Pitanje Obrazovanja i Razvoja u Romanu Wilhelm Meisters Lehrjahre W
Content
Pitanje obrazovanja i razvoja u romanu Wilhelm Meisters Lehrjahre W.Getea
Ovaj roman Johana Wolfganga von Getea objavljen je 1796 i jedan je od
najpoznatijih tzv Bildungsromana. Ovaj tip romana bavi se izgradnjom glavnog
junaka kroz samospoznaju. Kod Getea se glavni junak razvija sa razvojem radnje
samoga romana. Ali se pored njega razvijaju i drugi likovi iako se na prvi pogled cini
da je to samo povrsno. Pored glavnog junaka Wilhelma Gete svoj stav prema
obrazovanju iznosi i preko likova iz Turmgesellscafta (pre svega Lotharia ,Jarna i
Abbe), baronese Nathalie, Mignon, Felixa kao i schöne Seele.
Iako se na samom pocetku Wilhelmu pruza prilika da se razvije u pozoristu ipak
najaci uticaj na njega vrse upravo clanovi Turmgesellsacafta pre svega Jarno i Abbe.
Clanovi ovog tajnog drustva pokusavaju da odvoje Wilhelma od pozorista i sveta
umetnosti. Pokusavaju da ukazu na potrebu za odgovarajucim ustanovama u kojima
se obrazovanje stice. Obrazovavanje i izgradnja coveka ne sme ici samo preko
zivotnog iskustva. Oni pokusavaju da mu ukazu na to da je idealizovanje pozorista
detinjasto i nezrelo.
Jarnovi komentari ukazuju na to da se Wilhelm ne nalazi u odgovarajucem okruzenju
(Misli se na pozorisnu trupu). Iako mu to nigde nije eksplicitno naglaseno Wilhelm je
naveden da shvati da u pozoristu nije sve pitanje umetnosti vec da ima i ekonomije i
politike. To ga navodi da trazi neko lepse i sigurnije okruzenje. Uvodjenje Wilhelma u
gradjansko drustvo navodi nas na promenu klime u Geteovo doba kada pozoriste
kao element zabave gubi na vaznosti vec sve vise dobija na vaznosti njegova uloga
u formiranju gradjanskog, obrazovanog sloja. Njegov prelazak iz jednog sveta u
drugi (iz pozorisnog u gradjanski) obelezen je sa dva bitna dogadjaja – smrcu Minjon
I saznanjem da je on otac maloga Felixa.
Minjon je pre svega siroce koje su lopovi kidnapovali i prodali kao roblje. Nema
nikakvo formalno obrazovanje osim onoga sto je znala od ranije I so je naucila u
cirkuskoj trupi. Iako se uzima kao primer nesputane I neobradjene umetnicke
slobode ipak treba obratiti paznju ina Wilhelmov stav prema njenom obrazovanju.
Tome Wilhelm ne pridaje preterano puno znacaja iako je fakticki usvojio. Polozaj ove
devojcice je unapred podredjen muskome stavu prema obrazovanju zena u to doba.
Njihovo obrazovanje bilo je relativno ograniceno I bilo je podredjeno potrebama
muskaraca. Sam njen status sluge ili otkupljenog roba takodje ukazuje na
problematican odnos prema marginalizovanim grupama. Ona dolazi u kontakt sa
obrazovanjem u klasicnom smislu tek nakon upoznavanja Wilhelma I pokazuje veliku
zelju za citanjem I pisanjem. Ali nista od toga niej usmereno vec rastrkano na sve
strane. Prvi lik koji zaista razume njene potrebe jeste upravo baronesa Nathalie, koja
I tezi ka obrazovanju mladih devojaka koje ce koristiit mladom gradjanskom sloju.
Uloga zene itekako je imala potrebu da se menja.
Na to ukazuje i Bekenntnisse eine schöne Seele“ koja ukazuje na slobodu koju
covek ima kada je njegovo formalno obrazovanje ograniceno. Tada ljudsko bice vodi
instinkt i gradig a na neki nacin iznutra ne obracajuci paznju na spoljasnje uticaje.
