Nova Izdanja

Poštovani,
Obaveštavamo Vas da je redovni profesor Vojislav Gligorijević u 2010 i 2011
godini napisao i pripremio za štampu sledeće knjige:
1. Projektovanje pletenih materijala,
2. Projektovanje poprečno pletenih prepletaja,
3. Projektovanje osnovo pletenih prepletaja,
4. Tehnologija pletenja sa teorijskom i eksperimentalnom analizom,
5. Technology of knitting with the theoretical and experimental analysis.
Knjige su namenjene za studente na osnovnim, master i doktorskim studijama,
kao i svima onima koje se bave izučavanjem ove materije u ovoj oblasti.
Zbog velikih troškova štampaće se samo broj naručenih knjiga u tvrdom povezu,
osim „Projektovanje pletenih materijala“ sa isporukom na
CD-u u Pdf formatu po ceni 1000 dinara + Ptt troškovi (10Eur+ Ptt troškovi)
Za ostale knjige pojedinačne cene po komadu:
· Projektovanje poprečno pletenih prepletaja : 3500 dinara+ Ptt troškovi (35
Eura + Ptt troškovi); Preko e-mail u Pdf formatu 15 Eura.
· Projektovanje osnovo pletenih prepletaja : 3500 dinara+ Ptt troškovi (35
Eura + Ptt trošlovi); Preko e-mail u Pdf formatu 15 Eura.
· Tehnologija pletenja sa teorijskom i eksperimentalnom analizom: 4500
dinara + Ptt troškovi (45 Eura +Ptt troškovi); Preko e-mail u Pdf formatu 20 Eura.
· Technology of knitting with the theoretical and experimental analysis :
4500 dinara + Ptt troškovi (45 Eura +Ptt troškovi)., preko e-mail u Pdf formatu 20
Eura.
Korice kniga kao i omotnica za CD su u boji, kao i veći broj slika, što je i uslovilo
navedene cene.
Knjiga se može naručiti i uplatom na Žiro račun autora, ili na adresu autora.
Rok isporuke 15 dana po uplati. Tel.:+381 16 215 440.
Žiro račun: 245-0200100266945-49/ Agrobanka., Poljoprivredna banka A.D./
Ekspozitura Leskovac 0201.
Vojislav Gligorijević., Alekse Šantića 16, Leskovac. E-mail:
[email protected]
U Leskovcu, 1 Septembra, 2011. Uredništvo
Dear Sirs,
2
We inform you that Professor Vojislav Gligorijević in 2010 and 2011 year written
and prepared for printing the following books:
1. Design of knitted material,
2. Designing cross-weave knit,
3.Design based on knitted weave,
4.Technology of knitting with the theoretical and experimental analysis,
5. Technology of knitting with the theoretical and experimental analysis.
The books are intended for students at undergraduate, master and doctoral
studies, and to all those involved in studying this matter in this area.
Due to the high cost of printed only the number of ordered books in hard cover, in
addition to "Designing knitted materials" with the delivery of CD in Pdf format at
a cost 1000 dinars + Ptt cost (10 EUR + postal services costs).
For other books of individual price per piece:
• Design of cross-weave knit: 3500 dinars + PTT costs (35 Euro + postal services’
costs) via e-mail in PDF format 15 Euro.
• Design warp on knitted weave: 3500 dinars + PTT costs (35 Euro + Ptt trošlovi)
Via e-mail in PDF format 15 Euro.
• Technology of knitting with the theoretical and experimental analysis: 4500 din
+ PTT costs (45 Euro + postal services costs) through e-mail in PDF format 20
Euros.
• Technology of knitting with the theoretical and experimental analysis: 4500
dinara + PTT costs (45 Euro + postal services costs)., Via e-mail in PDF format 20
Euros.
Cover Paper and envelopes for a CD in color, and the number of images, resulting
in the listed price.
The book can be ordered and payment to the account of the author, or the
address of the author.
Delivery time 15 days after payment. Tel.: +381 16 215 440
Account number: 245-0200100266945-49 / Agrobanka., Agricultural Bank AD /
Branch Leskovac 0,201.
Vojislav Gligorijević., Aleksa Santic 16, Leskovac.
In Leskovac, September 1, 2011. Editorial
3
CIP - Каталогизација у публикацији
Народна библиотека Србије, Београд
677.025
GLIGORIJEVIĆ, Vojislav R., 1942-
Tehnology of Knitting with the Theoretical
Experimental and Analysis : #a #comprehensive
handbook and practical guide / Vojislav R.
Gligorijevic. - 1st ed. in English. -
Leskovac : V. Gligorijević, 2011 (Beograd :
Nova škola). - 539 str. : ilustr. ; 30 cm
Tiraž 200. - The Author: str. 6. -
Bibliografija: str. 534-538.
ISBN 978-86-914211-3-7
a) Плетење - Технологија
COBISS.SR-ID 185446412
4
Technology of knitting with the
theoretical
experimental and analysis
Vojislav R. Gligorijevic
5
Content
The Author 7
Preface 8
1. Introduction to the history of knitting 10
1.1. Evolution of textiles 10
2. Start of hand knitting needles 10
2.1. Hand-knitting 10
2.2. Principles of hand knitting with two and a needle 12
2.3. Knitting mechanic 13
2.3.1.The principle of the machine Lee 14
3. Historical background and criteria for further
development of knitting techniques, and technology 18
4. Basic information about the knitting 27
4.1. Characteristics of the knitwear structure and their determination 37
4.2. Loop structure elements, graphic and technical cartridges 50
5. Analysis of the process of creating a loop 54
5.1. Principle of connecting the elementary unit knitting 68
5.2.The ratio of pulling force in the yarn in the process of weft 68
5.3.The procedures of warp with the latch, and pointed wrap around needle 69
6. Finesse machine 70
6.1. Division of knitting machines 74
7. The process of creating loops in the right flat
right flat knitting machine Left 78
7.1. The process of creating loops on flat weft machines 79
7.2. The process of creating loops on the Left-Left flat knitting machines 83
7.3.The process of creating loops on circular knitting machines with
latch needles and a needle bearing 83
7.4. The process of creating loops on the right-right circular
knitting machines with latch needles 87
7.4.1. Analysis of the position half loop and loop
in the process of right-right twists 89
7.5. The process of creating loops on right-right weft machines Cotton 92
7.6. The process of creating a circular loop on weft machines 93
7.7. The procedure of knitting loops on the knitting machine
with warp pointed needles 95
7.8. The process of creating loops on warp knitting
machines right- right pointed needles 97
7.9. The process of creating loops on the right-left warp
knitting machine with a grooved needle "Malimo 98
7.10.The process of creating loops of warp knitting
machine with latch needles Rachel 99
7.11. The process of creating loops on the right- left warp
knitting machine Raschel 101
7.12. The process of creating loops of warp
knitting machine "Coquette" with grooved pins 102
7.13.The basic elements of knitting machines based on
knitting machines with needle-pointed and Tongue 105
7.14. Sampled panel 108
8. Analysis and design of action yarn and thread
during their movement in the process of knitting 111
6
8.1. Euler and Lagrange arc coordinates 112
8.2. Natural and principal axis 114
8.3. Elements of the theory of surface 115
8.3.1. Cylindrical surface 116
8.3.2. Working area of the body 118
8.3.3. Curved surface of the body or shaft 119
8.4. External forces and moments 122
8.4.1. Causes related to surface properties 124
8.4.2. Causes, associated with a twist of the yarn 125
8.5. Movement exceeds the rough surface 129
8.5.1. Boundary conditions 133
8.6. Movement of the yarn by a cylindrical surface 136
9. The dynamics of the warp yarn tension in the
warp knitting 140
10. Determination of the suspended
period of one cycle in the process of warp knitting 145
10.1. Interaction among forces acting in the loop tensile
bases and the withdrawal of twists 148
10.2. Analysis of force elements in the loop by Euler's formula 151
10.3. Analysis and reciprocal action knitting authority
at warp knitting 152
10.3.1.Interaction with bodies of knitting yarn and the
Influence of friction 152
10.3.2. Balanced position half loop 153
10.3.3. The equilibrium position of the cylindrical half loop
surface 158
10.3.4. The equilibrium position of the yarn with her
laying on pins and needles 159
11. Determination of parameters of laying the yarn
in the knitting process base on knitting machines
and their analysis 165
11.1.Position point fold yarn in her laying on
pins and needles 170
12. Budget knitting warp knitting
machine system 175
12.1. Budget moving needle 175
12.2. Empirical formula for moving different types of needles 179
12.3. The process of laying the yarn behind the needle on the
circular latch knitting machines 181
12.3.1. Budget moving perforated needle, presses and platinum 181
12.3.2. Diagrams of warp knitting machines and their connection 183
13. Participation in the design of a loop
knitting system warp knitting machines 188
13.1.Security Warning Yarn 191
13.2. Add yarn to right-left circular knitting machines 192
13.3. Setting guide yarn with different sizes of overtaking 192
13.3.1. Lining guide switch to a different level relatively constant
in the minds of needles size of the overpass 192
13.4. Add yarn to right-rightcircular knitting machines 194
13.4.1. Needle bearings are arranged on one level (α = 180 º) 195
13.4.2. Needle bearings arranged at an angle α <180º 195
13.5. Forms and layout variations in the
of knitting repeat 196
13.6. Calculation of the samples at selectors-group
electing the 197
13.7. Selectors - individual selection of working groups 200
13. 8. Calculation of the samples at individual independent choice the
temporaty 201
7
13.8.1.Structure feedback from samples in a
given field of knitting 212
14. The depth of weft 211
14.1. Ways to create different depths of weft
primary and plush yarn 211
15. The process of making weft interlacement 214
16. The process of making warp knitted
interlacement footer 218
17. Making curtains and lace 225
18. Warp knitted jacquard interlacement 228
18.1. Right-left jacquard interlacement 230
18.1.1. A simple embossed jacquard interlacement 230
18.2. Embroidered jacquard weave embossed 234
19. Knitted knitwear warp knitted
weft interlacement and their analysis 239
19.1. Structure 239
19.2. Analysis of making clad interlacement
the right-left warp knitting machines 240
19.3. Diversion guide bars in front of the needle
in one direction 243
19.3.1. Diversion guide bars in front of the needles
in opposite directions 244
19.3.2. Features generated loop 244
19.3.2.1. Diversion guide bars behind the needle 244
19.3.3. The principle of obtaining traps 247
19.3.3.1. Getting traps on a machine with a pointed needle 247
19.3.3.2. Getting traps on machines with latch needles 248
19.3.4. Analysis of interference footers exceeds
the basic interlacement 249
20. Analysis friction on the yarn guiding cylinder
surfaces knitting machines 252
20.1.Analysis of moving the needle with tongue
in the process of closing 255
21. The geometry of the loop 257
21.1. Geometrical model of right-left
smooth weft knitwear 258
21.2. Elastic properties of smooth twists weft 261
21.2.1. Strength of right-left twists 262
21.2.2. Twisting right-left knitwear 263
21.2.3. Pressure force in the loop right-left twists 265
21.2.4. Pressure force in the loop right-left twists 266
21.2.5. Analysis of tensile strength with right-left twists 266
21.2.6. Biaxial load of right-left twists 267
21.2.7. Strength of knit wears 274
21.2.8. Breaking strain of smooth knitwear
being extended in length 275
21.2.9. Breaking strain smooth knitwear
being extended across the width 276
22. The connection between the length of yarn in
the loop, step loop, the loop line height and thickness 276
of the yarn in left-right base knit
22.1. Stretching knitwear with stretch yarn participation 280
22.1.1. Surface density knitwear 281
22.2. Geometric characteristics of the structure knitwear 282
23. Geometrical model to the left of the
left knitwear 283
23.1.The length of yarn in the loop, the characteristics 284
8
24. Derived smooth interlacement
of design knitwear vertically and horizontally 287
24.1. The length of yarn in the loop, the coefficient of
relationship density derived smooth Interlacement 288
25. Designing the right-left press knitwear 290
25.1. Appendix different combinations of
derivative right left Interlacement 298
26. Structure and design footer interlacement 317
26.1. Features twists and calculation methods 319
26.2. The structure and design clad interlacement 326
26.2.1.Vrste twists and their structure 326
26.2.2. Features clad with fabric and design its structure 329
26.3. The structure and design of plush interlacement 332
26.3.1. Kinds of knitwear and its structure 332
26.3.2. Features and design plush knitwear 336
