih prepreka, „palanaËkih“ kulturnih
modela, koji se gotovo cikliËno, u kljuËnim istorijskim periodima, postavljaju
kao najozbiljnija prepreka razvoju Srbije
i njenom integrisanju u evropsku kulturnu i civilizacijsku baπtinu.
Knjiga PRILAGOAVANJE: Srbija i moderna: od strepnje do sumnje prof. dr –okice JovanoviÊa je obimno delo od skoro
500 πtampanih strana, ukljuËujuÊi predgovor, Ëetiri glavna poglavlja (Novi vek,
Revolucije: predvorje sadaπnjeg doba,
Nacionalizam i Srbija), jedno zakljuËno
poglavlje, bibliografiju i imenski indeks
na kraju knjige.
U prva dva poglavlja autor istraæuje
zaπto se u Srbiji, za razliku od Zapadne
Evrope, nije razvila autentiËna politiËka
filozofija koja bi omoguÊila raskid s patrijarhalnim, tradicionalistiËkim kulturno-

Prikazi
vrednosnim modelima. Takvog preokreta u Srbiji nije bilo, smatra autor, “jer nije ni bilo druπtvenih slojeva koji bi bili
njeni tvorci i nosioci“. Ovo svoje stanoviπte dr JovanoviÊ ubedljivo potkrepljuje
temeljitim razmatranjem evropske istorije ideja (politiËkih, druπtvenih, kulturnih), koje su naπle izraza u zapadnoj filozofiji i teoriji o druπtvu. Tu se, dakako,
onda analizira i doprinos evropskih revolucija koje su pripremile i stvorile Novi
vek. Sasvim drukËije su tekli ti procesi u
IstoËnoj Evropi, Rusiji: „Ruskoj revoluciji
nije prethodila intelektualna niti kulturna priprema, kakva je prethodila Engleskoj i Francuskoj revoluciji“. Ruska revolucija, naime, nije „bila zasnovana na ideji slobodnog pojedinca i njegovih neotuivih graanskih prava (na Ëemu je zasnovana zapadna pretpostavka progresa), veÊ je bila zasnovana na idejama bliskim raznim varijantama ruskog egalitaristiËkog narodnjaπtva i evropske levice“. A ruski primer je bio vrlo indikativan i za ono πto se deπavalo u Srbiji,
„raspoluÊenoj“ izmeu Istoka i Zapada.
Dve razliËite politiËke i druπtvene filozofije, dva zasebna istorijska iskustva, vodila su potom i razliËitom razumevanju
ideje progresa.
U treÊem poglavlju JovanoviÊ se najviπe bavi pojmom nacije, nacionalizma
i nacionalnih ideologija koje, opet, imaju uporiπte u nacionalnim mitovima. Tu
se, najpre, kritiËki preispituju razliËite
Gelner,
teorije o naciji i nacionalizmu (G
Anderson, Smit, Hobsbaum i dr.), da bi
se potom preπlo i na zanimljivo i vrlo
obuhvatno razmatranje „karakterologije“ balkanskih naroda (ukljuËujuÊi i srpski narod) koje je naπlo izraza u delima
zapadnih, ali i ruskih mislilaca. Kada je,
pak, reË o nacionalnim mitovima i mitologijama, tu je vrlo ubedljiv i opominjuÊi stav autora ove knjige: “Kao po
pravilu, u periodima nacionalnog preporoda narodi su skoro posvuda u Evropi tragali za ‘izvorima sopstvenog
identiteta’ skrivenim u vlastitoj proπlosti, koja se najbolje, najupeËatljivije,
predstavlja, vidi, iskazuje u narodnim
kulturnim i umetniËkim tvorevinama,
u narodnom predanju. A sada vidimo
da isti, romantiËarski grËevi, savijaju tela mnogih naroda, koji u ovo vreme lutaju sopstvenim istorijskim bespuÊima
u potrazi za svojim nacionalnim identitetima. Da nesreÊa bude joπ dublja, nisu samo Srbi stavili svoje mitove na
zastave. Uradili su to i drugi na podruËju bivπe Jugoslavije, pa i na Balkanu.
Zato su naπe bitke tako krvave“. Poseban segment ovog poglavlja predstavlja razmatranje veze izmeu nacionalizma i nasilja. Tu autor konsultuje obimnu istorijsku grau, najviπe iz razdoblja
Drugog svetskog rata, s paralelama
uzetim iz najnovijeg perioda sukoba na
Balkanu (devedesete godine proπlog
veka).

U Ëetvrtom i najveÊem poglavlju
svoje knjige, JovanoviÊ se bavi istorijskim hodom Srbije „od premodernog
ka premodernom“. O Ëemu je tu, zapravo reË? Srbija je, smatra autor, u
19. veku zapoËela jednu politiËku i
druπtvenu transformaciju bez kulturne
pripreme. Tu „nije bilo filozofije, nauke i umetnosti koje bi artikulisale interes druπtvenih slojeva za modernizacijom... isuviπe Ëesto je vodilja bilo narodno nezadovoljstvo, neartikulisano
sopstvenom druπtvenom miπlju“. Pre,
ali i nakon Dositeja ObradoviÊa, u Srbiji je na delu bila (i ostala) jedna inertna, protivmoderna kultura, zatvorena
u odnosu na Evropu. JovanoviÊ najpre
preispituje eventualne korene takvih
kulturnih obrazaca u osmanskom nasleu na Balkanu, kao i ustancima s poËetka 19. veka. Ta politiËka i druπtvena istorija Srbije nije, meutim, pruæila
dobre osnove za transformaciju nasleenih kulturnih obrazaca. Docnije, u
20. veku, se i jugoslovenska ideja suoËila sa slabim kulturnim i politiËkim kapacitetom juænoslovenskih zajednica. I
dok je, “uz manje ili viπe teπke prepreke, kultura zapadnog sveta [bila] oblikovana liberalnim politiËkim idejama,
opπtim obrazovanjem, snaænim razvojem nauke, prosvetnim delovanjem
sindikata“, u Srbiji se tek javljaju liberalne politiËke ideje koje mahom donose prosveÊeni ljudi πkolovani u inostranstvu. Dok su „Evropom grmele revolucije protiv sopstvenih feudalizama
i u kojima se raao graanin, Srbija je,
æiveÊi svojim predfeudalnim patrijarhalnim æivotom, poËinjala da se bori, ne
za raanje graanina, veÊ za smenu
spahijskog poretka stvari svojim arhaiËnim patrijarhalizmom“. JovanoviÊ
zakljuËuje da su „modernizacijski evropski procesi tekli mimo dominirajuÊeg politiËkog i kulturnog interesa u
Srbiji“. Zbog svega toga „u poslednjih
dvestotinak godina moderne istorije u
Srbiji nije dat odgovor na dilemu: Modernizacija ili tradicionalizacija? Put na
Istok ili Zapad?“.
Jednaka dilema optereÊuje i savremeno druπtvo u Srbiji, u periodu bolne
postsocijalistiËke transformacije. Jedno od glavnih pitanja koje se tu postavlja je i zaπto u Srbiji nema autentiËne politiËke levice. S druge strane, kulturna politika u zemlji je i dalje puno
viπe okrenuta ka proπlosti, nego πto se
stvaraju institucionalni preduslovi za
podrπku „stvaralaËkim, istraæivaËkim,
kritiËkim aspektima kulture“. U poslednjem poglavlju svoje knjige, –okica JovanoviÊ se bavi ne samo istorijskim
razvojem Srbije u protekla dva veka,
veÊ i teorijskim razmatranjem i analizom pojmova modernost i modernizacija. On tu na πirokom i detaljnom planu analizira koncepcije naπih i stranih
autora i daje jedan sveæ, dobro pro-

219

Prikazi
miπljen i kritiËki pogled na ove pojmove. Svoje teze autor potom proverava
i na brojnim primerima iz srpske nacionalne, druπtvene i kulturne istorije.
OcenjujuÊi ukupan doprinos ove
obimne studije, istakao bih da je prof.
dr –okica JovanoviÊ vrlo pouzdan, odgovoran, jasan, odmeren i suptilan istraæivaË kako po svojim teorijskim
pretpostavkama i metodoloπkim naËelima, tako i u konkretnoj analizi i interpretaciji modernizacijskih procesa u Srbiji i prateÊih politiËkih, druπtvenih i
kulturnih matrica. Njegova knjiga Êe
stoga biti dragocena za sve istraæivaËe
u oblasti sociologije kulture, teorije
ideja, druπtvene i politiËke istorije Srbije i drugih socioloπkih i humanistiËkih
nauka i disciplina. Ona Êe, sasvim sigurno, biti nezaobilazno πtivo za sva
buduÊa istraæivanja u tim oblastima.
Milan VukomanoviÊ je angaæirani
intelektualac i profesor sociologije
religije na Filozofskom fakultetu u
Beogradu.

Skepsa kao
postupak:
pad od visokog
modernizma u
postmodernu
Merima OmeragiÊ
Ranko MarinkoviÊ, ‘’Kiklop’’
(Prosveta, Beograd, 1966.)

ApokaliptiËni pogled na umjetnost,
ali i knjiæevnost vode do paradoksalnog prevazilaæenja konaËnosti izricanjem ironiËnog komentara na stanje
kulture i druπtva i politike, na koje je
moderna ostvarila veliki utjecaj. Negativnoj strani komunistiËkog utopizma

koju slavi soc-realizam, suprotstavlja se
skeptiËan pogled na druπtvo i umjetnost, te se knjiæevnost iscrpljenosti1 kreÊe putanjom destabilizacije soc-realistiËke paradigme i zasnivanja nove poetike modernistiËkog skepticizma. Taj
prostor sukoba dviju poetika ujedno
postaje i meuprostor izmeu modernizma i postmodernizma. Pad od socrealistiËke prakse partizanskih romana
ka egzistencijalnom problemu pojedinca i problemu tretiranja i uloge umjetnosti, prvenstveno knjiæevnosti, doprinose razobliËavanju ideologija. Govoriti o modernizmu bez postmoderne je
danas nemoguÊe. Moderna je substantiv, postmoderna oznaËava samo formu kako tu modernu danas treba ostvariti, naπa moderna je postmoderno
oblikovana (Welsch, 2000: 16). Podrivanjem modernistiËkih projekata kroz
umjetnost ostvaruje se otvaranje nove
kritiËke svijesti, da bi se kroz poetiku
modernistiËkog skepticizma zapoËeo
slom moderne i njenih metapriËa. Postmoderna nam kaæe da je evropska utopija na kraju, ona priËa o napretku od
divljine do humaniteta, o emancipaciji
ËovjeËanstva, teleologiji duha i hermeneutici smisla (©arËeviÊ, 1999: 51). Takav primjer je roman Ranka MarinkoviÊa (Kiklop, 1965.), koji se temelji na
postupku karnevalizacije koji rezultira
dehijerarhizacijom kulturoloπkog i
ukupnog druπtvenog sistema vrijednosti (Kazaz, 2008: 38-52). SkeptiËni
MarinkoviÊ kroz postupke karnevalizacije, izmeu ostalog, destabilizira ideoloπku praksu soc-realistiËke poetike i
njenog sjeÊanja na slavnu proπlost i gajenje kulta heroja. S MarinkoviÊem otpoËinje anticipacija postmodernistiËkog hrvatskog pisma. Autor avangardno dezintegriπe realistiËki stilski postupak. Savremeni roman predstavlja ispitivanje novih moguÊnosti iskazivanja
V. ÆmegaË),
ljudskog iskustva jezikom (V
obiljeæen takvom odrednicom roman
raspoluÊenog jezika koji je objekt stalnog ispitivanja, se pod utjecajem neoskepse i poetike naπao izmeu moderne i postmoderne. Etiziranim diskurzima MarinkoviÊ putem jeziËnosti zalazi
na polje postmodernosti. Kiklop je
iscrpna studija jednog kiklopskog vremena, skeptiËni govor o civilizaciji koja
se uslijed druπtvene krize vratila stazama barbarizma, to je ujedno i priËa o
povijesti, smjeπtena u zagrebaËki boemski milje, uoËi nadolaska Drugog
svjetskog rata, proæeta ciniËnim opaskama o Ëovjeku pred vratima divljaπtva, kraju kulture, zaboravu istine, krizi
humanizma, pri Ëemu poπteena nije
ostala niti knjiæevnost. Oπtri zaokret
koji postavlja MarinkoviÊev Kiklop u
odnosu na pozitivne kolektivne priËe i
sjeÊanja na herojski rat suoËena su s

distopijskim tezama o nehumanosti rata, povijesti, antiherojskom paradigmom izreËenom diskursom pobijeenoga.Ranko MarinkoviÊ potvruje pesimistiËnu benjaminovsku i niËeansku tezu o ponavljanju (ratne) povijesti ËovjeËanstva. DehumanistiËke manifestacije
MarinkoviÊ prati na svim horizontima
tragiËnog ljudskog postojanja πto rezultira na narativnom nivou dezintegracijom romana. Poetika modernistiËkog skepticizma koja svoju realizaciju
pronalazi u egzistencijalistiËkoj borbi
za junaka osvaja sva podruËja djelovanja i æivota: povijesno, druπtveno, ideoloπko, etiËko, kulturoloπko. Naime, ta
polja ljudskog iskustva pokazuju u kojoj smo mjeri suoËeni s izopaËenoπÊu
svijeta u kojoj MoÊ igra jednu od kljuËnih uloga u katastrofi.
Lom odisejsko - herojske
paradigme
Dvadeseto stoljeÊe je stoljeÊe paranoidnog druπtva, rastuÊe birokratije,
barbarizma, izgubljene nade u humanitet ËovjeËanstva, trijumfa tehnokratije,
ideologije, potroπaËke kulture, industralizacije druπtva. Roman Ranka MarinkoviÊa Kiklop jeste univerzalni iskaz
o Ëovjekovoj borbi za egzistencijalistiËki opstanak u odnosu na duh modernog vremena. Njegov dijaloπki i intertekstualni karakter upuÊuje na podruËja koja se kroz roman evociraju, a kreÊu se od Biblije, knjiæevnosti, mitologije
pa do povijesti i filozofije. Oblici u kojima se interteksualnost pojavljuje su citati, aluzije, parafraze, imitacije. Knjiæevno djelo se viπe ne konstituira kao
autonomna, zatvorena struktura, veÊ
se formira kao svojevrstan „odgovor“
na druga djela, a Ëesto i na izazove
suvremene kulture (LeπiÊ, 2005: 517).
Kiklop iz naslova romana, Polifem, jednooki gad, mitsko biÊe antiËke mitologije je metafora sloma povijesti, simbol
uniπtenja svega humanog, stalna prijetnja Ëovjekovom druπtvenom ustrojstvu, propadanju individue, sustajanju i
kraju kulture oznaËene barbarizmom,
izgubljene nade u buduÊnost. To je signatura ljudoæderske epohe koja najavljuje najezdu faπizma, svijet u njegovoj
ukupnosti. Srediπnje lice romana Melkior TresiÊ, intelektualac, kazaliπni kritiËar, slomljen strahom od nadolazeÊeg
rata i mobilizacije, postaje rezoner kroz
Ëiju svijest se prelama povijesno iskustvo njega kao pojedinca, ali i ljudi koji
ga okruæuju, a najËeπÊe njegove opservacije imaju ironijski karakter ili su ilustrirane knjiæevnim analogijama. Kodiran amblematiËnim imenom i prezimenom2, on je lice koje stoji pred haosom
i nadolazeÊom povijesnom krvavom
katastrofom u kojoj se pokazuje smijeπnom bilo kakva utopija, pa i religij-

220
ska. Njegov herojizam apsolutnog rizika ljudske sudbine joπ uvijek traje
premda je konaËni smisao æivota u zbilji zauvijek iπËeznuo (Solar, 1989: 144).
On je smijeπen u srediπte muËiliπta,
obuzet strahom, on se trese pred nadolazeÊom katastrofom koja Êe paradoksalno biti zajedniËka civilizaciji. Intelektualac, usamljenik, duhovna lutalica,
skeptik Melkior ne æeli da spaπava druge, on se bori za vlastitu koæu. Egzistencijalni strah postaje plodno mjesto
za Melkiorovu halucinaciju i opsjednutost kiklopom. Brojni kritiËari zamjeraju MarinkoviÊu πto je lik Melkiora
ostavio nedoreËenim, beæivotnim posmatraËem, anksioznim intelektualcem,
ali on je prije svega formacija putem
koje se rezonuje duhovnost i intelektualnost jednog vremena, πto je ostvarenje veÊeg i znaËajnijeg zadatka nego
πto je to samo kreiranje lika. Roman ne
uvaæava opreku izmeu svetog i profanog. Karakterizira ga desakralizacija
mitskog naËela obavezne paradigme
æivota.3 Razaranjem strukture romana,
sam roman govori o tome kako se
moæe pisati. Sama fabula, okvirna priËa gubi na integrativnoj moÊi te se roman raspada na fragmente, esejistiËka
razmatranja, a njegovi dijelovi su povezani sistemom analogija. Roman je iscijepan na fragmente svijeta od kojih je
svaki simbol. Kiklop ima dvoplanski organiziranu fabulu u kojoj se prepliÊu
realistiËki i mitoloπko - simboliËki sloj.
Gotovo svakome prizoru u suvremenom iskustvenom sloju „pridruæuje“ se
njegova mitska paralela, a mit postaje
sredstvo unutarnje organizacije siæea
(Nemec, 2003: 247). MarinkoviÊ u svome romanu Kiklop koristi mitove antiËkog i biblijskog porijekla. Najzanimljiviji
aspekt mitskog pripovijedanja jeste koriπtenje topike Odiseje i parodiranja
kulta grËkog heroja, Ëime je proæet cijeli roman, a parodizirana priËa o heroju zauzima mjesto okvirne priËe romana. Ideoloπka praksa komunistiËkog
nacionalnog pamÊenja telosa povijesti
o sjeÊanju na herojski rat u romanu Kiklop doæivljava dekonstrukciju. MarinkoviÊ ironizira postojeÊi sistem vrijednosti i preokreÊe ga. Poetika soc-realistiËke knjiæevnosti razvija kult partizanskog heroja, oslobodioca koji ide u rat
iz humanih razloga. MarinkoviÊev lik
Melkior je paradigma antiheroja kojom
se destabilizira poetika soc-realizma,
dok na razini univerzalnosti u pitanju je
lom odisejsko-herojske paradigme uopÊe. Orue je modernistiËki skepticizam.
Melkior je misleÊi subjekt, on svjedoËi
o nemoguÊnosti uspostavljanja kontakta i komunikacije intelektualca odraena tipa i svijeta odreene povijesno druπtvene konfiguracije. S pozicije autorske svijesti rijeË je o disocijacijama

Prikazi
vrijednosti: u kiklopskom vremenu, s iπËitavanjem simboliËnog sloja od pragmatike do imaginarne projekcije, intelektualne umjetniËke, filozofske, knjiæevne vrijednosti su praktiËno neupotrebljive (Milanja, 1996: 30).
TresiÊ se æeli uzdiÊi moralno, svojim
intelektom, ali to je nemoguÊe, jer je
on suoËen s Ëovjekom krojaËem historije, kanibalom, kiklopom, te je u nemoguÊnosti da se bori protiv ratnog
besmisla osuen na borbu za vlastitu
egzistenciju po principu live and let
die. Za razliku od odisejskog tipa heroja strahujuÊi zbog moguÊnosti mobilizacije on se osuuje na post i prisilno
izgladnjivanje obrubljeno stalnim iπËekivanjem. SkeptiËnim gledanjem na
Ëovjeka i njegovo tijelo kao simbol za
sve ljudsko, za Ëisto zlo, naopakost,
nastranost jeste produkt paranoidne
svijesti, straha od Drugog ili Ëak vlastitog tijela, o tijelu koje je skroviπte privida ËovjeËnosti, moralne niskosti, æelje
za osvetom i ubijanjem, o nesposobnosti da Ëovjek postane Ëovjek. U mazohistiËkoj borbi protiv svoga tijela,
Melkior je zlostavljao sebe gorkim, sarkastiËnim mislima i ulazio u svoje muËiliπte s nasladom. Ideja o ljudoæderstvu
je usko povezana s Melkiorovim promiπljanjem tjelesnosti. Gledanje na Ëovjeka kao meso za ljudoædera, Ëovjetinu
jeste posljedica okruæenja i epohe, πto
se oËituje u kanibalizmu. Kanibalski
motiv u romanu je otjelotvoren dramskom parabolom Kanibali, groteskom,
simboliËnom satirom koja se provlaËi
kroz roman. To je priËa o brodolomcima s broda Menelaja koji zavrπavaju na
otoku sa kanibalima, halucinacija kanibalske kulture, proæeta Melkiorovim
strahom od Komisije za regrutaciju mesa, strahom pred historijom. To je igra
lucidne ironije, velika patnja uma koja
otpor pronalazi u fantazmi. Drama Kanibali se Ëita kao alegorijski nagovjeπtaj
situacije u kojoj Êe se naÊi ËovjeËanstvo
ugroæeno Drugim svjetskim ratom i
provalom novog barbarstva.
NjemaËki filozof Walter Benjamin,
mislilacmoderne i/ili postmoderne
svjedoËi o ideologijama dvadesetog
stoljeÊa koje su proizvele kolektivne katastrofe Ëime se izgubila vjera u emancipaciju ËovjeËanstva. On 1936. godine
govori o kolektivnoj traumi Prvog svjetskog rata i s njom u vezi o pripovijedanju kao izgubljenom umijeÊu. Benjamin proglaπava dramu kraja pripovijedanja (propast naracije) kao kritiËku i
teorijsku procjenu opÊenitog povijesnog stanja stvari. Ranko MarinkoviÊ
djeluje kao post-pripovjedaË, ne samo
da je zarobljen u ponavljanju priËa, veÊ
i u ponavljanju priËa povijesti. Knjiæevnost koja je zasnovana na iskustvu pojedinca ima ulogu upravo da razobliËi

povijesne priËe na naËin da Ëovjeka
gurne u ralje povijesti. Stvarnost povijesti se ogleda kroz one koji su traumatizovani povijeπÊu. U povijesnom samoiskustvu Melkior otkriva put depresije koji ga odvodi u nihilizam, a tamo
se stvara novi simboliËki svijet koji gubi
na moraliziranju te je savremeni roman
u sluæbi upozoravanja. Trauma rata i
hitlerovπtine je glediπte povijesti za
Melkiora.
Bacit Êeπ me ljudoæderima - ratnicima u kotao gdje se kuha Historija. Svi
Êe dobiti svoj dio na tanjuru, zbog nacionalnog ponosa. A neutralni ... oni
Êe dobiti dima u oËi, za kaznu. Oni nemaju ponosa, zato Êe ostati bez svoga
dijela Historije. ... Historija - uËiteljica.
Usidjelica s naoËalima na πiljastom nosu, histerija, neiæivljena sa πibom: nikada ne pogaamo πta hoÊe, uvijek
smo za neπto krivi, kleËimo za kaznu
u kutu, okrenuti zidu, strepimo, drπÊemo molimo onog Boga nad katedrom
(iznad kralja Mladog): pusti da odahnemo, da æivimo, da nas oslobodi
straha i smrti u kojima nas preËesto
bije naπa draga uËiteljica, Mi ne æelimo Historije, mi æelimo Æivota, Gospode! (MarinkoviÊ, 1982: 102). Zaplaπenost nad vlastitom sudbinom je proizvod univerzalnog straha. Historija ne
dozvoljava neutralnost, ona takve
kaænjava, a Melikor kao takav nema
izgleda za opstanak. Njega pokreÊe
strah na razmiπljanje. On je otkrio arhimedovski bioloπki zakon uzgona. Tijelo uronjeno u strah izgubi onoliko
od svoje smrtnosti koliko teæi istisnuti
strah.Strah nije obiljeæje heroja, veÊ
ljudi koji promiπljaju, a Melkior je Ëovjek koji misli i osjeÊa misli, nadalje MarinkoviÊ univerzalni pokretaË - strah
predoËava lucidno kroz optiku egzistencije u buduÊnosti. Smisao rata se
Melkioru otvara u stanju πoka. Odnos
izmeu traume i povijesti je nijemost
(Walter Benjamin). Pred navalom novog kanibalizma i destrukcijom humanosti Melkior kao pojedinac je nemoÊan. Shodno tradiciji potlaËenih on
bjeæi u πutnju. Postaje blijedi posmatraË povijesti druπtva. Melkiorova æivotna sfera jest dæinovski mehanizam
u kojem njegov individualni napor
kroz svakodnevnicu postaje vakuum
ispunjen jedino brigom za neposredno, sluËajno postojanje (Solar, 1989:
165). On je kako sam svjedoËi porinut
u vrijeme za muËno trajanje. Njegova
borba za samog sebe je paradoksalna, mazohistiËka, a pomoÊu paradoksa u moderni se pokuπava ukazati na
apsurdnost ljudske egzistencije. Potraga za smislom æivota junaka nije samo
izgubljenost u svijetu, niti herojstvo u
svakodnevnici veÊ paradigma æivota
uopÊe. Svijet koji ga okruæuje nije sa-

221

Prikazi
mo besmislen, veÊ i opasan. Kiklop je
ujedno, i kako to piπe StojiÊ, mraËna
metafora rata. Melkior TresiÊ kao pojedinac je nemoÊan pred apsurdom
rata, njegov svijet koji je ograen bodljikavom æicom postaje mjesto uprave
nove garniture vodnika poput »iËka.
U procjepu izmeu vlastitog intelektualizma i sukobljenosti sa izokrenutim svijetom i poruπenim vrijednostima Melkior je skeptiËan u odnosu na
Ëovjeka i njegovo krojenje krvave povijesti, jer je on destilirani ekstrakt antimilitaristiËkog raspoloæenja . SocrealistiËko gledanje na rat kao humanistiËki projekt Ëiji je smisao osloboenje, MarinkoviÊevom skeptiËnom prozom doæivljava poraz. Dehumanizirana slika rata se oËituje kroz vojsku u
trenucima Melkiorove mobilizacije.
Vojska ironijski osvijetljena postaje
mjesto u kome su na cijeni konji, a ne
ljudski æivoti, a izigravanje teπkih bolesti i kamuflaæa zdravstvenog stanja
uobiËajena svakodnevnica i front na
kojem se mora preæivjeti. Vizijom spoja kolektivne i osobne traume na horizontu povijesti MarinkoviÊ je totalno
dehumanizirao i obesmislio rat pokazujuÊi ga u jedinom ispravnom svjetlu:
ljudoæderskom, utemeljenom na prolijevanju krvi, kako to Melkior gorko
primjeÊuje: Krv je ustavni smisao,
kvintesencija moga podaniπtva, epopeja kraljevstva. ... I onda (oprostite)
ima i drugih tekuÊina u naπem podaniËkom tijelu. Zaπto se toliko inzistira
baπ na krvi? Zar se ne bi moglo i neπto drugo prolijevati? (MarinkoviÊ,
1982: 43). Meso jedu vojske - Rat je
veliki gurman, jede samo fine stvari.
Meso...PostmodernistiËkim osporavanjem moderne uz pomoÊ skepse i deziluzije dekonstruiπu se postojeÊi modeli svijeta, a na njihovo mjesto dolaze distopijski svjetovi.
Mjesto gdje se susreÊu knjiæevnost i
filozofija jeste etika. SmjeπtajuÊi svoju
raslojenu priËu uoËi Drugog svjetskog
rata MarinkoviÊ samu etiku dovodi u
pitanje. On to Ëini iza maske komike,
ironije i humora. Povijesni diskurs Pobjednika koji se transponira i u samu
knjiæevnost, kao πto je to sluËaj sa socrealistiËkom knjiæevnom praksom u
juænoslavenskoj interliterarnoj zajednici biva ironiziran upravo uspostavljanjem novog tipa romana, kakav je Kiklop. MarinkoviÊev ironiËno-tragiËni
diskurs pobijeenog, nijemog Ëovjeka
koji stoji pred povijesnim Ëinjenicama
destabilizira ideoloπku interpretaciju
proπlosti, ali i ukupne kulturne tradicije.Antiherojsko iskustvo njegovog lika
Melkiora TresiÊa je u sluæbi razobliËavanja i loma veÊ spomenutog i ukorijenjenog u tradiciju odisejsko-herojskog mita koji je na ovaj naËin parodi-

ran. MarinkoviÊev antijunak ispunjen
skepsom i slomljen strahom jedino se
moæe predati, ne postoji lukavstvo kojim bi se on spasio iz svjetske πpilje kojom suvereno vlada kiklop.
Psihogram druπtva - imperativ
bitke s druπtvenim procesima
MarinkoviÊ romanom o krizi graanskog druπtva pokuπava u cijelosti
univerzalizirati iskustvo kulture i sudbine literature, te njenu ulogu u druπtvu. SkeptiËnim pogledom na druπtvo u romanu se æeli razoriti utopijska
ideja kulture te ukazati na rasap svih
druπtvenih vrijednosti. U prethodnom
dijelu rada razmatrana je dimenzija
destabilizacije ideoloπke prakse socrealistiËke poetike i njenog sjeÊanja
na slavnu proπlost i gajenje kulta heroja, πto je rezultiralo skeptiËnim lomom odisejsko - herojske paradigme.
MarinkoviÊevo druπtvo predratnog
Zagreba je bodrijarsko potroπaËko
druπtvo.Prve reËenice romana su tekstovi reklama Ëiji je cilj da glas prokletih malih stvari uspostavi kontrolu
nad Ëovjekovim æivotom, ali i smrti
koja najednom postaje poetiËna ljepota i uspjeh.U domenu kritike druπtva MarinkoviÊ koristeÊi poetiku modernistiËkog skepticizma, koja oznaËava prijelaz od modernizma ka postmodernizmu, ostaje modernista koji
skeptiËno gleda na tehnokratski svijet, znajuÊi da su vrijednosti æivota
uniπtene i da nema puta ka povratku,
njegov modernizam je modernizamapokalipse, totalnog uniπtenja, mraka,
druπtvo je, kako to izvrsno primjeÊuje
Milanja, patologizirano do zoologijnosti i infernalnosti. On ne pozdravlja trijumf tehnokratije, da se posluæim Kiπevim rijeËima, jer smatra da
upravo tehnoloπko osvajanje svijeta
vodi ka narkotiziranju mase i njenom
silasku na nivo æivotinje, gdje je Ëovjek Ëovjeku kiklop. Kiklop je u sluæbi
razotkrivanja, razobliËavanja i kritike
druπtvenih fenomena. Ostvaren je i
kao psihogram druπtva i rezultat autorove muËne i lucidne borbe sa procesima u kojima se svijet naπao. Prije
svega rijeË je o povijesnom telosu nadolaska faπistiËke katastrofe i s druge
strane radikalnom tehnokratiziranju
druπtva.
Osnovno obiljeæje MarinkoviÊevog
romana jeste bahtinovsko karnevalsko oseÊanje sveta koje podrazumijeva æivot koji je skrenuo iz uobiËajene
koloteËine, ukidanje hijerarhijskog
poretka (Bahtin, 2000: 116-117) prikazivanje naliËja svijeta kroz optiku ismijavanja uzviπenog i pretencioznog.
Naime, oprisutnjena simbolika, metaforiËan smisao stvari jesu MarinkoviÊeva virtuozna vizura stvari i æivota

uopÊe. Ako se karnevalom izgrauje
novi modusodnosa Ëoveka prema Ëoveku, koji je u MarinkoviÊa kiklopski,
ponovo dolazimo do zakljuËka o karakteru poetike Ëije je osnovno obiljeæje skepticizam. Stoga je zanimljivo
predstavljanje atmosfere u intelektualnim slojevima druπtva, boemπtine
koja je poistovjeÊena sa cirkusom, intelektualcima - umjetnicima izjednaËenim s klaunovima Ëija se usta koËe
od kreveljenja, a grlo suπi od grohotanja dok njihov ciniËni um ne sudjeluje
u lakrdiji lica (MarinkoviÊ, 1986:
118). Cinik pristaje na trijumf samopreæivljavanja i samosnalaæenja, on
pristaje na kulturu i povijesni tok u
kome je potisnut bol da se sve strategijski izopaËuje. Valent poistovjeÊuje
svijet cirkusa i jezika, kada piπe da su
klaunovi motori svijeta on polazi putem asocijacije prema kojoj se utvruje podloga druπtvenog zadatka i mehanizma u kojem klaun postaje
odrednica javnog transa. Maska znaËi otkrivanje, klaunovi uvijek pokaæu
svoje pravo lice u jeziku. Kiklop je u
cijelosti roman utemeljen na relativizaciji svakog sistema i poretka, svake
vlasti i svakog poloæaja (Bahtin, 2000:
118) sistema vjerovanja u velike istine, kulturu. Jezik cinizma, sarkazma i
groteske su MarinkoviÊev put za izraz
druπtvenihpotresa i traume u psihu
savremenog intelektualca. EkscentriËni Melkior TresiÊ s razine minimalistiËke intelektualne perspektive kroz svoju svijest i vlastitu sudbinu izlazi na
polje sutona evropske kulture i civilizacije, te sa strepnjom svjedoËi o provali barbarstva i novoga kanibalizma.
I likovi drugih intelektualca Maestra,
Uga, Don Fernanda jesu skeptiËne
analize i pretvaranja psihologija izgubljenih ljudi u psihogram meuratnog druπtva.
MarinkoviÊevi likovi su smjeπteni na
pozornicu æivota sa svakodnevnim
maskama zapravo proæivljavaju dramu izmeu vlastitog Ja i uloge nametnute im maskom. Moderan Ëovjek pati od permanentne krize identiteta. To su tragikomiËni likovi, dok se
ispod njihovih maski kriju poniæeni i
uvrijeeni ljudi koji se gnuπaju svijeta
oko sebe prave veselo lice. To je postupak koji je Ranko MarinkoviÊ prenio
od C. Chaplina a oznaËava smijeh
nad apsurdom, pokuπaj ublaæavanja
besmislene situacije pretvarajuÊi je
smijehom u podnoπljivi smisao. Ironijski osvrt na duhovnost njegovih likova je izvlaËenje iz udobnog gnijezda
graanske konvencionalnosti. Melkior TresiÊ je drugaËiji lik, on je opkoljen maskama, a Ëitateljima ogoljen
svojim sumnjama i strahovima i iznenaenoπÊu ljudi pod maskama. Melki-