Ali to moze biti i pogubno jer i Schone Seele I mala Mignon na kraju umiru. Obe su
se posvetile pre svega unutrasnjem razvoju za koje je is am gete napisao da slabi
zdravlje. In diesem Sinn muß sie lernen, „wie sehr die Empfindungen, wenn wir sie
unabhängig von äußeren Gegenständen in uns nähren, uns gewissermaßen
aushöhlen und den Grund unsres Daseins untergraben“ To je Gete naveo i u primeru
Harfiste koji je na kraju izgubio razum.
Sa druge strane imamo kao kontrast lik mladoga Felixa, koji takodje dolazi iz
jednemarginalizovane grupe vanbracne dece, ali je Wilhelmov stav prema njegovom
obrazovanju potpuno drugaciji. On pokusava da Felixa uvede u mnoge sfere
obrazovanja i sam primecuje da je napravio veliku razliku izmedju onoga sto
pokazuje Mignon, a stau ci Felixa. Cak su i pripadici Turmgesellscafta mnogo
naklonjenjiji Felixu. Sa shvatanjem da je Felix njegov sin, Abbe komentarise da je
njegovo ucenje zavrseno. Abbe je tu da uputi mladoga Wilhelma da su i njegove
greske deo njegovog razvoja u coveka (Wilhelms Bildungprozess).
Gete nam u ovom romanu predstavlja principe prema kojima, kako on smatra, svaki
mladi covek treba da se razvija. To je jedno jedinstvo izmedju unutrasnjeg i
spoljasnjeg. Trba dozvoliti dusi ili emocijama ili unutrasnejm da analiziraju iskustva
koja covek dozivi u spoljasnjem svetu. On je u ovom romanu ne amo kroz lik
Wilhelma vec i kroz sporedne likove predstavio problematiku i formalnog i
neformalnog obrazovanja od kojih sen i jedno ni drugo nisu u potpunosti razvili kao
ni pedagoska filozofija koju je trebalo razraditi. Uticaji spoljasnje sredine u ovom
romanu jesu bitni, ali zapostavljanje unutrasnjih potreba i osecanja nece dovesti do
razvoja lika u pravcu kompletnog formiranja njegove licnosti. Sve avanture jesu
Wilhelma dovele do njegovog krajnjeg cilja, odrastanja u gradjanina, ali se tek zu
pomoc emocionalnih pomaka on razvio u odraslog, odgovornog muskarca.
Ovaj roman Johana Wolfganga von Getea objavljen je 1796 i jedan je od
najpoznatijih tzv Bildungsromana. Ovaj tip romana bavi se izgradnjom glavnog
junaka kroz samospoznaju. Kod Getea se glavni junak razvija sa razvojem radnje
samoga romana. Ali se pored njega razvijaju i drugi likovi iako se na prvi pogled cini
da je to samo povrsno. Pored glavnog junaka Wilhelma Gete svoj stav prema
obrazovanju iznosi i preko likova iz Turmgesellscafta (pre svega Lotharia ,Jarna i
Abbe), baronese Nathalie, Mignon, Felixa kao i schöne Seele.
Iako se na samom pocetku Wilhelmu pruza prilika da se razvije u pozoristu ipak
najaci uticaj na njega vrse upravo clanovi Turmgesellsacafta pre svega Jarno i Abbe.
Clanovi ovog tajnog drustva pokusavaju da odvoje Wilhelma od pozorista i sveta
umetnosti. Pokusavaju da ukazu na potrebu za odgovarajucim ustanovama u kojima
se obrazovanje stice. Obrazovavanje i izgradnja coveka ne sme ici samo preko
zivotnog iskustva. Oni pokusavaju da mu ukazu na to da je idealizovanje pozorista
detinjasto i nezrelo.
Jarnovi komentari ukazuju na to da se Wilhelm ne nalazi u odgovarajucem okruzenju
(Misli se na pozorisnu trupu). Iako mu to nigde nije eksplicitno naglaseno Wilhelm je
naveden da shvati da u pozoristu nije sve pitanje umetnosti vec da ima i ekonomije i
politike. To ga navodi da trazi neko lepse i sigurnije okruzenje. Uvodjenje Wilhelma u
gradjansko drustvo navodi nas na promenu klime u Geteovo doba kada pozoriste
kao element zabave gubi na vaznosti vec sve vise dobija na vaznosti njegova uloga
u formiranju gradjanskog, obrazovanog sloja. Njegov prelazak iz jednog sveta u
drugi (iz pozorisnog u gradjanski) obelezen je sa dva bitna dogadjaja – smrcu Minjon
I saznanjem da je on otac maloga Felixa.