26.4. Updated weave, structure and properties 337
26.5. Knitwear pineapple interlacement 344
26.5.1. The structure and properties 344
27. Smooth double knitwear 347
27.1. Rib, its structure and properties 347
27.1.1.Structure Rib 347
27.1.2. Properties and parameters Rib interlacement 348
28. Double Rib, or interlock interlacement,
their structure and properties 358
28.1. Structure double Rib interlacement 358
28.1.1. Properties and parameters interlock interlacement 359
29. Knitting machines 365
29.1. Flat knitting machine with one needle bearing 365
29.1.1. Needle technology: latch needles 366
29.1.2. Needle technology: compound needles 367
29.1.3. How knitting 367
29.2. Needle-bed technology 370
29.2.1. Sinker technology 372
29.2.2. Feeder technology 373
29.2.3. Cam technology 374
29.2.4. Stitch size and stitch cam adjustment 375
29.2.5. Take-down technology 376
29.2.6. Roller take-down systems 376
29.2.6.1.Take-down systems 392
Stitch comb take-down systems 377
29.3. Needle selection I 377
29.4. Needle selection II electronic 377
29.5. Stitch transfer 379
29.5.1. Racking 396
29.5.2. Machine control (introduction) 379
30. Machine architecture / construction I 379
30.1. Machine architecture / construction II 380
30.2. Intarsia flat knitting machines 381
30.2.1. Technical characteristics 385
30.3. Modern circular knitting machines 387
30.3.1. Terry Circular knitting machines YTW-ST 394
30.4. Elementary Knitting biomedical
research project on AIDS, diabetes 399
30.4.1. Project partners 399
30.4.2. Transplant of pancreatic stem cells 400
30.4.3. Project aims 400
30.4.4. New fields of application for warp knitting 401
30.5. Movement of platinum (sinker) 402
9
30.5.1. Relative movement 402
30.6. Warp knitting machine architecture / construction 403
30.6.1 Basic structure of a single bar knitting machine 403
30.7. Needle technology 404
30.7.1. Knitting element displacements 404
30.7.2. Tricot knitting 405
30.7.3. Bearded needle knitting 406
30.7.4. Bearded needle knitting 406
30.7.5. Bearded needle knitting 407
30.8. Bearded needle knitting 407
30.8.1. Tricot knitting machine 407
30.9. Raschel knitting 408
30.9.1. Yarn feeding 408
30.9.2. Warp let off system 409
30.9.3. Knitting element displacement technology 409
30.9.4. Time displacement diagrams 410
30.9.4.1. bar shog, overlap and under lap 410
30.9.5. Chain link mechanism 411
Guide bar shog, overlap and under lap 411
30.9.6.Take-down technology 412
30.9.7. Machine control 412
30.10. Demonstrate the working procedure of
double needle bar Raschel machine 412
30.10.1. Warp Knitting Atlas Construction 414
30.10.2. Stitch Forming Process on Tricot Warp
Knitting Machine 417
30.10.3. Emerging technology warp knitting 420
30.10.4. Technological Emergence 421
30.11. Platinum (Sinker) 422
30.11.1. Cylinder and dial knitting 423
31. Basic concepts necessary for understanding the basic
characteristics of the knitting machine and knitted structures 424
31.1. Introduction to knitting 424
31.2. Binding elements in weft knitting 426
31.2.1. Stitches 426
31.3. Basic weft knitted structures 427
31.3.1. Rib knitted structures 428
31.3.2. Purl knitted structures 429
31.3.3. Interlock knitted structures 429
31.3.4. Interlock knitted structures 430
31.3.5. Comparison between simple weft knitted and
interlacement knitwear 430
31.4. Meyer single jersey sinker machine 431
31.4.1. Transfer loop steps 432
31.4.2. Yarn feeders -Feed technology 433
31.4.3. Cam technology 433
31.4.4. Needle selection I 434
31.4.5. Needle selection II 435
31.4.6. Needle selection III 435
31.5. Take-down technology 436
31.6. Machine control 436
32. Flat knitting machines, knitwear structure
and patterning 437
32.1. Knitted knitwear 437
32.1.1. Weft knitted structure 438
31.1.2. Use of the four basic structures 439
31.1.3. Plain knit knitwear 439
31.1.4. Rib structures 439
31.1.5. Purl structures 430
10
31.1.6. Interlock structures 440
31.2. Patterning 440
32.2.1. Objectives of patterning 440
32.2.2. Tuck loops 441
32.2.3. Multiple tucks 441
32.2.4. Floats 441
32.2.5. Multiple floats 441
32.2.6. Nlay yarn 442
32.2.7. Horizontal striping 442
32.2.8. Intarsia designs 442
32.2.9. Plating 442
32.3. Racking 442
32.3.1. Racking and loop transfer 443
32.3.2. Limitations of racking 443
32.3.3. Loop transfer racking 443
32.4. Pattern racking 443
32.4.1. Knitted loop transfer 444
32.5. Yarn feeding techniques 445
32.5.1. Doubling 445
32.5.2. Jacquard knitting 445
32.6. Circular knitting knitwear structures and patterning 446
32.6.1. The development of jersey knitting in the UK 446
32.6.2. The development of jersey knitting in the UK 447
32.6.3. The development of jersey knitting in the UK 447
32.6.4. The development of jersey knitting in the UK 448
32.6.5. The double jersey boom 1960-1975 448
32.6.6. Double jersey blister structures 449
32.7. Color jacquard structures 451
32.7.1. The end of the double jersey boom 451
32.7.2. Yarn tension, cam forces and robbing back 452
32.7.3. Knitting on a needle array 452
32.8. Action of needles and cam system 453
32.8.1. Knitting on a needle array 453
32.8.2. Cam angle and yarn tension 454
32.8.3. Needle butt impact with cam system 454
32.9. Action of needles and cam system 454
32.9.1. Cam angle and yarn tension 454
32.9.2. Cam angle and yarn tension 456
32.9.3. Compromise between needle / cam impact
forces and yarn tension 456
32.9.4. Cam angle and circular machine productivity 456
32.10. Quality control, robbing back, loop length
and input tension 456
32.10.1. The True Positive Feed and quality
control in weft knitting 457
32.10.2. Assisted feed systems and the True Positive Feed 457
32.11. Quality control in Flat knitting machines 458
32.11.1. Quality 459
32.11.2.Yarn quality 459
32.11.3. Yarn count (tex) and twist (turns/cm) 459
32.11.4. Yarn lubrication 459
32.11.5. Objectives of yarn lubrication 460
32.11.6. Lubrication of filament and spun yarn 460
11
32.12. Quality control: initial machine settings 460
32.12.1. Loop length control 461
32.12.2. Loop length control 461
32.12.3. Yarn input tension 462
32.13. Positive feed 463
32.14. Loop length control on jacquard machines 464
32.15. Dropped stitches and holes 464
32.15.1. Needle lines 464
32.15.2. Knitwear barred 465
32.15.3. Lint control 465
32.16. Graphical representation of weft knitted structures
Introduction 465
32.16.1. Stitch diagrams 466
32.16.2. Yarn path notations 466
32.16.3. Types of point paper 466
32.16.4. Yarn path notations for common structures 467
32.16.5. Plain knit 468
32.16.6. Rib knit 468
32.17. Yarn path notations for common structures 468
32.17.1. Purl knit 469
32.17.2. Yarn path notations for rib derivatives 469
32.17.3. Half cardigan or royal rib 469
32.17.4. Yarn path notations for rib derivatives 469
32.17.5. Interlock 470
32.17.6. Punto di Roma 470
32.17.7. Pique 470
32.18. Technical pattern representation 470
32.18.1. Types of pattern paper 471
32.18.2. Plain knit 471
32.18.3. Plain knitted structure 471
32.18.4. Purl knit 472
32.18.5. Rib knit 472
32.18.6. Interlock 472
32.18.7. Half and full cardigan 472
32.19. Jacquard knitting 473
32.19.1.Weft knitting quality control 473
32.19.2. Quality 473
32.19.3. Quality control, the history 474
32.19.4. Quality control, the history 474
32.19.5. Early yarn feeding devices 475
32.19.6. The HATRA course length tester 476
32.19.7. The HATRA yarn speed meter 476
32.20. Knitwear relaxation 477
32.20.1. Relaxation animation 478
32.20.2. Knitwear relaxation 478
32.20.3. Quality control for cotton and wool knit wears 479
32.20.4. Starfish and cotton jersey 479
32.20.5. Woolen knitwear’s and felting shrinkage 480
32.21. Felting animation 480
32.21.1. Capstan yarn feeds 480
32.21.2. Digital drive positive feed 481
32.21.3. Storage feeders and jacquard knitting 481
32.21.4. Combination storage and positive feed 482
32.21.5. Loop length control on Flat knitting machines 483
32.22. The mechanism to add the yarns
single cylinder sock machines 483
32.22.1. General of the mechanism 484
32.22.2. Electronic needle selection mechanism 484
32.22.3. The process of knitting socks 484
12
32.23. Two-cylinder machine, "Dera 5 WJ" 488
32.23.1. General of the slot devices 488
32.23.2. Electronic needle selection mechanism 494
32.23.3. Transfer needles from one cylinder to another 495
33.Technical textiles..............................................................................496
33.1.Technical conditions-parameters warp knitted structures........................497
33.2. The knitwear producing elements of a warp
knitting machine......................................................................................497
33.2.1. The process of creating loops on the Raschel machine........................499
33.3.Stitch- bonding as a special case of
warp knitting technique..............................................................................500
33.3.1. Mechanical bonding
Stitchbonding or needlebonding.......................................................500
33.4. Maliwatt stitchbonding system..............................................................501
33.5.Malivlies stitchbonding system.........................................................501
33.5.1. Structure of a Malivlies knitwear.....................................................................502
33.5.2. Stitching action of a Malivlies machine....................................................503
33.6. Malimo stitchbonding system.....................................................................................503
33.7. Malipol stitchbonding system...................................................................504
33.8. Voltex stitchbonding system...............................................................................505
38.9. Basic constructions Elastic structures....................................................506
33.9.1. Stretching the width and length tricot structure..............................................506
38.9.2. Open structures.....................................................................................507
33.9.3. Closed structures........................................................................509
34. Three-dimensional structures………………………………………….510
34.1. Pile knitwear.........................................................................................510
34.2. Spacer and tubular knitwear.................................................................................511
34.3. Advantages the mono-and bi-axial D.O.S. 511
34.4.Warp-knitting cycles on a double-needle
bar Raschel machine.............................................................................................512
34.4.1. Weft insertion systems........................................................................514
34.5. Multi- axial structures............................................................................................515
34.5.1. Multi-axial structures for substrates.........................................................515
34.5.2. Multi-axial structures for fibre
reinforced plastics......................................................................516
34.6. Multi axial layered structure.......................................................................517
34.7. Composite twists..................................................................................................519
34.8. Bi-axial reinforced nonwovens.......................................................................520
34.9. Comparison of composite and woven knitwear........................................................521
34.10. Bi-axial reinforced composite knitwear for geotextiles...............................523
34.11. Bi-axial and multi-axial reinforced composite
twists for fibre reinforced plastics.....................................................................524
Content 525
Literature 534
13
Tehnologija pletenja
sa teorijskom
i eksperimentalnom analizom
Vojislav R. Gligorijević
2011.
14
CIP - Каталогизација у публикацији
Народна библиотека Србије, Београд
677.025(075.8)
ГЛИГОРИЈЕВИЋ, Војислав Р., 1942-
Tehnologija pletenja sa teorijskom i
eksperimentalnom analizom / Vojislav R.
Gligorijević. - Leskovac : V. Gligorijević,
2011 (Beograd : Nova škola). - 529 str. :
ilustr. ; 30 cm
Deo teksta uporedo na srp. i engl. jeziku. -
Tiraž 200. - O autoru: str. 4. -
Bibliografija: str. 525-529.