222
orovu ogoljenost i otvorenost prepoznaju njegovi sugovornici i iskoriπtavaju dajuÊi mu nadimak Eustahije. Eustahije je simboliËno ime dato Melkioru, a potiËe iz krπÊanske mitologije,
on je jedan od svetaca, univerzalni
zaπtitnik u svim æivotnim situacijama.
Melkioreva pravovjernost nije vjerskog tipa, to je potvrda svih njegovih
strahova koji se trebaju obistiniti.
Sluæbena doktrina i vodeÊi modeli
predstava o svijetu MarinkoviÊevim
zapanjujuÊim bogatstvom diskurzivnih pristupa i transferzalizacijom koja
je protiv svakog totaliteta i hijerarhizacije okreÊu komunikativnost teksta
njegovog romana razliËitim ravnima i
pravcima (FF. Guattari ). Od poËetnog
Bahtinovog utemeljivanja dijalogiËnosti kao dijaloga izmeu knjiæevnosti i druπtva, izmeu zvaniËne i kulture
puka, preko radikalizacije ovog stava
koji Ëini Julija Kristeva 1967. godine,
kada za nju dijalogiËnost prelazi u intertekstualnost, do Eagletonove vizije
bahtinovskog dijalogizma u iπËitavanju znaËenja na mjestima susreta i
prelamanja mnoπtva idioma tj. polifonog nadmetanja diskursima, MarinkoviÊ potvruje Ëinjenicu da njegov
roman njeguje naËelo dijalogiËnosti.
Roman koji i sam æivi u dijaloπkom odnosu i prema drugim knjiæevnim modusima, njihovoj kombinaciji i parodiranju (TT. Eagleton ) pokazuje svoju
protejsku prirodu posebno slomom
metapriËa moderne4 πto dovodi do
dezintegracije romana, kako o Kiklopu piπe Milanja. Karnevalizirani svijet
Kiklopa u sebi sjedinjuje suprotnosti.
Roman je polifonijski, πto znaËi da
predstavlja neukinuto dijalektiËko suprotstavljanje mnogih svesti koje se
ne slivaju u jedinstvo duha (Bahtin,
2000: 27) veÊ saËinjavaju mnogostruk
i viπeglasan svijet.MarinkoviÊ ispunjava ideal pluraliteta heterogenog.
Naime, u riznici dijaloπkih odnosa
pronalazimo mjesto otvorenog dijaloga autora sa likovima. Treba voditi raËuna da je Bahtinov dijalogizam razliËit od kompozicijskog dijaloga koje
vode likovi, ali s obzirom na znaËenje
izreËenih dijaloga likova bitno je napomenuti da su MarinkoviÊevi likovi
skeptiËni svjedoci opasnosti, dok se
uspostava sruπenog unutraπnje svijeta
ispostavlja nemoguÊom. O tome
svjedoËi i njihovi literarizirani komentari koji gube sve vrijednosti. Njihovi
unutraπnji æivoti su razgraeni, ostvaruju se samo u histeriËnim dijalozima i
glumi. Samim time suoËeni smo s likovima koji imaju razgraen identitet,
odnosno on je u procesu razgradnje.
Destabilizacija proizlazi iz dramatiËnog sukoba vlastitog Ja i druπtvene
obaveze. Biti znaËi dijaloπki opÊiti

Prikazi
(Bahtin, 2000: 238). MarinkoviÊevi junaci se potvruju dijalogom, on istinski postoje dok dijalogiziraju. Dijalog
marinkoviÊevskog tipa dobiva na svojoj dramatiËnosti, likovi koji razmjenjuju literarne citate pokazuju da zakon
paradoksalnosti koji ih pokreÊe ne samo orue skepticizma veÊ ujedno i
put ka konsturisanju romana o nemoguÊnosti dijaloga i besmislu dijaloga u
kiklopskom vremenu otuenja Ëovjeka i razora svih vrijednosti. U domiπljatoj borbi za egzistenciju jedan od likova romana, Don Fernando spas pred
nadolazeÊom tragedijom vidi u ideji
preventivne dehumanizacije i ukidanju tragedije skepsom. Kanibalske ratne okolnosti, nadolazeÊa dehumanizacija svijeta mogu isprovocirati ukidanje humanizma. Ljudi svih zemalja,
dehumanizirajte se. Preventivno. Ne
pita se πto koπta! Nema viπe tragedije.
Ukinuta je skepsom (MarinkoviÊ,
1982: 188). Melkiorovo parodiranje
Don Fernandovih rijeËi koje neodoljivo
podsjeÊaju na proletersko - komunistiËku krilaticu jest MarinkoviÊeva sumnja u cjelokupan svjetski druπtveni poredak ograen skepticizmom, to je
ujedno osporavanje etike preventivne
dehumanizacije, tamna vizija svijeta.
Tragedija nije dokinuta skepsom, svijetom je poharao kiklop. Utopija o buduÊnosti, humanizaciji Ëovjeka, pri Ëemu se on neprestano kreÊe izmeu
bestijalizacije i pripitomljavanja (PP.
Sloterdijk) paradoksalno zavrπava besmisleno, kroz sumnju u BuduÊnost.
Mjesto idealizirane BuduÊnosti nasljeuje promiπljanje bijesnog Ëovjeka koji raspravlja sa samim sobom i svijetom.DramatiËni psihogram zagrebaËkog druπtva u njegovom intelektualnom sloju je obiljeæen brojnim druπtvenim procesima kakvi su faπizam i
tehnokratija, u svrhu nagovjeπtaja
propasti druπtva.
Kulturoloπki horizont romana
Kiklop
Karnevalizacija, polifonija i dijalogizam su glavna obiljeæja MarinkoviÊeva
prosedea koja utemeljuju poetiku modernistiËkog skepticizma. MarinkoviÊ
uvodi u praksu ne samo jeziËki pluralizam veÊ i radi na pluralnosti modela i
samih postupaka πto je put u postmodernu. Udaljavanje od modernizma
predstavlja stvaranje zaoπtrene slike
moderne ili transformacije moderneπto se najuspjeπnije ostvaruje kritiËkim
dimenzioniranjem stvarnosti.MarinkoviÊeva stvarnost u romanu postaje
dramatiËno-heterogeno konstruisana
stvarnost. Kriza osnova ovog veka Ëini
obaveznim upravo ono stanje koje zatim u postmoderni postaje opπte
(Welsch, 2000: 197). Krvava borba na

tlu modernosti rezultira pokuπajem
destabilizacije njenih velikih priËa, ideja o prosperitetu, dekonstrukciji uspostavljenih modela svijeta, kulture,
politike i druπtva. Ova poetika je omoguÊila slom moderne. Kiklop se naπao
u meuprostoru izmeu modernizma
i postmodernizma. Cjelokupni evropocentriËni druπtveno - kulturoloπki sistem vrijednosti se dekonstruiπe romanom Kiklop. Protagonisti zbivanja su
Evropu izveli iz civilizacijskih tokova i
smjestili je u okvire zooloπkog vrta,
πto se ispostavilo kao uvjet za ostvarenje zoopolitiËkog zadatka.MarinkoviÊ
kao sartreovski umjetnik sva sredstva
jezika koristi kako bi iskazao skeptiËni
pogled na utopijski karakter ukupne
megakulture zapadnocentriËne moderne. Slika cjelovitosti druπtva se nazire samo u onom poigravanju jeziËkom borbom. On u odnosu na povijesna zbivanja i vlasnike povijesti razobliËava ukupnu kulturnu tradiciju.
Mjesto sukoba s modernistiËkim senzibilitetom se odigrava na poljima kulture, πto rezultira udaljavanjem od
modernistiËkih utopija ka distopiji ili
utopiji mnoπtva.Meutim, naglaπavam da je Kiklop oprimijeravao upravo put od modernizma ka postmodernoj. U Kiklopu nema utopijskih svjetova, poruπeni su, ostali su samo fragmenti, ali njihovo mjesto ne zauzima
neki novi univerzum. MarinkoviÊ se
pokazuje kao izvrstan moderni nastavljaË karnevalizirane knjiæevne tradicije i polifonijskog romana Ëiji je zaËetnik Dostojevski. Upravo smjeπtanjem
cjelokupne Kulture kao i njene tradicije u karnevalizirani topos izokreÊu se
vrijednosti druπtva. Na mjestu sudara
naπli su se sveto koje je profanizirano,
muπko i æensko u stanju euforiËnog
divljanja i vjeËite napregnutosti, dok
je oËigledan sudar izmeu visoke i niske kulture. MarinkoviÊ obezvrjeuje
kulturu koja se naπla nemoÊnom i nesposobnom pred navalom faπizma.
MarinkoviÊeva taËka glediπta je iz
perspektive vojnika koji mora da uËi
povijest, iako on vrlo dobro zna kakav
je to diskurs, pa ga stoga i ironizira. U
naslagama povijesnih liËnosti otkriva
se rascjep izmeu kulture i same moÊi povijesti.U Benjaminovoj ideji da je
dokument kulture istodobno i dokument barbarstva MarinkoviÊ pronalazi
jake razloge da desakralizira ulogu
knjige i nauke uopÊe. MarinkoviÊ
predvia pad napretka druπtva i
emancipacije ËovjeËanstva. Nauka
prestaje tamo gdje poËinje katastrofa.
Persiflaæa razliËitih diskursa u romanu
Kiklop je u sluæbi razobliËavanja temelja znanosti, πto je cilj savremenog romana. Nedvojbeno, roman Kiklop,
svojom poetikom modernistiËkog

223

Prikazi
skepticizma, difuznoπÊu izmeu modernizma i postmoderne otpoËinje
koncept ruπenja modernistiËkih metapriËa jer je cjelokupno narativno znanje izgubilo svoju snagu.A rezultat je
kompleksna narativna struktura romana, enciklopedistiËna romaneskna
struktura koja nudi moguÊnost za raznolika iπËitavanja znaËenja. CiniËno
desakraliziranje cjelokupne tradicije i
kulture je MarinkoviÊev zadatak. Aspekt smrti i proædiranja koji su u korijenu iskazane misli svoje otjelotvorenje pronalaze u sveopÊoj kiklopskoj
temi romana. Povijesna artikulacija
proizlazi iz osjeÊaja hitnosti da se romanom upozori na prijetnju apokalipse. Roman Kiklopispoljava ciniËni um,
on svjedoËi o klonulosti duha i trijumfu samopreæivljavanja. Melkior da bi
opstao i saËuvao golu koæu spuπta se
na nivo æivotinje i otpuzi u Zoopolis.
Merima OmeragiÊ je knjiæevna
kritiËarka iz Sarajeva.
1 U svom Ëuvenom eseju Knjiæevnost
iscrpljenosti, koji postaje manifest za cijelu generaciju,John Bart na tragu ideja
L. Fildinga i S. Sontag piπe o knjiæevnosti i πtampanoj rijeËi uopÊe kao iscrpljenoj
u svim svojim moguÊnostima. Posebna
paænja se poklanja formi romana, o kojoj se promiπlja u sklopu dvostrukosti koja podrazumijeva dva razliËita stava: da
li roman izdiπe ili istrajava zbog apokaliptiËnog stava kritiËara i pisaca u osjeÊaju da zapadna civilizacija Êe se uskoro
okonËati.
2 Melkior je ime jednog od Tri paganska
kralja koji su slijedeÊi sjevernjaËu doπli novoroenom djetetu Isusu, da ih Bog primi
u svoje kraljevstvo. Cilj je ujedinjenje cijeloga svijeta. Ime se ne spominje u Bibliji,
to je djelo teologa Beda Venerabilisa i reinterpretacija egipatskog mita o raanju
boga Aiona. InaËe, Melkior je zaπtitnik
putnika i Svjetskog dana mladih.
3 Roman upravo gubi svoj temelj u mitologiji, pa odatle proizlazi njegov fiktivni
ironijski karakter, koji je opozicija naËelno zbiljske i ozbiljne svetosti mita. (...)
Viπe ne samo mitsko nego i znanstveno
iskustvo svijeta i æivota, razara roman
„iznutra“ kao knjiæevnu vrstu kojoj je
svrha oblikovanje cjelovitog iskustva
epohe (Solar, 1989: 146-149).
4 Wolfgang Welsch piπuÊi iscrpnu studiju
pod naslovom Naπa posmoderna moderna, izmeu ostalog navodi koncept kraja
moderne J. F. Lyotarda prema kojem
kraj moderne se zbiva transformacijom i
tehnoloπkom promenom. On diskutuje o
postmoderni suprotstavljajuÊi znanje
tehnologiji, pri Ëemu doalzi do zakljuËka
da je moderno znanje imalo fromu jedinstva, a to jedinstvo su Ëinile metapriËe: o
emancipaciji ËovjeËanstva, teleologiji duha i hermeneutici smisla, koje doæivljavaju krah s obzirom, na teænje postmoderne (osloboenje od teænje za jedinstvom, efektivni pluralitet i razjaπnjavanje radiklanog pluraliteta). Lyotard postmodernu ukljuËuje u modernu uspostavljajuÊi razliku ËinjeniËno od postmodernog odricanja od modernizma preko
prevazilaæenja i iskljuËivanja.

Kultura sećanja
Zlatko Jelisavac

Todor KuljiÊ, SeÊanje na titoizam:
izmeu diktata i otpora (»igoja
πtampa, Beograd, 2011.)
“Razlog πto mnogo pominjani rad
na proπlosti do danas nije uspeo i πto
se izrodio u svoju nagrdu, u prazni i
hladni zaborav, leæi u tome πto i dalje
postoje objektivne druπtvene pretpostavke iz kojih se rodio faπizam”.
Teodor V. Adorno

Kultura seÊanja ne bi trebala da bude samo model i standard lepog vaspitanja ili pak obrazovanja, kao πto se
to obiËno podrazumeva kada se govori o kulturi neËega, veÊ ona bi morala
biti osnov za razumevanje kako proπlosti tako i sadaπnjosti. Rad na seÊanju
ne predstavlja samo istorijsku potrebu
radi faktografskog beleæenja ili povesnog osmiπljavanja proπlosti, naprotiv
‘’puka’’ istoriografija daleko zaostaje
za smislom kulture seÊanja. Ovde se
radi o stvaranju preduslova i temelja
za postavljanje jednog πirokog konteksta (istoriografsko-istorijskog) kojim Êe se seÊanje odrediti kao preduslov razumevanja svekolikih dogaaja.
Kultura podrazumeva u svom znaËenju veÊ ostvarene modele razumevanja i doæivljavanja jedne vremenske
epohe, ali kultura seÊanja zadire u
sam smisao ostvarenja kulture kao
takve. Jednostavnije reËeno, bez seÊanja nema ni kulture! No, kultura nije
zatvoren i ostvaren proces koji je ‘’zabetoniran’’ svojim kontekstom. Ukoliko æelimo kulturu vezati samo za dogaaje iz proπlosti onda bi se ogreπili
o samu kulturu. Po sebi kultura je æiv
i ekstatiËan proces koji ponekad izlazi
iz klasiËnih odreenja vremena kao

proπlosti-sadaπnjosti-buduÊnosti
i
‘’razliva’’ se kao kompleks koji moæe
da obuhvati sve tri vremenske ekstaze. Ovakvim vienjem kulturne epohe
moæemo zakljuËiti da seÊanje moæe
izaÊi iz granica onoga πto je bilo i proπiriti se na sadaπnjost pa i na buduÊnost. Ako govorimo o posledicama
‘’loπeg’’ seÊanja onda Êe svakako biti
razumljivija ova koncepcija ekstatiËne
kulture. Upravo o ovom loπem seÊanju govori i Teodor V. Adorno kada
kaæe da “...i dalje postoje objektivne
druπtvene pretpostavke iz kojih se rodio faπizam”. Ono πto Ëini duπu samog faπizma jeste “prazni i hladni zaborav” koji je i osnova sistema kojeg
danas poznajemo kao liberalni kapitalizam. Ne æelim identifikovati faπizam
sa liberalnim kapitalizmom, ali svakako postoje uzroËno-poslediËne veze o
kojima je govorio i pomenuti autor,
kao i svi predstavnici tzv. KritiËke πkole.
No, da ne zalazimo sada u ova razmatranja, koja bi nas odvukla od naπe
teme, vratimo se na problem samog
seÊanja. Odakle uopπte potreba da se
govori o seÊanju kao vrednosti i
‘’hladnom’’ zaboravu kao opoziciji samom seÊanju? Ovim otvaramo i pitanje smisla konteksta kulture seÊanja i
njenog mesta u modernom-postmodernom druπtvu. “NeseÊanje spada u
socijalni i kulturni inventar naπeg modernog druπtva, kojem svako nudi razDetlef
liËite varijante zaborava”. (D
Klausen, Granice Prosvetiteljstva, Beograd 2003., str. 44 i 45) Ovu, za naπe
vreme vrlo indikativnu misao, izrekao
je Detlef Klausen mislilac i uËenik Teodora V. Adorna i ona govori o nasuπnoj potrebi jedne opπte kulture seÊanja koja bi u sebe inkorporirala razliËite vidove kulturnog rada. No, ono πto
je mnogo vaænije je potreba za jednom kulturom koja Êe nositi na sebi
peËat ljudskosti i razumevati Druge/o
kao i sebe. Zato je seÊanje od krucijelnog znaËaja za naπe moderno/postmoderno druπtvo jer kroz njega se
formira i razumevanje za Druge/o, a
samim tim i pravi otklon od ne-empatiËnog zaboravljanja. Kultura seÊanja
nije samo æelja za reafirmacijom proπlosti nego je potreba i moguÊnost da
se i samo druπtvo promeni. A bez potrebe za promenom gubi se i smisao
kulture.
Knjiga SeÊanje na titoizam Todora
KuljiÊa predstavlja pravi model kako
‘’metodoloπki’’ treba graditi jednu tematiku kroz kultura seÊanja. Titoizam
kod KuljiÊa je pokuπaj da se kroz razne slojeve ideologije, mitologije, adoracije i mizologije doe do onih ‘’sedimenata’’ seÊanja koji bi rasvetlili smisao i znaËaj Titove epohe, ali i raspozna njen direktan uticaj na danaπnje
vreme. KuljiÊ ne beæi ni od ideoloπkog

224
odrenja titoizma koji je, u stvari, neodvojiv deo i istorijske analize jer bez
ideoloπke pozadine naprosto ne bi ni
ova analiza imalu tu specifiËnost i dubinu:
‘’Dok seÊanje na stabilnu Titovu
dræavu jaËa kritiËnost prema tranziciji,
podseÊanje na nasilje titoizma pravda
kapitalizam. Diskreditacija titoizma
jeste spontana akreditacija kapitalizma i nacionalizma’’(Pred.)
Za KuljiÊa titoizam ima ideoloπki
naboj jer je ovaj koncept dokazao da
moæe ne samo da postoji veÊ da se i
uspeπno razvija kroz dræavno-pravni,
ekonomski, socijalni ili bilo koji drugi
domen. Titoizam je bio uspeπan model socijalizma koji je funkcionisao i
kao takav predstavljao alternativu kapitalistiËkom Zapadu. To je razlog
zbog kojeg su libero-nacionalisti devedesetih uporno titoizam prikazivali
kao uzrok propasti prvenstveno Srbije, pa i Jugoslavije. Naravno, bez obzira na uspehe Titove Jugoslavije njen
’’meki’’ model komunizma koji nije
bio tako rigidan kao πto je to bio
staljinizam, maoizam i sl, ipak se ne
mogu zaobiÊi i loπi momenti titoistiËke prakse i KuljiÊ ne beæi od toga.
Sprovoenje titoizma je itekako umelo da bude rigidno, pa i brutalno, ali
ono πto KuljiÊ pokuπava da iskristaliπe
u titoizmu kao ideologiji jeste njegov
naboj otpora koji je okrenut protiv
kapitalizma i liberalizma. Naravno da
je teπko opravdati Titov obraËun sa
’’liberalima’’ sedamdesetih godina u
Jugoslaviji, ali takoe to ne moæe biti
razlog za mrænju novih i starih liberala prema Jugoslaviji i titoizmu. Dobro
nam je svima poznato πta je ova mrænja, u kombinaciji sa nacionalizmom,
uspela da uradi narodima Jugoslavije
i kakav je krvav epilog imala. No, iza
velikih reËi i parola o nacionalnom jedinstvu i pravu na samoopredeljenje
temeljno se pripremao teren za liberalni kapitalizam Zapadnog modela,
ali u svom prvobitnom i sirovom obliku. Posledice neopreznog i nespremnog otvaranja svih dræavica ex Jugoslavije prema kapitalizmu su danas
itekako vidljive, a verovatno Êe biti joπ
izraæenije u buduÊnosti. Upravo je to
razlog zbog kojeg se KuljiÊ obraÊa titoizmu i u njemu prepoznaje taktiku
za borbu protiv danaπnje tzv. neoliberalne ekonomije.
”Iako je proπlost u nekim vaænim
segmentima bila humanija od sadaπnjice, nostalgiËna primisao da je povratak proπlom reæimu moguÊ jeste
neralna i neistorijska. Pa ipak, da li to
znaËi da titoizam treba ignorisati u
traæenju novih alternativa? Svakako
ne. Naprotiv, realna i slojevita analiza
titoizma moæe pomoÊi celovitijem
promiπljanju kritike savremenog kapitalizma’’ (80.)

Prikazi
Moæda se titoizam i ne moæe u potpunosti primeniti u kritici savremenih
tokova kapitalizma, ali se neka njegova iskustva mogu iskoristiti i postaviti
kao odbrana ili pak model u borbi za
radniËka prava. To je topos koji titoizam i danas Ëini aktuelnim i zahteva
ozbiljno bavljenje kako zbog boljeg
razumevanja proπlosti tako i zbog graenja bolje buduÊnosti. Danas smo
svedoci da neoliberalni kapitalizam
nema milosti i razumevanja za male
ekonomije, ali Êe upravo takva njegova priroda naterati ove ’’male’’ da se
bore protiv sulude logike savremnog
kapitalizma. Iskreno se nadam da ova
borba ’’na malo’’ moæe postati model
jednog globalnog otpora, a titoizam
je svakako jedan od naËina koji se
moæe primeniti u ovoj borbi.
Razvidimo sada kako to izgleda ”realna i slojevita analiza titoizma” Todora KuljiÊa. Da li je i koliko je ova analiza realna - o tome neka prosuuju Ëitaoci KuljiÊeve knjige, ali da je vrlo slojevita i da prilazi problemu titoizma sa
viπe strana - to se nikako ne moæe
sporiti, πtaviπe to je i najveÊa vrlina
ove knjige. Istakao bi istorijski pristup
u KuljiÊevoj analizi titoizma i to ne
zbog iskusnog baratanja sa istorijskom graom veÊ zbog nauËne dubine i poπtenja prema temi kojom se bavi.
”Kod vienja uloge Tita i kod tumaËenja prirode titoizma u misli o druπtvu (nauci i publicistici) novih balkanskih dræava prisutne su tri nesrazmerno raπirene idejnopolitiËke i saznajnoteorijske perspektive. Danas je svakako najrasprostranjenija nacionalna
(dræavocentriËna), znatno manje je
vidljiva jugoslovenska (socijalnoistorijska), a ponajmanje ima filozofskoistorijskih pokuπaja da se titoizam sagleda
iz perspektive dugih procesa. Sve tri
perspektive povezane su sa razliËitim
idejnopolitiËkim opredeljenjima, pa
razliËita vienja Tita Ëine izukrπtanu
mreæu manje ili viπe promenljivih gledanja. MetaforiËno reËeno reË je o:
(1) “æabljoj” perspektivi, tj. o gledanju
na Tita sa stanoviπta interesa vlastite
nacije, nacionalne dræavnosti i hegemone epohalne svesti; (2) „ptiËjoj“
perspektivi koju viπe zanima druπtvo
nego dræava u titoizmu, zatim kanali
druπtvene pokretljivosti i mehanizmi
osiguranja dugog mira na Balkanu
1945-1991, i; (3) „avionskoj“, vremenski joπ πiroj nadepohalnoj perspektivi,
koja prati mesto titoizma u razvoju
Balkana u poslednja dva stoleÊa, poredeÊi ga sa prethodnim i potonjim periodima. ”(34)
Vrlo su interesantna ova tri momenta KuljiÊeve istorijske analize. Ono πto
je istorijsko ovde nije optereÊeno suvoparnim istoriografskim prikazom
veÊ nam nudi mnoπtvo dogaaja koji

su opet signifikativni za period u kome su se desili. Ako se gleda samo iz
perspektive samih dogaaja i pokuπaja da se jedan specifiËan interes provuËe kroz njih - kao πto je to bio nacionalni - onda Êe KuljiÊ ovu perspektivu
nazvati æabljom jer ona ne ume da vidi dalje od radijusa sopstvenog skoka
- istorijski gledano iz skoka u nacionalistiËku ideologiju. PtiËija perspektiva
nam otvara domen socioloπkog uvida
gde se analiziraju druπtveni odnosi i
kretanja i ”koju viπe zanima druπtvo
nego dræava u titoizmu” - kako to primeÊuje sam KuljiÊ. Ova perspektiva je
svakakao πira i dublja od æablje, ali je
opet okrenuta analizi specifiËnih druπvenih pitanja iz doba titoizma. PtiËija
pespektiva precizno uoËava probleme
u jugoslovenskom druπtvu, ali ne æeli
ili nema potrebu da ih proπiruje i postavlja u kontekst jedne opπtije perpektive koja bi ukazala i na neke buduÊe
uticaje titoizma. Za ovo πire vienje je
zaduæena avionska perspektiva koja
je, po KuljiÊu, i ”nadepohalna”. Avionska perspektiva u svom istorijskom
kontekstu nalazi veze koje povezuju
razliËite epohe i daju im povesni smisao u filozofskom smislu. Nije sluËajno
ovu prespektivu KuljiÊ nazvao i ”filozofskoistorijskom” jer ona nosi u sebi
raznorazne istorijske slojeve koji su
opet postavljeni u povesni kontekst i
istorijsku genealogiju.
Razumeti istoriju znaËi proniknuti u
njen povesni smisao i na taj naËin postaviti na pravo mesto uticaj titoizma
na primer, ili bilo Ëega drugog πto bi
posluæilo kao istorijski reper ili pak
smisao samog istorijskog razvoja. Titoizam kod KuljiÊa nije samo ideologija, ali nije ni samo jedna istorijska epoha. KuljiÊ obrauje obe ove perspektive i u njih upliÊe mnoπtvo drugih sadræaja koja Ëine ’’krv i meso’’ tih ideoloπkih apstrakcija. O ovim sadræajima
moraÊete ipak konsultovati knjigu
’’SeÊanje na titoizam’’ i sami pokuπati
da doete do odreenih zakljuËaka iz
sopstvene perspektive. Da li Êe ona biti æablja, ptiËija ili pak avionska - to zavisi od vas. Todor KuljiÊ je napisao
knjigu u kojoj se oseÊa dubok peËat
autora, a to istiËem jer u ovim tzv.
postmodernim vremenima autor kao
da je ’’nestao’’ iz svojih dela ili je pak
sveden na jedan nevaæan detalj. KritiËki naboj ove knjige proizilazi iz konteksta kulture seÊanja, a trenutno kod
nas (a i πire) Todor KuljiÊ je njen najbolji reprezent. Titoizam je kritiËka
perspektiva ili pak ”komunistiËka hipoteza” - kako bi to rekao Alan Badju,
a ne ideoloπki prazna ljuπtura prema
kojoj se svi odnose kao prema ’’lipsalom psu’’, a to sam nauËio upravo od
autora knjige ’’SeÊanje na titoizam’’.
Zlatko Jelisavac je filozof, profesor
i novinar iz Zrenjanina.

225

Prikazi

U zemlji krvi
i novca*
SreÊko Horvat

Angelina Jolie, In the land of blood
and honey, 2011

Kada najpoznatiji svjetski humanitarni
filozof objavi hvalospjev za redateljski debi u najpoznatije holivudske humanitarne glumice, ne treba biti iznenaen. Bernard-Henri Lévy u Huffington Postu opisao je Angelinin film U zemlji krvi i meda
(2011) kao ljubavnu priËu smjeπtenu u
pozadini bosanskog rata, „film koji, koristeÊi Godardov izraz, nije samo film, veÊ
film koji pruæa pravdu mrtvima i Ëast preæivjelima. Razmotrimo bosansko druπtvo
koje opaæa svoju najveÊu bolnu tajnu.
Ovdje imamo istovremeno veliku glumicu, i veliku damu, koja koristi svoj ugled
da nam, po prvi put, omoguÊi da podignemo svoje oborene glave.“1
U zemlji krvi i meda, koji je u februaru
otvorio berlinski film festival i nedugo zatim stigao u kina bivπe Jugoslavije, nije
naiπao na istu razinu entuzijazma u svim
predjelima svijeta. Od samog poËetka,
film je izazvao kontroverzu, ukljuËujuÊi
proteste bosanskih æena (koje sada hvale film), optuæbe za plagijat, prijetnje
smrÊu, a navodno su i srpski hakeri smanjili internet rejting filma.
Kada je krenula turneja, doduπe, film
je privukao veliku medijsku paænju, najviπe u Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj, sa
predsjednicima, diplomatama, gradonaËelnicima koji izraæavaju dobrodoπlicu
holivudskoj zvijezdi kao da je novi Clinton posjetio naπe podruËje. Jedina razlika je πto Clinton nikada nije posjetio Zagreb 1996., samo je sletio na aerodrom
u svojoj poznatoj koænoj jakni i kratko
razgovarao sa predsjednikom. Jolie je
barem ostala u Zagrebu, na par sati,
posjetila je kino i vratila se direktno na
aerodrom. To je bio veliki spektakl za
malu zemlju kao πto je Hrvatska, i naravno, skoro nitko viπe nije priËao o filmu.
„Siva zona“
Film je priËa o Danijelu, vojniku koji se
bori za Bosanske Srbe i Ajli, Bosanskoj
muslimanki koja je bila s njime i prije ra-

ta a sada je zarobljenica u koncentracionom logoru koji on nadgleda. To je loπe ponavljanje iste stare dobre priËe, nedavno prikazane u filmu The Reader
(»itaË) (SStephen Daldry, 2008), i nezaboravnom The Night Porter (NoÊni portir) (Liliana Cavani, 1974). Ukratko, to je
priËa o zloËincu i ærtvi i promjeni ove
perspektive kako priËa ide dalje. Na jednoj strani imate ratni kriminal (Ëuvar
koncentracionog logora u „The Reader“, bivπi SS oficir u „The Night Porter“
i srpski oficir u filmu Angeline Jolie), i na
drugoj strani imate ærtvu (djeËaka koji
Ëita Ëuvaru koncentracionog logora,
preæivjelog iz koncentracionog logora i
nevinu muslimansku æenu u bosanskom
ratu). Ono πto je zajedniËko u sva tri filma je fatalna ljubavna afera izmeu kriminalca i nevine ærtve, s jedinom razlikom πto u The Reader, 8 godina kasnije
djeËak sazna, kao student prava, prateÊi suenje nekoliko æena (ukljuËujuÊi i
svoju bivπu ljubavnicu), da je optuæen
zbog toga πto je dozvolio da 300 jevrejskih æena umre u zapaljenoj crkvi.
Takoer, svim filmovima je zajedniËko to da uloge postaju sve manje i manje jasne kako se priËa razvija. Najbolji
primjer je The Night Porter, u kojem trinaest godina nakon koncentracionog
logora, Lucia ponovo sreÊe Maximilliana, koji sada radi u beËkom hotelu; i
umjesto da ga otkrije ona ponovo ulazi
u njihovu sadomazohistiËku vezu. Veza
podsjeÊa na primjer kojega se prisjeÊa
Primo Levi, a to je Sonderkommando,
„specijalne jedinice“ zaduæene za dovoenje svojih bliænjih u plinske komore to je „siva zona“, zona u kojoj „dugi lanac saradnje izmeu ærtve i izvrπitelja“
postane labav. Ili kako to kaæe Giorgo
Agamben u svom Remnants of Auschwitz (Ostaci Auπvica), „gdje potlaËeni
postaje tiranin i gdje se krvnik pojavljuje
kao ærtva“.2 Siva, neprestana alkemija u
kojoj dobro i zlo, a zajedno s njima, i
svi metali tradicionalne etike dostiæu do svoje toËke taljenja.
Najbolji izraz ove nove terra ethica artikulirao je Michael u Bernhard Schlinkovom romanu The Reader, na kojem je
film baziran: „Htio sam istovremeno razumjeti Hannin zloËin i osuditi ga. Ali bilo je previπe straπno za to. Kada sam pokuπao da ga razumijem, imao sam osjeÊaj da ne uspijevam da ga osudim na
naËin na koji mora biti osuen. Kada
sam ga osudio na naËin na koji mora biti osuen, viπe nije bilo mjesta za razumijevanje. Iako sam htio razumjeti Hannu, neuspjeh da je razumijem znaËio je
da sam je iznova izdao. Nisam ovo mogao rijeπiti. Htio sam sebi postaviti oba
zadatka - razumijevanje i osuda. Ali bilo
je nemoguÊe uraditi oba.“3 Drugim rijeËima, kada smo pokuπali razumjeti zloËin, tada smo prestajali da ga osuujemo; a kada smo ga osuivali, onda smo
prestajali da ga razumijemo.