Minjon je pre svega siroce koje su lopovi kidnapovali i prodali kao roblje. Nema
nikakvo formalno obrazovanje osim onoga sto je znala od ranije I so je naucila u
cirkuskoj trupi. Iako se uzima kao primer nesputane I neobradjene umetnicke
slobode ipak treba obratiti paznju ina Wilhelmov stav prema njenom obrazovanju.
Tome Wilhelm ne pridaje preterano puno znacaja iako je fakticki usvojio. Polozaj ove
devojcice je unapred podredjen muskome stavu prema obrazovanju zena u to doba.
Njihovo obrazovanje bilo je relativno ograniceno I bilo je podredjeno potrebama
muskaraca. Sam njen status sluge ili otkupljenog roba takodje ukazuje na
problematican odnos prema marginalizovanim grupama. Ona dolazi u kontakt sa
obrazovanjem u klasicnom smislu tek nakon upoznavanja Wilhelma I pokazuje veliku
zelju za citanjem I pisanjem. Ali nista od toga niej usmereno vec rastrkano na sve
strane. Prvi lik koji zaista razume njene potrebe jeste upravo baronesa Nathalie, koja
I tezi ka obrazovanju mladih devojaka koje ce koristiit mladom gradjanskom sloju.
Uloga zene itekako je imala potrebu da se menja.
Na to ukazuje i Bekenntnisse eine schöne Seele“ koja ukazuje na slobodu koju
covek ima kada je njegovo formalno obrazovanje ograniceno. Tada ljudsko bice vodi
instinkt i gradig a na neki nacin iznutra ne obracajuci paznju na spoljasnje uticaje.
Ali to moze biti i pogubno jer i Schone Seele I mala Mignon na kraju umiru. Obe su
se posvetile pre svega unutrasnjem razvoju za koje je is am gete napisao da slabi
zdravlje. In diesem Sinn muß sie lernen, „wie sehr die Empfindungen, wenn wir sie
unabhängig von äußeren Gegenständen in uns nähren, uns gewissermaßen
aushöhlen und den Grund unsres Daseins untergraben“ To je Gete naveo i u primeru
Harfiste koji je na kraju izgubio razum.
Sa druge strane imamo kao kontrast lik mladoga Felixa, koji takodje dolazi iz
jednemarginalizovane grupe vanbracne dece, ali je Wilhelmov stav prema njegovom
obrazovanju potpuno drugaciji. On pokusava da Felixa uvede u mnoge sfere
obrazovanja i sam primecuje da je napravio veliku razliku izmedju onoga sto
pokazuje Mignon, a stau ci Felixa. Cak su i pripadici Turmgesellscafta mnogo
naklonjenjiji Felixu. Sa shvatanjem da je Felix njegov sin, Abbe komentarise da je
njegovo ucenje zavrseno. Abbe je tu da uputi mladoga Wilhelma da su i njegove
greske deo njegovog razvoja u coveka (Wilhelms Bildungprozess).
Gete nam u ovom romanu predstavlja principe prema kojima, kako on smatra, svaki
mladi covek treba da se razvija. To je jedno jedinstvo izmedju unutrasnjeg i
spoljasnjeg. Trba dozvoliti dusi ili emocijama ili unutrasnejm da analiziraju iskustva
koja covek dozivi u spoljasnjem svetu. On je u ovom romanu ne amo kroz lik
Wilhelma vec i kroz sporedne likove predstavio problematiku i formalnog i
neformalnog obrazovanja od kojih sen i jedno ni drugo nisu u potpunosti razvili kao
ni pedagoska filozofija koju je trebalo razraditi. Uticaji spoljasnje sredine u ovom
romanu jesu bitni, ali zapostavljanje unutrasnjih potreba i osecanja nece dovesti do
razvoja lika u pravcu kompletnog formiranja njegove licnosti. Sve avanture jesu
Wilhelma dovele do njegovog krajnjeg cilja, odrastanja u gradjanina, ali se tek zu
pomoc emocionalnih pomaka on razvio u odraslog, odgovornog muskarca.