ISBN 978-86-914211-2-0
a) Плетење - Технологија
COBISS.SR-ID 185445132
15
L
o
= 2
2
2
2
s
B d
÷
+ + 0,5 0, 5 ,
s
A d 
÷
| |
+
|
\ .
O autoru
Vojislav R. Gligorijević, redovni profesor, rođen je 10. januara 1942. u Pečenjevcu, gde je i završio
osnovnu školu. Tekstilnu školu u Leskovcu, kao prvu generaciju pletača, završio je 1961., a nakon
toga, Višu tehničku tekstilnu školu na mehaničkom smeru u Leskovcu. Od 1967. do 1981. godine radi
kao nastavnik pletenja u Tekstilnom školskom centru u Leskovcu. Uz rad, studira na Tehnološko-
metalurškom fakultetu u Beogradu i Skoplju, na tekstilnom odseku, gde je iz oblasti pletenja i
diplomirao 1973. U jesen 1981. primljen je na Tehnološkom fakultetu u Leskovcu za predmet
Tehnologija pletenja, kao saradnik u nastavi. Neposredno posle toga na odseku Tekstilne tehnologije,
na Tekstilnom fakultetu u Ljubljani upisuje poslediplomske studije i magistrira 1986. na temu „Vplivi
dinamičnih procesov in karakteristik zavornih mehanizmov na progavost pletiva“.Posle više
objavljenih radova, doktorirao je na Univerzitetu u Ljubljani, godine 1990 na temu „Vpliv dinamike in
trenja niti v kompenzacijski in pletilni coni na strukturo pletiva“, i dobio naziv doktora tekstilno
tehnoloških nauka.
Da bi potvrdio svoje pretpostavke V. Gligorijević je konstruisao tri senzora i instalirao na samoj mašini
u proizvodnom pogonu i sa ostalom pratećom opremom utvrdio je na osnovu analize zavisnost
između sile i dodavanja osnovine pređe u kompenzacionoj i pletaćoj zoni mašine u svim fazama
procesa stvaranja petlji. Ugradnja senzora na samoj mašini i samo istraživanje je novina u ovoj fazi
istraživanja. Da bi potvdio svoje rezultate u eksperimentalnom radu postavio je diferencijalnu
jednačinu drugog reda i dobijene rezultate upoređivao sa eksperimentanim.
Ovo istraživanje nema samo teorijsku vrednost, već i stvarnu gde se senzori mogu prilagoditi na bilo
koju vrstu osnovo pletaće mašine.
Kao samostalni autor napisao je veći broj skripata i knjiga iz oblasti pletenja, veći broj naučnih radova
u domaćim i inostranim časopisima, koji su na SCI listi. Svi naučni radovi se odnose na područje
pletenja, a njegova preokupacija i naučni interes se odnosi na izučavanje dinamike ponašanja pređe
u procesu pletenja. Radovi su sistematično i na naučnoj osnovi obrađeni, tako da predstavljaju uvod u
dalju razradu problema u ovoj oblasti.
16
Predgovor
Naučno-tehnička revolucija, koja se ostvaruje u svim oblastima nauke i tehnike, povećava ulogu
tehnologije u tehnološkom procesu trikotažne proizvodnje.
Stalno usavršavanje metoda i progresivni razvoj pletaće tehnike za izradu pletiva doveli su do
visoko tehničko-tehnološkog nivoa razvoja, koji se takođe iskazuje u proizvodnji, što je značajno
prevazišlo savremenu proizvodnost u ostalim tehnologijama.
Cilj ovog udžbenika je da se kombinuje na jednom obimu osnovna načela i principi pletenja u
poprečnom i uzdužnom pravcu (pletenje iz osnove) kao jedan važan sektor u tekstilnoj
tehnologiji. Uključivanje istorijskog razvoja i vrste mašina, njihove principe i mehanizme, kao i izradu
pletiva za različite proizvode čine ovaj udžbenik prihvatljivim, Posebno je pogodan za profesionalce u
ovoj oblasti koji žele da prošire svoje znanje i razumevanje za pletenje.
Udžbenik “Tehnologija pletenja sa teorijskom i eksperimentalnom analizom” je zasnovan na
savremenim dostignućima nauke i prakse u naučnom, metodološkom i pedagoškom pogledu u oblasti
trikotažne proizvodnje, radi dobijanja novijeg i efikasnijeg načina stvaranja petlji i kriterijuma daljeg
razvoja postojeće trikotažne tehnike u budućnosti uz primenu mikroprocesorske kontrole i razvoju
pletenja u naučnom smislu.
U uvodnom delu knjige dati su opšti podaci o pletivu sa karakteristikama strukture pletiva i njihovo
određivanje. Po vrstama prepletaja date su strukture prepletaja, grafički prikazi sa tehničkim
patronama i projektovanjem desno-levih, desno-desnih, desno-desnih ukrštenih-interlok i levo–levih
prepletaja ispleteni u poprečnom i uzdužnom pravcu.
Posebno su projektovani žakarni prepletaji kao neregularni kao dvobojni i trobojni po bojama i
vrstama sirovine uz slikovito prikazivanje uzoraka pletiva u boji.
Izvršena je analiza procesa stvaranja petlji sa principima pletenja na svim pletaćim mašinama i
posebno operacije nanošenja polupetlje na kukicama igala i položajem novo stvorene petlje i
polupetlje sa promenom dužine pređe u petlji. Razmotreni su principi povezivanja elementarnih
jedinica (petlje) u pletivu za pletaći, ravno kulirni, kružno kulirni i osnovo pletaći način sa analizom
delovanja i projektovanja pređe i niti pri njihovom kretanju u procesu pletenja preko Ojlerove i
Lagranževe lučne koordinate sa elementima teorije površine.
U ostalim poglavljima, ili modulima, data je analiza delovanja i projektovanja pređe i niti u procesu
pletenja, Poseban osvrt dat je na amplitudu oscilovanja pređe u kompenzacionoj i pletaćoj zoni u
procesu pletenja sa frekvencom oscilovanja u funkciji zatezanja pređe i određivanja uslovne periode
jednog ciklusa pri osnovinom pletenju sa međusobnom vezom sila koje deluju u petlji pri zatezanju i
povlačenju pletiva.
Razmotrene su empirijske formule za premeštanje igala različitih vrsta u procesu polaganja pređe,
kretanju radnih organa ravnih, kružnih i osnovo pletaćih mašina.
Posebno poglavje, načini stvaranja različite dubine kuliranja je od posebnog značaja za kuliranje
osnovne i plišane pređe u procesu izrade potkinih prepletaja, osnovo pletenih futernih prepletaja,
izradu zavesa i čipki i žakarnih osnovo pletenih prepletaja.
Posebna pažnja posvećena je, gde je to moguće naglasiti, osnovnim pravilma i načelima, koja su
manje verovatna, da će drastično promeniti razvoj u kasnijim tehnologijama.
Udžbenik takođe može da posluži kao praktična referenca za studijski rad i poslovne svrhe.
Ovo prvo izdanje na srpskom jeziku u ovom obliku uključuje i razvoj u elektronskoj kontroli i
selekciji igala i ostalih mehanizama u poprečnom pletenom pletivu i pletivu iz osnove. Osnovni softver
programiranja je pokriven s posebnim osvrtom oblikovanja i integralnom pletenju potpuno odevnih
predmeta.
Posebno mi je zadovoljstvo da će se ovaj udžbenik koristiti u obrazovanju, industriji tekstila kod
nas i u ostalim zemljama u našem okruženju.
Leskovac, 2011. Vojislav R. Gligorijević
17
Preface
Scientific-technical revolution, which is implemented in all areas of science and technology, increasing
the role of technology in the production process knitwear production.
Continuous improvement of methods and progressive development of knitting techniques to
produce knitwear’s have led to high levels of technological development, which also shows in
production, which significantly exceeded the productivity of other modern technologies.
The aim of this textbook is to be combined in one volume the basic principles and principles of
knitting in the transverse and longitudinal direction (from the basics of knitting) as an important sector
in textile technology. Inclusion of historical development and different types of machines, their
principles and mechanisms, as well as making the yarn products, make this textbook as acceptable,
particularly suitable for professionals in this field who wish to expand their knowledge and
understanding of knitting.
The textbook "Technology of knitting with the theoretical and experimental analysis" is based on
the latest achievements of science and practice in the scientific, methodological and pedagogical
terms in the field of knitwear production in order to get a newer and more efficient ways to create
loops and the criteria for further development of existing techniques of knitwear in the future with the
use of microprocessor control and the development of knitting in the scientific sense.
In the introductory part of the book are given general information about the characteristics of the
knitting structure of knitted knitwear’s and their determination. By type of knitted structures are given
interlacement, graphics and technical design cartridges right-left, left-right, left-right cross-left-interlock
and interlacement woven into the left transverse and longitudinal direction.
Especially designed as an irregular interlacement Jacquard as tri-color and the colors and types of
raw imagery to knitwear color patterns.
The analysis of the process of creating a loop with the principles of knitting to all the knitting machines
and special operations half loop the application of needles and hooks newly created position of loops
and the change in length half loop yarn in the loop. They discussed the basic principles of connecting
units (loops) in the knitting for knitting, weft straight, circular knitting weft and on the way to the
analysis and design activities, and any move in their movement in the process of knitting through the
Euler and Lagrange coordinates of the arc with the elements of the theory of surfaces.
In other chapters, or modules, provides an analysis and design activities or the yarn and knitting
process, special emphasis was paid to the amplitude of oscillation exceeds the counter trade knit
zone and in the process of knitting with the frequency of oscillations in the function of yarn tension
and determination of the suspended period of one cycle at wrap knitting connection with the mutual
forces acting in the loop tensile knitwear and withdrawal.
Considered the empirical formula for moving different types of needles in the process of taking the
cross, the movement of the working of flat, circular knitting machines and on.
Special chapter, different ways of creating depth weft is of particular importance for weft basic yarn
and stuffed in the process of weft interlacement, knit on footer interlacement, making curtains and
lace and knitted interlacement Jacquard basis.
Particular attention is given, where possible stress, the rules and basic principles, which are less
likely to change drastically in the later development of technologies.
The textbook can also serve as a handy reference for studio work and business purposes.
This first edition in English in Serbia and former Yugoslavia, including the development of
electronic control and selection of needles and other mechanisms of cross-woven and knitted
knitwear’s in the knitting basics. Basic software programming is covered with special reference design
and fully integrated knitting garments.
I am especially pleased that this textbook used in education, textile industry in our country
and other countries in our region.
Leskovac , 2011. Vojislav R. Gligorijevic
18
1.Uvod u istorijat pletenja
1.1. Evolucija tekstila
Čovek je prvi sebi napravio odeću od životinjske kože koju je znao da prošije pomoću igle od kosti
životinja. Ubrzo su počeli da razmišljaju o vlaknastom materijalu za izradu tekstilne tkanine, ohrabreni
iskustvom koje su stekli preplitanjem grana, lišća, i trave u izradi primitivnih skloništa. Reč „Tekstil”
potiče od Latinskog glagola texere (tekere) – za tkanje, međutim danas je to opšti pojam koji se
primenjuje na bilo koju proizvodnju od vlakana, pređe i niti odgovarajuće finoće, odnosno dužine i
debljine.
2. Početak ručnog pletenja
2.1. Ručno pletenje
Termin „pletenje” opisuje tehniku izrade tekstilne strukture u poprečnom i vertikalnom pravcu,
sastavljenu od elementarnih jedinica- petlje, ispletene od pređe određene dužine. Termin „pletenje”
datira iz sredine šesnaestog veka. Ručno pletenje se u početku izvodilo pomoću prstiju ruku i
praktikovalo se veoma dugo pre upotrebe ručne igle. Ručno pletenje je prvi puta zabeleženo u
verskim slikama godine 1350 u severnoj Italiji, zatim se proširilo na ostatak Evrope.
Slika 2.1 prikazuje kako Marija plete odeću za Hrista koja datira pre 1400 godine. Ovo je najranija
zabeležena ilustracija od pletene odeće.