Ljubav onkraj krvi i meda
Dakle, πto nedostaje u Anegelininom
filmu? Prvo, priËa je plitka i likovi su ploπni; osim u par dijaloga ne vidimo cijeli
uæas dvojbi likova koje zavrπavaju u ponoru nemoguÊnosti razumijevanja dobra i zla. Ono πto imamo u „Zemlji krvi i
meda“ je potpuna suprotnost Nietzscheove poznate formule: „Ono πto je uËinjeno iz ljubavi uvijek je onkraj dobra i zla.“
Æena muslimanka izdaje svog ljubavnika,
i njen ljubavnik, srpski oficir, ubija je. U
filmu, ne postoji ljubav superiorna (etniËkim) razlikama: Ajla bira svoju (muslimansku) stranu, a Danijel bira svoju (srpsku) stranu. Umjesto povlaËenja u izolirani svemir kao par iz NoÊnog Portira,
svjesno i spremno odluËujuÊi se na æivot
bez Muslimana i Srba, bez hrane i osnovnih potrepπtina, oni se odluËe ostati
vjerni izgraenim razlikama (Srbi/Muslimani) protiv kojih su se opirali.
To nas dovodi do glavnog ideoloπkog
problema filma: namjera filma je da zamagli standardnu dihotomiju zloËinac-ærtva priËajuÊi priËu o muslimanskoj æeni
koja se zaljubljuje u srpskog oficira, ali
postiæe upravo suprotno. Ne postoji velika tragedija: Ajla nema moralnih sumnji
kao Michael u »itaËu, i sretna je u samovoljno izabranoj Êeliji, gdje moæe crtati i
uæivati u veËerama sa svojim partnerom;
Danijel u meuvremenu sluæi svom ocu,
bosansko-srpskom generalu. Ovdje imamo povrπinsko oæivljavanje starog Edipovog kompleksa, koji je opet liπen svoje
tragiËne dimenzije. Kada Danielov otac
dozvoli drugom vojniku da siluje Ajlu, Daniel kasnije ubija vojnika; ali umjesto da
se konaËno suprotstavi ocu, on nastavlja
da mu sluæi i na kraju radi baπ ono πto je
htio njegov otac: ubija svoju ljubavnicu.
Jedini potencijalno subverzivni element filma je izjava jednostavnog, Ëak
naivnog „izvini“. Umjesto da pokuπa pronaÊi naËin za zajedniËku ljubav (zaπto ne
solucija iz NoÊnog portira, bijeg u napuπtenu vilu u planinama iznad Sarajeva?),
Daniel jedva ponavlja kastrirano „izvini“
(za silovanu æenu u logoru koji nadgleda,
itd.); a kasnije nakon πto je otkrila skloniπte Daniela i njegove srpske jedinice, Ajla
ponavlja isto opravdanje, Izvini. Ovo
je toËka u filmu gdje priËa podsjeÊa na
drevni mit o Eho i Narcisu. Ajla (muslimanka) je Eho prokleta od strane ljubomornih bogova, kojoj nikad nije dozvoljeno da govori u svoje ime (kao svim æenama u logoru), osuena na ponavljanje tuih fraza; a Daniel (Bosanski Srbin) je
Narcis koji vidi samo svoju sliku i na kraju
pada u vlastitu zamku (potpomognut od
strane oca). Postoji nezaboravan dio u
dokumentarcu Derrida, u kojem Jacques
Derrida objaπnjava ovu mrtvu toËku:
„Na odreen naËin, ona (Eho) prisvaja
njegov jezik. Ponavljanjem jezika drugih,
ona potpisuje svoju ljubav. Ponavljanjem, ona komunicira s njim. Govori svoje liËno ime ponavljanjem njegovih rijeËi.

226
I kao πto je sluËaj uvijek sa jezikom, jedno je slijepo. I u osnovi, Eho tiho ali lucidno odgovara Narcisu. Ipak je to ljubavna
priËa. Ona odgovara Narcisu koji je takoer slijep, jer Narcis shvaÊa da moæe
vidjeti samo sebe, da je samo njegova
slika to πto vidi u odrazu u vodi. Kada vidite samo sebe, to je forma sljepoÊe.
Niπta drugo se ne vidi. Ostaje da su Eho
i Narcis dvoje slijepih ljudi koji se vole. I
sada, pitanje je kako se dvoje slijepih ljudi voli?“4
PonavljajuÊi rijeË „izvini“, Ajla odgovara Danielu njegovim rijeËima, i ponavljanjem ona komunicira s njim: da, ona ga
voli, ali ga je izdala iz istog razloga zbog
kojeg je on nju izdao kada je dozvoljavao zloËine, traæeÊi oprost jednostavnim
i beznaËajnim „oprosti“. Pravi prevrat moæda samo ovo moæe spasiti film - bi
bio da je Daniel prihvatio njeno izvinjenje i nastavio kao da se niπta nije desilo,
kao πto je to Ajla uradila ranije: „Da,
znam da slijedimo ista ideoloπka uvjerenja da nema razlika izmeu Muslimana
i Srba, i da, znam da si samo izvrπavao
svoju duænost i da si htio zaπtiti svoje
susjede, ali ja te i dalje volim i ne marim
za tvoju izdaju jer to je samo joπ jedan pad u zamku etniËke mrænje.“
Zanimljivi sluËaj Andreja Nikolaidisa
Ono πto nedostaje Angelininom filmu
je ta tragiËna dimenzija fatalne ljubavi.
Dakle, film ne samo da laæno prikazuje
tragiËnu ljubav, nego je i potencijal za korak dalje. To se moæe prikazati pomoÊu
Ëudnog sluËaja Andreja Nikolaidisa, poznatog crnogorskog pisca, Ëiji je roman
„Dolazak“ upravo objavljen na engleskom jeziku. Nikolaidis je roen i odgojen
u Sarajevu, ali je uspio pobjeÊi 1992. i
skrasiti se u Crnoj Gori. Kao dosljedni antiratni aktivist i promotor ljudskih prava,
Nikolaidis 2004. god. objavljuje tekst pod
nazivom „–avolji πegrt“. U njemu, on je
osudio srpskog redatelja Emira Kusturicu zbog toga πto je bio jedna od najveÊih
srpskih medijskih zvijezda u vrijeme „kada je MiloπeviÊeva ratna propaganda podræavala ljude koji su imali reÊi neπto glupo ali patriotsko i kreirala vijesti za ljude
koji nisu imali osjeÊanja na ljudsku patnju, slijepi na vlastitu krivicu i dovoljno
glupi da vjeruju u svoje poπtenje“.5 Srpski redatelj je uspjeπno tuæio Nikolaidisa
za klevetu: nakon nekoliko æalbi bio je
primoran da plati 12.000 eura Kusturici
za nanesenu „duπevnu bol“. U januaru
2012 god. Nikolaidis objavljuje novi tekst
pod nazivom „©ta je ostalo od velike Srbije“; u njemu se usudio ponuditi potpuno drugaËije objaπnjenje pokuπaja teroristiËkog napada tijekom sluæbenog obiljeæavanja dvadesete godiπnjice Republike Srpske, jednog od dva entiteta Bosne
i Hercegovine (ne)poznat po svojim “specijalnim vezama” sa Srbijom. Uslijedila je
besprimjerna kontroverza koja je uzrokovala niz prijetnji Nikolaidisu, Ëak i sluæbe-

Prikazi
ni diplomatski spor izmeu Srbije i Crne
Gore.
©to je bio problem? Nikolaidis je citirao poznatu izreku Waltera Benjamina
da „ne postoji dokument civilizacije koji
istovremeno nije barbarski dokument“
tvrdeÊi da je entitet Republika Srpska
nastao na genocidu. Bio bi „civilizacijski
iskorak“, nastavlja Nikolaidis, da je neuspjeπni terorista koristio dinamit, ne zbog
nacionalne i etniËke mrænje nego zato
πto „je bio nezadovoljni radnik koji je
shvatio da je nacionalni i vjerski antagonizam bio samo maska pod kojom elita
skriva osnovni antagonizam svakog druπtva - klasni antagonizam“. Nakon toga,
srpske dnevne novine iznose tvrdnju da
je Nikolaidis terorista koji je pokuπao
ubiti srpskog predsjednika i patrijarha.
Obavijeπten od stane novinara, da je Nikolaidis nedavno primio Nagradu za literaturu Evropske Unije, predsjednik Republike Srpske Milorad Dodik odgovara:
„Slobodno me citirajte: Jebem vam njegovu literaturu!“ Bilo je samo pitanje
vremena kada Êe se Kusturica pojaviti:
kada se pojavio nije odolio opisati Nikolaidisa kao „crnogorskog talibana“ koji
„ohrabruje terorizam na Balkanu“. Nakon svega ovoga, ali ne manje vaæno,
Kusturica je ponovo tuæio Nikolaidisa.
„Civilizacijski iskorak“
Dakle, πto je bio problem? Problem je
u tome da je osporen paragraf u kojem Nikolaidis govori o „civilazijskom iskoraku“ sve samo ne nacionalizam. Neuspjeli teroristiËki napad bi bio „civilizacijski iskorak“, prema Nikolaidisu, da je
siroti terorista shvatio da se ne radi o nacionalnoj mrænji veÊ o klasnoj borbi. I
upravo ovo je najveÊi problem Angelininog filma. Ponovo imamo staru dobru
priËu o Srbima i Muslimanima koji ne
mogu æivjeti u jednoj dræavi; priËu o ratu
koji je rezultat etniËke mrænje i nacionalizma. U filmu se ne spominju drugi uzroci raspada Jugoslavije; samo stari mitovi kako se Srbi hvale πto su odbranili Evropu od muslimana, itd. Dakle, kada
Bernard-Henry Levy tvrdi da se film odigrao u „tamnoj mrlji dvadesetog stoljeÊa“, tu je u pravu, samo “tamna mrlja”
nije bosanski rat. Srebrenica se ne koristi samo kao opravdanje za „humanitarnu intervenciju“, ona se (zlo)upotrebljava πirom svijeta u zadnje dvije dekade.
Drugim rijeËima, zar nije Levy, koji je
pozvao Sarkozija na intervenciju u Libiji,
i sam zamraËio uzroke intervencije? Zaπto ne postaviti pitanje: Zaπto Sirija a ne
Izrael? Zaπto Lévy ne hvali film o izraelskim zloËinima koji se danas dogaaju
na Zapadnoj obali, umjesto filma o ratu koji se dogodio na Balkanu prije dvadeset godina? Naravno, joπ uvijek se osjeÊaju posljedice rata u svim dijelovima bivπe Jugoslavije, od Hrvatske, Bosne
i Hercegovine, Srbije do Kosova. I naravno Angelinin film je veliki korak u podi-

zanju svijesti o procijenjeno 50.000 bosanskih muslimankih æena i djevojaka silovanih od strane srpskih snaga tokom
prvih godina rata. Ali ako provedemo
jednostavan eksperiment i prenesemo
film iz Bosne u bilo koju drugu ratnu zonu, uklanjanjem povremene reference
na srpsku ideologiju, ne bi li film i dalje
bio funkcionalan? I to je problem „U
zemlji krvi i meda“: u filmu jedini uzrok za sukob je etniËka mrænja (i seksualna poæuda). Dok u vrijeme njegove hrvatske premijere, ministar financija najavljuje nove mjere πtednje, ne samo u
zdravstvu i socijalnoj sigurnosti, nego i
u zatvorima. Ovo isto vaæi i za ostale
zemlje u regionu, gdje su „ratni tajkuni“
iskoristili kaos nastao ratom da opljaËkaju (privatiziraju) dræavne firme i industriju (o ovoj „specijalnoj jedinici“ nema rijeËi u filmu), i gdje su „strukturalne prilagodne“ oficijelno i legalno provoene
od strane dræave.
Kada jedan bosanski kritiËar kaæe:
„Film Angeline Jolie je najbolja stvar koja se desila Bosni i Hercegovini joπ od
Dejtonskog sporazuma“, treba odgovoriti i reÊi suprotno: ono πto treba zemljana bivπe Jugoslavije nije zemlja krvi i meda nego zemlja krvi i novca: film koji Êe pokazati kako su zlodjela provoena ne u ime naroda ili etniËke pripadnosti, nego - kao i uvijek - u ime novca.
Oni koji, kao Bernard-Henri Lévy, misle
da film prenosi “istinu” o jugoslavenskom ratu su ili neupuÊeni ili namjerno prikrivaju pravi problem; upali su u istu zamku kao i srpski vojnik koji je ubio
svoju veliku ljubav jer je, na kraju, poËeo
da vjeruje u priËu svog zlobnog oca. I na
kraju, ono πto ostaje, nije ponovno interesiranje za rat nego samo medijski
spektakl i pitanja za Angelinu Jolie kao
πto je:“ Da li Êete iduÊe ljeto posjetiti
prelijepe plaæe Hrvatske?“. Njen odgovor: „Brad veÊ pregleda slike i zainteresiran je“. Toliko o Levijevoj „tamnoj mrlji“. Ili, kao πto kaæe hrvatski turistiËki
slogan: „ Mala zemlja za veliki odmor“.
Prijevod Nihad HebiboviÊ

SreÊko Horvat je filozof, publicist i
filmski kritiËar iz Zagreba, jedan od
organizatora Subversive festivala.
* »lanak je izvorno objavljen u oæujku 2012 u Ëasopisu Eurozine.
1 Bernard-Henri Lévy, “Angelina Jolie, Bosnia in Her Heart”, Huffington Post, 2 February 2012, available at: www.huffingtonpost.com/bernardhenri-levy/angelinajolie-bosnia_b_1290338.html
2 Giorgio Agamben, Remnants of Auschwitz, New York: Zone Books 2002, 21.
3 Bernhard Schlink, The Reader, New York:
Vintage Books 1998, 157.
4 Vidi: www.youtube.com/watch?v=ya46wfeWqJk
5 Vidi:
www.bhraja.ca/Vijesti/BH-teme/%22D%C5%BEelatov%C5%A1egrt%22-%11-tekst-zbog-kojegje-Kusturica-tu%C5%BEio-Nikolaidisa.html

227

Nova pionirska knjiga

Oglas

Ekonomija ubijanja, koju je objavio Pluto Press, opisuje kako funkcionira vojno-industrijski kompleks, njegovu povezanost s globalnom financijskom krizom i ‘’ulogu koju zapadne vlade igraju u produæavanju sukoba u nedogled’’.
Mehtina nova knjiga Ekonomija ubijanja: Kako zapad potiËe rat i siromaπtvo u zemljama u razvoju (Pluto Publishing) je znaËajan napor u opisivanju odnosa meu globalnom
prodajom oruæja, meunarodnom korupcijom, ustancima ‘’arapskog proljeÊa’’ i negativne ekonomske strategije zapada prema zemljama u razvoju.
Globalna vojna potroπnja je narasla na 1.74 bilijuna dolara. SAD su joπ uvijek vodeÊe u
vojnoj potroπnji sa 711 milijardi dolara direktnog vojnog budæeta, slijede Kina sa 143 milijarde dolara i Rusija sa 72 milijarde dolara. NajuoËljiviji je seizmiËki pomak vojne potroπnje azijskih zemalja koji otvara zastraπujuÊu moguÊnost poËetka novog hladnog rata u Aziji. Indija (48 milijardi dolara) je danas najveÊi uvoznik oruæja u svijetu.

Ekonomija ubijanja predlaæe strategiju za odmicanje svijeta od gospodarstva temeljenog na ratu prema gospodarstvu temeljnom na miroljubivoj koegzistenciji, kako bismo
se mogli suoËiti s najveÊim prijetnjama ËovjeËanstvu: ratnim huπkanjem, ekstremnim siromaπtvom i klimatskim promjenama.
Ova pionirska knjiga ‘’briljantno povezuje sve dublju ekonomsku krizu s kojom se zapad
suoËava s razvojem militarizma koji uniπtava planet.’’ — Richard Falk, posebni izvjestitelj Ujedinjenih naroda za ljudska prava na palestinskim teritorijima

“Ekonomija
ubijanja:
Kako zapad
potiËe rat i
siromaπtvo
u zemljama
u razvoju”
Vijaya Mehte

‘’Mehtina knjiga pravovremeno rasvjetljava ulogu koju zapadne vlade igraju u produæavanju sukoba u nedogled diljem svijeta.’’ — Caroline Lucas, parlamentarna zastupnica
i voa Zelene stranke, UK
‘’Ova knjiga, Ekonomija ubijanja Vijaya Mehte, opisuje naËine na koje zapadne sile mogu restrukturirati svoja gospodarstva odmicanjem od oslanjanja na vojno-industrijski
kompleks prema pretvaranju 21. stoljeÊa u eru meke vlasti za miroljubivu i odræivu buduÊnost.’’ — Deepak Chopra, autor bestselera Mir je put (Peace is the Way)
‘’Mehtina izvrsna knjiga iznosi probleme i rjeπenja te nas sve potiËe na stvaranje duhovne i politiËke volje za provoenje politika koje Êe donijeti stvarnu promjenu i dati nadu
ËovjeËanstvu.’’ — Mairead Maguire, irska mirovna aktivistkinja i dobitnica Nobelove nagrade za mir
‘’Bilo je vrijeme da netko razotkrije sramotne aktivnosti vojno-industrijskog kompleksa
koji uniπtava temelje civiliziranog ljudskog postojanja. Ovu knjigu moraju proËitati svi koji traæe mir.’’ — Arun Gandhi, unuk Mahatme Gandhija, predsjednik Ghandijevog svjetskog obrazovnog instituta (Gandhi Worldwide Education Institute), Rochester, NY, USA
O autoru Vijayu Mehti
Vijay, renomirani autor i globalni aktivist za mir, razvoj i ljudska prava, je suosnivaË i
predsjednik Ujedinjenja za mir (Uniting for Peace), organizacije Ëiji je jedan od tvoraca
bio Philip Noel Baker, dobitnik Nobelove nagrade za mir. Upravitelj je Fortune Forum
zaklade koju je osnovala njegova kÊer Renu Mehta. Zaklada je ugostila skupove na kojima su govornici bili predsjednik Clinton, Al Gore i Michael Douglas. Njegove knjige ukljuËuju Kodeks Fortune Foruma: Za odræivu buduÊnost (2006.), Dosta oruæja (2005.) te
Ujedinjeni narodi i njihova buduÊnost u 21. stoljeÊu (2005.).

‘’Vijay... dugogodiπnji aktivist za mir, razvoj, ljudska prava i zaπtitu okoliπa.’’
The Sunday Times Magazine, London, 1. veljaËe 2009.
‘’Vijay Mehta daje intelektualni kredibilitet projektu i napisao je Kodeks Fortune Foruma:
Za odræivu buduÊnost, svojvrsni manifest koji Êe poduprijeti buduÊe aktivnosti grupe.’’
The Independent, London, 26. rujna 2006.
Knjiga je sada dostupna kod Pluto Pressa (UK)/Palgrave Macmillana (SAD)/Amazona
(πirom svijeta). Slobodno posjetite web stranicu knjige www.theeconomicsofkilling.org
Viπe informacija je dostupno na:
Ekonomika ubijanja: www.theeconomicsofkilling.org
Ujedinjenje za mir: www.unitingforpeace.org
Pluto Press: www.plutobooks.com
ili poπaljite e-mail autoru Vijayu Mehti: [email protected]

228

Kultura

229

Kultura

Ispod mosta Mirabeau

Jasna Tkalec

To su stihovi pjesnika simboliste, Guillaumea Apollinairea1: u njima je kao, kao i u poetskim jecajima Verlainea, joπ uvijek odjekivala muzika, ali veÊ se nasluÊivalo
novo vrijeme, Ëiji Êe on postati protagonist i suputnik,
vrijeme koje Êe Francuskoj donijeti Svjetski rat, a ovaj Êe
bez ostatka pomesti cijelu jednu epohu. Apollinaire,
graanin svijeta i Pariza kraja devetnaestog i poËetka
dvadesetog stoljeÊa, joπ je uvijek pripadao ne samo po
datumu roenju, nego i po umjetniËkom senzibilitetu
kraja devetnaestog vijeka, vremena koje Êe otiÊi u nepovrat, sa can-canom, sa slikarima impresionistima i sa
umjetniËkom osjetljivoπÊu i æivotnim nazorima “belle
époque” (“lijepog doba-lijepe epohe”). Da li je ona zaista takva i bila ili Êe se samo takvom Ëiniti njenim protagonistima, kad bude zauvijek proπla? Sjene tog Ëuvenog kraja XIX stoljeÊa, “velikog stoljeÊa” kako ga je nazvao Victor Hugo, ostat Êe po muzejima na slikama Toulouse-Lotreca, u kretnjama i pozama balerina i æenskoj
golotinji nemilosrdnog istraæivaËa pokreta Degasa, u atmosferama pariπkih ulica i jednostavnim zabavama pariπke gomile na platnima Renoira, u knjigama, koje su
ispriËale (tko zna da li istinito?) sudbinu njegovih slavnih koliko i neznanih junaka, u ljepoti stihova njegovih
pjesnika.
Vrijeme fin de sièclea (kraja stoljeÊa) Êe istaÊi Pariz,
grad svjetla, Ëak jaËe od imperijalnog Pariza i proslaviti
ga viπe od same Francuske revolucije. Pariz Êe potom
postati Ëvoriπtem novih avangardnih umjetniËkih pravaca i popriπte mnogih dogaaja i sudbina povezanih s
njima, koje su se u njemu zaplitale. Nove su se misli i
poimanja svijeta i njegovog umjetniËkog odraza raale
prvo na desnoj, a zatim na lijevoj obali Seine, skitale s
umjetnicima obim obalama rijeke i Luksemburπkim parkom kao i Parkom Monceau, hranile se boemom po pariπkim kavanama u kojima se skupljao umjetniËki svijet
i pariπki polusvijet i koje su zbog toga iziπle na glas, a u
njih su pristizali stvaraoci iz svih zemalja globusa. Doæivjevπi traumu II svjetskog rata Muze, koje su tako obilato obdarivale sve πto se od stvaralaca naπlo u Parizu
dvadesetih i tridesetih godina minulog vijeka (tko bi rekao da se i Muze prodaju poput djevojËura?), gotovo
su kolektivno napustile Pariz i Seinu i prepustile ih turis-

Ispod mosta Mirabeau teËe Seina
I ljubavi naπe
NoseÊi sa sobom teret uspomena.
tima i imigrantima sa svih strana te se preselile preko
oceana u novu prijestolnicu novoga svijeta i novca, Ëija
glavna matica viπe ne oplakuje pariπka πetaliπta nedaleko od blistavih bulevara, koje je izgradio Napoleon III,
poruπivπi, na veliko Zolino æaljenje, stare srednjovjekovne Ëetvrti Pariza. Danas te inspiratorice umjetnika, promijenjenog i moderniziranog izraza, u performansima i
instalacijama, skaËu po neboderima od Ëelika i plastificiranog stakla i po velebnim muzejskim zdanjima New
Yorka, “velike jabuke” suvremenog doba.
Jedan je drugi “ËeliËni svjedok” Pariza novog vremena, Eiffellova kula, iz pera pisca, ovako govorila o sebi i
gradu svjetla: “Moj otac Gustav Eiffel nije bio umjetnik,
veÊ veliki inæenjer. Tvrdim da sam bila najupeËatljiviji izloæak na Svjetskoj izloæbi 1889, koja je imala proslaviti
stogodiπnjicu Francuske revolucije. Istinu govoreÊi, nije
se baπ mnogo stranih kraljeva pojavilo na toj izloæbi. Ostali su poneπto hladni prema proslavi ovog jubileja. No
Francuska je bila presretna i slavna, rane iz rata 1870
brzo su zacijelile. PoËistivπi ruπevine Pariz je ponovo postao centar svijeta. Izgraene su nove ulice, po njima su
vozili omnibusi na konjsku vuËu. Ja, Eiffelovo zdanje,
uvela sam metal u modu. Svuda su podizali nove zgrade, komplicirane i pune zavijutaka, s mnogo ukrasa od
gipsa i kovanog æeljeza. Bio je to novi stil, koji je pratio
i novi komfor, plin u zgradama, elektriËna rasvjeta, dizala. Kao Eiffelova graevina, nadgledala sam i svjetske
izloæbe 1889 i onu 1900, kad su izgraene Grand i Petit Palais (Velika i Mala palaËa). Na tu je izloæbu doπao
Ëak i ruski car i svi su govorili o francusko-ruskom prijateljstvu.
A Pariz se mijenjao ispod mojih nogu. Omnibuse, koje su vukli konji, zamijenili su tramvaji i autobusi, kao i
podzemna æeljeznica nazvana Métroplitaine ili skraÊeno Métro. Stare fijakere zamijenili su automobili, πto su
postojali sve brojniji i sve bræi. Tako sam se sa svojih 300
metara visine poËela osjeÊati pomalo zastarjelom, moja
mi je gvozdena unutraπnjost postajala teπka. No ubrzo
sam dobila novu svrhu: nakitili su me televizijskim antenama. PriËam vam o jednom svijetu, koji ne poznajete:
zar moæete zamisliti da se u Parizu æivjelo bez métroa,
bez automobila i bez televizije?”2

230
Raanje novog: umjetnici na Montmartreu
i Montparnasseu
Ne manje promjene od ovih o kojima priËa Tour Eiffel
dogaale su se s umjetniËkim stvaralaπtvom u tim prvim
godinama posljednjeg stoljeÊa milenija. U Pariz je doπao,
noseÊi u srcu æarko sunce Andaluzije i ozbiljno umjetniËko obrazovanje iz Barcelone, gdje je proæivio Ëetiri godine prve mladosti, slikar neobiËne izraæajne snage i
ogromnog umjetniËkog dara, Pablo Picasso. U Café de la
Rotonde, u kojem su se na Montparnasseu skupljali
mnogi umjetnici, Ëesto bez prebite pare, mladi Picasso
stjeËe prijatelje s kojima Êe se u tim “gladnim godinama”,
kad je vrijeme slave bilo joπ daleko pred njim, intenzivno
druæiti, sve do njihovog kraja. Bili su to talijanski slikar
Amedeo Modigliani, Jevrejin iz Livorna i André Salmon,
pjesnik i teoretiËar novog umjetniËkog pravca, kojeg Êe
nazvati kubizmom. Picasso Êe biti ustrajni posjetilac Café
de la Rotonde, jer Êe od 1914 u blizini imati i vlastiti slikarski atelje, a s Guillomom Apollinaireom vezivat Êe ga
prisnost u traganju za novim umjetniËkim izrazom. U
poznatu su kavanu Rotonde tada navraÊali umjetnici, da
se inspiriraju novim duhom umjetnosti, ali Ëesto i da
utaæe sasvim prozaiËnu glad. Dogaalo se da ne mogu
platiti raËun, a velikoduπni bi gazda Libion umjesto franaka primao pokoji crteæ i objesio bi ga na zid, tako da su
u teπkim trenucima zidovi kavane bili prepuni djela novËano insolventnih umjetnika. Danas bi takva izloæba imala milijunsku vrijednost i mnogim bi direktorima Ëuvenih
galerija natjerala slinu na usta. Ali tada su ti umjetnici bili gotovo potpuno nepoznati i nepriznati i njihova djela
nisu imala træiπne vrijednosti. Amedeo Modigliani, obdaren mediteranskim æarom i sasvim samostalnim slikarskim izrazom, æivio je vrlo teπko i gotovo gladan umirao
od tuberkuloze. Danas njegovi radovi imaju neprocjenjivu vrijednost te je u Italiji bilo Ëak i pokuπaja “pronalaæenja” zaboravljenih skulptura-falsifikata, za koje nije jasno
da li su bili izrugivanje kritiËarima umjetnosti ili pokuπaj
prijevare. Fotografija Picassa, Salmona i Modiglianija
pred Café de la Rotonde svjedoËanstvo je tog neponovljivog vremena, koje Êe se kasnije razviti u “Les années
folles” (Lude godine).
»uvena je kavana i danas stjeciπte intelektualaca Pariza, za razliku od drugih sliËnih mjesta, koja je ili pomelo vrijeme ili su pretvorena u mrtve muzeje nekad æivahnog i burnog umjetniËkog æivota grada. Da se neko
proslavi potreban je ipak izvjestan ne samo intelektualni, veÊ i financijski manevarski prostor. Za Picassa i ostale protagoniste kubizma taj prostor omoguÊilo im je
prijateljstvo s Gertrude Stein, æenom jake volje i vrlo
prodornom, koja se Ëesto nalazila na portretima Picassa. Gertrude i njen brat Leo Stein postali su prvi zaπtitnici i pokrovitelji umjetnika iz Rotonde, teoretiËari kubizma te organizatori prvih izloæbi ovog slikarskog usmjerenja. Gertrude je æivotno vezana za Alice Toklas, s
kojom se upoznala 1907, daktilografkinjom brata Lea,
umjetniËkog kritiËara, a prisno je drugovala i s Modiglianijem, s kojim ju je povezivalo jevrejsko porijeklo, te je
jednom, navukavπi njegovo odijelo, cijelu noÊ plesala u
Rotondi i po pariπkim ulicama, pretvarajuÊi se da je ona
Modigliani. Stan u Rue de Fleures 27, u kojem je æivio
Ëuveni trio: braÊa Gertude i Leo Stein s Alice Toklas

Kultura

Amedeo Modigliani, Venera, 1917., ulje na platnu, privatna kolekcija

ugostio je mnoge Ëuvene ameriËke umjetnike kao πto
su Ezra Pound, Ernest Hemingway i Thornthon Wilder,
a kasnije ih je Gertrude nazvala Lost generation (Izgubljenom generacijom). Steinovi su bili organizatori i prve
zajedniËke izloæbe Matissea, Picassa i Derrainea. Iako su
se u Ëasu izbijanja II svjetskog rata Gertrude Stein i Alice Toklas nalazile u Velikoj Britaniji, vratile su se u Pariz
da pomaæu izbjeglicama. Preæivjevπi nekim Ëudom rat
Gertrude Stein umrla je u Parizu 1946. godine, a Alice
Toklas mnogo kasnije u priliËnoj bijedi.3
Na tim prvim izloæbama pojavila se po prvi put 1916 i
Ëuvena slika-koja se danas nalazi u New Yorku Les Demoiselles d’Avignon u ulju naslikanih pet golih æena, pet
prostitutki iz bordela u Barceloni u uliËici Avignon, koju je
Picasso poËeo slikati 1907. Za tu poznatu sliku, o kojoj je
napisano podosta knjiga i koja joπ i danas pobuuje æive
rasprave meu kritiËarima, Picasso je izradio viπe od stotinu skica. Bila ona simbolom seksualne slobode i rizika ili
nasilja seksualnog akta, utjecaja afriËkih maski ili, bliæe
danaπnjem tumaËenju, okretanja kuta umjetnikovog gledanja na slikani objekt, ta je slika svakako najvaænije djelo na putu ka suvremenoj umjetnosti. Ona predstavlja
prelaz iz prethodnih slikarevih faza (ruæiËaste i plave) na
kubizam, da bi kasnije umjetnik otiπao joπ dalje u svom
umjetniËkom eksperimentu. No “Les Demoiselles d’Avignon” oznaËile su utemeljenje kubizma, pravca koji je u radu najmoÊnijeg umjetnika XX stoljeÊa ostavio najviπe traga, jer odraæavaju Cézannovo pozno razmiπljanje, iz koga su nastali brojni pravci suvremene umjetnosti, odnosno stanoviπte da je slikani predmet moguÊe raπËlaniti i

Kultura
prikazati u vidu geometrijskih tijela: kugle, kuba, stoπca.
Glave i tijela gospoica iz Avignona odraæavale su ovu temeljnu misao kubistiËkog pravca.
Drugi Ëuveni protagonist umjetniËkog æivota Montmartrea i Monparnassea u Parizu prvih desetljeÊa stoljeÊa, Amedeo Modigliani, sin osiromaπene jevrejske porodice iz Livorna4, stigao je 1906. u grad na Seini iz Venecije, veÊ naËeta zdravlja. Isticao se, osim upeËatljivom ljepotom, ogromnom snagom i nezavisnoπÊu umjetniËkog
izraza. Svoja platna, portrete i aktove slikao je brzo i bez
dodatnog dotjerivanja, a svi koji su mu pozirali kasnije su
tvrdili kako su osjeÊali da im slikar “uzima duπu”. Dok je
joπ prvih godina boravka u Parizu stanovao na Montmartreu, u zgradi Bateau Lavoir slijedio je umjetniËki testament Vincenta van Gogha i Henry Toulouse-Lautreca, ali
presudan utjecaj na njega izvrπio je Paul Cézanne, kao i
prijatelj Chaim Soutine, s kojim se volio opijati. Kasnije æivi na Montparnasseu i kreÊe se u krugu posjetilaca Café
de la Rotonde, koju je slikarski ovjekovjeËio meksiËki slikar Diego Rivera. VeËeri provodi u Rotondi uz bocu vina,
u druπtvu slikara Mauricea Utrilla i pjesnika Maxa Jacoba,
dok je u ljubavnoj vezi s engleskom novinarkom i knjiæevnicom Beatrice Hastings. Da bi popravio zdravstveno stanje odlazi u Nicu s novom æivotnom ljubavlju, mladom slikaricom Jeanne Hébuterne, s kojom Êe doËekati kraj. Iako je u salonu Weil 1917 organizirana izloæba Modiglianijevih radova, policijski prefekt je naredio zatvaranje izloæbe, jer su Modiglianijevi aktovi izazvali skandal. Prodalo se vrlo malo slika. I dok se prijatelj Jean Zborowski trudio da za Modiglianija, Jeanne Hébuterne i njihovu malenu djevojËicu nabavi neπto novaca, Modigliani se vraÊa u
Pariz i unajmljuje stan u Rue de la Chaumière. Slikarevo
zdravlje naglo se pogorπalo, Jeanne je u visokoj trudnoÊi, novaca nema, situacija postaje oËajna. Prijatelj, koji je
sluËajno navratio, nalazi Amedea u besvjesnom stanju
od groznice i alkohola. Odvoze ga u bolnicu, gdje Êe Modiglianni izdahnuti, a Jeanne Êe se baciti s petog kata roditeljske kuÊe. KÊerkicu Jeanne usvojila je Modiglianijeva
sestra, koja je u to vrijeme æivjela u Firenci. Djela Modiglianija, osobitog slikarskog izriËaja, razliËitog od kubizma,
sasvim sigurno govore jezikom suvremene umjetnosti,
danas se ubrajaju meu najskuplja i najviπe cijenjena na
træiπtu. Modigliani je umro 23 januara 1920, a legenda o
prokletom5 slikaru bit Êe umjetniËko nadahnuÊe “ludih
godina” tek zapoËetog decenija; dvadesetih godina XX
stoljeÊa.
Lude godine
Lude godine (Les années folles) u Parizu poËinju s
1920-tom, a smatraju se periodom izmeu dva rata. U
Parizu ih je najavila nova muzika: ameriËki dæez te novi
ritmovi πto su se pojavili s potrebom da se zaborave neizmjerna stradanja I svjetskog rata, smrtonosna epidemija πpanjolske gripe, izgovor, da se ne misli na strah od socijalnih revolucija na pomolu po evropskim prijestolnicama, da se smetne s uma bijeda i proæivljeno stradanje.
Potreba za veseljem i uæicima pariπke gomile nije se iz tih
razloga smanjila. ©toviπe, u miru i najavljenom novom
vremenu, ona je eksplodirala u caberetima i zabaviπtima
grada, u novim noÊnim lokalima i plesnim salama s novim plesovima i ritmovima poput Ëarlstona, fokstrota i πi-

231
mija, odrazila se u novim kratkim suknjama æena, novim
kratkim æenskim frizurama, novim tehniËkim napravama,
kao πto su gramofon i radio, koji su svugdje mogli da reproduciraju vesele taktove brzih igri.
Novo vrijeme zahtijevalo je novi umjetniËki izraz. S ratom i njegovim stradanjima racionalizam u miπljenju i pozitivistiËka uvjerenja doπla su u krizu. Traæe se nove filozofske podloge za novi pristup æivotu i svijetu, jer je rat
zadao neiskaziv udarac razumnosti i samouvjerenoj logiËnosti dotadaπnjih poimanja. PreteËe novog, pisci kao André Gide i Marcel Proust, pobornici neobuzdanog individualizma i ekstravagancije, prokrËili su put novim umjetniËkim pokretima, Ëiji se prvi izraz bio futurizam Marinettija, objavljen u Manifestu, koji se pojavio joπ 20 februara 1909 na stranicama pariπkog lista le Figaro. Manifest
Marinettija znaËio je objavu rata svemu starom, ustajalom i nepokretnom, a pohvalu dinamike pokreta, brzine,
borbe, mladosti. Futurizam zahtijeva nekovencijonalan
umjetniËki izraz, a sam rat smatra “higijenom svijeta”. Iz
sasvim suprotnih pobuda, usred klaonice I svjetskog rata, u neutralnoj ©vicarskoj, nastaje 1917 Manifest dadaizima Tristana Tzare.
Dadaizam, koji se u vrtlogu rata ikonoklastiËki ruga
svemu postojeÊem, preteËa je nadrealizma, koji veÊ iza
ugla iπËekuje svoj buËni izlazak na scenu. Manifest nadrealizma napisat Êe André Breton. On je uzdizao Ëistu
ljudsku misao, oslobaajuÊi je svake racionalne kontrole
ili moralne stege.
Amerikanac u Parizu
Sa dæezom i novim ritmovima u Parizu se poËetkom
dvadesetih pojavila cijela jedna generacija Amerikanaca,
mahom uËesnika I svjetskog rata, æeljna nove zabave na
starom kontinentu. Oni opsjedaju kavane Montparnassa
kao πto su le Dôme, La Closerie de Lilas, La Rotonde, Le
Select, la Coupole, i cabaret Le Beuf sur le Toit (Vol na
krovu). Henry Miller najviπe je volio kavanu na uglu ulica
Vavin te Boulevara Montparnasse i Rapail. U njegovom
su druπtvu veÊ Ëuveni ameriËki pisac Scott Fitzgerald i njegova prekomjerno razdragana supruga Zelda, te sasvim
mladi novinar i pisac Ernest Hemingway6, koji Êe tek u Parizu upoznati Scotta Fitzgeralda”. Dok lunjaju lijevom
obalom Seine i prireuju nezaboravno lude i razuzdane
zabave po lokalima Montparnassea kao da se sjenka nekog sudbinskog prokletstva nadvila nad tu “izgubljenu
generaciju” Amerikanaca u Parizu. Oni joπ ne slute veliki
slom 1929, koji Êe uniπtiti bogatstvo, ali i æivote mnogih
njihovih sunarodnjaka. Ipak, “lude godine” Pariza i druæenje s umjetnicima drugih nacija ostavit Êe u njihovim djelima kao i njihovom æivotu neizbrisiv trag. Scottt i Zelda
Fitzgerald provode s prijateljem piscem Morley Callaghanom lude noÊi na Montparnasseu kao redovni posjetioci
Bara Dingo, na broju 10 rue Delambre ili u vrlo posjeÊenom Bobinou, gdje se na muziku Erika Satia izvode djela Jeana Cocteaua. U ludim godinama veselja i raanja
novih djela i novih umjetniËkih pravaca proleti katkad neka slutnja nadolazeÊe katastrofe8 i umjetnici je predosjeÊaju.
No nisu samo Amerikanci tih godina lunjali Parizom i lijevom obalom Seine. Mnogo umjetnika iz balkanskih zemalja tu æive i hrane se duhom slobode i razuzdanosti Pa-

232
riza, zaboravivπi na surove i primitivne diktature u domovini. Parizom lutaju slikari, koji Êe kasnije iznijeti pred
svjetsku slavu “pariπku πkolu”, koja nastaje u tim godinama. Litvanac Chaim Soutine9, Talijan Amedeo Modigliani
i Rus Marc Chagall svjedoËe kako se maπta jednog naroda, koji je imao viπe domovina, da bi mu u burnim vremenima sve postale nesigurne i pogubne, prelamala
kroz unutarnju fantastiËnu preradu, u slikarska ostvarenja trajne ljepote.
Avangarde
Kubizam, izrastao iz usamljeniËkih eksperimenata dekomponiranja slike Paula Cézannea, dræi se da je u svojoj
prvoj fazi utemeljen Picassovom slikom Démoiselles
d’Avignon, a Gertrude Stein napisala je kako je “postalo
nezamislivo da se slikanje æivota stavlja u okvir i da tamo
ostaje nepomiËno zauvijek uokvireno i ograniËeno...”.
AludirajuÊi na ustajali akademizam, Picasso je kazao kako “Michelangelo ne snosi krivicu za renesansne ormare...”. Kubizam promatra objekt istovremeno sa svih strana, odozgo i odozdo. Iako kubizam kao izvjesna reakcija
na slikarstvo impresionista isprva reducira gamu boja, joπ
uvijek je u srediπtu paænje slikara objekt, predmet, a ne
potpuna apstrakcija. Jedan od drugova u stvaranju i istraæivanju kubizma, s kojim se Picasso intenzivno druæi
od 1909 do 1913 bio je Georges Braque10, slikar iz Normandije, koji Êe svoja najveÊa djela naslikati upravo u
tom razdoblju.
I dok su pokreti kao fovizam (od fauve divlji, divlja zvijer), predstavljen na pariπkom salonu joπ 1905 sa svojim
snaænim bojama poput krika padali u zaborav na desnoj
obali Seine - sa koje su se nakon I svjetskog rata umjetnici odselili, da bi ostavili mjesta noÊnim zabaviπtima i nastupima slavne ameriËke plesaËice Joséphine Baker - a ludosti dadaizma bile odraz zahtjeva za desakralizacijom
ustaljenih pojmova, koji su zavrπili ratnom katastrofom i
ruganja buræoaskim vrijednostima koje su dovele do rata, radovi i istraæivanja umjetnika πto su danju radili, a veËeri provodili u kavanama la Cupôle i Rotondi, krenut Êe
dalje.
Fovizam, koji se pojavio dosta godina prije I svjetskog
rata, sa svojim protagonistima André Derainom i Mauriceom Vlaminckom postat Êe podloga ekspresionizma,
koji je snaæno zahvatio mnoge zemlje centralne Evrope,
prije svega NjemaËku, dok Êe dadaizam i futurizam imati provokativni smisao na tragu kojih Êe se razviti nadrealizam, isprva kao knjiæevni pravac. No nadrealizam je ne
samo literarni nego i slikarski pravac, koji Êe nastati nakon kubistiËkog izraza, a njegovi su najistaknutiji
predstavnici bili Francis Picabia11 i Robért Delanuay12, René Magritte13 i Salvador Dalì14. Dalì, najuren sa slikarske
Akademije u rodnoj ©panjolskoj, 1926 sreÊe u Parizu sunarodnjaka Picassa, kojem se bezmjerno divi. Dalì Êe postati jedan od tada najmlaih i najpoznatijih nadrealistiËkih slikara, iako se nikad nije odrekao dadaizma, svoje prve umjetniËke inspiracije. Gotovo istovremeno, Magritte
upravo te 1926 sreÊe u Parizu André Bretona s kojim zapoËinje veliko umjetniËko prijateljstvo i uzajamno razumijevanje. “Moje su oËi po prvi put vidjele naslikanu misao”, uskliknut Êe Breton. Svi Êe se ti umjetniËki susreti po
prvi ili po tko zna koji put dogaati po kavanama Mont-

Kultura
parnasea, iz zajedniËkih πetnji i lutanja obliænjim bulevarima na kojima se iz diskusija i prepirki raaju avangarde i
novi izriËaji, koji Êe obiljeæiti nadolazeÊe decenije stoljeÊa.
Picasso, koji je jedan od utemeljitelja (zajedno sa Braqueom) kubizma, proπao je i nadrealizam i sve avangardne
pravce svog stoljeÊa i u svima bio najbolji, najjaËi i prvi,
da bi njegovo umjetniËko nadahnuÊe ovladalo svakim od
njih, pokazalo se nadmoÊnim nad svim avangardama, te
ih saæelo i ovjekovjeËilo u vlastitom slikarskom izrazu,
stvorivπi najveÊi likovni opus dvadesetog stoljeÊa. U razdoblju izmeu dva rata, kao protest protiv ratnih stradanja Baskije, nastaje Ëuvena Picassova Guernica.
Nadrealizam nastaje u Parizu, sazrio na mjestima na
kojima su se nalazili, diskutirali, svaali se, nalazili i razilazili u miπljenjima umjetnici na izravnoj podlozi suludog
dadaizma, roenog u neutralnoj ©vicarskoj za vrijeme I
svjetskog rata, Ëiji je manifest napisao Tristan Tzara15, a
Marcel Duchamps16 se proslavio izloæivπi bide kao simboliËno izrugivanje graanskom druπtvu. Nadrealizam je otiπao dalje od destruktivnog ruganja dadaizma i posegnuo
za iracionalnom filozofijom Nietzschea i Freudovim djelima, naroËito za “Analizom snova” objavljenom 1899.
OniriËno, san i podsvijest su meu najvaænijim karakteristikama nadrealizma, Ëiji su glavni protagonisti, osim Maxa Ernsta, bili ©panjolci Salvador Dali i Joan Mirò, mladi
prijatelji Picassa.
Joan Mirò se takoer naπao na studijima u Parizu ludih
dvadesetih godina. Nadrealizam je i pokret osloboenja
i pokuπaj prenoπenja na platno ljudske misli bez ikakve
zadrπke i ograniËenja. Autor njegovog manifesta, pjesnik
André Breton 1924 godine, ne poziva se samo na Nietzschea veÊ i na Marxa i Rimbauda, zato πto je prvi od njih
kazao kako treba promijeniti svijet, a Arthur Rimbaud
pozvao: ”promijenite svoj æivot!”. Breton je smatrao (i to
napisao u Manifestu nadrealizma) da se radi o jedinstvenom pozivu i taj je poziv dobio snaæan odjek u svim granama umjetnosti.
U pariπkim se kavanama oko novih pravaca vode uzbuene rasprave, koje su neki put zbog alkohola svrπavale
Ëak i tuËama. U Rotondi je postojalo pravilo da se u takvim sluËajevima nikad ne zove policija. A ako bi umjetnik,
izmoren stvaranjem, vinom ili glau, zaspao, vladalo je
pravilo da ga se ne budi i ne izbacuje nasilno... Sve do
poËetka II svjetskog rata po kavanama lijeve obale Seine
u Parizu vodit Êe se æuËne rasprave o tim pravcima i o
onom koji Êe prevladati tek nakon II svjetskog rata: apstrakciji.
Apstrakcija je otiπla najdalje od realnosti, ali je za njeno afirmiranje bilo potrebno nekoliko decenija i razaranja
dva svjetska rata. Jedan od otaca apstrakcije Vasilij Kandinski17, akademski obrazovan Moskovljanin, uËesnik Oktobarske revolucije te pokreta Der Blaue Reiter i Bauhausa, koji Êe nakon dolaska Hitlera zadnjih deset godina æivota proæivjeti u Parizu, kao da svojim æivotnim putom
simbolizira cijeli tok umjetniËkog sazrijevanja i teænji za
neograniËenom slobodom, sjajnim, ali neostvarenim aspiracijama proteklog stoljeÊa i njegovih protagonista.
Dvadeseto je stoljeÊa zapoËelo kontrapozicijom industrijalizacije i radniËke klase i njihovim neminovnim sukobljavanjem, kao i sve veÊom raπirenoπÊu tehniËkih aparata, kao πto je fotografski aparat, koji su od likovne um-

Kultura

Amedeo Modigliani, Pablo Picasso i Andre Salmon na fotografiji
koju je snimio Jean Cocteau ispred Café de la Rotonde 1916.

jetnosti sada zahtijevali sasvim drugaËije postavljanje, jer
su slikanjem realnosti zavladali fotografija i film. Osim industrijskog razvoja i ubrzanja æivota, kolonijalna osvajanja azijskih i afriËkih prostora upoznala su umjetnike s novim, drugaËijim kulturama i njihovim umjetniËkim izrazom. Primitivna umjetnost, otkrivena poËetkom XX vijeka, ostavit Êe biljeg na likovnom stvaralaπtvu nadolazeÊeg vremena. Takoer i filozofske ideoloπke postavke i
otkriÊa psihoanalize nisu mogla ostati bez traga u umjetnosti.
Pred umjetnost se postavlja problem, a ujedno i zahtjev da izrazi ono najbitnije u æivotu, ono istinski suπtinsko u doæivljaju svijeta i osjeÊanjima ljudi. Da bi to postigla ona mora apstrahirati-otiÊi od realnog - izvuÊi18 se iz
stvarnosti - i nastojati odraziti ono πto je zaista najvaænije, ono bitno, jer realnost je prepuπtena fotoaparatu i kameri. Iako su temelj apstrakcije predstavljali kubizam i fovizam, prvi redanjem geometrijski formi, a drugi upotrebom boja, apstraktna umjetnost potpuno Êe se odmaknuti od realnog. Objaπnjenja apstrakcije, umjetniËkog
djela u dosluhu s ljudskom duπom, dati Êe Vasilij Kandinski i MaljeviË19 te svi umjetnici grupe Der Blaue Reiter iz
Berlina, koji dolaskom nacista na vlast prelaze u Pariz, a
potom, po dolasku Nijemaca, sretniji uspijevaju napustiti
Evropu i odlaze u Ameriku20. Od otaca apstrakcije jedini
je sve lude godine kao i vrijeme prije I rata proæivio u Parizu Piet Mondrian. No II svjetski rat rasprπit Êe i uniπtiti
pariπku umjetniËku babiloniju, i mada Êe nakon osloboenja Parizom opet pokuljati i prokljuËati æivot niπta viπe
neÊe biti isto. Viπe niπta nije kao prije tragedija, koja se
odigrala u Parizu, Francuskoj i svijetu bila je prevelika.
Umjetnost je krenula drugim putovima, sigurnijim i lukrativnijim: otplovila je na drugu stranu oceana. Sramotu i
uvredu nacistiËkih oficira, koji su se gostili po slavnim umjetniËkim sastajaliπtima Pariza, Muze nisu mogle zaboraviti ni oprostiti.
Rusi u Parizu
Pariz je oduvijek bio mjesto politiËke emigracije, pa
je tako u njemu boravio i Lenjin i njegova supruga Na-

233
deæda Krupskaja, poËetkom stoljeÊa, prije odlaska Gorkom na Capri. »ini se da je baπ u Parizu Lenjin napisao
Ëuveno djelo “Materijalizam i empiriokriticizam”. Kasnije je Lav Trocki sa suprugom Natalijom Sedovom,
prognan od Staljina najprije na otok Prinkipo, potom
izbaËen iz Turske, boravio u Parizu i u Francuskoj poËetkom tridesetih godina. Boravak Trockog u Francuskoj i njenom glavnom gradu ostavio je duboke politiËke tragove. TrockistiËka struja joπ dan danas znaËajna
je komponenta francuske politiËke ljevice, vrlo zapletene historije. U Pariz je stizala u valovima - prvo revolucionarna, a onda “bijela” emigracija.
Jedan od Ëuvenih protagonista anti-boljπeviËke borbe u Ukrajini, nacionalist i socijalist Simon Petljura,
predsjednik Nezavisne ukrajinske republike za vrijeme
graanskog rata, naπao je takoer utoËiπte u Parizu.
Petljuru je ubio 1926 u Rue Racine mladi anarhist jevrejske nacionalnosti, zbog divljaËkih pogroma i sistematskog klanja Jevreja od strane njegovih trupa u Kijevu i po cijeloj Ukrajini za vrijeme graanskog rata. Ubojici Shlomi Schwartzbardu21 u pogromima u Odesi stradali su roditelji kao i petnaest Ëlanova porodice. Na
procesu u Francuskoj Shlomo Swartzbard je osloboen
krivnje.
Prvi masovni dolasci Rusa u Pariz i Francusku poËinju
nakon neuspjele revolucije 1905 godine. U Parizu i
Francuskoj naπlo se tada oko 35.000 Rusa: studenata,
umjetnika, trgovaca i zanatlija. Za vrijeme I svjetskog
rata u Francusku je ruska carska vlada poslala jedan cijeli ekspedicioni korpus, koji je brojio 44.000 vojnika.
Oni su se borili na francuskom i makedonskom frontu,
a nakon izbijanja revolucije 1917 (odnosno 1918, kad
je zavrπio rat) uglavnom su odbili povratak u Sovjetsku
Republiku.
No najveÊi val ruske emigracije zahvatit Êe Francusku i Pariz po okonËanju graanskog rata, definitivnim
porazom armije “bijelih” 1920 godine i pobjedonosnim uspostavljanjem SSSR-a. Iako je Francuska imala
dobrohotan odnos prema emigraciji iz Rusije, status tih
emigranata bio je priliËno neodreen, jer carske Rusije
viπe nije bilo, a do 1924 Francuska nije priznavala
SSSR. Ogroman broj emigranata, koji se naπao u Parizu bez sredstava, Ëesto potekao iz poznatih ruskih plemiÊkih porodica, bio je prisiljen raditi kojekakve poslove, pa se veÊina njih izdræavala kao fabriËki radnici, vozaËi taksija ili konobari.
Meu emigrantima bilo je i mnogo umjetnika, pripadnika avangardnih pravaca. Nina Berberova i njen
suprug Vladislav HodaseviË ostavili su o tom razdoblju
svjedoËanstvo u svom knjiæevnom djelu. U istim se emigrantskim krugovima u prvim poratnim godinama kretao i Vladimir Nabokov, koji potom odlazi i SAD i postaje autor poznatog romana Lolita.
Ruski su se slikari i pjesnici najËeπÊe nalazili u kavani
Caméléon, 146 Boulevar Montparnasse, ili u lokalu La
Bolée, blizu trga Saint-Michel. Pariz su potom poËeli
posjeÊivati i ruski pjesnici i pisci, koji nisu izbjegli iz
SSSR-a, pa je tako Vladimir Majakovski22 Ëesto dolazio
u Pariz i odsjedao u malom hotelu Istria, u ulici Campagne Première, a zatim bi sjedio u Café de la Rotonde. Nedeljom su se u Rotonde sastajali iskljuËivo ruski

234
pisci. No navraÊali su osim Majakovskog i Ilja Erenburg
i i drugi sovjetski umjetnici za vrijeme svojih boravka u
Parizu. Pjesnik Louis Aragon bio je oæenjen Elsom Triolet, sestrom Lili Brik, supruge Osipa Brika, izdavaËa i
pokrovitelja Majakovskog. O triju Majakovski, Osip i Lili Brik postoji obilna memoarska graa.
U Parizu su u Passyju stanovali Dmitrij Mereækovskij23
i Zinaida Hipius, koji su od svog stana u Avenue du Colonnel Bonnet stvorili kopiju literarnih salona predrevolucionarnog Petrograda. Tu su se okupljali brodolomnici ruske knjiæevne avangarde, koja je neobiËnom snagom procvala u Peterogradu u godinama koje su prethodile revoluciji. Mnogi od tih umjetnika æarko su se
kajali zbog svojeg uËeπÊa u “revoluciji duha”, koja je
prethodila istinskoj revoluciji. VjeÊeslav Ivanov je neutjeπno pisao. ”Da, mi smo zapalili poæar
I ako Êemo pravo, u svemu
Zle slutnje nas lagale nisu
Srce naπe goreÊe u njemu.”
Ali sve to zamire tridesetih godina. Iz NjemaËke dolaze izbezumljeni izbjeglice i priËaju strahote.
Mlai sin Lava Trockog nestaje u staljinistiËkim Ëistkama, a drugi umire od banalne operacije slijepog crijeva 1938 izvrπene u privatnoj bolnici u Parizu. Kasnije
je prevladalo uvjerenje da se radilo o namjeπtenom
ubojstvu. KÊer Natalije Sedove izvrπila je samoubojstvo
u NjemaËkoj po dolasku nacista na vlast. Gajto Gazdanov, pisac i oficir iz armije “bijelih”, radio je najprije u
tvornicama Renaulta, a zatim vozio je u Parizu taksi,
napisao romane24 i priËe i od njih daleko uspjeliju autobiografiju “Putevi noÊi”, neobiËno æivo ocrtavπi ruske
emigrantske ambijente Pariza i tragediju, koja je lebdjela u zraku: ”Mi znamo - reËe mi jedan od njih - da
æivot u kojem æivimo nastavlja da postoji samo u naπim
glavama. Naπi liËni æivoti su zavrπeni, proæivljavajuÊi
svoje poslednje dane, eto, mi ne æelimo pasti u stanje
u kojem se nalazi savremena Evropa. Znate li na πta
podseÊa savremena Evropa sa svojim intelektualnim
manifestacijama? Na agoniju Maupassanta, kada je
jeo vlastiti izmet. Mi sebi ne predbacujemo pomanjkanje interesa za savremnost. Viπe volimo naπe hjeroglife25”. Pjesnikinja Marina Cvetajeva napuπta sa suprugom i sinom Pariz 1939 i vraÊa se u Rusiju, gdje Êe joj
supruga Sergeja Efrona streljati, a sin Êe poginuti u prvim danima II svjetskog rata. Ostavπi sama, Marina
Cvetajeva objesila se 1941 godine. Smatra se da su
Efron i Cvetajeva napustili Pariz i Francusku jer su bez
dokaza bili okrivljeni u emigrantskim krugovima, nakon nestanka i ubojstva nekih od emigranata, za suradnju sa sovjetskim tajnim sluæbama.
Vrijeme bujnog i bezbriænog æivota i procvata Montparnassea i njegovih lokala, πto su okupljala umjetnike
i izbjeglice cijelog svijeta, prolazilo je. Nad Evropom i
Parizom mira i procvata stvaralaπtva, najavljen iznenadnim smrtima i ubojstvima, spuπtao se zastor katastrofe. Evropa Êe uskoro biti pretvorena u zadimljeno ratiπte, popriπte sukoba neviene snage i neËuvene okrutnosti. U Francuskoj, u kojem je “drôle de guerre” - rat
zapoËeo 1. septembra 1939 - trebat Êe proÊi punih
πest godina do osloboenja. Pariz viπe neÊe bio isti. Vrijeme umjetniËke boeme zauvijek je isteklo.

Kultura

Piet Mondrian, Sivo drvo, 1911., ulje na platnu, Haags
Gemeentemuseum, Haag
1 Guillaume Apollinaire roen je u Rimu 1880, kao nezakoniti sin neznanog talijanskog oficira i Anjelice de Kostrowitzky, plemkinje baltiËkog porijekla, koja Êe svoju djecu, steËenu u burnom æivotu, odgojiti u Francuskoj, pored igraËnica Monaca i Nice. Guillaume Apllinaire je dobio izvrsno, iako nedovrπeno obrazovanje i bavio se mnogim poslovima, od privatnog uËitelja do novinara, proputovavπi u
mladosti Evropu, da bi se potom skrasio u Parizu. Poznat po veselom i druæeljubivom karakteru, veÊ ostavljen od ljepotica tada na
glasu, Apollinairea Êe prozvati “πetaËem s dviju obala”, jer je prebivao u veselim druπtvima umjetnika na obje obale Seine. Godine
1904. postaje prijatelj Picassa, Deraina, Vlamincka, Rousseau le
Douaniera (carinika), ali i pjesnika kao πto su André Salmon i Max
Jacob. Apollinaire sudjeluje s drugim umjetnicima u diskusijama i veselicama u Bateau-Lavoir, Ëuvenom zdanju na broju 13 Rue _nile
Goudeau, na Montmartreu. U toj su zgradi stanovali mnogi umjetnici novih pravaca. Kupivπi jednu sliku Rousseau le Douniera, Picasso je ovom priredio zapamÊeni banket u istoimenom lokalu zgrade.
Nakon toga Bateau Lavoir na Montmartru prozvana je Villom Medici suvremene umjetnosti. U njoj su æivjeli, osim spomenutih, Gaugin, Matisse i Modigliani od slikara, zatim pisac Jarry (Kralj Ubu), pa
i sam Jean Cocteau. Guillaume Apollinaire, autor poznatih pjesama
(Le Pont Mirabeau, La Chanson du Mal-aimé) prati poetske inovacije, koje su æeljele odraziti novo, i prijemËiv je za izvjesne futuristiËke ideje Marinettija te slikarske pozicije kubizma. No najuspjelije
Apollinairove pjesme zbog muziËkih rezonanci pripadaju pravcima
proπlosti. Dobrovoljac u I svjetskom ratu, nakon teπke rane, æeni se,
ali ubrzo umire 1918 od πpanjolske groznice. Apollinairea smatraju
preteËom ogromnog umjetniËkog procvata, koji je doæivio Pariz dvadesetih godina proteklog vijeka, te duhovnim voom pjesniËkog vala koji se razbuktao u Parizu nakon njegove smrti, 1919-1920.
2 Sabine Bernard-Derosne, Histoire de Paris, str 140, Les Edition Nagel, Paris 1965.
3 Obitelj Stein nije priznale testament Gertrude, koja je sve πto je imala, pa i Picassove slike, oporuËno ostavila Alici Toklas. Mnogo slika
joj je oduzeto, pa se Alice u starosti izdræavala pisanjem kuharica i
jelovnika sa gozbi “ludih godina”, da bi u autobiografskom djelu objavljenom tek 1963 opisala æivot s Gertrude Stein u pariπkom krugu.
Prema nedavno objavljenoj knjizi Janet Malcom, najpoznatiji safiËki
par stoljeÊa uspio je preæivjeti rat zahvaljujuÊi Bernardu Fayu, direktoru Nacionalne biblioteke u Parizu, homoseksualcu, koji ih je πtitio,
a bio je poznati desniËar i kolaboracionist, osuen na zatvor poslije
rata. Gertrude Stein i Alice Toklas za vrijeme okupacije povukle su
se u dio Francuske koji je bio pod Pétainom, u mjesto Culoz; njihovo dræanje bilo je daleko od besprijekornog. Navodno je Alice Toklas
poslije rata pomogla Bernardu Fayu da pobjegne iz zatvora u ©vicarsku i u tu svrhu prodala neke Picassove slike. Gertrude Stein je 1945
napisala knjigu “Ratovi koje sam vidjela”, optuæujuÊi strahote nacizma. Sigurno je da je Alice Toklas sve godine u kojima je nadæivjela
Steinovu radila na veliËanju njene uloge u nastanku modernih slikarskih pravaca. Ni Toklasova ni Steinova nikad nisu javno govorile o
svom jevrejskom porijeklu ni o svom odnosu
4 Njegov brat Giseppe Modigliani, politiËki angaæiran na ljevici, bit Êe
kasnije poslanik SocijalistiËke partije u talijanskom Parlamentu do
dolaska faπizma.
5 Radi se i o igri rijeËi: Maudit ( Ëita se Modi, kako su zvali Modiglia-