Na žalost, Hristos je nosio verovatno haljinu koja je prvi puta ispletena tehnikom pletenja pletenice.
Tehnika pletenja kačketa osnovana je u Britaniji 1424 godine. Godine 1488 parlament je doneo
odluku na kontroli cena pletene kape.
Grube vunene čarape, ispletene ručno, nosile su se sve do 1600 godine, ali one nisu bile toliko
fine, i uvek je postojala težnja da se proizvedu fine čarape od finije pređe.
Fine ženske čarape od svile nosila je Kraljica Elizabeta oko 1561 godine i bila je toliko
impresionirana njihovom elastičnošću, da više nikada nije nosila grube vunene čarape
.
Godine 1564 u Italiji su ispletene prve čarape od češljane vunene pređe.
2.2. Princip ručnog pletenja pomoću dve igle
Na slici 2.2 dat je princip ručnog pletenja pomoću dve igle, odnosno dva drvena štapića koja su bila
sa zaobljenim vrhom na jednom kraju. Petlja nastaje onog trenutka kada se potpuno odvoji od igle,
sve dotle dok je u dodiru sa iglom ona je polupetlja. Mnogi polupetlju nazivaju „stara petlja” što je
jedan pogrešan naziv, ili bolje reći neprikladan.
19
Slika 2.1. Marija plete Hristu bešavni ornament
Gipsana slika iz oltara Majstora Bertramsa (1345-1415)
u Crkvi od Buxtehude. Muzej u Hamburgu.
Slika 2.2. Ručno pletenje pomoću dve igle
Pomoću igle A zadržavamo već stvorene polupetlje, a pomoću igle B stvaramo novu polupetlju 2, koju
smo provukli kroz polupetlju 1.
20
Slika 2.3. Wiliam Lee
William Lee (ca. 1563 – 1614) was an English
inventor who devised the first stocking frame
knitting machine in 1589, the only one in use for
centuries. Its principle of operation remains in
use.Lee was born in the village of Calverton,
Nottinghamshire. He entered Christ's College,
Cambridge in 1579 as a sizar and graduated from
St. John's College in 1582.
2.3. Mehaničko pletenje
Godine 1589 engleski teolog William Lee (Vilijam Li)
došao je na ideju da konstruiše prvu mehaničku
mašinu za pletenje čarapa. Na ideju je došao
posmatranjem njegove žene, po nekim zapisima,
njegove devojke verenice, kako plete čarape veoma
sporo i da radi toga ne obraća dovoljno pažnje njemu.
Prvo je došao na ideju da konstruiše pletaću iglu sa
kukicom, ili kako se danas naziva „špic igla” ili, „igla
duge kukice”. Samu iglu je zamišljao kao božje
stvorenje, te je zato i dao imena njenih delova, kao „glava igle”, „ledja”, „stopalo”, „telo igle”. Pored
igle konstruisao je jedan veoma važan radni organ „platinu”, to je ustvari jedna čelična pločica kojom
se omogućavalo izvršavanje pojedinih operacija u procesu pletenja. I platini je dao nazive „grudi”,
„prsa, „vrat”, nos”. Da bi se mogla u potpunosti izvesti operacija pletenja, konstruisao je jednu šinu sa
glatkom zaobljenom ivicom na jednom kraju (presa), pomoću koje je izvršavao operaciju „presovanje”,
odnosno sabijanje vrhova špiceva igala u jedno udubljenje na igli, koje je kasnije u literaturu nazvano
kao žljeb igle ili čašica, kašičica, jer je to udubljenje ličilo na donji delo male kašike.
Za njegov izum, po nekim verzijama, nije dobio priznanje, već je od tadašnje crkve bio šestoko
napadnut, da je njegovim izumom vređao tadašnju Crkvu, a pre svega Boga, i zato je bio proteran iz
Engleske.
Međutim jedna verzija govori da je svoj izum hteo da patentira kod Kraljice Elizabete, koja nije
prihvatila njegov izum, jer bi to mnogo uticalo na mnoge fabrike za ručno pletenje, koje su
zapošljavale veliki broj ljudi.
Ali i pored svega trebamo reći da se njegova mašina koristila skoro punih 200 godina. Ona je
predstavljala jedan mehanički sklop koji se pokretao rukama i nogama. Koncept njenog rada bio je
toliko briljantan da su, kroz evolutivni proces tehničkog doterivanja, mnogi pronalazači širom sveta u
narednim vekovima uspeli da konstruišu industrijske mašine za pletenje.
Nažalost, nema dokumentarnih podataka o Liovom životu.
Liova originalna mašina je plela grube vunene čarape na osam igala po jednom engleskom colu
(25,4 mm), kasnije, da bi mogao da plete finije čarape i to od svile, ugradio je 16 igala po jednom
engleskom colu, mada je prijavio da ugradi 20 igala, i to posle 1620 godine.
Pošto nije dobio patent od Kraljice Elizabete, Li odlazi sa svojim bratom u Pariz, i to na poziv
Henrija IV, i godine 1609 Li otvara radionicu za pletenje čarapa u Ruanu i potpisuje jedan partnerski
sporazum sa Pjerom godine 1611.
Međutim pošto je Henri IV ubijen 1610 godine, Li nije imao nikakvu zaštitu i podršku i morao je njegov
brat da se sa mašinama i radnicima vrati u Englesku, a da je William Lee umro u siromaštvu u Parizu,
krijući se od progona.
21
2.3. Princip rada Liove mašine
Princip pletenja na Liovoj mašini je ostao do današnjeg dana isti, i ako su se mašine za pletenje
usavršavale vekovima, pa i danas. Sa njegovom mašinom u početku moglo je da se isplete 500 do
600 petlji u minuti, a kasnije je mogao da plete od svile bešavno pletivo sa 1000 do 1500 petlji u
minuti. Na mašini se plelo rukama i nogama uz pokretanje osnovnih radnih organa mašine: igle,
platine i prese.
Slika 2.4 prikazuje Liovu mašinu sa pogledom na pletenje i izgledom pletiva desno. Pre stvaranja
prvog reda petlji bilo je potrebno da se ručno obavije pređa ispred vrhova špiceva igala na tela igala.
Posle toga ponovo vršimo polaganje nove pređe ispred vrhova špiceva igala, pređu sada sabijamo
između igala uz pomoć platina, stvarajući na taj način uvojke između igala određene dubine. Ovaj
postupak je nazvan „kuliranje”.Uz pomoć platine iskulirane uvojke unosimo ispod vrhova špiceva igala
u glave igala. Uz pomoć prese sabijamo vrhove špiceva igala u udubljenje na igli, koje nazivamo
„čašica”, a zatim uz pomoć platina stvorene uvojke sa tela igala prebacujemo preko glave igala i iste
nabacimo na iskulirane uvojke. Na ovaj način stvorili smo početak pletenja. Postupak teče dalje tako
što iskulirane uvojke, sada polupetlje, zajedno sa petljom prebacujemo na tela igala, ponavljamo
postupak polaganja pređe, kuliranja i unošenja uvojaka u glave igala. Dalji postupak sledi kao i pri
samom početku.
Slika 2.5 prikazuje Liovu mašinu usavršeniju i finiju za pletenje svilenih čarapa i drugih odevnih
predmeta.
Slika 2.6 (a-c) prikazuje slikoviti prikaz postupka pletenja na Liovoj mašini.
Polupetlja (a) nalazi se na telu igle zadržavana vratom platine (b), to je ustvari uvojak koji smo stvorili
u početku obmotavanjem igle pređom. Vršimo novo polaganje pređe (c) ispred vrhova špiceva igala
(d).
Slika 2.6-b prikazuje momenat kada platine vrše sabijanje pređe između igala, odnosno stvaraju
iskulirane uvojke uz pomoć nosa platine (e), nakon toga sledi kretanje platine napred prema vrhovima
špiceva igala i uz pomoć prsa platine iskulirane uvojke (f) unosimo ispod vrhova špiceva igala u glave
igala. Platina se vraća nazad (strelica) i ujedno podiže naviše (strelica).
Slika 2.6-c prikazuje momenat kada platina svojim prsima (h) potpomaže dovodjenje polupetlje (a)
ispred vrhova špiceva igala, koje istog trenutka presa (g) sabija vrhove špiceva igala u udubljenje na
igli-čašica. Istog trenutka platina se kreće naviše (strelica). Platine i dalje potpomažu svojim prsima
prebacivanje polupetlje preko glave igala onog trenutka kada se je presa povukla nazad,
Slika 2.4. Liova mašina sa elementima za pletenje i izgledom pletiva desno.
22
Slika 2.5. Izgled originala levo i mašine za pletenje odevnih predmeta od svile desno
a)
Platine se takođe u isto vreme povlače naniže (strelica). Sada se postupak ponavlja. Ovo je princip
pletenja koji je izmislio William Lee, i koji je ostao do današnjeg dana. I ako je ovo njegovovo
epohalno otkriće, u početku nije dobio nikakvo priznanje, a Kraljica Elizabeta odbila je njegov patent,
navodno da je na mašini mogao da plete samo grube vunene čarape. Li ponovo traži patent za
mnogo finiju mašinu sa 20 igala na jednom engleskom colu, sa kojom je mogao da plete fine ženske
čarape od svile, ali Kraljica i to odbija da prihvati patent, sa razlogom da će ugroziti rad tadašnje
industrije za ručno pletenje čarapa.
Slika 2.7. prikazuje deformisano pleteno pletivo na mesecu (Photo credit NASA) Fotografija
snimljena tokom misije Apolo 12. Prikazuje deformisanu pletenu antenu koja je slala televizijske slike
na Zemlju. Antena je ispletena od pozlaćene metalik pređe.
(Vreme, 7. jula, 1969, 34-7) .
23
b) c)
Slika 2.6. Liov princip pletenja
Jedinstvena struktura petlji za pletenje pruža mogućnost:
- korišćenje minimalnog broja pređe
- lako povezivanje pređe iz jedne petlje u drugu pod određenom napetošču
- prenos petlji sa jedne igle na drugu
- pletenje jedne strane pletiva sa jednom stranom kao lice i drugom kao naličje
- dvostrano pletivo sa licem i naličjem
- povećanje ili smanjenje broja petlji u širinu i dubinu
- pletenje sa različitom vrstom sirovinskog sastava pređe u pletivu
24
Slika 2.7. Apolo 12 posle sletanja na zemlju sa izgledom deformisane pletene
antene od pozlaćene žičane pređe
Jedinstvena svojstva pletene konstrukcije pružaju mogućnost proizvodnje pletenih artikala kao
tkanine, zadržavajući tradicionalno tržište za izradu džempera, čarapa, triko tkanine, donje rublje,
čipke i drugo.
.
3. Istorijski osvrt i kriterijumi daljeg razvoja pletaće
tenike i tehnologije
Istorija pletenja je u poređenju sa postojećom dugogodišnjom istorijom tkanja, znatno mlađa, iz čega
se može napraviti zaključak da je prelaz prema ručnoj izradi tekstilnog pletiva iz pređa pomoću
preplitanja petlji na viši nivo razvoja tehničkog stvaralaštva čoveka, za šta je bilo potrebno
elementarno povezivanje pod pravim uglom dva sistema pređe u tkanini.
Iz tabele 3.1 proizilazi da su osnovni pronalasci u oblasti metoda i osnovnih tehničkih principa
mašinske izrade pletiva bili otkriveni u prošlih 400 godina.
Stalno usavršavanje metoda i progresivni razvoj prerađivačke tehnike za izradu pletiva doveli su do
visoko tehničko-tehnološkog nivoa razvoja, koji se takođe iskazuje u proizvodnji, što je značajano
prevazišlo savremenu proizvodnost u tkanju.
Ta činjenica da sa vremenom pronalaska kulirnog, osnovo pletenog i pletaćeg načina izrade pletiva
nisu dali nikakve nove načine stvaranja petlji, a sav naučno-tehnički razvoj tehnologije pletenja
zasnovan je na stalnom usavršavanju ovih načina, dozvoljava da se postave sledeća pitanja:
- Može li se u budućnosti pojaviti novi, efikasniji način stvaranja petlji?
- Koji su važniji kriterijumi daljeg razvoja postojeće trikotažne tehnike?
Naučni odgovor na prvo pitanje može se dati na osnovu logičko-analitičkog razmišljanja.
Analiza svih poznatih načina izrade pletiva pokazuje, da se u bilo kom slučaju moraju ispuniti dva
osnovna uslova (logičke pretpostavke):
- Postojanje, bar jednog, sistema pređa;
25
- Postojanje sistema tehničkih elemenata stvaranja petlji (organi za stvaranje
petlji-igle).
Sistem pređa - niti može biti kako poprečan, tako i uzdužan (jedna logička promenljiva). Sistemi
organa za stvaranje petlji izvršavaju kretanje relativno visećim polupetljama na njima, pri čemu se u
toku jednog ciklusa stvaranja petlji predviđaju dve ekstremne pozicije (krajnji položaj). Ovo relativno
kretanje mogu vršiti ili svi organi za stvaranje petlji istovremeno ili svaki organ pojedinačno (druga
logička promenljiva). Dalje, svaki pojedini organ za stvaranje petlji (igla) zajedno sa odgovarajućim
pomoćnim organima (na primer platine), dužan je da da odgovarajućem odsečku pređe oblik petlji.
Stvaranje savijenih delova pri tome može da se desi samo do sjedinjavanja sa polupetljom (treća
logička promenljiva).
Tabela 3.1
Vreme,mesto Događaji ili pronalasci
6.v.; Egipat Ručno pletenje /nalasci pri otkopavanjima/.
13.v.; Španija,
Italija
Ravno ručno pletenje na dve igle koristi se kao zanat.
16.v.;
Švajcarska
Ručno pletenje na pet igala /pletenje u krug/.
1560.g.; Evropa Na tržištu prve bezšavne čarape. Pojavljuje se novo
zanatstvo za muškarce.
Engleska,
Francuska,
Nemačka
Stvaraju se pogoni za pletenje čarapa.
1589.g.;
Engleska
William Lee pronalazi ručni kulirni razboj i kukičastu
(špicastu) iglu. Naziv u originalu: STOCKING loom ili
Kniting frame. Time je napravljen korak ka mehanizaciji
izrade čarapa.
1758.g.;
Engleska
J.Strutt stvara dodatni uređaj za izradu kulirnog pletiva sa
dva lica na ravnoj mašini.
1768. g.; II-ga
polovina
Crane pronalazi ručni osnovo pletaći razboj. Postavljanje
glavnog vratila na kulirnom razboju, prelaz prema kulirnoj
mašini.
1791.g.;
Engleska
Dawson stvara uređaj za skretanje polagača. Time počinje
mehanizacija osnovo pletaćeg razboja.
1798.g.;
Francuska
Decroix otkriva prvi patenat na krunom kulirnom razboju.
1805.g.;
Nemačka
Carl Cristian Langsdorf, profesor matematike i Johann
Michael Wassermann (Univerzitet u Erlangenu) izdaju prvi
potpuni opis čaraparsko-pletaćeg razboja i tehnološkog
procesa izrade čarapa.
1853.g.;
Francuska
Stvaranje kružno patentnog razboja (kružne kulirne mašine
za desno-desno pletenje).
1856.g.;
Engleska
Townsend pronalazi jezičastu iglu.
1859.g.;
Nemačka
Uvođenje jezičastih igala i njihov vertikalni raspored u
osnovopletaćem razboju - RAŠEL mašina.
1860-1864.g.;
Engleska
W.Cotton dobija patent na mehaničkom ravnom kulirnom
razboju sa vertikalno raspoređenom iglenicom, nisko
postavljenim glavnim vratilom i prenosnim mehanizmima.
Ovaj tip konstrukcije dobija najveći industrijski značaj.
1857-1870.g.;
Evropa, S.
Amerika
Različiti pronalasci na pletaćim mašinama, delovi sa
špicastim iglama.
1863.g.; SAD W. Lamb pronalazi osnovni princip mehaničkog pletenja
jezičastim iglama primenom prenosnih ekscentara.
Raspored iglenice je u obliku krova.
26
1865.g.;
Engleska
Clay pronalazi dvoglavu jezičastu iglu, preduslov za izradu
levo-levog pletiva.
1866.g.; SAD Izdavanje patenta Mac Nary na kružnopletaćim mašinama
sa uključenjem načina izrade pete i vrha (na pendelnom
hodu).
1878.g.;
Engleska
Griswold uvodi iglenu ploču (Ripšajbnu) u svojstvu drugog
iglonosača (iglenice) kružno pletaće mašine.
1881.g.;
Nemačka
Durand pronalazi prvu olučastu-cevastu iglu.
1886.g.;
Nemačka
Beyer pronalazi način automatskog dodavanja i oduzimanja
pomoću prenosa polupetlji kod pletenja na ravnoj mašini.
1900.g.;
Nemačka
H. Stoll razrađuje osnovne tehničke pretpostavke za izradu
ravnih pletaćih mašina za levo-levo pletenje.
1910.g.;
Engleska
Spiers, Erfinder pronalazi levo-levu kružno pletaću mašinu
za pletenje sa dva lica.
1949.g.;
Istočna
Nemačka
H. Mauersberger patentirao je pletaći način “MALIMO” koji
se javlja polaznom tačkom za stvaranje pletaće šivaće
tehnike i time samim principom upletanja potkine pređe po
celoj radnoj širini osnovo pletaće mašine.
Tabela 3.2
Varijanta V4 Sadržaj promenljivih
1. logička promenljiva Sistem poprečnih pređa p
2. logička promenljiva Istovremeno kretanje pletaćih organa
relativno sa polupetljama q
3. logička promenljiva Stvaranje savijenih delova za vreme
sjedinjavanja sa polupetljama r (izrada
nove jedinice preplitanja)
Ako imamo sistem poprečnih pređa p i kretanje pletaćih organa relativno polupetljama događa se
istovremeno q, onda stvaranje savijenih delova ne može proizaći u vreme sjedinjavanja , to jest deluje
pravilo složene suprotne pozicije,
(p.q)÷ ~ r
(r.q)÷ ~r
(p.q) ÷ r (3.1)
Poznato je da zakon kuliranja isključuje istovremeno stvaranje savijenih delova po celoj radnoj širini,
ako je dat sistem poprečnih pređa, tj. pređa, se može dovesti prema pletaćem sistemu samo sa jedne
strane, a po teorijskim vrednostima promenljivih, varijanta V4 na svakom mestu stvaranja petlji mora
biti istovremeno po celoj radnoj širini sa jednakim količinama
.
Saglasno navedenom pravilu formalne logike iz (V1) može se doći do zaključka da ovi zaključci,
podjednako karakterišu kombinacije varijanti V8 i V3 koje se takođe mogu smatrati tehnički
ostvarljivim. U saglasnosti s tim, posle formalno logičkog ispitivanja, tehnička varijanta V4 otpada. Na
uzorku grafički je očigledno prikazana zakonitost složene suprotne pozicije: neostvarljivost varijante
V4 po delovima takođe vodi ka mogućim varijantama V1, V3, V8 i samo ka njima.
Krajnje pravilo isto, onda ne deluje, takođe pređa za vreme stvaranja savijenih delova se ne
dodaje. Potreba za pređom u tom slučaju proizilazi iz svojstava materijala. Ovo je moguće pri preradi
rastegljivih sintetičkih niti. Usled tehničkih problema, povezanih sa takvom varijantom (ravnomernost,
razlike obojenosti i dr.) njegova proizvodna primena nije potrebna i očito je ograničena (npr. izrada
finih čarapa). Dalje izračunavanje ove mogućnosti se ne preporučuje.
27
Za varijantu V6 karakteristično je sledeće:
Varijanta V6 Sadržaj promenljivih
1.logička promenljiva Sistem poprečnih pređa
2.logička promenljiva Uzastopno kretanje pletaćih organa relativno polupetljama
3.logička promenljiva Stvaranje savijenih delova do sjedinjavanja sa polupetljama
Ako imamo sistem uzdužnih pređa, onda sa tehnološke tačke gledišta ne postoje nikakve sumnje u
odnosu na vrednosti dve druge promenljive. U principu to je mogućnost uzastopnog ili istovremenog
(q) kretanja igala, odnosno polupetlji i stvaranje savijenih delova do ili za vreme sjedinjavanja ( r) tj.
svakoj igli odgovara svoja pređa. Na taj način, za osnovo pletaći način stvaranja petlji pravi izraz je;
~p.(q. ~q).(rv ~r) )= ~p (3.2)
Na taj način pitanje tehničke ostvarljivosti varijanti V6 i V7 u principu je rešeno.
Dalja logička analiza dovodi do zaključka da se i pomoću izraza može odrediti najefikasnija, sa
tehničko-ekonomske tačke gledišta, varijanta osnovo pletaćeg načina, tj. istovremenost relativnog
kretanja i poklapanja sa vremenom stvaranja savijenih delova i povezivanja, označavajući najveći
stepen iskorišćavanja vremena procesa stvaranja petlji kao osnovnim za postizanje radne brzine.
Zatim, tehnička realizacija varijanti V6 i V7 uvek bi bila praćena niskim učinkom. Usled ovoga naučno
istraživanje varijanti načina stvaranja petlji koje su pronađene po teoriji pokazuju se takođe suvišnim.
Treba ukazati na to da su još u vreme pronalaska kulirnog, pletaćeg i osnovo pletaćeg načina
stvaranja petlji bili izdati patenti na “otkriću varijanti stvaranja petlji”, teorijski formiranih pri datoj
analizi.
Sa ekonomske tačke gledišta razvoj trikotažne tehnike, sa jedne strane, uvek se određuje čisto
tehničko-tehnološkim mogućnostima povećanjem produktivnosti pletaćih mašina, a sa druge strane,
veliko stimulativno značenje ima mogućnost projektovanja proizvoda, imajući u vidu osobine hemijskih
vlakana uključujući mogućnost uzorkovanja.
Pri daljem povećanju produktivnosti pletaćih mašina uzima se u obzir niz osnovnih kriterijuma.
Kod ravnih kulirnih mašina priblino 2/3 vremena pripada procesu stvaranja petlji, a na tehnološke
uslove ide samo jedno polaganje pređe i stvaranje savijenih delova (kuliranje). Za jedan hod kulirnog
ekscentra na radnoj širini stvara se samo jedan red savijenih delova pređe (analogno petljinim
redovima). Princip rada je isprekidan.
Bez obzira na to, rad na ravnoj kulirnoj mašini predstavlja racionalniju (za određene proizvode
najracionalniju) po upoređenju sa drugim načinima tehnologije kao i pri preradi skupog vlakna, ovo se
uzima u račun kao materijalizovani rad (ekonomija sirovine).
Princip rada ravno pletaćih mašina takođe je prekidan. Neekonomične po gabaritu, simetrična
konstrukcija brava pletaćeg sistema, a tako|e i male u upoređenju sa širinom iglenice, broj sistema
(što će umanjiti prazan hod radilice) objektivno ograničava dalje suštinsko povećanje produktivnosti.
Ako se prekidni sistem kretanja ne nadgledava, to može znatno da ometa povećanje produktivnosti
ravno pletaćih mašina. Ravno pletaće mašine sa radilicama (glavama) koje se kreću po ovalnoj
putanji u sadašnje vreme pri uslovima povlačenja dva pletiva opremljene su sa 14 ili 15
jednosistemskih radilica. Kretanje radilica je neprekidno u jednom pravcu po elipsi. Na taj način na
ovim mašinama u jedinici vremena stvara se 3-4 puta veći broj redova petlji nego na ravno pletaćim
mašinama sa 3 ili 2 pletaća sistema.
Njihova produktivnost nije manja od produktivnosti kružno pletaćih mašina za ravna pletiva. Samo
kružno pletaće mašine većeg prečnika za metražno pletivo proizvode u jedinici vremena (u poređenju
sa pletivom jednostavnog prepletaja) skoro duplu ili 3 puta veću količinu pletiva.