Kultura
nija) francuski znaËi proklet.
6 Ernest Hemingway, koji se ubio 1961, opisao je pariπke “lude godine” u romanu “Pokretna sveËanost”.
7 Francis Scott Fitzgerald, jedan od najveÊih ameriËkih pisaca XX vijeka, sin nekad imuÊne katoliËke porodice s Juga SAD-a, studira na tada najËuvenijem sveuËiliπtu Princetonu i vrlo mlad postaje Ëuven djelom objavljenim 1920 “This side of Paradise” (S ove strane raja). Stekavπi slavu i novËana sredstva Scott Fitzgerald uzima za æenu Zeldu
Sayre, kÊer uglednog suca iz Alabame. Brak u katedrali St Patrice u
New Yorku proslavljen je u velikom sjaju, a nakon godinu dana rodila se i mala Frances, koju iz milja zovu Scotty. Par vodi pretjeran i
buËan æivot u neprekidnim zabavama s mnogo alkohola, πto skandalizira provincijalnu ameriËku sredinu. Scott i Zelda Fitzgerald odlaze u Evropu i nakon Londona, gdje se druæe s Galswortyjem i Lawrencom, odlaze u Pariz i postaju bliski prijatelji s Gertrude Stein. Na
Azurnoj obali Fitzgerald piπe Ëuveni roman “The Great Gatsby” (Veliki Gatsby), koji je objavljen u Parizu aprila 1925. Iako djelo nije
smjesta doæivjelo uspjeh prvog romana, smatrat Êe se njegovim najboljim ostvarenjem. No veÊ 1926 poËinju braËne svae, zbog opijanja i neobiËnog ponaπanja Zelde, kod koje je dijagnosticirana duπevna bolest. Zelda boravi u Parizu na klinici Malmaison i zatim u sanatoriju u Montreauxu. SljedeÊe godine par æivi izmeu Sjedinjenih
Dræava i Francuske, gdje 1929 doznaje za financijski krah koji ih je
potpuno upropastio. Zelda zavrπava ponovno u sanatoriju, a Fitzgerald nastoji raditi i pridiÊi se, ali s relativno slabim uspjehom. Nakon
neupjeha romana “Tiha je noÊ” radi i na hollywoodskim scenarijima,
ali su financijske i zdravstvene teπkoÊe sve veÊe. Umire 1940, dok Êe
ga Zelda nadæivjeti u baltimorskoj duπevnoj bolnici osam godina,
gdje Êe æiva izgorjeti u jednom sluËajnom poæaru.
8 Misli se na ekonomsku krizu, nastalu nakon kraha ameriËke burze
1929, te na nadolazeÊi II svjetski rat.
9 Chaim Soutine roen je u SmiloviËima (danas Bjelorusija) u jevrejskoj
porodici. Nakon zavrπene UmjetniËke akademije u Vilniusu 1913 dolazi u Pariz, gdje postaje nerazdvojan sa slikarima Marcom Chagallom, Fernardom Légerom i Amedeom Modiglianijem. Postao je slavan i bogat veÊ za æivota. U doba okupacije prinuen da se krije i
spava po πumama, teπko se razbolio i umro u Parizu 1943. Fernand
Léger, koji je u Parizu zavrπio ©kolu primijenjenih umjetnosti, pod utjecajem Cezannea bio je prvo pripadnik grupe fauvista (divljih),da bi
kasnije pristao uz kubizam. U umjetniËkom pristupu Légera osjeÊaju se odjeci futurizma, a sam se umjetnik mnogo bavio i tapiserijama, skulpturama i keramikom.
Marc Chagall, (1887-1985) roen je u Vitebsku u danaπnjoj Bjelorusiji. Po zavrπetku umjetniËkog obrazovanja odlazi u Pariz 1910,
gdje se upoznaje s novim pravcima. Pred izbijanje rata vraÊa se u Rusiji i æeni Belom, djevojkom iz Vitebska, sudjeluje u Oktobarskoj revoluciji, a nakon rata LunaËarski ga postavlja na istaknuto mjesto direktora umjetniËke πkole, ali se Chagall sukobljava se pripadnicima
suprematistiËkog slikarskog pravca i vraÊa u Pariz 1920 godine. SjeÊanja na æivot Jevreja u Vitebsku i burne dogaaje mladosti odrazit
Êe se na njegovim platnima izuzetne maπtovitosti i boja. Za vrijeme
II svjetskog rata emigrirao u SAD. Poslije smrti voljene Bele ponovo
se vraÊa u Francusku, æivi i radi u Provenci i Parizu. Putuje i u SSSR
gdje je oduπevljeno priman, ali nikad viπe nije æelio otiÊi u rodni Vitebsk.
10 Georges Braque (1882-1963), roen u Le Havreu, zavrπava u Parizu
_cole des Baux Arts i stvara djela pod utjecajem Matissea i fovizma.
Nakon πto je kao i neki drugi umjetnici ujesen 1907 vidio retrospektivu Cézannea, okreÊe svoj interes prema geometrijskim formama i
primitivnoj umjetnosti. Druguje intenzivno s Picassom u vrijeme nastajanja slike “Gospoice iz Avinjona”. Za razliku od jarkih boja fovizma novi pravac je πkrt u koloritu, a bogat geometrijskim oblicima.
11 Francisco Picabia, (1879-1953), roen i umro u Parizu, predstavnik
je nadrealistiËkog prava. Mnogo je radio u metalu.
12 Robert Delaunay (1985-1941), Pariæanin koji je drugovao s Kandynskim, oæenio je Olgu Terk, ukrajinsku slikaricu. Joπ kao pripadnik kubistiËkog pokreta napravio je posebnu struju, koju je Apollinaire nazvao “orfizmom”, a predstavljala je Ëisto apstraktno slikarstvo. Umro
je u Montpelieru, sklanjajuÊi se ispred Nijemaca.
13 René Magritte (1898-1967), roen u Belgiji, æivio je u Parizu, a za
vrijeme rata preselio na jug Francuske.
14 Salvador Dalì (1904-1989), πpanjolski dandy i prijatelj reæisera Buñuela, nakon pariπkog razdoblja odlazi u Sjedinjene Dræave, a posljednje decenije æivota proæivio je u rodnoj Kataloniji. Godine 1929 francuski pjesnik Paul _luard, sa æenom Galom, koju je 1913 oæenio u
©vicarskoj, i reæiser-nadrealista Buñuel doπli su u posjetu katalonskom slikaru Dalìju, iz Ëega Êe se roditi ljubav, brak i nerazdruæiva
veza Gale i jedanaest godina mlaeg Salvadora Dalìja. Gala je Ëest
model Dalìjevih slika, koju on predstavlja Ëak kao Madonnu, ali je
ona i vjeπt i spretan slikarev agent.
15 Tristan Tzara (pravo ime Samuel Rosenstock, Rumunj jevrejskog po-

235
rijekla, pisac je prvog Manifesta dadaizma 1917, Ëija je namjera bila razbijanje utvrenih vrijednosti. »lan KP Francuske, sudjelovao je
kao borac u ©panjolskom graanskom ratu i u francuskom pokretu
otpora. Partiju je napustio nakon sovjetske intervencije u Maarskoj.
16 Marcel Duchamp je 1917 kao umjetniËka djela dadaizma izloæio bide i sliku Mona Lise sa brkovima. Bila su to izriËito ikonoklastiËna
djela, prema manifestu Tristana Tzare, izrugivala su se krvavoj stvarnosti u cilju razbijanja i lomljenja postojeÊih autoriteta.
17 Vasilij Kandinski (1866-1944) roen je u Moskvi u graanskoj porodici, studirao pravo i trebao postati asistent na Pravnom fakultetu.
No iznenada odluËuje 1896 da ode na studij slikarstva u München.
Æeli u NjemaËku uvesti francusko avangardno slikarstvo. Putuje Evropom i Afrikom, da bi 1904 prvi put izlagao u Parizu. Sa slika Kandinskog polako nestaju figure, ostaju samo linije, da bi postepeno
nestalo i njih. Godine 1910 iz kiËice Kandinskog nastaje prvi apstraktna slika. Kandinski je originalan u tumaËenju boja. Po njemu
postoji najuæa veza izmeu umjetnosti i unutarnjeg duhovnog doæivljaja. Boje djeluju na gledaoca slike dvostruko: trenutaËnim fiziËkim
utiskom, πto ih prima oko i vibracijama, kojima boje djeluju na ljudsku duπu. Æuta boja je æiva, glasna, uznemiruje, djeluje poput fanfare, plava umiruje, podsjeÊa na nebesko plavetnilo, djeluje poput frule, a crvena je boja energije i snage, djeluje kao zvuk roga.
18 od lat. ab(s)- traho, trahere, traxi, tractum = iz-vuÊi, iz-vaditi...
19 Kazimir MaljeviË (1878-1935) roen je u Ukrajini kao sin vlasnika πeÊerane. Kao dijete upoznao se sa ruskim tradicionalnim slikarstvom,
potom zavrπio likovnu akademiju u Kijevu. Napustivπi figurativni pravac, u kojem je bio neobiËno vjeπt, proπao je kroz sve umjetniËke izraze: kubizam, futurizam, da bi doπao do konstruktivizma i potpune apstrakcije. Teæio je za velikom ËistoÊom umjetniËkog izraza. Nakon staljinistiËkog zadiranja u umjetnost, ovi su slikarski pravci, koje
je slijedio zajedno s Tatlinom, izvrgnuti ruglu. Slavan u inozemstvu,
umro je zaboravljen u Lenjingradu 1935. godine. Smatra se jednim
od najveÊih svjetskih slikara, te utemeljiteljem apstraktne umjetnosti.
20 Najpoznatiji slikari apstraktnog slikarstva su pored Kandinskog, koji
je umro u siromaπtvu u Parizu za vrijeme njemaËke okupacije, te
MaljeviËa i Tatlina, najistaknutijih slikara ruskog konstruktivizma i apstrakcije, zaboravljenih u SSSR-u, Piet Modrian i Giacomo Balla.
Djelo koje je inspiriralo pristupanje apstraktnoj umjetnosti Vasilija
Kandinskog, i uËinilo od njega utemeljitelja apstrakcije, bila je knjiga
“Apstrakcija i empatija” Wilhelma Worrinegera. Prve apstraktne slike pojavile su se i iz kiËica ruskog slikarskog para Mihaila Larionova
(Tiraspol 1881 Pariz 1969), vezanog za Djaghileva i Ruski balet, i
njegove supruge Natalije GonËarove. Slikarstvo Larionova, u kojem
se osjeÊa utjecaj ruskih ikonopisaca, isprva se razvija u stilu neoprimitivizma i uglastim oblicima prethodi kubizmu, da bi se potom razvilo u rajonizam, zrakasti pravac (od franc. rayon=zraka) te doπlo
do potpune apstrakcije slikarskog subjekta. PrateÊi te umjetniËke izraze, njegova supruga Natalija GonËarova sudjeluje u pokretu Der
Blaue Reiter, natjeËe se sa Kandinskim u primatu stvaranja prve apstraktne slike, jer je prva ostvarila na platnu sliku bijelo na bijelom,
savrπeno apstraktnog sadræaja. Nakon II svjetskog rata apstraktna
umjetnost prevladat Êe kao opÊeprihvaÊen umjetniËki izraz.
21 Analogno ubojstvo izveo je 12 godina kasnije, u novembru 1938 sedamnaestogodiπnji Herschel Grünspan, smrtno ranivπi visokog sluæbenika njemaËke ambasade u Parizu Eduarda von Rata. Motiv ubojstva bio je isti: patnje njegovih roditelja prisiljenih na emigraciju iz
NjemaËke u Poljsku. Kad su hitlerovci doznali da je ranjeni von Rat
umro, organizirali su u noÊi 9 na 10 novembar 1938 “kristalnu noÊ”
u kojoj je uniπteno 7.000 jevrejskih lokala, zapaljene gotovo sve sinagoge i pobijeno na stotine Jevreja, a vrlo mnogo ih je poËinilo samoubojstvo. Nakon “kristalne noÊi” poËinju masovne deportacije
Jevreja u koncentracione logore.
22 Boravci Majakovskog u Parizu ostali su zabiljeæeni Ëak u djeËjim stihovima, kod nas prevedenim od Radovana ZogoviÊa: “ProËitaj, proskitaj i Pariz i Kitaj”, Kultura, Beograd, 1947.
23 Dmitrij Mereækovskij (1865-1841), autor je djela “Aleksej i Petar” i
romana “CareviÊ Aleksej”, “Julijan apostata”, “Leonardo da Vinci,
buenje bogova” te suprug pjesnikinje grofice Zinaide Hipijus. Navodno su Zinaida Hipius i Dmitrij Mereπkovskij, sudionici avangardnog pravca ruskih simbolista, uzimali uËeπÊa u erotskim skupovima
πto ih je u svom stanu-kuli u Sankt Petersburgu prireivao VjeÊeslav
Ivanov, uzdiæuÊi mit boga Dijoniza (Baka) koji se uvijek ponovo raa nakon orgijske i orgastiËke smrti. Berajev, koji je takoer uËestvovao na tim skupovima, ostavio je o tom pisani trag:”Erotiku smo
uvijek bojali ruæiËastim bojama”.Tvrdio je da je Ivanov viπe no za tjelesno bio zainteresiran za vladanje duπama. Aleksandar Etkind, Eros
NemoguÊeg, str 55, Beograd, Paideja, 1999.
24 “Susret s Klarom”, Gajto Gazdanov Pariz, 1930.Izdala Paideja, Beograd 2009..
25 Gajto Gazdanov, Putevi noÊi, str. 475, Beograd, Paideja, 2003.

236

Kultura

Dok Ëekamo na film o Ratku MladiÊu...

Film i ideologija danas i ovde

Vladan Milanko

Od kada sam napisao svoj prvi tekst za Novi Plamen,
jedan od urednika sa kojim sam u kontaktu povodom
ovog Ëasopisa od mene neprestano traæi da napiπem
neπto o “ideologiji i filmu” — kako iza sebe imam dosta
tekstova i o jednom i o drugom, nekako je normalno da
se to oËekuje. A evo zbog Ëega to do sada nisam uradio. Kad se kaæe “ideologija i film”, obavezno, pa makar na prvu loptu, pada na pamet model po kom imamo film kao reprezentaciju, pojavu, laæno stanje, masku, a onda, ispod povrπine i kao samu suπtinu, imamo
nekakvu totalitarnu idelogiju. Kao u Karpenterovom
(Carpenter) Oni æive (They Live, 1988): ispod reklame
za æenski donji veπ na kojoj se nalazi polunaga devojka,
posredstvom specijalnih naoËara, vidi se sama “suπtina”
iste, koja glasi “Morate da imate seksualni odnos i da
se mnoæite!” Moje je miπljenje da ima neËeg laænog u
takvom teorijsko-maioniËarskom triku, a tu je onda
dodatno i neverica proizaπla iz Ëinjenice da je internet
prepun blogova sa “analizama” ove vrste koje sve, jedna do druge, vide “suπtinu” nekog holivudskog ili nekog drugog filma. “Analiza” tih “subliminalnih poruka”
je, na prvom mestu, kratkog dometa: jedino πto radi
jeste to da upuÊuje na nekog “skrivenog gospodara”
(najËeπÊe fiktivnog iliti realnog samo u maπti naπeg pronicljivog “analitiËara”) i tim upiranjem prsta ne radi niπta drugo do govori “neko nama upravlja!” Moj odgovor je naravno: “Dobro, u redu, ali πta sad sa tim?”
Uvek neko od negde upravlja, uvek neko taktizira ili,
Ëak i kad niko to zaista ne radi, svi se oseÊaju bolje ako
upru prstom u nekog (pa makar i nepostojeÊeg) krivca.
Rezultat tog upiranja prstom u “krivca” iskljuËivo je taj
da se svi po malo oseÊamo bolje, jer “neko je kriv”, i to
je onda to. Zato, za razliku od takve “analize”, moj komentar na “idelogija/film” bi bio: nemamo dovoljno
ideoloπkih filmova!
V. I. Lenjin je za film rekao da je to “naπa najvaænija
umetnost”. Pod tim je, najËeπÊe se kaæe, mislio na stanje tada i tamo, u Rusiji, odnosno Sovjetskom Savezu,
dvadesetih godina dvadesetog veka, kada je bilo mnogo viπe nepismenih nego pismenih, i kada je film lakπe
i bræe prenosio poruke, pre svega ideoloπke, do onih
koji su imali prepreke izmeu sebe i pisanog letka, pro-

Psihopata i njegova majka, Æiæek i Kusturica, gospodari koji se uvek-tek pronalaze…
glasa itd. Naravno, nije film pogodan samo kad su u pitanju nepismeni, jer po svom karakteru film je mnogo
neposredniji od pisanog dela — film nam nudi tue doæivljaje kao naπe vlastite: na ekranu mi vidimo pre svega sebe, a ne sebe i drugoga koji nam pripoveda, nareuje, ispoveda se pred nama itd., kao πto je to sluËaj kada je u pitanju knjiæevnost. Film je pogodan za ideoloπku propagandu i to uviaju svi totalitarni sistemi vrlo rano, od sovjetskog socijalizma sve do nemaËkog faπizma
koji sve bitne lekcije o kontroli uËi od sovjetskog socijalizma, ali to πto je nauËeno usmerava ka sasvim drugim
ciljevima. Ako pokuπamo da uoËimo ideoloπke tokove u
kinematografiji na prostorima (bivπe) Jugoslavije od kraja osamdesetih do danas, primetiÊemo dve stvari: a)
produkcija ne posustaje, u smislu da nije da filmova nema — ima ih u sasvim solidnim koliËinama; b) retko kojem ili praktiËno ni jednom od tih filmova ne moæemo
da pripiπemo odlike totalitarne i sl. ideoloπke propagande. A nije da nije bilo pokuπaja da se to uradi.
Slavoj Æiæek, na primer, u nekoliko navrata proziva
Emira Kusturicu kao “MiloπeviÊevog Ëoveka” (sam Kusturica sebe preispituje u pogledu istog u svojoj autobiografskoj knjizi Smrt je neprovjerena glasina) i pokazuje
kako KusturiËin Underground (1995) nije niπta drugo
do “vojno-poetska” sprega miloπeviÊevskog reæima. Ja
ne mogu a da se ne setim iznenaenja koje smo ja i nekoliko drugova filmofila i tada poËetnika u onome πto
smo smatrali ozbiljnijim bavljenjem filmom, te joπ nekoliko mnogo starijih i iskusnijih kolega videli u tom filmu
kada se on pojavio. Mi smo ga 1995. doæiveli kao antimiloπeviÊevski film, jer nam je taj film lepo i sasvim jasno pokazivao gest iskoriπÊavanja seÊanja na Drugi svetski rat, manipulisanja tim seÊanjem u svrhu liËne koristi
onih koji sukob izmeu Srbije i Evrope na prvom stepenu predstavljaju kao obnovu sukoba faπistiËke NemaËke i Jugoslavije, da bi se na drugom stepenu ispostavilo da se radi o Ëistom profiterstvu i niËemu viπem. Skoro sam ponovo pogledao taj film, i priznajem da ga i sada vidim tako.
Æiæekov argument je, dalje, da se tu radi o veselim Srbima koji uz πljivovicu i muziku Gorana BregoviÊa pucaju po svemu πto se miËe, da oni, kao takvi, jesu baπ ono

Kultura

Sam Francis, Crno jaje, litografija, 1963., privatna kolekcija

πto ostatak Evrope od Srba oËekuje: da budu poludivlji
Balkanci. Zaista, taj film to prikazuje; u velikoj meri video-spot za pesmu “MeseËina” Gorana BregoviÊa ide
baπ u tom smeru. Ali, kad se pogleda sam film, neπto
ipak za tim preostaje, i to ne neπto nebitno, a to je
upravo da film ne nudi nikakvu pobedniËku sliku ovih
non-stop pucajuÊe-pevajuÊih gedæovana. A ne nudi Ëak
ni njihovu moralnu pobedu, veÊ prikazuje neku vrstu ludila, vrstu autistiËnog bekstva u polu-stvarne ili sasvim
nestvarne predele. Na primer, previa se uloga starosti
glavnog junaka u tom filmu, Crnog, kog tumaËi Lazar
Ristovski, i glavnog antagoniste kog tumaËi Miki ManojloviÊ. Ako se film paæljivo gleda, jasno je da Miki ManojloviÊ gine u sceni u kojoj vidimo eksploziju podzemnog kompleksa u kom je on do tada u obmani dræao
svoju vojsku koja je verovala da Drugi svetski rat nije
zavrπio 1945. Crni, Ristovski, umire kada izlazi iz podzemnog kompleksa, i kada se, zajedno sa sinom, upetljava u ribarsku mreæu u Savi i davi. Dve besmislene smrti glavnih aktera dalje se u filmu negiraju njihovim fantastiËnim pojavljivanjem za vreme ratova devedesetih.
Oni su i dalje aktivni, jedan kao ratni profiter a drugi
kao srpska verzija kapetana Ahaba, uprkos tome πto su
mrtvi. A ova opozicija, profitera spram ratnika koji je to
πto jeste, ratnik, ne iz nekih viπih pobuda veÊ zato πto
ga nagon nagoni da ide dalje u ma kako besmislene bitke, imamo u jednom drugom filmu, iz novije produkcije i snimljenom u Beogradu, a to je film Reifa Fajnsa
(Ralph Fiennes) Koriolan (Coriolanus, 2011). ZaËudo,
Slavoj Æiæek Êe za Fajnsovog Koriolana tvrditi kako je
“Fajns uËinio nemoguÊe i od Koriolana napravio leviËarski lik”. Koriolan, baπ kao i Crni iz KusturiËinog filma,
jeste neko ko hoÊe “neπto viπe” od ratovanja. Iz KusturiËinog filma moæe se izvuÊi to da Crni hoÊe neπto πto
viπe nije i πto ne moæe da bude, a to je Jugoslavija.
Koriolan odbija poËasti koje mu senatori pripremaju i
jedino do Ëega je njemu stalo jeste to kako ga vidi njegova tiranska majka. U oba sluËaja imamo prednost
fantazije nad aktuelnim — oba lika æele da u njihovom
fantazmatiËnom svetu dou do rezultata, a nije ih briga za ono svakodnevno. Usput, Æiæek, koji odbacuje
Kusturicu a za Fajnsovu interpretaciju “©ekspirovog

237
Ramba” (jer πta je drugo ©ekspirov neshvaÊeni ratnik,
voljen i cenjen u doba rata a napuπten i prezren u doba mira negoli “proto-Rambo”), pruæa joπ jedan zanimljiv primer interpretacije filma, a to je film 300 (2006),
o kom Êe napisati kako se radi o proto-leviËarskom filmu, jer “Spartanci nemaju niπta drugo do discipline”,
dok Persijanci u tom filmu imaju daleko veÊu brojËanost, zatim modernije oruæje, pa na kraju i to da je jasno da je kod Persijanaca dominantna multikulturalna linija, πto ih, sve zajedno, Ëini jasnim kandidatima da se
baπ u njima prepozna Zapad, ameriËka vojska itd., dok
Spartanci mogu da se vide kao, pa Æiæek kaæe, “Iranska
revolucionarna milicija”. A znam da su se u Srbiji isti ti
Spartanci veoma lako identifikovali i sa srpskim otporom EU, itd.
Koriolan u Srbiji je svojevrsna “slepa mrlja” — kad se
snimao, tu su bili svi, od Ivice DaËiÊa i ©utanovca do
bogznakoga, i svi su jeli i pili i fotografisali se sa Fajnsom i Æerarom Batlerom i drugim zvezdama ovog filma,
i te fotografije je lako naÊi na internetu (dovoljno je da
se u pretraæivaË upiπe: “Gerard Butler Ivica Dacic”). Meutim, kad je film jednom zavrπen, niko ga viπe nije pominjao. Igrao je u jednom ili dva bioskopa za vreme ove
zime, i to baπ u ono vreme kada je na snazi bilo “vanredno stanje” zbog snega, leda, niske temperature. Koriolan je bio i proπao i svi o njemu Êute. Zaπto? Moæda
zato πto je Rajf Fajns doπao u Srbiju da snimi film koji je
ekranizacija ©ekspirovog dela, ali u kom namesto rimskih graana vidimo mlade na ulicama kako besno hrle
ka gradskoj skupπtini noseÊi iznad svojih glava zastavu
“Otpora”, onog istog koji je, kako se kaæe, “zasluæan za
pad MiloπeviÊevog reæima”. Koriolan kao ratnik kom nije stalo do priznanja od strane sugraana s jedne strane, s druge strane naπi otporaπi — pa ti vidi ko je tu ko!
Ja ne mogu a da ne vidim ovog zapostavljenog ratnika
Koriolana kao, recimo, Ratka MladiÊa. Jer eto, Ratko
MladiÊ je baπ bio taj ko je za vreme ratova neprestano
bio na televiziji, priËalo se o njemu kao o heroju, s druge strane, tj. sa strane “Druge Srbije”, bio je prezren i
odbacivan joπ tada, da bi na kraju bio proganjan i hapπen, pa onda da bi on sam i dalje stajao na pozicijama
na kojima je tada bio dok mu svi drugi okreÊu lea. Ratko MladiÊ se, tako, iz ovog svakodnevnog penje na jedan drugi nivo postojanja i u naraciji se ispostavlja kao
dostojan da stoji rame uz rame sa likovima kao πto su
Koriolan, Rambo, Valter Kurc. Naracija o R. MladiÊu ne
moæe da izbegne te sliËnosti, i to je Fajns primetio i iskoristio. A na nama je sada da vidimo πta Êemo s tim.
Pa, dok ne vidim kako bi Æiæekova klasifikacija Koriolana kao “proto-leviËarskog” lika mogla zaista da stoji, vidim neπto u samom gestu ispostavljanja istine nama samima od strane nekog sa strane, kao πto je ovde sluËaj
sa Fajnsom i, recimo, DaËiÊem i ©utanovcem, a onda i
svima nama.
Fajns nam poruËuje da imamo prezrenog i zaboravljenog ratnika s kim ne znamo taËno πta da radimo, ali isto tako da taj isti lik, koristan u ratu, ne odstupa od svoje, ma kakva da je, vizije. A mi Êutimo i pravimo se da
nam niπta nije rekao. ©to je najgore moguÊe, jer baπ na
to ne smemo a da ne odgovorimo, ovako ili onako. Ako
je iπta leviËarsko u samom gestu ispostavljanja istine

238
Fajnsovog filma pred nama ovde, to je onda upravo ovaj
gest koji ne moæe a da ne isprovocira. Ali, kako to veÊ
ide, svi su se naslaivali trtljajuÊi o nekom filmu Andæeline Dæoli o ratu u Bosni, a da niko nije napisao dva reda
o Fajnsovom Koriolanu. Lako je nadmudrivati se sa Andæelinom Dæoli, prebrojavati mrtve Boπnjake i Srbe u njenom filmu, te obraÊati posebnu paænju na broj silovanja.
Jer taj film osim na konfekcijskom nivou, nema niπta da
kaæe o onome tada kao ni o ovome sada. Drugo je kad
neko ovako bezobrazno kao Fajns doe i napravi film u
kom lako moæemo da prepoznamo naπe omiljene i omrznute ratne zloËince. NameÊe se — ili bolje, nametalo bi
se jedno pitanje u sluËaju da odgovor nije izostao kao
πto jeste — a to je: zaπto mi sami nismo napravili film o
MladiÊu, KaradæiÊu, MiloπeviÊu, Arkanu itd.?
Uzgred, da li niko ne primeÊuje Ëudan fenomen, dostojan onih pitanja iz Matriksa (1999), gde se fikcija i
svakodnevica meπaju do alarmantne mere? Da parafraziram Lakana (Lacan), koji je rekao da se potisnuto iz
simbolnog vraÊa u realnom i kaæem da se potisnuto iz
filmskog vraÊa u svakodnevnom. Radovan KaradæiÊ,
psiholog, pisac, pesnik, ratnik i ratni zloËinac, na potpuno filmski naËin izbegava ruci pravde preruπen u njuejdæ gurua dr DabiÊa (Hromi Daba je morao nekome da
padne na pamet). Ratko MladiÊ ne samo da se na nivou naracije ispostavlja blizak Valteru Kurcu, Rambu,
Koriolanu, veÊ joπ, kada ga hapse, nosi jaknu i kaËket,
te zbog svoje sede kose i oblika glave podseÊa na Entonija Hopkinsa u filmu Hanibal (Hannibal, 2001), i to baπ
u sceni u kojoj hapse Hanibala “kanibala” Lektora. Dovoljno da se Ëovek zapita da li je u pitanju izreæirano hapπenje nekog fana filmova o anti-herojima, kao u onom
filmu koji svi ljubitelji zavera vole a gde nikada niko nije zapravo sleteo na Mesec veÊ je u pitanju bio filmski
studio? Ili je fikcija toliko zaπla u domen svakodnevnog
da se sam Ratko MladiÊ za sopstveno hapπenje opremio kompletom iz filma o Hanibalu Lektoru? Film nije
naivna stvar, i ove intruzije filmskog u svakidaπnje opominju da nedostatak filma rezultira u pojavljivanju filmskog u realnom. Moæda sledi iz ovoga i nauk, da ako
zapostavljamo filmsko, onda Êe nam filmski negativci
biti komπije?
A filmova nije da kod nas nema, kako smo veÊ rekli.
Ima ih na pretek. I svi redom podseÊaju nas na a) zlatno doba Kraljevine Jugoslavije, raj viπe klase pre no πto
ga komunjare upropastiπe (razni “Ranjeni orlovi” pa onda perverzije Dragana BjelogrliÊa, te kao pratilac iste linije jedna bizarnost nazvana “Kako su me ukrali Nemci”); b) svakodnevno zajebavanje gde nije ni bitno ko
koga jebe dok god neko nekog jebe (“Srpski film” i sve
πto s njim i posle njega ide, kao npr. “Klip”). Da se ponovo vratimo na Lakana i njegovo da se “neuspeh seksualnog odnosa nadoknauje ljubavlju” i kaæemo kako
u srpskoj kinematografiji upravo nedostatak ljubavi (ljubav kao ideja, ideja kao osnova za ideologiju) proizvodi
prizore seksa. Upravo nedostatak ideologije sve spuπta
na nivo besmislenih orgijastiËnih prizora. I u sluËaju a) i
u sluËaju b) nemamo niπta drugo do skretanje pogleda,
gledanje u pravcu u kom nema niπta od onoga πto saËinjava aktuelnu situaciju (i desniËarsko-romantiËarskoultra-revizionistiËki pogled na pred-komunistiËko doba,

Kultura
i ovaj orgijastiËno-liberalno-mazohistiËki vide samo ono
πto æele da vide a nikako ono πto je tu). Ali, dok oni naprosto odbijaju da sagledaju aktuelnu situaciju, ovi drugi ne uspevaju da je sagledaju ma koliko se trudili i, u
najboljem sluËaju, namesto odgovora i jasne analize ispostavljaju niz pitanja. Tako, Emir Kusturica, autor genijalnih filmova Otac na sluæbenom putu (1985) i Arizona Dream (1993), dobitnik dve Zlatne palme, ostaje jugoslovenski autor par excellence ma koliko da oscilira
izmeu flertovanja sa manjinama uoËi ili posle raspada
Jugoslavije (Dom za veπanje — 1988, Crna maËka beli
maËor — 1998) ili sa pravoslavljem (Zavet, 2007). Jer,
sve πto nam ovaj autor ispostavlja, Ëak i sada, jeste pogled primeren uglu kakav smo imali dok je bilo Jugoslavije. Pa, ako su u pitanju Romi, onda imamo Rome kao
izuzetak od pravila gde je pravilo ondaπnji socijalistiËki
sistem; ako je u pitanju pravoslavlje, onda je to pravoslavlje vieno onako kako se na njega gledalo u socijalizmu. Zatim, Slavoj Æiæek, bez sumnje jedan od najznaËajnijih teoretiËara danas, Ëovek koji je na velika vrata
uveo i klasiËnu filozofiju i teorijsku psihoanalizu i politiËku analizu na aktuelnu, inaËe depolitizovanu ali zato elitistiËku, teorijsku (i ne samo teorijsku) globalnu scenu,
autor bez kog bi tekst kao πto je ovaj bio shvaÊen tek
kao izuzetak u odnosu na pravila te scene, isto tako, ali
na drugi naËin u odnosu na, recimo, Kusturicu, ne uspeva da zahvati problem, pa otud ova razmimoilaæenja
kakva su klasifikacija KusturiËinih filmova kao “proto-miloπeviÊevskih” a onda zalaganje za 300 i posebno klasifikovanje Koriolana iz Fajnsovog filma kao par excellence leviËarskog lika.
Film 300 ima nekoliko zanimljivih scena koje ga odmah identifikuju kao proto-desniËarski. Da je tu samo
disciplina o kojoj Æiæek piπe, bilo bi sve na mestu. Ali, nije. Tu su one kljuËne scene u kojima Leonida vodi ljubav
sa svojom æenom i usred Ëina se okreÊe od nje, oËigledno zato πto ga more druge brige, a æena mu kaæe neπto kao: “©ta je? Misliπ na neku drugu a ne na mene?”
Zatim, tu je ono legendarno “Vrati se sa πtitom ili na
njemu!” A onda, u onoj Ëuvenoj “Ovo-je-Sparta!” sceni,
Leonida, pre nego πto Êe da πutne persijanskog glasnika, prvo upuÊuje pogled ka svojoj æeni kako bi video
njenu reakciju. Tu je koren ove “revolucionarne discipline”, u æenskom super-egu kom se pokuπava udovoljiti
kako se zna i ume. Baπ tu, a ne u nekim revolucionarnim teænjama. Na kraju, 300 nije naivan film i æenski super-ego biva otelotvoren u samom klaustrofobiËnom
dekoru, crvenom, krvavom nebu koje je pre plafon nego nebo, pre opna materice iz koje glavni junak ne uspeva da pobegne nikako drukËije do smrÊu. 300 nas
stavlja pred izbor: ili sluæenje super-egu ili smrt! Pa, kad
na kraju junaci filma zaginu, onda to doe kao neko oslobaanje od tiranskog majËinskog super-ega. Koriolan
u istoimenom Fajnsovom filmu jeste ratnik koji je motivisan samim ratom, koji ne prihvata poËasti graanskog tipa, koji ostaje pri svome, koji Ëak izdaje sopstvenu zemlju kada ona izda njega, ali isto tako, lik koji se
vraÊa u majËinski zagrljaj (a majka nije tu tek majka nego je i majka-zemlja) da bi na kraju posustao u svojim
osvetniËkim planovima. Baπ onako kako Dæon Rambo u
filmu Prva krv (First Blood, 1982) interpretira ©ekspira