Granice povećanja produktivnosti kružno pletaćih mašina manjeg i većeg prečnika ne mogu biti
tačno određene. Kao osnovni problem se javlja lomljenje glave igala, pri velikoj brzini obrtaja, a
takođe i prekidu pređe pre svega usled njene nedovoljne ravnomernosti.
28
Lomovi glave igala koje su u krajnjem stanju povezane sa individualnim pokretanjem igala, izazvani
su udarnim opterećenjem igala radi povećanog nagibnog ugla i učestalosti obrtaja (frekvencije), što
dovodi do povećanja udarnog opterećenja. Međutim, s druge strane, ono se javlja polaznom tačkom
za povećanje produktivnosti pletaćih mašina.
Sa porastom nagibnog ugla brava, mogućno je povećanje broja pletaćih sistema koji su razmešteni
po obimu mašine. Pri istom kvalitetu pletiva moguće je kontrolisati stvarno slabljenje energetskih
gubitaka i kapitalno ulaganje za jedan pletaći sistem, a takođe i povećanje raporta uzorka.
Povećanje produktivnosti rada je neproporcionalno povećanju krajnjeg broja sistema. Zbog tog
razloga, napor proizvođača pletaćih mašina je usmeren ka tome da značajno povećaju brzinu obrtaja.
Stepen amortizacije se smanjuje istovremeno sa povećanjem produktivnosti rada. Na taj način ciljna
istraživanja sistema igla-iglenica-pletaća brava, usmerena su ka povećanju broja pletaćih sistema i
brzine obrtaja, tj. ne mogu se očekivati realna rešenja koja dozvoljavaju odstupanja sa principa
mehaničkog pokretanja jezičastih igala.
Povećanje produktivnosti osnovo pletaćih mašina pre svega je povezano sa minimiziranjem radnih
delova, organa za stvaranje petlji i sa primenom krivolinijskih mehanizama za realizaciju radnih šema
koje su tehnologijom zadate. Pri tome je neophodna primena naučnih metoda za rešavanje
dinamičkih problema mašina. Postižemo ih uzimanjem u obzir tehničkih, tehnoloških uslova, radne
brzine osnovo pletaćih mašina, ali sada se ističe kao glavni problem jaka buka koja nastaje delimično
poteškoćom praktične primene ovih radnih brzina. Zato je veoma važan put povećanja produktivnosti
osnovo pletaćih mašina, međutim to povećava radnu širinu pletenja. Radna brzina se pri tome
neznatno smanjuje.
Sa povećanjem radne brzine poseban značaj se daje dovođenju pređe pri minimalnom opterećenju
pređe, za sve grupe mašina. Za izradu trikotaže karakteristična je primena upravljačke i regulacione
tehnike u različitim sistemima dodavanja pređe, uzorkovanja i davanja oblika.
Upoređivanje elektronskog upravljanja, uzorkovanjem mašina i grupe mašina za obradu uzoraka u
pripremnom odeljenju sve do izrade konstantnog memorijskog uređaja sa kojim se može informacija
zadržati u samoj mašini, još uvek ima prvostepeni značaj. Na ovom primeru se vidi da pitanje o
primeni tehničkih sredstava treba rešavati ne samo sa tačke gledišta samih savremenih tehničkih
mogućnosti, već i sa tačke gledišta tehničko-ekonomske koristi i neophodnosti.
Zahvaljujući prostoj strukturi pletivo dobija karakteristična svojstva, kao što je dobro prianjanje,
elastičnost i poroznost.
U vezi sa proširenjem proizvodnje hemijskih vlakana, započet je usmereni rad na stvaranju novih
proizvoda. Zahvaljujući njemu pojavila se mogućnost ubacivanja pletiva skoro u svim oblastima, gde
su se koristile tkanine.
Po tradiciji oblast primene trikotažne produkcije (čarape, gornja trikotaža, rublje) ostaje kao i ranije.
Njen asortiman se za kratko vreme proširio zahvaljujući uvođenju tekstuiranih poliamidnih i
poliesterskih pređa, a takođe i pređe ispredene iz niti čistog hemijskog vlakna ili sa njegovim
primesama (pre svega polivinilne, poliakrilne i poliesterske niti). Takvi kvaliteti kao što su lagodnost
nošenja, lakoća negovanja, oblik stabilnosti, koji se u odeći iz ovakvih niti ispoljava kao sjajno odelo
sa karakterističnim osobinama pletiva, javljaju se kao glavni uzrok povećanja potražnje stanovništva
za savremenu i osobito raznovrsnu odeću.
Oblast svakodnevne tekstilne trikotažne osnovo pletaće proizvodnje (uključujući RAŠEL mašinsku
proizvodnju) danas je skoro potpuno potisnuta drugim načinima izrade (zavesa, gardina, čipki i tako
dalje).
Prednost u vezi sa uvođenjem stabilnih po boji hemijskih niti i visoke produktivnosti osnovo pletaće
proizvodnje odigralo je odlučujuću ulogu u probijanju trikotaže u onim oblastima bivšim tradicionalnim
za tkanje. U sve većoj meri pletiva izrađena na kružno pletaćim mašinama zamenjuju tkane materijale
za presvlačenje nameštaja, zidova a takođe za teške prekrivače. Njihova prednost, ne samo u
poređenju sa tkaninama već i u poređenju sa osnovo pletaćom trikotažom, delimično se ogleda u
elastičnosti a delimično u uzorkovanim mogućnostima.
Proizvodnju svakodnevnog tekstila uopšte, moguće je razmotriti kao oblast koja se brzo razvija i
kao buduću oblast primene trikotaže. Sa tačke gledišta perspektivne primene izvodi se u svetu više
29
radova u vezi sa određivanjem mogućnosti korišćenja trikotaže u tehničke ciljeve. Ovu oblast treba
razmatrati kao oblast sa najvećom perspektivom.
U celom svetu posmatra se tendencija deobne ili potpune zamene tkanina za gornju odeću (kompleti,
sakoi, muške košulje, ženske bluze, suknje itd.) trikotažom. Bez sumnje ovo vodi naučno-
tehnološkom progresu u datoj oblasti, o čemu svedoči nekoliko primera:
Unapređenje finoće mašina u grupi kružnopletaćih mašina velikog prečnika i osnovo pletaćih mašina;
Dobijanje većih količina hemijskih niti, osobito polimernih, sa određenim fizičko-hemijskim osobinama
a takođe i prerade pređe i kombinacije pređe;
Stvaranje velikog broja specijalnih trikotažnih prepletaja i polaganja sa ciljem dobijanja pletiva
stabilnog oblika i sa velikim koeficijentom zapunjenosti;
Stvaranje specifične tehnologije obrade i doradnih mašina.
Pored ženske i dečije gornje odeće, isto tako i ukrasna (svečana) i različita proizvodna odeća
izrađena iz pletiva zauzima veliki deo. Prednost trikotaže i sada stimuliše razvoj potrošnje i potražnje.
Tendencija razvoja proizvodnje je povećanje plasiranja proizvoda lake trikotaže (košulje, bluze i dr.).
Za njihovu proizvodnju koriste se kružnopletaće mašine velikog prečnika za desno-levo pletenje,
kružno pletaće mašine interlok velikog prečnika (npr. finoće 32…50E), a takođe i kružno pletaće
mašine velikog prečnika za desno-desno pletenje.
Dužina prerađivane pređe za pletivo određene dužine i širine značajno je veća nego za tkanine
takve iste dužine i širine. Dati parametri stvaranja petlji tačno određuju dužinu pređe u petlji, isti
prostorni raspored dobijenih delova po visini i širini veoma je promenljiv zbog delovanja različitih sila.
Usled toga se javlja povećana rastegljivost pletiva, koja može biti smanjena putem promene dužine
petlji pri datoj relativnoj dužini ili širenjem pletiva ili upletanjem u prepletaje uzdužnih ili poprečnih (ili i
ovih drugih) dopunskih pređa, koje ne učestvuju u stvaranju petlji, a pri delovanju sila poprimaju
opterećenje u prvom redu. Ova proučavanja u vezi sa izradom pletiva koja konkurišu po svojim
osobinama sa tkaninom proizilaze iz ove dve mogućnosti projektovanja trikotažnih prepletaja. Kod
projektovanja je veoma važan udeo takvih kvaliteta kao što je zatvorena površina (karakteristično za
tkanine), postojanost na istezanje i tipično za tkanine - grifovanje i drapiranje.
Visoka produktivnost kod izrade trikotaže bila je i ostala osnovni kriterijum sličnih izrada. Ona se
javlja kao logički osnov nedostatka bilo kojih usmerenih istraživanja izrade posle izrade tkanina sa
“sličnim trikotažnim” osobinama sa izuzećem izrade pojedinih proizvoda koji koriste tekstuirane niti za
dobijanje elastičnih efekata tkanine. Vraćajući se obema osnovnim mogućnostima u pravcu
istraživanja projektovanja trikotažnih prepletaja moguće je napraviti zaključak da su osobine pletiva
približne osobinama tkanina, te utoliko bolje polazi za rukom ubacivanje u pletivo uzdužne i poprečne
tekstilne pređe; pri tome se prema pokazateljima tkanine ne približavaju samo pokazatelji istezanja,
već i struktura površine, grifovana i rapava, drapirana. Mogućnosti za taj način proizvodnje pletiva
obično su manje nego kod osnovo pletaćeg načina. Kod pletaćeg načina proizvodnje na kružnim
mašinama velikog prečnika moguće je:
Smanjiti dužinu prerađivane pređe na relativnu širinu pletiva zahvaljujući visokoj finoći mašine i
kombinaciji elemenata preplitanja - petlji i zamki, pri čemu se minimalna dužina ove pređe u
poređenju sa pređama u tkanini ne postiže i,
plesti u pravcu petljinih redova i nizova dopunskih pređa u svojstvu potke ili osnove.
Zahvaljujući primeni sintetičkih niti (npr. poliesterskih) i njihovom korišćenju, pojedine mogućnosti
mogu uticati na fizičko-mehaničke osobine i na strukturu pletiva i ako su u tom slučaju optimalni
pokazatelji.
Naročito široke mogućnosti se završavaju u obradi pletiva od specijalne pređe. U tom slučaju može se
dobiti npr. pletivo u vidu čoje koje ne može biti napravljeno samo korišćenjem poprečnih i uzdužnih
potki.
Za modifikovana pletiva svih vrsta koja ne raspolažu specifičnim osobinama važi jedno osnovno
pravilo - smatrati ga pletivom. Njegovo korišćenje za proizvode koji se pre svega izrađuju samo iz
tkanina, ne dovodi ka dobijanju sličnih proizvoda, pojavljaju se noviji i noviji proizvodi koji zauzimaju
svoje mesto zajedno sa tkaninom.
Široka mogućnost proizvodnje pletiva sličnog tkaninama moguće je realizovati pomoću osnovo
pletaćeg načina pletenja. Kod osnovinog pletenja moguća je dopunska prerada osnovinih pređa koje
su unapred usmerene - polažemo ih isto tako kao kod tkanina. Ukrštavanjem pređa koje imaju
polaganje pod iglu i pređa koje sjedinjuju (povezuje) potku, moguće je dobiti pletivo koje poseduje
30
spoljašne sličnosti sa tkaninom i fizičko-mehaničke osobine, a takođe i u poređenju sa pokazateljima
tkanina, drapernost i grifovanost.
Podjednako sve ovo znatno smanjuje brzinu osnovo pletaćih mašina. Osim toga, osobenosti
strukture izazivaju povećani rashod materijala za postizanje karakteristika rastegljivosti i zapunjenosti
kao kod tkanina. Isto treba primetiti da u proizvodnji velike količine metražnog materijala, osnovo
pletaće mašine sa ekonomske tačke gledišta imaju veće mogućnosti nego kružno pletaće mašine
velikog prečnika i tkački razboji; ovo se objašnjava prostijim načinima uzorkovanja i korišćenja
relativno prostih tehničkih sredstava za ostvarenje polaganja pređe pri izradi trikotažnog pletiva za
svakodnevnu proizvodnju elegantne ženske, muške i dečije odeće.
Uopšte treba reći da projektovanje i dorada pletiva kriju u sebi mnoge mogućnosti koje vode ka
daljem rasprostranjivanju pletiva u svim oblastima korišćenja tekstila.
Postoji mišljenje da sve mere usmerene na izradu pletiva sličnih tkanini dovode do izrade novog
perspektivnog asortimana odeće kao dopuna prema asortimanu odeće od tkanine. Pitanje o tom ili
drugom delu asortimana u opštem asortimanu rešavaju spoljašnji uslovi zajedno sa usavršavanjem
mode. Moguće je, takođe, pretpostaviti da će se trikotažni način proizvodnje i način tkanja i dalje
razvijati i pozitivno uticati jedan na drugog.
Slika 3.1 prikazuje formalno-logički prikazi načina pletenja
Slika 3.1. Formalno-logički prikazi načina pletenja
4. Opšti podaci o pletivu
P l e t i v o je tekstilni proizvod sastavljen iz petlji međusobno prepletenih u određenom poretku.
P l e t i v o izrađeno kulirnim i pletaćim načinom razlikuje se od tkanine geometrijskim
preplitanjem pređe. U tkaninama duže pređe 4.1 (osnova) prepliću se sa poprečnim 2 (potka) pod
pravim uglom (slika 4.1,a). Tkanina se dobija putem naizmeničnog provlačenja pređe potke sa
pređama osnove podeljene na dva jednaka ili nejednaka dela po broju u zavisnosti od vrste
31
prepletaja. Za tkaninu je karakteristična zatvorena površina, a takođe i odgovarajuća mehanička
svojstva i rastegljivost, koja odgovaraju osobinama prerađivanih pređa. Slika 4.1,b prikazuje raspored
susednih osnovinih ili potkinih pređa pri podužnoj zapunjenosti tkanine, koja može biti manja, jednaka
ili veća od 100%.
Slika 4.2 prikazuje šemu delovanja sila na osnovine i potkine pređe pri opterećenju platnene tkanine,
a i b- u pravcu osnove, c- u pravcu potke.
Pri proračunu prekidne sile tkanine polazi se od geometrijske šeme vezivne strukture (slika 4.2)
uzimajući u obzir neujednačenost zategnutosti žica kod naprezanja tkanine.
P l e t i v o dobijamo putem stvaranja petlji iz pređa prepletenih u petlje (slika 4.3). Pri tome je za
izradu pletiva potreban samo jedan sistem pređa (a) koji se poprečno upliće u petlje (b) ili sistem
uzdužnih pređa (c i d). Različitom transformacijom osnovnog prepletaja dolazimo do konstruktivnih
varijanata, koje daju široku mogućnost za kvalitativne modifikacije i otkrivaju veću oblast njihove
primene.
Pletivo, za razlku od tkanine. ima otvorenu površinu i pri mehaničkim delovanjem ima mnogo veći
stepen istezanja i od same pređe iz koje su bile stvorene petlje
.
Zavese (slika 4.4) kao i til, čipke pletenice, ribarske mreže, proizvodimo tako što pređe 1 jednog
sistema idu po dužini, a pređe 2 drugog ili 3 trećeg sistema se prepliću pod uglom od 45
o
.
Iz strukture i karakteristike mehaničkog istezanja proizilazi dobar, zdrav kvalitet koji ukazuje na
korisnost odeće iz trikotažnih pletiva. Relativna rastegljivost i otvorena struktura uslovljavaju
sposobnost prema dobrom održavanju toplote pletivom, ne ometaju neophodnu toplotnu razmenu i
ne izazivaju povećanje znojenja.
a b c
d
Slika 4.1. Izgled tkanine-a sa šemom elementarne tkanine platnenog prepletaja (prikazano crticama)
i šemom rasporeda susednih osnovinih ili potkinih pređa pri podužnoj zapunjenosti tkanine manje,
jednako ili veće od 100% -b i c- šema elementa pletiva i Izgledom zavese-d
Pri povezivanju određenog kvaliteta strukture pletiva sa svrsihodnim izborom vlakana pojavljuje se
prijatan osećaj komfora u procesu eksploatacije proizvoda. Stvaranjem pletiva putem povezivanja
savijenih pređa, obezbeđuje se očigledno malo gužvanje pletenih proizvoda, koji se pri korišćenju iste
sirovine manje gužva od tkanih. Prema tome, pletivo odgovara savremenim potrebama kao materijal
odeće za rad i odmaranje, komfornost u nošenju, zadržavanju toplote, lako negovanje.
32
Pletivo, izrađeno kulirnim i pletaćim načinom, se sastoji iz elemenata preplitanja. Za početni deo
procesa stvaranja petlji (slika 4.5) uzimamo savijeni deo pređe (a). Njegovim povezivanjem sa
sledećim savijenim delom iz prvog nastaje zamka (b); u to isto vreme iz novo savijenog dela pređe
nastaje polupetlja.
Slika 4.2. Šema delovanja sila na osnovine i potkine pređe pri opterećenju platnene
tkanine, a i b- u pravcu osnove, c- u pravcu potke
Zahvaljujući dodavanju trećeg savijenog dela, iz polupetlje se dobija petlja (c), poslednji savijeni deo
pređe prelazi u polupetlju, a zamka ostaje bez promene.
Petlja je elementarna jedinica ili element preplitanja pletiva. Svaki početni red pletiva je red zamki,
poslednji red je uvek red polupetlji.
Horizontalni raspored petlji nazivamo petljinim redom, vertikalni-petljinim nizom (slika 4.6).
Na slici 4.7 prikazana je struktura petlji sa veznim elementima, sa kojima je petlja povezana sa
donjim i gornjim ležećim petljama. Svaka dva vezivna elementa stvaraju jedinicu preplitanja, koja se
nalazi u šrafiranom pravougaoniku. Jedan vezivni element se sastoji iz dve tačke kontakta, koje se
nalaze u crnim tačkama polja.
Veličinu petlji možemo pojasniti iz slike 7.
Pored petlje kao osnovni element poprečno pletenog pletiva, kao i osnovo pletenog, u pletivu se
pojavljuje i zamka kao element preplitanja u pletivu (slika 4.9). Na slici 4.10 kao element preplitanja
pojavljuje se flotiranje, ili, podležanje pređe preko jednog niza ( izdužene petlje). Zamka kao element
preplitanja se pojavljuje i kod osnovo pletenih pletiva (slika 4.11 i 4.12). Zamka može da se prebaci
preko dve ili više izduženih petlji ili nizova (slika 4.13). Slika desno prikazuje flotiranje pređe ispod dve
petlje ili niza.
Slika 4.14 prikazuje petlju na desnoj strani (lice) sa povijenim stranicama 2 petlje koje se nalaze
iznad luka ili iglene glave petlje, i levu petlju ili naličje, gde je isturena iglena glava petlje 1 i 3 iznad
stranica petlje. Gornji luk 1 predstavlja iglenu glavu, a donji 3 platinsku glavu petlji*.
33
Slika 4.3. Oblici savijenih delova pređe pri
stvaranju pletiva iz sistema pređe
a-sistem poprečnih pređa, b- sistem uzdužnih
pređa; c- uplitanje poprečnih
pređa, d- uplitanje uzdužnih pređa
Slika 4.4. Zavesa Slika 4.5. Elementi preplitanja
a savijeni deo pređe (uvojak);
b zamka (1) i polupetlja (2);
c petlja(3)
Slika 4.6. Petljin red PR-horizontalno; Petljin niz (PN- vertikalno); slika levo
prikazuje to isto petljama u crvenoj boji
Slika 4.7. Konstrukcija petlji Slika 4.8. Geometrija petlji
34
Slika 4.9. Zamka kao Slika 4.10. Flotiranje kao Slika 4.11. Zamka u osnovo pletenom
element pletiva element pletiva pletivu kao element pletiva
Slika 4.12. Zamka u pletivu: levo u zatvorenom polaganju satena
i desno u potkinom polaganju
Slika 4.13. Zamka preko dve izdužene petlje ili dva niza, i desno flotiranje
pređe ispod dve izdužene petlje ili dva niza
**O iglenim i platinskim glavama petlji detaljnije vidi u knjizi Tehnologija pletenja I
autora Vojislava Gligorijevića
35
Sika 4.14. Poprečno pletene petlje
lice i naličje (desna i leva strana)
Slika 4.16 prikazuje ivične petlje koje se stvaraju tako, da pređa koja
ide izvan zone pletenja ide prema susednoj petlji, zatim se vraća u
sopstvenu petlju i stvara treću stranicu petlje. Ivične petlje imaju od
reda do reda naizmenične dve ili tri vertikalne stranice. Treća stranica
prelazi svaki put iz zadatog procesa stvaranja iz položaja a u položaj b
, što je karakteristično za pletivo u slobodnom stanju. Iz slike 4.17
vidimo da se ivične petlje stalno menjaju sa po tri vertikalne stranice,
pošto ivični savijeni delovi pređe, koji ne dobijaju nikakvo preplitanje u
glavama, leže prema pletivu kao treća stranica.
Slika 4.15. Osnovo pletene petlje Slika 4.16. Ivične petlje
lice i naličje (desna i leva strana)
Po rasporedu stranica i lukova petlji u pletivu razlikujemo četiri osnovne vrste prepletaja, izrađenih
kulirnim i pletaćim načinom:
- Desno-levi (jednolični ili jednoiglenični) DL;
- Desno-desni (dvolični ili dvoiglenični) DD;
- Levo-levi (dvonalični ili dvoiglenični) LL;
- Desno-desni (interločni ukršteni ili dvoiglenični) DDU
Jednolični desno levi ili jednostrani glatki prepletaj u literaturi ima i naziv kulirni prepletaj. Ima dve
strane, jednu lepšu za naše oko kao lice, i jednu kao naličje
(slika 4. 17).
Lice pletiva ima stranice u obliku slova V (kao krljušti kod riba), a naličje ima poprečne iglene glave
(kao crepovi na krovu).
Desno-desni osnovni prepletaj (slika 4.18) ima naizmenično raspoređene desne i leve nizove petlji.
Levo levi prepletaj (slika 4.19) ima naizmenično raspoređene leve i desne redove petlji
36
Slika 5.17. Desno-levi osnovni prepletaj
Slika 4.18. Desno-desni osnovni prepletaj Slika 4.19. Levo-levi osnovni
prepletaj
Slika 4.20. Pravilnija struktura petlji desno- Slika 4.21. Pravilnija struktura petlji levo-
desnog prepletaja levog prepletaja
37
Slike 4.20 i 4.21 prikazuju pravilniji oblik petlji koji odstupa od idealnog. Slika 4.22 prikazuje strukturu i
grafički prikaz (dole ispod slike) interlok prepletaja. Ovo je ustvari kombinacija dva dvolična (desno-
desna) prepletaja umrežena međusobno. Prema rasporedu između dva niza dvoličnog prepletaja
horizontalne iglene glave petlji prekrivaju se nizovima drugog dvonaličnog prepletaja tako što su na
obadve strane pletiva u poprečnom –rastegnutom stanju vidljive samo stranice petlji.
Na slici 4.23 data je jedna slikovitija struktura ovog prepletaja.
Na slici 4.24 data je geometrija petlji i uzdužni presek navedenih osnovnih prepletaja. Zavisno od
vrste prepletaja, povezivanje pređe i povezanost sa ovim dovođenjem pređe u prostornu krivu izaziva
delovanje sila elastičnosti pređa i unutrašnje naprezanje u pletivu.
Pletivo teži da zauzme položaj, u kome bi se ove sile mogle izkompenzirati. U zavisnosti od vrste
primenjenog osnovnog prepletaja pletiva se uvijaju u pravcu od krajeva prema sredini. Pletivo
osnovnog desno-levog prepletaja a uvija se prema desnoj strani-licu po gornjim i donjim krajevima i
na levoj strani po bočnim krajevima.
Horizontalne i vertikalne linije preseka pojašnjavaju ovu tendenciju prema uvijanju pri uslovima, da
savijeni delovi pređe teže da se isprave.
Desno-desni prepletaj b, levo-levi prepletaj c i interlok prepletaj d nemaju tendenciju prema
uvijanju, pošto se sile, koje deluju u tom slučaju u pletivu u suprotnim pravcima, uzajamno
poništavaju. Prikazani presek po dužini omogućava ovo razjašnjenje.