Kultura
za ameriËku publiku: ratnik koji je odbaËen poπto viπe
ne postoji potreba za njim, okreÊe se protiv onih kojima
je sluæio a koji su ga posle toga odbacili, da bi se na samom kraju naπao pred pitanjima bez odgovora, te da
bi se sva njegova ratniËka silina kojom je pokuπao da
“vrati rat kuÊi onima koji su hteli da ratnika zaborave”
pokazala kao ono πto zapravo jeste — maska kojom
sakriva nedostatak odluËnosti i prave snage da se suoËi sa aktuelnim problemima. I KusturiËin Crni, i Dæon
Rambo, i Fajnsov Koriolan, i Leonida iz 300, ali i Ratko
MladiÊ, Radovan KaradæiÊ, itd. imaju svoje “tajno uporiπte”, imaju to “neπto”, imaju svoj fiktivni svet na kom
poËiva njihova izuzetost iz dominirajuÊih tokova. Da dodamo ovom nizu joπ neke: Norman Bejts iz Psiha (Psycho, 1960) i Fransis Dolarhajd iz romana i filma Crveni
zmaj (Manhunter, 1986). Svako od njih, iako deluje u
ovom svetu, svakodnevnom, ima garanciju za svoje
postupke u nekom drugom, izmaπtanom svetu. NajËeπÊe, taj svet je svet-majke, majËinski super-ego koji se oËitava bilo u utvarnim privienjima neumrlog matrijarhata ili u “rodnoj grudi”, majci zemlji, naciji, dræavi, itd.
Ono πto, pak, njima ne nedostaje jeste ljubav, za razliku od one druge strane, koja bi htela golo i neposredno ËinjeniËno stanje, pa onda namesto “same stvari”
dobija pornografsko, orgijastiËno. Ali, kako kaæe ona
fraza, “ljubav nije dovoljna”. Sa filmom kao πto je Koriolan, ljubav je tu s namerom da nas isprovocira. I dok
bi takva provokacija bez sumnje naiπla na odgovor da
se ne radi o globalnom vanrednom stanju usred ekonomske i politiËke krize, upravo zato πto su svi u neprestanom stanju budnosti, ovakav film doæivljava to
πto je doæiveo, da bude naprosto gurnut u stranu. I tu
se ne radi o nekim proto-staljinistiËkim cenzurama, veÊ
naprosto o ignorisanju koje je, pokazuje se, puno jaËe
(i gore) od bilo kakve formalne cenzure. Ako ljubav nije dovoljna, onda je to zato πto, ovakva kakva je
predstavljena, ne nudi odgovore na goruÊa pitanja. Baπ
kao πto ni autori od kojih se oËekuje da daju prave odgovore, i to jasne, da daju jasna uputstva πta da se radi, to ne uspevaju. Otud KusturiËina pozicija danas, jer
od tog dobitnika Zlatnih palmi oËekivalo se da ponudi
reπenje za bukvalno sve. I tu je onda krivica viπe na strani onih koji su oËekivali da im filmski autor da odgovore na sve, nego na njegovoj strani. Kao da je dobitnik
Zlatne palme duæan da pruæi odgovore na sve! Isti je
sluËaj i sa Slavojem Æiæekom — kad nastupi pred protestantima na Vol Stritu, javljaju se komentari tipa “Kao da
sami nismo znali to πto nam je rekao!” Ali, zaπto bi on
morao da njima da odgovor na njihov problem?
“Levica” danas oscilira od jednog do drugog “gospodara”. Naravno, ne u smislu da se ispostavlja neka osoba (iako i to nije iskljuËivo buduÊi da se odgovori traæe
od »omskog, Æiæeka, Badjua, itd.). Kako je Lakan rekao
protestantima 1968: “Traæite novog gospodara — dobiÊete ga!” Nevolja je πto ako ovo Lakanovo shvatimo kao
obeÊanje a leviËari smo, onda vidimo da gospodar neprestano izostaje. Nikako da se konaËno javi neki gospodar! Ali, ako se ne javlja neki odreeni, zato imamo razliËite gospodare u izobilju na svakom koraku i u svakom
obliku — od “Arapskog proleÊa” preko represivnog “horizontalizma” pa sve do ovih autora kojima se malo vra-

239
Êaju da bi ih odmah zatim napustili. I tu nije onda problem ove “levice” tek u nesnalaæenju usred prilika, niti
samo u tome πto izostaje jasna linija kojom bi se dale
mapirati koordinate. Problem je u oportunizmu samog
tog korpusa ove “levice”. Na primer, “leviËarsko tvrdo
jezgro”, nekolicina studenata iz Beograda, spremno
osuuje potez “Anonimusa” kada ovi obaraju sajt TV kuÊe “Pink”, da bi onda na fejsbuku maniËno objavljivali
poruke “Svi smo mi Anonimusi!” dva dana kasnije kada
Anonimusi u javnosti dobiju veliku paænju. Ispada da se
“levica” opredeljuje reaktivno, da su opredeljenja “levice” bukvalno mehaniËki reaktivni potezi u odnosu na akciju veÊeg dela javnosti. Dalje, kada se prave studentski
protesti, njihovo finalno je ishodiπte i najveÊi domet to
da ih napadnu lokalni desniËari. I onda se ispredaju priËe, koliko je desniËara bilo, kako je ko koga napao itd.
Ista je situacija i sa protestantima na Vol Stritu: policija
ih je sklonila i sada je najveÊi uspeh to πto su dobili paænju javnosti Ëak do te mere da ih je neko fiziËki sklanjao.
Takva Ëista reaktivna formacija “levice” i na lokalnom i
na globalnom planu zapravo viπe smeta nego πto pomaæe leviËarskim idejama. Oportunizam se javlja bilo u
svakodnevnom iznalaæenju novih gospodara: danas
“fejsbuk revolucija”, sutra “mi smo 99 %”, ali se onda
kao “krem” takve “organizacije” ispostavljaju oni “lukavi”, oni “taktiËari”, “realisti”, koji spremno i bezrezervno
ulaze u milje “anti-kapitalistiËkih snaga” koje nisu niπta
drugo do perjanice slobodnog træiπta koje su se danas
obukle malo crvenije nego juËe. Pa se onda od raznih
fondova namiËu pare koje se troπe kako bi isti ti fondovi imali joπ viπe para, a da se u meu-koraku ispostavi tek
neπto πto prividno podseÊa na bilo kakvo preispitivanje
aktuelne situacije i organizovanje usled iste.
“Realisti”, “taktiËari”, potpuno su odustali od ljubavi
(ideje, ideologije) baπ onako kako se to od njih zahtevalo i kako se zahteva od devedesetih na ovamo. Ovi
drugi, ovi iskreniji ali i inertniji, naprosto se prazne u πetnji od jednog do sledeÊeg simboliËkog “gospodara”. Svi
su svesni da “ljubav nije dovoljna”. I zato su ljubav odbacili, ili je uvek-veÊ odbacuju, “ËisteÊi se” kako bi ostali “horizontalno” organizovani (πto nikad ne uspevaju
pa se uvek ponovo i ponovo “Ëiste” od upliva vertikalnog organizovanja, pri tom previajuÊi one koji na niæem stepenu kupe poene i ispostavljaju se kao spontano
nastali gospodari). Upravo zato bi nam dobrodoπao
srpski film o Ratku MladiÊu, jer bi u njemu trebalo da se
vidi ne to kako “ljubav (ideja, ideologija) nije dovoljna
pa je treba odbaciti”, veÊ neπto sasvim drugaËije, a to
je kako i zaπto ljubav (ideja, ideologija) ne uspeva da
bude dovoljna? To je ono πto nedostaje izmeu ova
dve strane koju Ëine oni koji su svaku ideju veÊ unapred
odbacili, te oni koji se ideje dræe kao da nije jasno da se
ista negde nepopravljivo slomila. A ovakav odgovor kakav dajem ovde, siguran sam, nalikuje i na hriπÊanski savet kojim se preporuËuje viπe a ne manje sramote.

Vladan Milanko je filozof i filmski kritiËar iz
Beograda, glavni i odgovorni urednik online
Ëasopisa “Filmovi koji nas gledaju”, te Ëlan
Savjeta Novog Plamena.

240

Poezija

PolitiËke pjesni za
Zagrebom
Darko SUVIN

PARABOLA PROSVIJETLJENOGA
STRIJELI
(SONET

O

OTROVNOJ

S REPOM)

Pitaπ me: Koji mu je uzrok πto me zastrijelila strijela?
Upisano li je u Sudbinu ili sam sluËajno bio na tom
mjestu? Ima li
Viπih sila koje rukovode letom strijele? Je li svemir
KonaËan i vjeËan, tako da je sve veÊ jednom bilo,
I ja sam leæao zgoen veÊ milijun puta?
Ili je beskrajan i sluËajan?
Dozvoli da ti primijetim
Sad nemamo vremena za takva pitanja. Bio svemir
KonaËan ili beskonaËan, svakako ti sad leæiπ
Ovdje na tlu dæungle i otrov se πiri po tebi
A krv ti istiËe na crnu zemlju. Zato moramo
Brzo pronaÊi ljekara da izvuËe strijelu i dade
Protuotrov, da ti spasimo æivot, a takoe
IznaÊi tko je zloËinac i slomiti mu luk, tako da svi
Ne padnemo u zamku i svrπimo ko otrovani mrtvaci.
Kad budemo na sigurnome, moæeπ ponovno pitati
(U sljedeÊoj kalpi)
(Glosar: kalpa = jedna era, obiËno pola milijuna godina)

PRELAZEÊI

NA LIJEVO

Teπko zemlji koja treba heroje
Brecht, Æivot Galilejev
Ovaj krhki viseÊi most ljuto me plaπi
Da bar ima drugog izlaza iz te kamene pustoπi!
Ako se sruπi, propao sam; no bez njega
VeÊ bi nas progutala pobjeπnjela rijeka.

Dosad je joπ iπlo, al gledajuÊ unazad
Pitam se kako je duboko rijeka, kameno tlo.
Umoran, poæelim neki solidniji most, da
Mi, siroti putnici, pouzdanije koraËamo.
Æelimo li sigurniji most, slutim da
Moramo sami donijeti daske i graditi
NjiπuÊi se nad ponorom kao radnici na neboderu,
Herojski materijalisti iz nuæde, jedini voljni
Da ostanu na vezi sa stvaralaËkim umom,
Jedinom cestom kojom moæemo saËuvati glavu.

ODGOVOR

DIVLJEG ZMAJA

Za St. Lema, koji je objasnio kako zmajevi mogu
posluæiti kao æeljezniËki signali
Naπa krepost ne leæi samo u roænatom oklopu
I plaπtu od krljuπti, ona je u obitavanju
Izvorâ i poletu po nebesima. Naπa je uloga
Povratiti zabludjele kosti u grobove i suzbiti
Oholost, uvidjeti beskrajne prostore leta,
Veseliti se usred bujnih guπtara moguÊnosti,
Slijediti razum i zakljuËke sve do gorkoslatkih
Krajeva, netremiËno motriti metamorfoze
BeskonaËnih oblikâ stvari. Zar to nije vrhunac
Naslade?
Ali vi ste se, braÊo, dali primamiti
U blatnu lokvu otisnutu konjskim kopitom,
U druπtvo crvadi i pijavica, boreÊi se za
Otpale kosti sa stola gospodarâ. Naπ izgled i porijeklo
Jednaki su, naπa æeljna uæivanja suprotna. Pazite se,
Profiti vladarâ nuæno Êe i uskoro zahtijevati
Da nasijeËu vaπ omekπali oklop, vaπu umrtvljenu put!

241

Poezija

U LEDENO DOBA

»ITAJUÊI LUKANOVU “PHARSALIJU”

(PROTU-NACRT PJESMI XIUNG XI-LING)
(KNJIGA 7: 633-40)
OsjeÊamo samo oluju πto nas mrzne,
A koga joπ ima da tuæi za toplinom?
OdlazeÊi, ostavi u zavjet æelju:
Svatko nek si moæe priuπtiti sreÊu!

PEJZAÆ
Bogovi
Bogovi
Bogovi
Bogovi

SA BOGOVIMA I TOTENTANCOM

su
su
su
su

(Po Hakuπu. Za Sarajevo itd.)
nizaπli, po niπanu puπke lijeæu
siπli, πrapnelom po Ëarπiji praπte
siπli, na ocalu sjaje noæa
siπli, na kurcu πto siluje jaπu

Stari bogovi, blijede sablasti krvi æedne, pizma,
Povampireni Balkanci, patrijarhi pritajeno mrtvi,
Rastrgavπi kao lava rahlo brdo komunizma
Slobodni konaËno da biju i ubijaju nuæne ærtve
Opet ljube biskupi i prote koljaËke trobojnice
©ah sa Svetim Savom skinuo je zvijezdu s neba
I opet je na Kordunu grob do gustog groba
I majke izludjelih nacija traæe sina svoga.
Laskav bankar kolo vodi Ëak iz Germaníje
Nema Tita, bratskog KoËe, preko Romaníje.

ZAMISLI RIBU

[prevela Sanja LovrenËiÊ]

Ali nikoja bitka ne sliËi na ove posljednje
©to ih iznudjeno i bratoubilaËki izborismo nedavno: nekoÊ
Umirahu tisuÊe, sad nestaju stoljeÊima naseljeni narodi
Gdje tehnologija napredno osigurava etniËku ËistoÊu.
Ovdje curi krv Like i Korduna, Slavonije i Krajine,
Ovdje slapovi nekoÊ bratske juænoslavenske krvi naknadno
utvrdjuju
Klimave uzroke zakrvljenih bitaka kojima se ne vidi kraja,
I ponovo se povlaËi granica bogate Evrope na Sutli i Kupi
©to ju rasklimaπe crveni krovovi gastarbajtera jugoviÊâ.
Sad krovovi gore, djecu kolju, starci bjeæe.
Dublje rane otvaraju se ovdje na tijelu bliskih narodâ
I jedva da Êe jedno pokoljenje dostajati e da zarastu
(T_ cijelo jedno pokoljenje Titovog mira pade u zaborav
Trenomice, kad se to trima elitama i jednoj njemaËkoj banci
Svidi, nit koristiπe stotine hiljada mjeπovitih brakova
Jadnim Sarajlijama, Vukovarcima il Kosovarima;
te opet matere
Poubijanih tuæe od Zagreba do Niπa).
Viπe no ubijene i nade
Izgubismo ovdje: tu smo uniπteni do kraja naπih æivota.
14399

PARTIZANSKIM BORCIMA, 1941-45
O mnogoimena Muzo, zovem te za saveznika,
E da bi se u buduÊnost proseglo pamÊenje o
Onima koji odaleËiπe ropstvo
Od Sparte i Helade.
Simonides, Elegija za Bitku kod Plateje

Zamisli ribu koja æivi izvan vode
Voda jest
Zrak jest
Riba jest
S malo vode u mjehuru
PosrÊe πljunËanim stazama
Do oËiju prekrita praπinom
Kako isuπenim vidi taj svijet
Zamisli
Ponekad se muËno uspne navrh panja
I pokuπava pjevati
Ptice su u vodi
(Zamisli)

Sa zahvalom Kavafisovoj Hyper tes Akhaikes
Sympoliteias polemesantes
Hrabri ste bili, vi πto podjoste odrpani u slavni boj.
SuoËeni s neprijateljem πto pregazi Evropu niste se pobojali,
VjeËno mlade vas upamti vjeËnost, bez mrlja ostarjelih
Preæivjelih. Nevini od neboraËke krvi usred straπnih pokolja
Dvadesetog stoljeÊa, vi padoste ærtvom i dadoste sve,
Mladost krv i æivot, zbog drage i slatke Slobode:
Krv da viπe ne teËe krv, æivot da budu novi æivoti,
Poradi bratstva naroda na Balkanu. Mi koji
Pogubismo, jao, πto vi zadobiste
Gledamo na vas udivljeni, hvaleÊi vas u tuzi
I ponosu, vas koji shvatiste kako je teπko
I nuæno biti jednostavan, Titove borce.
Ove redove napisa jedan Jugoslaven u izagnanstvu
U sedamnaestoj godini od pada Federacije.
19907

242

Poezija
2. Nositi preko

DOKTRINA (PO HEINEU)

Mi smo prognanici
Specijalisti u pakiranju
Znamo πto ostaviti

Bubnjaru bubnjaj i straha se mani
I poljubi Slobodu grudi golih!
To svo je znanje, cijelo umijeÊe
Sve πto da æeliπ, sve πto da voliπ.
SikÊi ko zmija, kao lav riËi,
Bubnjaj i budi narod iza sna,
Korak pred Ëetom, umrijeti spreman,
To ti je suma umijeÊa i znanja.
Dijalektika to je staroga Karla
Sve filozofije kruna je sveta,
Shvatih to upornim motrenjem pomnim
A Revolucija me dirnu jednog ljeta.

MAGNARUM RERUM PARVA SEPULCRA
PutniËe, kad te turizam nanese na stijene Dinare
Il æale Dalmacije blistave po plavim talasima,
Sjeti se da je tu nekoÊ bila federacija
Jugoslavija bratskih naroda, ugledna za mirni svijet;
Mrænju i krv, patuljaste grobove
Velike proπlosti ugledat Êeπ sada.
31109

DVIJE PJESME

ZBOG JOHNA

1. Progonstvo
Bez uπiju
Jezik je trom
ÆvaËe istu rijeË
Vlak ide na sjever
Kolodvor Sava
Brzo prolazi
Zima u Jesenici
Led je pocrnio
U Münchenu je fata morgana
Crvene kose, zelenih oËiju
Ne, to ne ide
Lokalna boæanstva
Ne nastavljamo viπe
U Ostendeu krijeπte galebovi
Napuπtamo kopno
Atlantik je veleban
I vrlo hladan
Valja saËuvati navike
Tvrdoglavu orijentaciju
Svoje mrtvace
Kao topli pokrivaË.

BERGERA

Uzimamo sa sobom
Kofere koji se mogu diÊi
Ostavljamo za sobom
Veze i vjere
Uzimamo sa sobom
Roendane, vjenËan-dane
Skloniπta geste i vica
RijeËi za kruh i kavu
Kolosjeci i aerodromi
OËajno su nam poznati
Anesteziramo tu Sudbinu
KrimiÊima ili kriæaljkama
Naπa je prtljaga
Nada i strah
Preæivjeti
Raditi
Kuda doemo, jezici se mijenjaju
Na uæas leksikografa
Pravopisi postaju neËitki
Gradimo nove kuÊe od rijeËi
Mi smo transporteri
Transportirani i deportirani
Dakle metafore
Ovo vino naπa krv
Poezija mulatske sutraπnjice
Bit Êe u naπim jezicima
Prenosimo ju
Kao stoku vagoni za stoku
Maksimalni je promjer kosmosa
240 puta 10 na 24 kilometara
IzraËunati
Nisu nam trebali
Nije to lako
Mostovi premoπÊuju MlijeËne puteve
Æedni smo
NoseÊi preko.
London 14509

243

Poezija

JUVENAL MLAI:
SATIRICE, DESTILAT OD TATICE
Neprestano zar da trajem ko sluπalac, puka publika, nikad
Glomazne mu rukopise—prepisat Êu ih za ubrzano vrijeme,
Kad burze krahiraju za pokoju sekundu, svakog dana po tisuÊu
Twin Towers umiru od gladi, i razorne prelijeÊu munje
Kontinent za pokoji sat, da pokolju malog vladara,
Mrsko zrcalo, s preciznoπÊu od pola metra. PoËnimo dakle,
Kozice moje, zasvirimo tu pastirsku pjesan, zasiÊenu satiru
Ukratko.
Dok Lahezis joπ ima konca da suËe, joπ na vlastitim nogama
Stojim, nit se pod desnicom poπtapam πtapom, otisnimo se
U tue poljane, neka æive tu Josip i Sveto, nek ostane
Tko crno voli pretvarati u bijelo na papiru od krpa. MagarËiÊi
Me zovu, i zapada Sunce: valja otiÊ odavde, davno veÊ
Vabi me vodiËeva πiba. Zbogom dakle, i sjeti se na me,
A ja Êu ostat pomoÊnik i paæ satirâ, ako me se divne ne srame,
I obukavπi bakandæe obiËnog vojnika, poÊi i opet
U ova ledena polja.
Ko πto prosjak obrok i mit prosi, drveÊe prosi prognane drijade.
©uma Êe se poæeljeti Muza, a boginja viπe biti neÊe.
Prvo nam prljavi novac promijeni navike, novo boæanstvo,
©to mu bogosluæenje isijavaju privatni altarËiÊi televizora
Danomice. PotlaËi nas podli luksuz kiË, zavladasmo svijetom
Te nam se svijet ovako sveti. Gladna Muza seli u draæbe i burdelje
Navrh neboderâ, rasprodavat se mora kao na draæbi, prekarna Muza,
Loπe zaposlena i slabo: prodaje stare parole u novim umacima, pozelenjele
Tronoπce, smrdljive ribe u deodorantima. Tkogod gricnu ma koliko
Malo lovora, ne treba trpjeti mrsku disciplinu intelektualnog truda.
U Delfima proroËiπta πute, vladarima pogubne drukËije buduÊnosti
Bolje ne spominjati, povuÊi iz opticaja ko stare dinare, nitko viπe
Marxa ne Ëita, nit Kasandru nit Ezekijela sluπa:
Tamni smog buduÊnosti obavija ljudski rod i guπi. A mi
Pjesnici u praπinu crtamo naπa slova, i virtualne pjesme
U virtualni prostor sada pjevamo, i val nestalni,
Trenutni pluæimo besplodnim plugom, nemoÊni, posluπni
NeizljeËivoj bolesti piskaranja onog πto viamo, u dosluhu
S tim rakom koji nas bijesne izjeda, no bar odbijamo, anarhisti,
PodvrÊi se kiseloj oholoj laæi, mada ne znamo, ogoljeli, koja bi
Nas deka noÊas zaπtitila, da i sutra joπ tragamo za slavom,
Ako je to uopÊe slava?
Prorok uspjeπan za æivota ptica je od bijele vrane rijea.
Sit je Horacije kad cara hvali na poklonjenom posjedu,
A gladnome Sokratu i golom, ti Ateno ne smogaπe niπta dati
Do mlake kukute da mu promrzne tijelo! O bogovi,
Podajte sjenama proroka lahku i njeænu zemljicu, mirisne
Jaglace i vjeËno proljeÊe, jer πtovahu
Nauk i nauËavanje, uËenike i uËitelje,
Ne pizu i bolonju, jalove profite za bankrotne poduzetnike
Koji nas poduzimaju!
U razdoblju gorem od æeljeznog æivimo, u plastiËnome
Gdje je sexy samo πto novac daje i svjedoËi, tue bogatstvo
Kome zavidimo, i nisu vesele sjene otaca u podzemlju
Otkako zasjede na vlast car i bog Pluton.
Umjesto posjeda koje kroz televizor mahniti traæimo, dat Êe nam
Bogovi smrt. Onima koje mnogi bogovi vole:
Bez smrtnog straha.
(zapisao Darko Suvin, 31109)

244

Prava æivotinja

Vegetarijanstvo je
izbor zdravlja, a ne
samo etiËki izbor

Æivot svinja
“Auschwitz se ponavlja
svaki put kad netko
pogleda klaonicu i
pomisli: to su samo
ævotinje.”
Theodor W. Adorno

Prijatelji æivotinja

U intervjuu s Paolom Maraone, Ëiji dio prenosimo, Umberto Veronesi, lijeËnik i meunarodno istaknuti onkolog (posebno cijenjen zbog svojih doprinosa u lijeËenju i preveniranju raka dojke) koji je
poËetkom milenija bio talijanski ministar zdravstva,
iznio je nekoliko argumenata u prilog korjenitim
promjenama naπih prehrambenih navika. Veronesi
je na Ëelu organizacije Science for Peace, a 1994.
osnovao je European Institute for Oncology, koji joπ
uvijek vodi.
Po vama, svi bismo trebali biti vegetarijanci?
To je izbor zbog zdravlja, a ne samo etiËki izbor.
Desetine godina studiranja tumora to potvruju.
Naπ je organizam programiran da probavlja voÊe,
povrÊe i leÊarice. Bezmesna dijeta ne bi nas uËinila
slabijima. Pomislite samo na fiziËku snagu gorile ili
na novoroenËe, koje u prvim mjesecima utrostruËuje vlastitu teæinu, hraneÊi se iskljuËivo mlijekom. U
svakom sluËaju uskoro Êe vegetarijanstvo postati
obavezan izbor.
U kom smislu?
Stanovniπtvo zemlje stalno raste, sad nas ima 7 milijardi. Uzgojnih æivotinja, namijenjenih klanju, ima 4
milijarde. To je ogroman broj, koji oduzima prostor
poljoprivredi. Ukoliko 800 milijuna ljudi na zemlji
podnosi glad to je stoga jer je jako velik dio obradivih povrπina rezerviran za stoËnu hranu tj za hranu
æivotinja, koje se uzgajaju zbog mesa.
Prema vaπem glediπtu, taj raËun nije u redu
Ne, i ËovjeËanstvo riskira lanËanu destruktivnu reakciju: svaki kilogram mesa “sagori” 20 hiljada litara
vode. Æito, soja, riæa i kukuruz sluæe da se debljaju æivotinje iz uzgoja. A sudbina je i nafte da Êe je nestati, stoga…

Fondazione Umberto Veronesi
www.fondazioneveronesi.it

Gledano sa stajaliπta konzumiranja mesa, a to je jedino stajaliπte s kojega veÊina ljudi doæivljava svinje,
oËito je da se ljudska vrsta ne æeli suoËiti s Ëinjenicom
da o svinjama razmiπlja s predrasudama i podcjenjivanjem, kako bi opravdala njihovo ubijanje zbog prehrane. Teπko je moralno opravdati klanje inteligentnih i
osjetljivih biÊa, pa je u zapadnoj kulturi nezamislivo
ubiti i jesti psa ili maËku. Ipak, iako su istraæivanja pokazala da su svinje po svojoj inteligenciji, druπtvenosti
te sposobnosti za empatiju i privræenost superiorne psima, rijeË je o æivotinjskoj vrsti koja masovno stradava
iskljuËivo zbog ljudskog apetita za mesom i preraevinama od mesa. SpecistiËko i omalovaæavajuÊe promatranje svinja kao prljave, niæe, manje vrijedne vrste, namijenjene iskljuËivo klanju, onemoguÊuje ljudima da
upoznaju tu izuzetnu æivotinjsku vrstu i spoznaju teæinu zloËina prema ovim svjesnim, visoko inteligentnim,
osjetljivim biÊima, koja zasluæuju naπe uvaæavanje i obzir.
Kako svinje æive
Kada su u svojem prirodnom okruæenju — a ne na
tvorniËkim farmama — svinje su druπtvene, zaigrane æivotinje sa zaπtitniËkim osobinama, koje se veæu jedna
za drugu, opuπtaju na suncu, i rade gnijezda. Nemaju
razvijene znojne ælijezde, pa se hlade kupajuÊi se u vodi ili blatu tijekom vruÊina. Blato koriste i za zaπtitu od
sunËevih opeklina te od insekata i parazita.
PraπËiÊi Ëuvaju toplinu grupiranjem u skupine. Sklonost grupiranju u skupine oËita je i u starijih svinja u
hladnom okoliπu. Pri visokim temperaturama svinja ne
mijenja naËin disanja od brzog i plitkog do sporog i dubokog, kao πto Ëine neke druge æivotinje, pa svinje pri
visokim temperaturama doæivljavaju stres, ako nisu u
moguÊnosti ohladiti se.
Kao i divlja svinja u prirodi, svinja se priprema za porod tako πto poËinje ureivati skloniπte ili ‘gnijezdo’.
Ako je zatvorena u boksu u uzgoju, ona Êe instinktivno pokuπati urediti ‘gnijezdo’ skupljajuÊi slamu ili piljevinu ispod sebe.
Mama svinja vrlo je briæna, njuπkom potiskuje praπËiÊe prema trbuhu i sisama ili ih podvlaËi natrag pred-

Prava æivotinja

Uplaπena svinja u jednoj hrvatskoj klaonici

njim nogama. S praπËiÊima poËinje i glasovno komunicirati. Nakon odreenog vremena poslije poroda prihvaÊa i praπËiÊe druge svinje.
Majka i djeca povezani su velikim brojem znakova.
Najvaænije su glasovne poruke, pokreti i geste, a vaænu
ulogu imaju i vizualni i kemijski znakovi. Prije nadolaæenja mlijeka, majka svinja znakovitim roktanjem oglaπava nadolazeÊe sisanje, provjerava jesu li svi praπËiÊi
okupljeni oko sisa i jesu li pronaπli mjesto uz svoju bradavicu. Intenzitet roktanja majke sustavno je povezan
sa stupnjem sisanja, naroËito u prvim danima æivota.
Stariji praπËiÊi zapoËinju komunikaciju s majkom glasovnim porukama, tjelesnim dodirom i gestama masiranja vimena, a radi izazivanja nadolaæenja mlijeka i sisanja.
Svinja je poznata kao izrazito druπtvena æivotinja.
Kao i druge æivotinje, svinje meusobno komuniciraju i
prenose svoj socijalni status, koordinaciju pojedinih aktivnosti (poËetak sisanja praπËiÊa), upozoravaju na pojavu opasnosti, na pravilnu orijentaciju, na poËetak
spolne aktivnosti i dr.
Pri velikoj prenapuËenosti naroËito je izraæena socijalna dominacija. »esto na liniju klanja iz depoa svinje dolaze redoslijedom onako kako su zajedniËki æivjele u
skupini tijekom uzgoja, premda su pri istovaru u klaonici bile raπtrkane. No, u smrt odlaze zajedno.
Inteligencija svinja
Svinje su æivotinje po inteligenciji sliËne psima, iako
ih istraæivaËi smatraju inteligentnijima od pasa.
Svinje stalno meusobno komuniciraju. Viπe od 20
njihovih groktaja, roktaja i skviËanja identificirano je za
razliËite situacije, od vabljenja partnera do izraæavanja
gladi. Novoroeni praπËiÊi uËe trËati na glas svojih majki, a majke svinje pjevaju svojim mladima dok ih hrane.
Svinje imaju jako dugotrajno pamÊenje. Dr. Stanley
Curtis, prijaπnji zaposlenik SveuËiliπta Penn, stavio je
loptu, frizbi i buËicu ispred nekoliko svinja te ih je uspio nauËiti da preskoËe, sjednu pokraj ili donesu bilo
koji od objekata kad im je rekao. Isto tako, mogle su
raspoznavati te objekte joπ tri godine poslije.
Biologinja Tina Widowski prouËava svinje i divi se nji-

245

Kastrirani praπËiÊ (kastracija se provodi bez anestezije)

hovoj inteligenciji: ‘’Kada sam radila s majmunima,
znala sam ih gledati i reÊi: ‘Da ste svinje, veÊ biste ovo
shvatili.’’’.
Znanstvenici na SveuËiliπtu Illinois saznali su da, ne
samo da svinje preferiraju odreenu temperaturu, veÊ
su sposobne nauËiti kroz metodu pokuπaja i pogreπaka kako upaliti grijanje u hladnoj staji, ako im se pruæi
prilika, te kako ga ugasiti ako im je prevruÊe.
Za svinje je poznato da sanjaju, prepoznaju vlastita
imena, uËe ‘trikove’ za nagradu poput sjedenja i vode
druπtvene æivote takve sloæenosti kakva je ranije primijeÊena samo u primata. Mnoge svinje Ëak spavaju jedne na drugima, poput pasa. Neke se vole grliti, a neke
viπe vole imati prostora.
Ljudi koji vode utoËiπta za æivotinje gdje su i svinje
kaæu da su one sliËnije ljudima nego πto bismo rekli.
Poput ljudi, svinje uæivaju u sluπanju glazbe, igranju s
nogometnim loptama te masaæama. Svinje mogu Ëak
igrati videoigre!
Svinje su hrabre
Poznato je da svinje spaπavaju æivote drugima, ukljuËujuÊi njihove ljudske prijatelje. Prema londonskom
Ëasopisu The Mirror, ‘svoju kuÊnu ljubimicu praπËiÊa
Pru hvalila je njena skrbnica ... nakon πto ju je izvukla iz blatnog tresetiπta.’ Skrbnica je rekla: ‘PaniËarila
sam dok sam bila zaglavljena u tresetiπtu. Nisam znala πto da napravim i mislim da je Pru to osjetila. ...
Imala sam kod sebe uæe koje koristim kao pasju uzicu i stavila sam je oko nje. Vikala sam joj da ide kuÊi,
a ona me, hodajuÊi prema naprijed, polako izvlaËila iz
blata.’
Uz Pru, tu je i Priscilla, svinja koja je spasila malog
djeËaka od utapanja; Spammy, koja je vodila vatrogasce do zapaljenog πtaglja kako bi spasili njenog teleÊeg
prijatelja Spota; i Lulu, koja je pronaπla pomoÊ za svoju ljudsku prijateljicu koja je imala srËani udar. Svinja
Tunia je otjerala uljeza, a druga, Mona, dræala je za nogu sumnjivca koji je htio pobjeÊi dok nije doπla policija.
Mnoge su svinje iz utoËiπta zavrπile u novim domovima nakon πto su skoËile s kamiona koji ih je vodio u
klaonice i pobjegle. U Engleskoj je na povijesnu kate-

246
dralu postavljen kamenorez svinje koja se zvala Butch,
nakon πto su Butch i njegov prijatelj Sundance pobjegli
iz klaonice i lutali zemljom prije nego πto su bili uhvaÊeni. SreÊom, javni apel protiv klanja omoguÊio je da
Butch i Sundance odu u utoËiπte.
Proizvodnja svinjskog mesa
Kada ljudi razmiπljaju o tome kako se svinje uzgajaju
za meso, najËeπÊe pomisle na filmove ©arlotina mreæa
i PraπËiÊ Babe, πto je daleko od stvarnosti.
Gotovo sve od 100 milijuna svinja, koliko ih se u
SAD-u svake godine ubije za hranu, trpe uæasavajuÊe
uvjete na industrijskim farmama. Ove druπtvene, osjeÊajne æivotinje provedu svoje æivote u izrazito krcatim,
prljavim prostorima, u kojima su liπene Ëak i prirodne
sunËeve svjetlosti do dana kada su natrpane na kamion koji ih vozi u klaonicu. U Hrvatskoj se godiπnje zakolje oko 900.000 svinja.
Nema poπtovanja
za majke
Majke svinje provedu svoje æivote zarobljene u siÊuπnim metalnim boksovima. Nikada ne mogu osjetiti toplinu i udobnost gnijezda ili njeæno njuπkanje partnera.
Umjesto toga, okruæene su hladnim metalnim πipkama
i leæe na mokrim betonskim podovima pokrivenima izmetom.
Kada su dovoljno stare
za raanje, umjetno su
oploene i zatvorene tijekom cijele trudnoÊe u kavezima premalima da se
okrenu ili udobno legnu u
njima.
Nakon πto rode, majke
svinje preseljene su u kaveze sa sitnim dodatnim
betonskim dijelom na kojemu mogu hraniti praπËiÊe. Jedan od radnika opisuje proces: ‘Prebiju ih na
mrtvo ime (majke svinje)
kako bi ih ugurali u kaveze jer one ne æele iÊi. To
im je jedina prilika da proπeÊu, da se protegnu, a
one ne æele (vratiti se u
kavez).’
Radnici ponekad veæu
majËine noge πirom tako
da se ne moæe odmoriti
od sisanja praπËiÊa. Mogu joj se razviti otvoreni
dekubitusi na tijelu zbog
manjka kretanja. Ovaj je
postupak toliko barbarski
da su takvi kavezi za raanje zabranjeni na Floridi, u Ujedinjenom Kraljevstvu i u ©vedskoj, a zabrane Êe nastupiti u nadolaU jednoj hrvatskoj klaonici

Prava æivotinja
zeÊim godinama i u Arizoni, Kaliforniji, Oregonu, Ohiju i u Europskoj uniji.
Odvojeni od majki i osakaÊeni
PraπËiÊi su odvojeni od svojih majki nakon manje od
mjesec dana. U prirodnim okolnostima ostali bi sa svojim majkama nekoliko mjeseci. Majke su ponovno
oploene te se krug prisilnog razmnoæavanja i zatoËeniπtva nastavlja.
Ovo intenzivno zarobljeniπtvo uzrokuje slabost, stres i
veliku dosadu. Zbog toga πto im nedostaju praπËiÊi i
zbog toga πto ne mogu raditi niπta osim buljiti u πipke
ispred sebe, majke svinje Ëesto polude, neurotiËno ævaËuÊi πipke svojega kaveza ili opsesivno pritiπÊuÊi svoje boce s vodom. Nakon tri ili Ëetiri godine, kada su njihova
tijela iscrpljena i njihovi umovi gurnuti preko ruba ludila,
poslane su na klanje.
Za to vrijeme, muπkim praπËiÊima su odrezani testisi,
repovi, napola odsjeËeni zubi i unakaæena uha, sve bez
ikakvog sredstva za ublaæavanje bolova. Odvajanje praπËiÊa od majke iznimno je stresno i ostavlja Ëesto velike
posljedice. Osim odvajanja od majke, stres za praπËiÊe je
i premjeπtanje i prijevoz u novu okolinu, poveÊana grupa æivotinja unutar koje se uspostavlja nova socijalna hijerarhija, promjena uvjeta mikroklime i promjena vrste
hrane.
Naguævani su u torove s mnogim drugim praπËiÊima,
gdje ih se dræi dok ne narastu dovoljno za klanje.
Prema jednom Ëasopisu orijentiranom na proizvodnju
svinjskog mesa, æivotinjama nije dano gotovo nimalo
mjesta za kretanje zato πto ‘pretrpavanje svinja donosi
novac’.
»ekajuÊi klanje
Prirodno besprijekorno Ëiste, svinje na industrijskim
farmama prisiljene su æivjeti u vlastitom izmetu i bljuvotini, a ponekad Ëak i meu truplima drugih svinja.
Ekstremno pretrpavanje, loπa ventilacija i smeÊe uzrokuju jako πirenje bolesti. Prije nego πto ih se poπalje u
klaonicu, 70% svinja na industrijskim farmama boluje
od lezija uzrokovanih upalom pluÊa. U bilo koje vrijeme, viπe od Ëetvrtine svinja boluje od πuge. Dobivaju
ogromne koliËine antibiotika kako bi ostale na æivotu u
ovakvim uvjetima, no mnoge umru od infekcija.
Zbog bolesti, manjka prostora za kretanje i genetske
manipulacije zbog koje rastu prevelike i prebrzo, svinje
Ëesto obole od artritisa i drugih bolesti zglobova. Mnoge svinje na industrijskim farmama prisiljene su æivjeti
na daπËanim podovima iznad glomaznih jama s gnojivom. Manje svinje Ëesto pate od ozbiljnih ozljeda nogu kada im se noge zaglave izmeu dasaka.
Neki farmeri, koji se uvijek brinu oko materijalnog aspekta, jednostavno ubiju bolesne æivotinje umjesto da im daju
lijekove ili veterinarsku skrb. Neovisno u kojem tipu uzgoja svinje æive, na kraju sve zavrπavaju æivot u klaonicama.
Reference:
Draæenka Gutzmirtl, dipl. inæ. Agr., Ivana JuriπiÊ, dipl. inæ. agr.: Etologija svinja, Hrvatski zavod za poljoprivrednu savjetodavnu sluæbu, Zagreb, 2006.
www.prijatelji-zivotinja.hr

247

Prava æivotinja

Zakon o zaπtiti æivotinja
(...zbog ljudske zarade)

Snjeæana Klopotan

Prijedlog Zakona o zaπtiti æivotinja prije svega legitimizira naËine iskoriπtavanja æivotinja, pri Ëemu su argumenti o etiËkoj neprihvatljivosti ozljeivanja æivotinja zbog koristi za ljude zakonodavcima posve apstraktno pitanje. Zakon kojim bi se trebale πtititi æivotinje tretira æivotinje kao resurse za ljudsku uporabu i
u tim se okvirima vodi raËuna o njihovoj ’zaπtiti’.
PiπuÊi prije nekoliko godina o aktualnom Zakonu o
dobrobiti æivotinja, Hrvoje JuriÊ je zakljuËio kako ne samo da je taj zakon nekvalitetan, nego je, prije svega
— bezvezan. Takva ocjena krovnog zakona u Hrvatskoj koji ima ambiciju regulirati zaπtitu æivotinja danas
je joπ aktualnija. Prije 1999., kad je Zakon izglasan, u
Hrvatskoj se tzv. zaπtita æivotinja uglavnom svodila na
udruge koje su nastojale pomoÊi napuπtenim psima.
Problem je ostajao trajno nerijeπen, jer nisu postojali
programi educiranja javnosti, a stalno rastuÊi broj neæeljenih i odbaËenih pasa, kojima su pojedinci i udruge bili preoptereÊeni, smatrao se brigom tzv. ljubitelja
æivotinja umjesto gradova, æupanija i konaËno — dræave. U razdoblju kojemu su prethodili rat i velika stradanja ljudi, iæivljavanja nad psima i maËkama nisu se
smatrala muËenjem niti ih je itko prijavljivao i traæio
zakonsko sankcioniranje zlostavljaËa. Postupanje prema æivotinjama koje ljudi eksploatiraju zbog hrane,
pokusa i krzna, liπeno ikakve kontrole inspekcija, bilo
je prepuπteno nahoenju pojedinaca koji su radili s
tim æivotinjama. U takvoj situaciji, najveÊa vrijednost
donoπenja Zakona o dobrobiti æivotinja bila je u Ëinjenici da dotad u Hrvatskoj nije postojao nikakav relevantan zakon koji bi πtitio æivotinje.
Zakonom protiv æivotinja
Pokazalo se da, naæalost, ovaj Zakon u mnogoËemu
omoguÊuje, pa Ëak i potiËe, muËenje i zlostavljanje æivotinja. Po njemu ne samo da je moguÊe bez straha
od kazne primjerice rezati zmiju ili æabu, s obzirom da
one prema Zakonu o dobrobiti æivotinja uopÊe ni nisu
æivotinje, veÊ se moæe i iskopati oko ili brutalno pretuÊi psa. Naime, iako se ovim Zakonom zabranjuje namjerno nanoπenje boli i ozljeda æivotinjama, sastavljaËi su ’zaboravili’ u kaznenim odredbama propisati kaz-

Ovdje prenosimo tri Ëlanka iz 2006. i
2007., tri rijetke analize prijedloga novog
hrvatskog Zakona o zaπtiti æivotinja (donesenog 2007.), u nadi da Êe oni biti poticaj progresivnoj javnosti - a pogotovo
progresivnim medijima, koji se uglavnom
slabo i rijetko bave pravima æivotinja - da
se udruæi u koordiniranu kampanju za odluËne, napredne promjene u Zakonu. Takoer pozivamo progresivne politiËare da
svojim glasom i potporom, kao i samoinicijativom, doprinesu donoπenju civiliziranijeg zakona, smanjivanju patnje æivotinja i
etiËkom napretku druπtva. Potrebni su
politiËari koji bi gurali svijest druπtva naprijed, umjesto da politika zaostaje Ëak i
za vrlo slabom druπtvenom svijesti o patnji i pravima æivotinja. RijeËima Milana
Kundere:
“Istinski moralni ispit ËovjeËanstva, ispit
koji je temelj svega ostaloga, oËituje se u
odnosu prema onima koji u potpunosti
ovise o naπoj milosti, a to su æivotinje. Na
tom je polju ËovjeËanstvo pretrpjelo potpuni poraz, poraz koji je toliko potpun da
svi ostali porazi proizlaze iz njega.”
ne za takva nedjela. Da ne postoji Ëlanak 260. Kaznenog zakona kojim se sankcionira muËenje æivotinja,
Ostoja BabiÊ koji je krvniËki umlatio svoju kujicu nikada ne bio kaænjen zatvorskom kaznom od pet mjeseci, πto je nedavno odjeknulo u medijima kao presedan
u sankcioniranju zlostavljanja æivotinja u Hrvatskoj.
S druge strane, ako lovac ue u neËije dvoriπte i
upuca psa na lancu, πto je izuzetno Ëesti sluËaj, u najboljem sluËaju Êe biti prekrπajno kaænjen zbog koriπtenja oruæja u naseljenom mjestu. Ubijanje psa nije kaænjivo ni po jednom zakonu, pa Ëak ni po Kaznenom,
jer se ubijanje hicem iz puπke ne smatra muËenjem æivotinje veÊ bezbolnom smrÊu. Nepostojanje EtiËkog
povjerenstva u Zakonu o dobrobiti æivotinja omoguÊilo je da se dogodi nelegalno lomljenje kostiju psima

248

beagleovima proπle godine na Veterinarskom fakultetu u Zagrebu, πto je πokiralo cijelu hrvatsku javnost.
Zakon o dobrobiti æivotinja takoer dozvoljava krvave
masakre svinja na kolinjima i nastupe cirkusa sa æivotinjama, koji su protjerani iz Hrvatske zahvaljujuÊi jedino intenzivnoj kampanji aktivista za prava æivotinja,
zbog koje je dosad 28 hrvatskih gradova zabranilo cirkuse sa æivotinjskim toËkama. Ovakav Zakon o dobrobiti æivotinja preslikao je nespremnost druπtva da zakonskim aktima pokuπa zaista zaπtiti svoje najobespravljenije pripadnike, Ëijim æivotima neograniËeno
manipulira zbog vlastite komocije i etiËke nezrelosti.
Æivotinje kao resursi
PredstavljajuÊi Prijedlog novog Zakona o zaπtiti æivotinja, kojeg je sastavilo Ministarstvo poljoprivrede, πumarstva i vodnoga gospodarstva, Mate Brstilo iz Uprave za veterinarstvo spomenuo je kako je unazad nekoliko godina svijest ljudi u Hrvatskoj o æivotinjama jako
porasla te da se stoga postojeÊi Zakon o dobrobiti æivotinja pokazao nedostatnim. To je svakako rezultat
rada udruga za zaπtitu i prava æivotinja, koje sve glasnije istupaju u javnosti traæeÊi promjene u postupanju
prema æivotinjama, kao logiËan korak u razvoju civilnoga druπtva. Kada smo proπle godine moj kolega Luka
Oman i ja bili pozvani da kao predstavnici udruge Prijatelji æivotinja budemo Ëlanovi Povjerenstva Ministarstva poljoprivrede koje je davalo svoja miπljenja i prijedloge na Nacrt Zakona o zaπtiti æivotinja, nismo ni trenutka dvojili da trebamo uËiniti sve πto je moguÊe kako bismo maksimalno utjecali na konaËan izgled tog
Zakona.
Iako smo sva miπljenja i primjedbe argumentirali i
pismeno i usmeno, zbog Ëega su vrlo bitne promjene
prihvaÊene i ugraene u Prijedlog Zakona, mnoge vaæne stvari su odbijene zbog dva razloga — nevoljkosti da
se æivotinje uvrste u etiËke kodekse koji su zasad privilegirani uglavnom za ljude i Ëinjenice da su sastavljaËima Zakona u tzv. zaπtiti æivotinja na prvom mjestu interesi ljudi te zaπtita gospodarskih i ekonomskih interesa dræave. Prijedlog Zakona o zaπtiti æivotinja prije svega legitimizira naËine iskoriπtavanja æivotinja, pri Ëemu
su argumenti o etiËkoj neprihvatljivosti ozljeivanja
drugih æivotinja zbog koristi za ljude zakonodavcima
posve apstraktno pitanje. Zakon kojim bi se trebale πtititi æivotinje, tretira æivotinje kao resurse za ljudsku
uporabu i u tim se okvirima vodi raËuna o njihovoj ’zaπtiti’. Pozitivni pomaci u odnosu na Zakon o dobrobiti æivotinja, poput zabrane cirkusa s divljim æivotinjama,

Prava æivotinja
testiranja kozmetike na æivotinjama (ako ne postoje
poznate alternativne metode), uvoenje EtiËkog povjerenstva, moguÊnost oduzimanja æivotinje zlostavljaËu
ako poËini prekrπaj drugi put i sl., utemeljeni su dobro
pripremljenim terenom — veÊ dobro educiranoj javnosti koja kupuje proizvode koji nisu testirani na æivotinjama, bojkotira cirkuse sa æivotinjama, sve ËeπÊe prijavljuje zlostavljanja i ubijanja æivotinja, osuuje iæivljavanje
na æivotinjama i traæi zakonsko sankcioniranje takvih
praksi.
Tzv. æivotinjska pitanja unazad nekoliko godina sve
viπe dolaze u fokus javnog interesa, s porastom senzibilizacije ljudi za patnje æivotinja. Stoga je neshvatljivo
da su predlagaËi Zakona odbili uvrstiti odredbu o zabrani uzgoja æivotinja za krzno, iako je zbog jakih argumenata Ëak postojala u radnoj verziji Nacrta Zakona.
Iako u Hrvatskoj ne postoje nikakvi razlozi da se takav
uzgoj (p)odræi, a osuuje ga veÊi dio javnosti, zakonodavci su ipak ignorirali veÊinsku volju graana, koji ne
æele da se u Hrvatskoj ubijaju æivotinja zbog taπtine i
profita osoba koje guπe ËinËile kako bi zaraivale na
njihovom oderanom krznu.
Specizam u temelju Zakona o zaπtiti æivotinja
Novi Zakon o zaπtiti æivotinja koji bi uskoro trebao biti izglasan u Hrvatskom saboru, neovisno o civilizacijski
naprednijim odredbama u odnosu na trenutno vaæeÊi
Zakon o dobrobiti æivotinja, odraæavat Êe vrijeme i
prostor u kojem je nastao. Regulirat Êe institucionaliziranu izrabljivaËku praksu prema tijelima onih koji ne
mogu reÊi ’ne’, pobjeÊi ili se na bilo koji naËin obraniti. I dalje Êe (p)odræavati specistiËko postupanje prema
æivotinjama, vrsnu predrasudu prema kojoj æivotinje
postoje kako bismo se, kao navodno superiornija i
vrednija vrsta, njima sluæili. Æivotinje zatoËene na farmama i dalje Êe klati, æivotinjama zasuænjenima u tzv.
istraæivaËkim laboratorijima i dalje Êe nasilno manipulirati i ubrizgavati im u tijela otrovne kemikalije.
Stvarna zaπtita æivotinja nije u skladu s dræanjem æivotinja u kavezima, manipulacijama njihovim tijelima,
klanjem i drugim oblicima relativiziranja njihovih æivota
i patnje. Stoga dræanje æivotinja i postupanje s njima na
manje okrutan naËin, kao πto je regulirano Zakonom o
zaπtiti æivotinja, predstavlja tek kompromis i nastojanje
da se patnja æivotinja smanji, s obzirom da ju je Zakonom, zbog veÊinskog stava ljudske vrste prema æivotinjama kao ’manje vrijednima’ i predmetima ljudske koristi, trenutno nemoguÊe posve ukinuti. No, æivotinje
imaju moralna prava i trebala bi imati i zakonska. Aktivistima za prava æivotinja predstoji veliki posao na educiranju javnosti, na razotkrivanju nasilnih praksi prema
æivotinjama, na bezbrojnim akcijama kojima Êe skretati pozornost na pitanje Ëovjekovog postupanja prema
æivotinjama. Rad na kritici, ali i argumentiranom poboljπanju Zakona o zaπtiti æivotinja, makar takvog specistiËki krojenog prema mjeri pohlepnih æeluca i sebiËnih interesa, smatram vaænim dijelom tog aktivizma.
(www.zamirzine.net, 11 maj 2006.)

Snjeæana Klopotan je spisateljica i aktivistica
udruge Prijatelji æivotinja.

Prava æivotinja

249

Veliki ciljevi
i mali koraci

doc.dr. Hrvoje JuriÊ

FrustrirajuÊe je stalno objaπnjavati i braniti ono πto je
oËito, stalno Ëiniti mnogo da bi se postiglo malo, a za animalistiËki aktivizam i animalistiËku teoriju koja je usmjerena na akciju to vaæi, Ëini se, viπe nego i za jedan drugi
oblik aktivizma i njemu pripadne teorijske podloge ili eksplikacije. No, ako se pritom uspije ostati u uvjerenju da je
svaki mali pomak ulog za sljedeÊi korak koji vodi bliæe cilju, a i da svaki mali pomak uvijek spaπava pojedina, konkretna biÊa, onda je lakπe podnijeti nerazmjer izmeu
uloæene energije i vidljivih rezultata, ekvilibriranje izmeu
svijesti o konaËnim ciljevima i pristajanja na privremene i
nezadovoljavajuÊe rezultate, lakπe je istrajati u ambivalentnosti u kojoj nije lako ni misliti, a pogotovo djelovati.
Dakle, ipak se govori, piπe, djeluje... jer — ipak se kreÊe!
No, da bi se doπlo do epur-si-muove-zakljuËka, potrebno
je naËas zastati, zauzeti odmak, promotriti stvari u duljem vremenskom odsjeËku, a da bi se to uËinilo korisno
je imati dobar povod.
DomaÊi animalisti i svi koji su, na ovaj ili onaj naËin, zainteresirani za æivotinjska pitanja, takav povod mogu pronaÊi u novom Zakonu o zaπtiti æivotinja koji Êe stupiti na
snagu 1. sijeËnja 2007., jer ovaj zakon — kakav god bio i
koliko god mi zakone smatrali (ne)potrebnima i (ne)uËinkovitima — otvara novo poglavlje u problematici prava æivotinja i njihove zaπtite u Hrvatskoj, kao πto je to bilo i sa
starim Zakonom o dobrobiti æivotinja koji je stupio na
snagu u veljaËi 1999.
Tekst i kontekst zakona
S obzirom na to da sam osobno jednom prilikom (u Zarezovu tematu Æivotinja na oltaru znanosti, br. 79, 25.
travnja 2002.) objavio Ëlanak o Zakonu o dobrobiti æivotinja, iskoristio sam finale priËe oko Zakona o zaπtiti æivotinja za jednu osobnu retrospektivu, vrativπi se tom svom
tekstu s namjerom da vidim πto se i koliko promijenilo od
tada do danas. S jedne strane, doπao sam do poraæavajuÊeg zakljuËka da bih tu kritiku starog zakona — uz odreene, nevelike preinake — mogao ponovo objaviti ove
2006. godine kao komentar novog zakona. No, s druge
strane, da me netko pita kakva je situacija sa æivotinjskim
pitanjima danas, u usporedbi sa situacijom iz 2002., kad
je onaj tekst napisan, ili 1999., kad je onaj zakon done-

Krenemo li tragom usporedbe starog i
novog zakona, te okruæja u kojemu su
jedan i drugi nastali, mogli bismo reÊi
da se u tekstu nije mnogo toga promijenilo, ali u kontekstu svakako jest.
sen, rekao bih ipak da je mnogo bolja. U Ëemu je stvar?
Kako je konstatirala Snjeæana Klopotan u svome Ëlanku
Zakon o zaπtiti æivotinja (... zbog ljudske zarade)
(http://www.zamirzine.net/spip.php?article3434), ‘novi
Zakon o zaπtiti æivotinja (...), neovisno o civilizacijski naprednijim odredbama u odnosu na trenutno vaæeÊi Zakon o dobrobiti æivotinja, odraæavat Êe vrijeme i prostor u kojem je
nastao’, πto zasigurno ne ide u prilog ovom vremenu i prostoru. I doista, silnice koje su dovele do starog zakona i danas djeluju na svim razinama, nepromijenjenom snagom.
Ali s jednom znaËajnom razlikom: uz dominantne tendencije koje oblikuju jedno vrijeme i jedan prostor — tj. Hrvatsku, kako 1999. tako i 2006. — danas su mnogo jaËe drugaËije tendencije, kontra-tendencije. Drugim rijeËima, krenemo li tragom usporedbe starog i novog zakona, te okruæja u kojemu su jedan i drugi nastali, mogli bismo reÊi da
se u tekstu nije mnogo toga promijenilo, ali u kontekstu
svakako jest.
Promjene se mogu detektirati i istraæiti na viπe razina, tj.
na svim razinama na kojima se u nas uopÊe moæe govoriti
o æivotinjskim pitanjima, a ovdje Êu ih pokuπati skicirati govoreÊi o pravnoj regulaciji, teorijskim raspravama, aktivistiËkom angaæmanu, te opÊem (bioetiËkom) senzibilitetu.
Iako se, posve jasno, u ovakvoj prilici ne moæe pisati
Ëak niti kratka povijest domaÊeg animalizma (animalistiËkog diskursa i aktivizma, te πireg okvira u kojemu ih valja
promatrati), osobito zato πto ovaj Ëlanak ne poËiva na
detaljnom istraæivanju, nego na prigodnom osvrtanju i
panoramskom pogledu, volio bih da ga se shvati kao poziv na prikupljanje i sreivanje materijala za pisanje povijesti animalizma u Hrvatskoj, πto je posao koji Êe iz godine u godinu biti sve potrebnije obaviti, ali Êe ta zadaÊa
biti sve teæa.
U zakonu niπta novo
Kako je veÊ reËeno, ‘æivotinjske zakone’ treba Ëitati
kontekstualno, tj. oËitavati na njima neke druge, ne sa-

250
mo zakonske i pravne promjene, ali pritom se svakako
treba posvetiti i tekstu.
Prije svega, treba reÊi zbog onih koji su skeptiËni prema moÊi zakona i prava, ili prema dræavnoj politici i dræavi opÊenito: i Zakon o dobrobiti æivotinja i Zakon o zaπtiti æivotinja i svaki buduÊi zakon u tom podruËju jest osnovno, a moæda i jedino sistemsko sredstvo za zaπtitu
onih koji su dosad u sustavu bili potpuno nezaπtiÊeni ili
neadekvatno zaπtiÊeni. U situaciji kad ni nestanak ni radikalne izmjene postojeÊeg sustava nisu izvjesni, razumno
je prihvatiti ono πto nezaπtiÊene koliko-toliko πtiti, tj. prihvatiti bilo kakvo sredstvo zaπtite ako je jedino, pa makar
ono posredno sluæilo odræavanju i ‘uljepπavanju’ sustava.
Osim toga, proces donoπenja zakona inicira kakvu-takvu
javnu raspravu, zahtijeva od onih koji su zainteresirani za
tu problematiku, kao i od onih koji bi trebali biti a nisu,
da javno deklariraju svoje stavove. Izjaπnjavanje o zakonu je ujedno i izjaπnjavanje o naπem odnosu prema æivotinjama, πto znaËi da donoπenje zakona pruæa priliku za
raskrinkavanje negativnih stavova i praksi, te za promoviranje drukËijih. U oba aspekta — i onom πto se tiËe uËinkovitosti samog zakona u direktnoj zaπtiti æivotinja i
onom πto se tiËe uËinka zakona u πirem smislu — zakon
pridonosi promjenama, koliko god one bile neznatne, a
k tome je i sam promjenjiv.
Istina, da bi se uopÊe poËelo razgovarati o donoπenju
novog zakona koji bi zamijenio katastrofalni stari zakon
bilo je potrebno nevjerojatno mnogo vremena i truda, a
tek nakon zapoËinjanja rasprave trebalo je pristupiti pravom poslu. No, i u jednom i u drugom mukotrpnom
procesu treba istaknuti Ëinjenicu da su najvaæniju ulogu
odigrali aktivisti koji su i inicirali donoπenje novog zakona i sprijeËili da konaËni tekst bude joπ gori od katastrofalnog. Iako su mnoge mane staroga zakona prisutne i
u novome, a ovaj je zakon donio i neke nove nebuloze,
u cjelini govoreÊi ovaj je zakon temeljitiji, opπirniji i precizniji, a ima i niz sasvim konkretnih pomaka nabolje.
No, nedostatna uvodna odredba Zakona o dobrobiti
æivotinja iz 1999. i opÊenito izostanak nekog ËvrπÊeg filozofsko-etiËkog naËela (kao temeljna pogreπka staroga
zakona iz koje su, iako se mnogi neÊe sloæiti s tim, proiziπle sve druge greπke), ‘uspjeπno’ su preneseni u novi
Zakon o zaπtiti æivotinja. Za razliku od austrijskog zakona, koji je ovom hrvatskom sluæio kao uzor, gdje Ëovjek
ima posebnu odgovornost za æivotinju kao su-stvorenje,
dakle biÊe sa svojim dostojanstvom i tome pripadnim
pravima, ovaj se zakon ograniËava samo na ‘æivotinje
kraljeænjake’, a opet se ne odnosi niti na sve kraljeænjake, jer se ne primjenjuje na lov i ribolov, πto je apsurdno
s obzirom na broj æivotinja koje se muËe i ubijaju u te
svrhe.
Dakle, onima koji zagovaraju drukËiji tretman æivotinja
od postojeÊeg i koji zagovaraju prava æivotinja i osloboenje æivotinja — pa su ‘po definiciji’ nauËeni da budu nezadovoljni ‘zadovoljavajuÊim’ i zadovoljni ‘nezadovoljavajuÊim’ — ni sada ne mogu i ne smiju biti zadovoljni
ovim novim Zakonom o zaπtiti æivotinja, jer je on (kao i
stari Zakon o dobrobiti æivotinja) zapravo legalizacija i legitimacija krvave prakse iskoriπtavanja, muËenja i ubijanja æivotinja, a ne pravni govor o dobrobiti i zaπtiti æivotinja. Usprkos nekim poboljπanjima, joπ dugo Êemo Ëe-

Prava æivotinja
kati zakon koji Êe o tome zaista govoriti. Prije Êe ©panjolska ukinuti bikoborbu, nego πto Êe u nas, kao u ©panjolskoj, do parlamenta doÊi pitanje zakonske realizacije
zahtjevâ Great Ape Projecta, projekta Ëiji je cilj priznavanje osnovnih prava velikim (ili tzv. Ëovjekolikim) majmunima poput Ëimpanzi, gorila, bonoboa i orangutana.
No, Ëinjenica da se o tome, pa makar i ‘bilo kako’ (πto
se ponajprije odnosi na veleuvaæenu instituciju Sabora)
raspravlja, pruæa nadu da se u buduÊnosti neÊe moÊi iÊi
ispod dosadaπnjih postignuÊa.
Usamljeni jahaËi animalistike
Kako u svijetu tako i u nas, poËeci zakonske regulacije statusa æivotinja u ljudskom svijetu povezani su s poËecima intenzivnijih teorijskih rasprava o odnosu Ëovjeka
i æivotinje, o moralnom statusu æivotinja i njihovim pravima, a na toj razini takoer primjeÊujemo znaËajne pomake suËelimo li 1999. i 2006.
Ne bi se mnogo pogrijeπilo i ne bi se mnoge uvrijedilo kad bi se ustvrdilo da je jedini animalistiËki relevantan
punkt na teorijskoj karti onog doba, a stoga i izvoriπte
domaÊeg animalistiËkog diskursa opÊenito, bio Nikola
ViskoviÊ kao svojevrsni one-man-institute. Njegovi radovi koji su, od poËetka devedesetih nadalje, raspravljali o
temama iz zooprava, zooetike i kulturne zoologije, kulminirali su u enciklopedijskom djelu Æivotinja i Ëovjek,
objavljenom 1996., koje predstavlja ne samo fascinantnu dokumentaciju prisutnosti æivotinja u ljudskoj kulturi
(u mitologiji, religiji, filozofiji, prirodnim znanostima, sociologiji, povijesti, umjetnosti, jezikoslovlju...) nego i sustavni prikaz podruËjâ stradanja æivotinja (u kojima je Ëovjek usavrπio i uËinio moralno prihvatljivima masovno iskoriπtavanje, muËenje i ubijanje æivotinja: od znanstvenih pogona i prehrambene industrije do lova i zooloπkih
vrtova), te razliËitih moguÊnosti njihove zaπtite (s naglaskom na etiku, pravo i animalistiËki aktivizam).
Drugi vaæan prilog u tom smislu bilo je hrvatsko izdanje epohalnog djela Osloboenje æivotinja Petera Singera 1998. i gostovanje Petera Singera u Zagrebu u povodu promocije te knjige. Meu tada malobrojnim domaÊim animalistiËkim aktivistima, ali i teoretiËarima razliËitih profila koji su imali kakav-takav interes za æivotinjstvo, Singerova je knjiga prihvaÊena, jednako kao i u
svijetu, kao ‘biblija’ pokreta za prava i/ili osloboenje æivotinja.
No, iako su ViskoviÊevi radovi, skupa s njegovim permanentnim javnim zagovaranjem æivotinjskih prava, bili ne samo pionirski nego dugo i jedini u domaÊoj animalistiËkoj teoriji, te iako Singerova knjiga u Hrvatskoj
nije izazvala onakve potrese kakve je u svijetu izazvala
dvadesetak godina ranije — i ViskoviÊ i Singer umnogome su pridonijeli, svaki na svoj naËin, nastanku, razvoju, etabliranju i samoosvjeπtavanju domaÊeg animalizma, kako na teorijskom tako i na aktivistiËkom planu.
Danas je situacija na planu teorije drukËija. Koliko
god da je ViskoviÊ u prvo vrijeme (poËetkom i tijekom
devedesetih) djelovao ‘otkaËeno’ i koliko god da joπ i
danas strπi u pustari naπeg animalistiËkog prava i animalistiËke teorije opÊenito, moglo bi se reÊi da su Nikoli ViskoviÊu kao animalistu danas priznata ‘osnovna teoretiËarska prava’. To znaËi da su pitanja koja je u naπim

Prava æivotinja

251
i u onom smislu u kojem bi to htio animalizam.
U svakom sluËaju, broj publikacija posveÊenih animalistiËkim temama ipak se brzo poveÊava, na bioetiËkim skupovima animalistiËka je problematika sve prisutnija i barem je deklarativno, a sve viπe i stvarno, priznata kao jednakopravan odsjeËak bioetiËke rasprave uz onu humanobiomedicinsku.
Nema razloga za bojazan da Êe postojeÊi trend otvaranja prema drugaËijim, ne-antropocentriËkim modelima
slabiti. No, trebat Êe joπ dosta vremena da se podruËje
animalistiËke teorije uËvrsti do te mjere da se unutar sebe diferencira, odnosno segmentira po temama i pristupima, πto bi stvorilo preduvjete za poËetak ozbiljnije rasprave i posveÊivanje æivotinjskim pitanjima na drugoj razini.

okvirima ViskoviÊ prvi stavio na dnevni red, ako niπta
drugo, priznata kao relevantna i da se od tada do danas o njima sve intenzivnije raspravlja. Osim toga, ViskoviÊ danas viπe nije ‘usamljeni jahaË hrvatske animalistike’, jer postoji nekolicina autora i autorica (uglavnom
mlaih), koji se, na razliËite naËine, nastavljaju na ono
πto je ViskoviÊ zapoËeo. Takoer, prijevodu Singerova
Osloboenja æivotinja u meuvremenu su se pridruæili
prijevodi nekih drugih vaænih, a animalistiËki relevantnih
knjiga (npr. Singerova PraktiËna etika, VjeËna Treblinka
Charlesa Pattersona, Æivot æivotinjâ J. M. Coetzeeja, Ëitav niz knjiga o vegetarijanstvu/veganstvu...). Ali zadovoljstvo se tu moæe izraziti samo u ograniËenoj mjeri,
jer bibliotheca animalistica croatica mogla je biti i bolja.
Naime, joπ uvijek nemamo prijevode nekih kljuËnih djela zooetiËke rasprave, poput Animals’ Rights Henryja
Salta ili The Case for Animals Rights Toma Regana, a
πto je joπ gore, nema niti neke prijevodno-izdavaËke animalistiËke agende koju bi se, na primjer, u sljedeÊih deset godina trebalo i moglo realizirati.
No, zahvaljujuÊi spomenutim poticajima i paralelnom
razvoju bioetiËke rasprave u nas — koja je u posljednjih
desetak godina znatno iskoraËila iz svoje zatvorenosti u
okvire humane, biomedicinske bioetike — stanje u sferi
animalistiËke teorije moæemo smatrati zadovoljavajuÊim.
Iako je Nikola ViskoviÊ dijelom bio u pravu kad je prije nekog vremena u jednom intervjuu ustvrdio da su domaÊi
(bio)etiËari ‘zaostali’ zbog svog rigidnog ustrajavanja na
antropocentriËkom pogledu, valja obratiti pozornost na
sve snaænije tendencije otvaranja prema biocentrizmu,
zasad viπe u smislu promiπljanja tamnih strana antropocentriËke matrice u kontekstu znanstveno-tehniËke civilizacije i pod utjecajem globalne ekoloπke krize, ali dijelom

Aktivizam
Takvo se diferenciranje i segmentiranje veÊ dogodilo
na aktivistiËkoj animalistiËkoj sceni koja je, uzme li se u
obzir razdoblje od staroga do novoga zakona, doæivjela
nevjerojatno brz i intenzivan razvoj. UoËi donoπenja Zakona o dobrobiti æivotinja, 1998. i 1999., aktivistiËka je
scena bila tek u povojima, toËnije izradu i donoπenje tog
zakona pratilo je tek nekoliko udruga za zaπtitu æivotinja
koje su se uglavnom bavile zbrinjavanjem napuπtenih æivotinja. UopÊe ne dovodeÊi u pitanje vaænost tih udruga
i pojedinaca, koji svojim nesebiËnim angaæmanom svakodnevno spaπavaju od sigurne smrti brojne pse i maËke, smatram da o animalistiËkom aktivizmu u Hrvatskoj
u pravom smislu rijeËi moæemo govoriti tek od nastanka
onih organizacija koje su se posvetile osmiπljenom promoviranju prava æivotinja i/ili osloboenja æivotinja. U
tom smislu, najstarija i danas joπ najaktivnija udruga je
Prijatelji æivotinja, osnovana 2001., a na barem prividno
drukËijim postavkama osnovane su kasnije, primjerice, i
udruge: Osloboenje æivotinja, Glas æivotinja i dr. Jedni
su usmjereni na javno zagovaranje, educiranje, lobiranje
i druge legalne pritiske na institucije vlasti, drugi su, barem deklarativno, u svojim polaziπtima i ciljevima radikalniji, treÊi su krπÊanski inspirirani…
Ako se nastanak nekolicine aktivnih animalistiËkih organizacija i grupa u relativno kratkom vremenu dogodio
zbog segmentiranja posla i zbog naËelnih razlika u pristupima problemu, onda to treba Ëitati kao znak sazrijevanja, a ne kao nezrelost koja obiljeæava neke druge ‘scene’ koje se cjepkaju zbog malih razlika koje nerijetko u
pozadini imaju osobna neslaganja i svae. U tom smislu,
kao znak dodatnog usloænjavanja animalistiËke aktivistiËke scene treba spomenuti Ëak i iznenadnu pojavu ‘hrvatske Êelije’ Animal Liberation Fronta, Ëiji ‘teroristiËki’ pristup — koji u mnogim akcijama ukljuËuje uniπtavanje imovine, ali nikad ljudskih ili æivotinjskih æivota — bez obzira
na to slaæemo li se s njim ili ne, potencijalno legitiman (ali
ilegalan) naËin borbe za æivotinje, iako je pitanje o tome
πto je dopustivo nasilje i koliko je takav oblik nasilja taktiËki opravdiv joπ otvoreno pitanje.
Veliki ciljevi
A sazrijevanje bi se — naravno, u jednoj vrlo optimistiËkoj verziji — moglo pripisati i onome πto nazivamo javnoπÊu u najπirem smislu rijeËi. No, svakako bi se, bez pretje-

252

Prava æivotinja

rivanja, moglo ustvrditi da je javnost danas kudikamo
senzibilnija za æivotinjska pitanja negoli sredinom i krajem
devedesetih godina. U tome su vaænu ulogu odigrale prvenstveno udruge koje su permanentno radile na senzibiliziranju javnosti, ali ne smije se zaobiÊi niti ulogu medija. Medijska prisutnost æivotinjskih tema danas je mnogo
veÊa, a njihova je prezentacija drukËija. Mediji, i ovdje
kao i opÊenito, ‘pale’ prvenstveno na senzacionalne,
spektakularne, skandalozne stvari, ali kroz te ‘rupe u sustavu’ do πire se javnosti ipak uspijevaju provuÊi i neke
dublje, dalekoseænije poruke.
Rezultat toga je vjerojatno i Ëinjenica da je Ëak i u jednoj izrazito mesoæderskoj kulturi poput naπe sve veÊi broj
vegetarijanaca/vegana, da stigmatiziranje vegetarijanaca
kao Ëudaka nije viπe pravilo, da ‘umjerene’ akcije animalistiËkih organizacija povremeno dobiju vrlo snaænu podrπku javnosti (primjerice, prosvjedi u korist biglova koji su
bili koriπteni u znanstvenim pokusima na zagrebaËkom
Veterinarskom fakultetu, njihovo oslobaanje i udomljavanje), a sve ËeπÊe se moæe Ëuti kako se ljudi koji inaËe
jedu meso ‘pohvale’ da ga jedu sve manje ili sve rjee.
Sve to, koliko god bilo marginalno, treba notirati kao
znak odreenih pomaka, iako je posve jasno da nekakve
radikalne promjene nisu joπ niti na pomolu. No, danas
Êe, primjerice, ‘obiËno’ zlostavljanje psa ili maltretiranje
slona u cirkusu izazvati veÊi zazor i snaæniju javnu osudu
nego prije desetak godina. A slikovito govoreÊi, kada isto budemo mogli ustvrditi i za zaklanog pijetla, a ne samo za maltretiranu pudlicu ili sloniÊa, moÊi Êemo shvatiti i da su mali pomaci s kraja 20. i poËetka 21. stoljeÊa takoer bili vrlo vaæni.
GrabeÊi ovako πirokim zahvatom u animalistiËku problematiku, moæemo doÊi do zakljuËka da su svi ti paralelni razvoji dogaaja — od zakona, preko teorije i aktivizma, do senzibiliteta javnosti — zapravo bili umreæeni, odnosno da su bili i nadalje Êe biti dio iste borbe, koja je u
razdoblju od jednog do drugog zakona ili, drukËije gledano, od Nikole ViskoviÊa do Animal Liberation Fronta —
postigla znaËajne rezultate, ali je ustvari joπ na poËetku.
No, ono πto se dosad, Ëini mi se, iskristaliziralo kao opÊi
stav animalistiËki orijentiranih grupa i pojedinaca u Hrvatskoj trebalo bi pokuπati zadræati i nadalje. Naime, da se
nikad ne smije ispustiti iz vida velike ciljeve, ali da se ne
smije niti podleÊi maloduπnosti na pola puta, jer se do velikih ciljeva moæe doÊi jedino malim koracima. ZakljuËak
moæda zvuËi banalno, ali ako takav ‘utopizam’ — koji zahtijeva novi naËin razmiπljanja i novu disciplinu, epohalan
obrat u svjetonazoru i djelovanju ljudskoga roda, kao i
znaËajne pomake u individualnom miπljenju i djelovanju
— rjeπava neke probleme ovdje i sada, i ne samo ‘neke
probleme’, nego neËije probleme, probleme mnogih æivih biÊa, onda malo “banalnog” ohrabrenja na jednoj stanici dugoga puta moæe biti oproπteno.

(Zarez, 14. prosinca 2006.)

Doc. dr. Hrvoje JuriÊ je predavaË filozofije na Filozofskom fakultetu u Zagrebu i zamjenik urednika Ëasopisa Synthesis Philosophica. »lan je
Savjeta Novog Plamena.

Saborski zastupnici
i zaπtita æivotinja
Kada je 2004. godine zastupnik Ivo Banac izloæio Prijedlog novog Zakona o dobrobiti æivotinja koji je izradila udruga Prijatelji
æivotinja, njegove su rijeËi ostale neshvaÊene za mnoge saborske
zastupnike, a neinformiranost i nezainteresiranost pojedinih zastupnika bila je gotovo nevjerojatna. Naravno, izlaganja zastupnika koji su ozbiljno pristupili problematici zakonske zaπtite æivotinja pokazalo je manjkavosti postojeÊega Zakona i, iako je te godine Prijedlog za zastupnike bio previπe futuristiËki, dao je jasnu
poruku da do promjene ipak mora doÊi.
Ipak, prvo Ëitanje Prijedloga Zakona o zaπtiti æivotinja odræano 25. svibnja 2006. u Saboru proπlo je znatno bolje i iako se
kod pojedinih zastupnika nije mogla vidjeti promjena u edukaciji i ponaπanju, veÊina izlaganja zastupnika je pokazala da zastupnicima zaπtita æivotinja postaje sve vaænije pitanje te su se mnogi bez polemike odluËili zauzeti za zabranu uzgoja æivotinja za
krzno i produæenje roka nakon kojega je dozvoljeno usmrÊivanja æivotinja u skloniπtu, a podræana je bila i odredba o zabrani
cirkusa s divljim æivotinjama. Pojedini zastupnici pobunili su se
protiv odredbe o obveznom omamljivanju æivotinja prije klanja u
domaÊinstvu koju bi trebala obavljati struËna osoba, πto je rezultiralo kasnijom promjenom te odredbe.
Drugo Ëitanje, odræano 29. studenoga 2006., KonaËnog prijedloga Zakona o zaπtiti æivotinja, koji Êe stupiti na snagu 1. sijeËnja 2007., proπlo je znatno burnije. Tijekom ovog Ëitanja pojedini zastupnici isticali su se velikom informiranoπÊu i zalaganjem za zaπtitu i prava æivotinja, dok su drugi istupali potpuno
suprotnim izlaganjima gotovo sramotnim za Sabor. Kod veÊine
zastupnika, bez obzira na slaganje ili neslaganje s pojedinim
odredbama Prijedloga Zakona, vidljiva je bila zainteresiranost za
problematiku zaπtite i prava æivotinja, iako se puno puta skretalo s teme i zaboravilo da se radi o Zakonu koji bi trebao πtititi æivotinje, a ne poticati njihovo iskoriπtavanje. Iako su mnogi stali u
obranu raznih tradicija, iznesene su i konstatacije da se i tradicije trebaju mijenjati i prilagoavati te da okrutnost nad æivotinjama nikako ne bi trebala biti dio kulturnog predstavljanja Hrvatske i njene turistiËke ponude. U Saboru je naæalost bilo i smijeha na raËun klanja æivotinja, janjiÊa na raænju i sliËno, a bilo je Ëak
i upozorenja da se æivotinjama ne pripisuju antropomorfni izrazi
poput boli, straha i patnje!
Izglasavanje novog Zakona o zaπtiti æivotinja, 1. prosinca
2006., proπlo je uz veÊinsku potporu Prijedlogu Zakona, odnosno 73 zastupnika je glasalo za usvajanje Prijedloga, tri protiv i jedan zastupnik je bio suzdræan. Odbijeni su amandmani za potpunu zabranu utrke pasa i trajnog dræanja pasa na lancu, no veÊe je zaprepaπtenje izazvalo prihvaÊanje amandmana kojim se iz
odredbe o zabrani borbi æivotinja izuzimaju borbe bikova.
Pored svega, saborski su zastupnici, neki viπe, neki manje,
svjesni da je buduÊnost bez stalnih pozitivnih promjena po pitanju zaπtite i prava æivotinja nezamisliva. Do njih je doπla i nedavna vijest da u nizozemskom parlamentu sjede i dva zastupnika
iz Stranke za prava æivotinja (PvdD) u Ëijem programu stoji da su
æivotinje ‡ kao i ljudi ‡ æiva biÊa sa svijeπÊu i osjeÊajima, Ëija prava treba takoer zastupati. Zastupnici su svjesni da je to zasigurno tek prvi sluËaj u svijetu i da je proces zastupanja prava æivotinja nepovratan. Svaki politiËar koji gleda u buduÊnost trebao bi,
zbog volje graana i sve veÊih etiËkih normi, svojim djelovanjem
zastupati i zaπtitu i prava æivotinja. Taj proces se polako poËeo
dogaati i u Hrvatskoj, tako da je sve viπe saborskih zastupnika
koji se ozbiljno zauzimaju za zaπtitu i prava æivotinja.
www.prijatelji-zivotinja.hr

253

Prava æivotinja

OsjeÊaju li kukci bol?

Kompilirao
Brian Tomasik

Lauritz S. Somme zakljuËuje izvjeπtaj norveπkog
Znanstvenog odbora za sigurnost hrane o svjesnosti i boli kod beskraljeπnjaka ovom Izjavom o svijesti
kukaca:
“ÆivËani sustav i osjetila kukaca Ëine se bolje raz vijenim nego kod rakova buduÊi da je aktivan æivot
na kopnu zahtjevniji. Uz veliku raznolikost kukaca,
postoje velike razlike u organizaciji srediπnjeg æivËa nog sustava i osjetila. OpÊenito, kukci su opremljeni
brojnim osjetilnim organima. Mozak je posebno do bro razvijen kod druπtvenih kukaca, a veliËina odre enih æivËanih centara moæe se povezati s kapacite tom uËenja (...) Meu beskraljeπnjacima, druπtveni
insekti predstavljaju visoku razinu kognicije i tijekom
bavljenja njima treba uzeti u obzir njihovu dobro bit.”

kavce (npr. rakove, jastoge i πkampe), kukce (npr.
vinske muπice, skakavce i æohare) i mekuπce (npr.
hobotnice, lignje i puæeve). Takoer, kod ljuskavaca, kukaca i mekuπaca su primijeÊene manje πtetne
reakcije prilikom primanja morfija. Na primjer, morfij smanjuje reakciju πkampa na strujni udar, bogomoljki na strujni udar, kao i kopnenih puæeva na
vruÊu povrπinu.”
•

Saæetak: Pate li kukci? OsjeÊaju li da su ozlijeeni ili
da su u nevolji? Ovaj rad ima za cilj rasvijetliti to pitanje,
iznoseÊi citate i reference iz razliËitih izvora. Moj osobni zakljuËak je da bismo trebali dati veliku teæinu moguÊnosti da kukci pate. Dakle, s obzirom na 10ˇ18 kukaca koji egzistiraju u bilo kojem trenutku, postoji golema koliËina (potencijalne) patnje u prirodi samo zbog
patnje kukaca. Moæemo takoer razmotriti naËine na
koje ljudi djeluju na kukce, kao πto je koriπtenje insekticida. Naravno, kontinuirano smanjivanje staniπta insekata bilo bi puno humanije od samog rasprπivanja pesticida.
•
•

•

OsjeÊanje boli
Tvar P, neurotransmiter koji uzrokuje bol kod ljudi,
pronaena je kod vinskih muπica. Neki kukci imaju
iste tipove neurotransmitera kao i sisavci, poput serotonina,dopamina i acetilkolina. »ak i gliste imaju
endorfine.
Joan Dunayer, Speciesism (Specizam), str. 128:
“U svakom sluËaju, mnoπtvo dokaza ukazuje na to
da svi beskraljeπnjaci s mozgom mogu doæivjeti bol.
Kao i kraljeænjaci, i brojni beskraljeπnjaci proizvode
prirodne opijate i tvar P. Ove æivotinje ukljuËuju ljus-

Thomas Eisner i Scott Camazine, “Autotomija/spontano odbacivanje noge pauka izazvanao
ubrizgavanjem otrova plijena: Prilagoeni odgovor
na „bol“?”:
“Promatranja na terenu su pokazala orb-tkanje
pauka (Argiope spp.) i spontano otkidanje noge
pauka ako ga u nogu ubode otrovan kukac (Phimata fasciata). Reakcija se javlja unutar nekoliko sekundi, prije nego πto se otrov smrtonosno proπiri tijelom pauka. Autotomiju izazivaju takoer i pËelinji
otrov i otrov ose, kao i nekoliko otrovnih komponenti (serotonin, histamin, fosfolipaza A2, melitin)
za koje se zna da su odgovorne za karakteristiËne
bolove kod ljudi izazvane ubrizgavanjem otrova.
Osjetilni mehanizam kojim pauci detektiraju ubrizgane πtetne kemikalije poput venoma mogao bi u
osnovi biti vrlo sliËan ljudskom, zajedno s osjeÊanjem boli.”
UËenje, pamÊenje i motivacija
Rad iz 1986., “UËenje i pamÊenje beskraljeπnjaka:
od ponaπanja do molekula” pregledna studija o
brojnim beskraljeπnjacima koja ukljuËuje pËele, puæeve golaÊe, mekuπce, puæeve, πkoljkaπe, pijavice,
skakavce i voÊne muπice. ZakljuËak obuhvaÊa sljedeÊe primjedbe (str. 473-76):
“Napredak koji je postignut u posljednjih 10-15
godina u prouËavanju raznih oblika uËenja kod
jednostavnih beskraljeπnjaka vrlo je upeËatljiv. Danas nema sumnje da je, na primjer, asocijativno
uËenje zajedniËka sposobnost nekoliko vrsta beskraljeπnjaka. Zapravo, obiljeæja uËenja viπeg reda
vidljiva kod nekih beskraljeπnjaka (osobito pËela i

254

•

Prava æivotinja
kopnenih puæeva iz roda Limax) rival je takvim izvoaËkim “zvijezdama” u laboratorijima s kraljeπnjacima kao πto su golubovi, πtakori i zeËevi. Imamo razloga nadati se da Êe se trenutno percipirana razlika u uËenju i pamÊenju izmeu kraljeπnjaka i beskraljeπnjaka smanjiti, kako Êe se poveÊavati naπe razumijevanje mehanizama koji se nalaze
u pozadini.”
Georgia J. Mason, “Dobrobit beskraljeπnjaka: gdje
je pravi dokaz svjesnih afektivnih stanja?”
“Pauci skakaËi (Portia spp.) planiraju rute prema
svom plijenu; i rakovi pustinjaci (Pagurus berhnardus) pruæaju dokaze o motivacijskoj razmjeni/kompromisu prilikom izbora ljuπture. Nadalje, ako im se
u mozak ugrade elektrode, vrtni puæevi (Helix aspersa) nauËit Êe pomicati polugu, novu radnju u repertoaru njihovog ponaπanja, stimulirati neuronska
podruËja zaduæena za seksualno ponaπanje. Niπta
od toga ne predstavlja konkretan dokaz svjesnog
osjeÊaja, ali oni barem sugeriraju da ako Êe glavonoπci sada biti zaπtiÊeni u cijeloj Europi, onda bi to
takoer trebali biti i pauËnjaci i dekapodni rakovi i
puæevi.”

„Svijest“
Kao odgovor Svjetskom centru za pitanja “rub”
(World Question Centre “Edge”) na temu iz 2005.
godine: „©to vjerujete da je istina, Ëak i ako se ne
moæe dokazati?“, Alun Anderson, glavni urednik
vodeÊeg svjetskog znanstvenog Ëasopisa „New Scientist“ dao je sljedeÊe primjedbe:
“NeobiËno, ali ja vjerujem da su æohari svjesna biÊa. Osim toga, [...] vjerujem da su mnoge jednostavne æivotinje svjesne, ukljuËujuÊi i atraktivnije æivotinje poput pËela i leptira. [©to ja mislim pod
svjesnosti je] osjeÊaj poimanja svijeta i njegovih asocijacija. Za pËelu, to je osjeÊaj da je pËela. Ne mislim da je pËela samosvjesna ili da provodi vrijeme
razmiπljajuÊi o sebi. Ali naravno, problem zaπto pËela ima svoj vlastiti osjeÊaj je jednako teπko shvatljiv
problem kao i djelatnost naπeg æivËanog sustava
koji izaziva naπe vlastite osjeÊaje. (...) ©to se æohara
tiËe, oni su malo viπe ljudi od pauka. Kao i vlasnici
apartmana u New Yorku koji ih ne vole, i oni pate
od stresa i mogu umrijeti od njega, Ëak iako su neozlijeeni. Takoer, oni imaju svoju hijerarhiju i dobro poznaju svoja mala podruËja. Kada bjeæe, razmislite dvaput prije no πto uniπtite drugi svijet.”
• Jedan Ëlanak Ëasopisa Discovery iz 2007. godine citira Bruna van Swinderena:
“Mnogi bi ljudi prezreli ideju da insekti imaju mozak na bilo koji naËin usporediv s onim kod primata. No, treba imati na umu temeljne principe kako
mozak funkcionira, a ti su principi vrlo vjerojatno
univerzalni. [...] Oprez je fenomen Ëitavog mozga.
Ne radi se samo o percepciji vidom i osjetom njuha. To je povezivanje razliËitih dijelova koje za nas
znaËe jednu stvar. Zaπto mehanizam muhe (oprez)
ne bi mogao biti usmjeren na sukcesivna sjeÊanja?
To je, za mene, samo kratki skok, preskok i odskok
od onoga πto bi mogla biti svijest.”
•

A Christof Koch:
“Mi doista nemamo pojma na kojoj se razini mozga zaustavlja kompleksnost svijesti. VeÊina ljudi
kaæe: “Za ime boga, kukac nije svjestan.” Ali kako
da to znamo? Nismo viπe sigurni. Kukce viπe ne ubijam bespotrebno. [...] Vjerojatno je ono πto svijest
zahtijeva kompliciran sustav s obiljem povratnih informacija. Kukci to imaju. Ako pogledate tijela gljiva, ona su izrazito paralelna i imaju povratnu informaciju.”

•

Neprogramirano ponaπanje
U svom djelu “Razmiπljanje æivotinja” iz 1984. godine Donald Griffin predstavlja sloæeno ponaπanje
razliËitih vrsta kukaca za koje smatra da upuÊuju na
svijest. On zakljuËuje 5. poglavlje napomenom
(str.116):
“Objaπnjenje instinktivnog ponaπanja u smislu da
se svjesna nastojanja podudaraju s neuronskim
predloπcima moæda je πkrtije od postuliranja
kompletnog sklopa specifikacija za motoriËke akcije koje Êe proizvesti karakteristiËnu strukturu u
svim moguÊim uvjetima. Svjesno nastojanje da se
poklopi s predloπkom moæe biti ekonomiËnije i
uËinkovitije. [Naravno] nije potrebno pretpostaviti da su æivotinje (ukljuËujuÊi kukce) svjesne svih
svojih æivËanih predloæaka; moæda ih je samo nekoliko vaæno da bi æivotinja svjesno mislila o njima i razmatrala alternativne moguÊnosti realizacije.”
Na str. 105., Griffin pojaπnjava jedan primjer:
“Radnici mrava rezaËa listova sitna su stvorenja i
cijeli njihov srediπnji æivËani sustav manji je od jednog milimetra u promjeru. »ak i tako minijaturni
mozak sadræi viπe tisuÊa neurona, no mravi moraju raditi i mnoge druge stvari osim sakupljanja liπÊa i “njegovanja” vrtova gljiva. Mogu li genetske
upute pohranjene u takvom umanjenom srediπnjem æivËanom sustavu propisati sve detaljne motoriËke akcije koje izvrπava jedan od tih mrava? Ili
je vjerojatnije pretpostaviti da njihov DNA programira razvoj jednostavnih generalizacija poput potrage za soËnim zelenim liπÊem ili odstranjivanje
djeliÊa gljiva koje ne miriπu kako treba, umjesto
specificiranja svakog savijanja i protezanja svih
πest dodataka?”
Stranica 111 daje primjer s paucima:
W. S. Bristowe (1976.) opisuje kako pauci koji
pletu kruæne mreæe ponekad mijenjaju svoje stereotipno ponaπanje prema malim kukcima ulovljenim u mreæama. Ako ispitivaË pincetom dræi
muhu koja se bori blizu takvog pauka, on izostavlja ranije faze uobiËajenog ponaπanja (trËanje
s kraja na kraj mreæe da dohvati muhu) i odmah
je ugriza. Ako je muha veÊ mrtva, on je obavija u
svilu bez da je prije toga ugrize. U izgradnji svojih sloæenih mreæa, Ëesto se za pauke kaæe da slijede stroge obrasce ponaπanja koja su vjerojatno
instinktivna, jer æenka pauka koja plete svoju prvu mreæu napravi to gotovo savrπeno. No, ona Êe
napraviti neke promjene u strukturi kada je okol-

255

Prava æivotinja
na vegetacija ili prostor koji treba spojiti neuobiËajen. Bristowe opisuje kako pauk Ëija je mreæa
obiËno simetriËna gradi vrlo asimetriËnu mreæu
kada prostor izmeu liπÊa Ëini takav oblik prikladnim. U srediπtu mreæe iz kojeg πiri svilene niti na
okolnu vegetaciju, pauk redovito ostavlja rupu
kako bi mogao brzo prijeÊi s jedne na drugu stranu mreæa kada se kukac zaleti u nju. U jednoj
mreæi, umjesto da ta rupa bude u srediπtu, bila je
bliæe rubu otvora izmeu liπÊa grma jorgovana, a
struktura se formirala u polukrug umjesto u krug.
Mnogi etolozi odbacuju varijabilnost strukture
poput paukove mreæe kao besmislenu buku u osnovi nepromjenjivom sustavu i poriËu da bi pauk
mogao svjesno prilagoditi strukturu svoje mreæe
prema obliku raspoloæivog otvora. No, krajnji rezultati pokazuju da su tako uËinkovito prilagodili
svoju funkciju hvatanju malih leteÊih kukaca da
se Ëini moguÊim da pauci predviaju vjerojatne ishode u svojim pauËinama.”
Druπtveno ponaπanje
U svom radu iz 1987. godine “Moral insekata i etika izumiranja”, profesor Jeffrey Lockwood, entomolog i filozof, rezimira argumente za samosvijest
na temelju socijalne interakcije:
“Drugo teoretsko razmatranje svijesti kukaca nastavak je rada Humphreya (1978.) (koji se nastavio
na rad Jolly-a (1966.) o evoluciji druπtava (Griffin
1984.). Osnovni koncept navodi da je kljuËan korak u evoluciji æivotinjske zajednice uspostava
uËinkovitih interakcija, a ove interakcije ovise o
sposobnostima Ëlanova grupe da jedni drugima
razumiju misli, namjere i osjeÊanje. Stoga, druπtveni kukci moraju pravilno prosuditi raspoloæenje/stanje uma jedan drugoga. [...] Ponaπanje
druπtvenih kukaca je takvo da se zadovolje potrebe kolonije. Moæe se izgraditi sustav koji nespretno objaπnjava socijalne interakcije kao πto je traæenje hrane i trofalaksija ili ponaπanje kao πto je
njegovanje, bez ukljuËivanja samosvijesti. Meutim, malo tko Êe tvrditi da druπtveni kukci, a vjerojatno i svi kukci, pokazuju svijest o vanjskim dogaajima; oni se ponaπaju u skladu s uvjetima
okoline i, kao πto je ranije objaπnjeno, pokazuju
sposobnost prijenosa podataka o tim uvjetima.
DopuπtajuÊi miπljenje da kukac ima svijest o vanjskim dogaajima, ali ne i samosvijest, pomalo je
besmisleno; priliËno je nevjerojatno da je kukac
kroz osjetilne mehanizme svjestan okoliπa, drugih
kukaca i potreba svoje vrste, ali da je kroz neke
neuronske blokade isti kukac selektivno nesvjestan osjetilnih ulaznih podataka o sebi.”
• “Evolucija druπtvenog ponaπanja kod kukaca i
pauËnjaka”, uredio Jae C. Choe, Bernard J. Cres pi:
“‘Druπtveni’ kukci i pauËnjaci pokazuju oblike
kompleksnog ponaπanja koja se odnose na suradnju u izgradnji gnijezda, obrani od napadaËa ili uzgoj potomstva [Neka od poglavlja ove knjige] su
kako slijedi:

Post-ovulacijsko roditeljsko ulaganje i roditeljska
skrb kod æohara
Dijapazon eusocijalnosti kod termita
MajËinska briga u Hemiptera (riliËari): podrijetlo, alternative i aktualna adaptivna vrijednost
Evolucija roditeljske skrbi u divovskih vodenih kukaca (Heteroptera: Bolostomatidae)
Evolucija druπtvenosti u lisne uπi: “klonov” oËinji vid
Ekologija i evolucija druπtvenog ponaπanja meu
australskim resokrilcima.
Interakcije meu muæjacima, æenkama i potomstvom potkornjaka koje æive u korama drveta; znaËaj æivljenja u rupama za razvoj druπtvenog ponaπanja
Morfoloπki “primitivni” mravi: usporedni prikaz druπtvenih obiljeæja i vaænost dimorfizma kraljice-radnika
Druπtveni sukob i suradnja meu osnivaËkim maticama u mrava (Hymenoptera: Formicidae)
Druπtvena evolucija u lepidoptera: ekoloπki kontekst i komunikacija u druπtvima liËinki
Druπtvenost i rodna selekcija kod Acari (grinje)
Kolonija pauka graditelja-mreæe: balansiranje izmeu troπkova i koristi æivota u grupi”

•

•

Iz saæetka Lihoreau M., L. Brepson, Rivault C., “Teæina klana: Ëak i kod kukaca druπtvena izolacija
moæe izazvati sindrom u ponaπanju”:
Ovime izvjeπtavamo da je druπtvenost æohara (Blattella germanica) uzgojenih u izolaciji pokazala (i)
snaænije istraæivanje-izbjegavanje, (ii) smanjenu aktivnost vezanu uz potragu za hranom, (iii) smanjenu spremnost za druπtvenu interakciju i (iv) smanjenu sposobnost procjene kvalitete partnera kod parenja nego kod iste vrste uzgojene u skupinama.
Mi predstavljamo pojavu ponaπanja sindroma induciranog druπtvenom izolacijom sliËno sindromima
opisanim kod kraljeπnjaka, otkrivajuÊi vaænost druπtvenih interakcija i æivota u skupinama kod ovih
ne-eusocijalnih vrsta kukaca.

•

Lauritz S. Somme zakljuËuje izvjeπtaj norveπkog
Znanstvenog odbora za sigurnost hrane o svjesnosti i boli kod beskraljeπnjaka ovom Izjavom o svijesti
kukaca:
“ÆivËani sustav i osjetila kukaca Ëine se bolje razvijenim nego kod rakova buduÊi da je aktivan æivot
na kopnu zahtjevniji. Uz veliku raznolikost kukaca,
postoje velike razlike u organizaciji srediπnjeg æivËanog sustava i osjetila. OpÊenito, kukci su opremljeni brojnim osjetilnim organima. Mozak je posebno
dobro razvijen kod druπtvenih kukaca, a veliËina
odreenih æivËanih centara moæe se povezati s kapacitetom uËenja (...) Meu beskraljeπnjacima, druπtveni insekti predstavljaju visoku razinu kognicije i
tijekom bavljenja njima treba uzeti u obzir njihovu
dobrobit.”
www.utilitarian-essays.com

Constantin Brancusi - Mademoiselle Pogany, bronca s crnom patinom na bazi od vapnenca, 1913.,
Museum of Modern Art, New York

PRETPLATITE SE




Æelim se pretplatiti na “Novi Plamen“
• na godinu dana (60 kuna, 20 eura, 30 USA$)
• institucionalna na godinu dana (100 kuna, 40 eura, 60 USA$)
Ime i prezime / Naziv institucije
Adresa
Svima koji poπalju ispunjeni pretplatniËki listiÊ, uredniπtvo Êe poslati ispunjenu uplatnicu. (Adresu i æiro-raËun pogledajte u impresumu, str.1)

artportal

An Zhengwen, Æuti toranj ædrala , boja na svili, za vrijeme dinastije Ming
(1368.-1644.), ©angajski muzej

Paul Cezanne, Cesta u Provansi, ulje na platnu, c. 1868., Museum of Fine Arts, Montreal