Osim uvijanja, na istezanje pletiva znatno utiče geometrija petlji. U isto vreme kod desno-levih
prepletaja istezanje je veoma malo, dok je kod desno-desnih visoka elastična rastegljivost i pre svega
u pravcu petljinih redova. Na osnovu ovih uzoraka zaključujemo da iglene glave petlji teže prema
ispravljanju, tesno pritisnute prema drugim petljinim nizovima i pri delovanju sila u suprotnim pravcima
mogućno je suprotno istezanje. Na slici 4.25 prikazana je geometrija petlji i presek po redovima i
nizovima, desne strane glatkog prepletaja.
Kod levo-levih prepletaja to se samo dešava u pravcima petljinih nizova. Stranice savijenih petlji se
takođe ispravljaju, izazivaju sabijanje u vertikalnom pravcu. Interlok prepletaj je malo rastegljiv kako u
pravcu petljinih nizova, tako i u pravcu petljinih redova, pošto usled kombinacije dva desno-desna
prepletaja skoro nema prostora za sabijanje i prema tome, sile, izazvane deformacijama pređe,
uzajamno se poništavaju.
Pošto se pletivo stvara povezivanjem savijenih delova pređe sa već povezanim polupetljama, ono
se para po petljinim nizovima (ispuštena petlja); petljin niz u tom slučaju nazivamo mestom paranja ili
jednostavnije ispuštenom petljom. Na slici 4.26 prikazan je ovaj proces pri desno-levom prepletaju a,
pri čemu se jedinica preplitanja može parati u dva usmerena petljina niza po dužini. Na istoj slic b
mogućno je paranje jedinice preplitanja samo u pravcu, suprotno njenom pletenju.
38
Slika 4.22. Desno-desni ukršteni Slika 4.23. Desno-desni osnovni interlok prepletaj
osnovni interlok prepletaj sa izgledom pravilnije strukture petlji
Petlje, raspoređene u jednom redu jedna do druge po širini pletiva, stvaraju h o r i z o n t a l n i
p e t lj i n r e d, raspoređene jedna iznad druge po vertikali, sastavljaju v e r t i k a l n i p e t lj
i n n i z. Petljin red kulirnog pletiva stvaramo redoslednim savijanjem jedne pređe oko igala.
Pletiva delimo na k u l i r n a (poprečno pletena ) i o s n o v o v o p l e t e n a (uzdužno
pletena iz osnove). Petljin red kulirnog pletiva stvaramo redoslednim savijanjem jedne pređe oko
igala. Petljin red osnovo pletenog pletiva stvaramo istovremenim naizmeničnim polaganjem osnovinih
pređa oko igala mašine.
Razlikujemo pletiva dveju vrsta: j e d n o s t r a n a ili desno-leva (jednoiglenična) i d v o s t r
a n a ili desno-desna (dvoiglenična).
Jednostrana pletiva izrađujemo na mašinama sa jednom iglenicom –,dvostrana pletiva-na mašinama
sa dvema iglenicama. U nekim slučajevima jednostrana pletiva se mogu dobiti i na dvoigleničnim
mašnama pri uslovima korišćenja jedne iglenice.
Dvostrano pletivo može biti jednolično,dvolično i dvonalično. Na slici 4.27 prikazana je
struktura jednostranog kulirnog (slika 4.27,a) i osnovo pletenog (slika 4.27,b) prepletaja. Kao što se iz
slike može videti, svaka petlja ovih prepletaja sastoji se iz baznog i veznog dela.
Približno možemo računati, da se bazni deo petlji 1-2-3-4-5 sastoji iz dve stranice petlji 1-2 i 4-5 i
polukruga, ili gornjeg iglenog luka, 2-3-4.
39
Slika 4.24. Geometrija petlji i presek po redovima i nizovima; leva strana
glatkog (a), patenta (b), levo-levog (c) i interlok prepletaja (d).
Slika 4.25. Geometrija petlji i presek po redovima i nizovima;
desna strana glatkog prepletaja
40
Slika 4.26. Ispuštene petlje u desno-levom - a i desno-desnom - b prepletaju
Vezni deo 5-6-7 petlji kulirnog pletiva u obliku platinskih lukova, ili polukruga, povezuje bazni deo
susednih petlji jednog petljinog reda. Vezni deo 5-6 osnovo pletene petlje ima skoro prav odsečak i za
razliku od veznog dela petlji kulirnog pletiva povezuje petlje, koje se nalaze u susednim petljinim
redovima ili u redovima, koji se nalaze na rastojanju nekoliko petljinih redova jedan od drugog. Prema
tome, vezni delovi petlji osnovo pletenog pletiva ponekad povezuju međusobno petlje, koje nisu
raspoređene u susednim petljinim nizovima, već u nizovima, koji se nalaze na nekom rastojanju jedan
od drugog.
4.2. Karakteristike strukture pletiva i njihovo određivanje
Pletivo karakterišemo sledećim osobinama i parametrima: raspletanjem, istezanjem, uvijanjem,
upletanjem, gustinom, dužinom pređe u petlji, modulom petlji, površinskom masom, debljinom,
jačinom, oblikom stabilnosti i upletanjem, stepenom orijentacije elementarnih jedinica (petlje),
dužinskoj zapunjenosti, površinskoj i zapreminskoj zapunjenosti i tako dalje.
Jedan od najvažnijih parametara pletiva je gustina, dužina pređe u petlji, modul i upletanje.
G u s t i n u p l e t i v a karakterišemo brojem petlji, koje se nalaze na jedinici njegove
površine. Za jedinicu površine uzimamo kvadrat pletiva sa stranama 10x10 mm, 50x50 mm ili
100x100 mm. Gustinu određujemo u dva pravca: po horizontali i po vertikali.
G u s t i n a p o h o r i z o n t a l i pokazuje, koliko se broj petljinih nizova nalazi na
određenoj jedinici površine, i označavamo je sa G
h .
G u s t i n a p o v e r t k a l i pokazuje, koliki se broj petljinih redova nalazi na određenoj
jedinici površine, i označavamo je sa G
v
.
Stvarnu gustinu određujemo po uzorku pletiva, ili proizvoda, izračunavanjem broja petljinih
redova i petljinih nizova na određenoj jedinici površine.
Pri projektovanju pletiva gustinu izračunavamo teoretski, polazeći od zadate podužne mase pređe
ili finoće mašine. Pri proračunu gustine neophodno je da znamo petljin korak A (slika 4.27,a) i visinu
petljinog reda B, koji, sa svoje strane, mogu biti određeni gustinom po horizontali i vertikali.
41
Slika 4.27. Struktura petlji kulirnog-a i osnovo pletenog-b pletiva
P e t lj i n i m k o r a k o m A ( slika 4.27,a) nazivamo rastojanje među osama susednih
petlji jednog petljinog reda. Petljinim korakom može biti određena veličina suprotno proporcionalna
gustini po horizontali:
A = 50/G
h
¬
G
h
= 50/A,
To jest, što je veća gustina po horizontali , time je manji petljin korak.
V i s i n o m r e d a p e t lj i B nazivamo rastojanje među osama dveju susednih petlji
jednog petljinog niza (slika 4.27 i 4.28). Visina reda petlji, može biti određena kao veličina suprotno
proporcionalna gustini po vertikali:
B = 50/G
v
¬
G
v
= 50/B.
Pravilna struktura pletiva u znatnoj meri zavisi od odnosa gustina. U jednostranom desno-levom
glatkom pletivu gustina po vertikali, kao po pravilu, veća je od gustine po horizontali. Odnos gustine
po horizontali prema gustini po vertikali nazivamo k o e f i c i j e n t o m o d n o s a g u s t i n
e i označavamo sa slovom C.
C = G
h
/G
v
= 50/A : 50/B = B/A.
Pri projektovanju pletiva koeficijent odnosa gustine koristimo za određivanje visine reda petlji i
gustine po vertikali:
B = CA; G
v
= 50/B.
U p l e t a nj e p r e đ e u p l e t i v u je odnos dužine pređe u petlji utrošene za stvaranje
petljinog reda petlji na dužini petljinog reda . S’obzirom da je dužina pređe u petljinom redu sa brojem
petlji N jednaka Nℓ, a dužina petljinog reda NA, onda je upletanje pređe
U = ℓ/A.
Gustina pletiva ne daje punu predstavu o frekvenciji pletiva, pošto ona ne karakteriše zapunjenost
vlaknastim materijalom slobodne vezne delova među pređama, iz kojih se sastoje petlje.
D u ž i n a p r e đ e u p e t lj i je dužina pređe elementarne jedinice (petlje) u ispravljenom
stanju.
42
Eksperimentalno određivanje dužine pređe u petlji ostvarujemo samo za parajuća poprečno
pletena pletiva. Za ovo nam je potreban uzorak površine pletiva dužine 100mm i širine 100 petljinih
nizova za jednostrana pletiva i 50 petljinih nizova za dvostrana pletiva. Paramo svaki red posebno (
ukupno 5 reda). Oparanu pređu pažljivo ispravimo i izmerimo na ljeniru njenu dužinu. Srednju dužinu
pređe u petlji izračunavamo po formuli
¿ ¿
=
÷
, / n L
x

gde je
x
L
¿
- zbir dužine elementarnih peđa u mm;
n ÷
¿
ukupan broj petlji.
Za pletiva n
¿
= 500; Za dvostrana ili dvoiglenična pletiva sa propuštenim petljinim nizovima
n
¿
= n (100+X
1
-X
2
),
gde je n-broj merenja;
X
1
-broj propuštenih petljinih nizova sa one strane pletiva (uzorka), sa koje vršimo brojanje 50
petljinih nizova;
X
2
-broj propuštenih petljinih nizova sa suprotne strane pletiva.
Za dvoiglenična pletiva pres i zakarnih prepletaja (potpuni žakar) ∑n = n•2•50; za pletiva
prepletaja nepotpuni žakar ∑n = 0,5n•(1+0,5N
b
); gde je N
b
- broj boja u jednom petljinom redu; za
pletiva kombinovanih prepletaja sa povezivanjem jednostranih i dvostranih prepletaja ∑L
x
= ∑L
p
+∑
g
i
∑n = 100n
1
+50n
2
, gde je ∑L
p
-zbir dužine pređe u redovima prepletaja patent (desno-desni), ∑
g
- zbir
dužine pređe u redovima prepletaja glatkog (desno-levi), n
1
- broj redova u pletivu patentnog
prepletaja sa dužinom pređe u jednom redu L
p
, n
2
- broj redova u pletivu glatkog prepletaja sa
dužinom pređe u jednom redu L
g
.
P r o s t o r n o s t p o š i r i n i - a izračunavamo po formuli
a = η A,
gde je η- skretanje veznih delova pređe;
A- petljin korak
Naprimer, za pletiva prepletaja glatkog (kao na slici 4.28) a = A.
S t e p e n i s p r a v lj a nj a elementarnih jedinica određujemo po sledećim formulama:
Po dužini
 = h/ℓ,
Po širini
 = a/ℓ.
gde je h, a- udaljenost elementarnih jedinica (petlji) prema dužini i širini.
S t e p e n o r i j e n t a c i j e elementarnih jedinica  određujemo kao odnos zbira
projekcije njenih delova na datom pravcu ∑p
d
prema dužini pređe u petlji. Stepen orijentacije
elementarne jedinice po dužini 
d
i po širini 
š
izračunavamo po formulama:

d
= ∑p
d
/ ℓ , 
š
= ∑p
š
/ ℓ ,
gde je ∑p
d,
∑p
š –
zbir projekcija delova petlji saglasno na uzdužnom pravcu (po dužini) i po širini.
43
Slika 4. 28. Šema strukture pletiva
Primer. Za slučaj, koji je dat na slici 4.28, možemo prihvatiti, da je ∑p
d
= 2h =2(B+d
t
) i
∑p
š
= A+4d
t
.
Onda je

d
= 2(B+d
r
)/ ℓ ; 
š
= (A+4d
r
)/ ℓ .
Za određivanje p u n o ć e p l e t i v a prof. A.S. Dalidovič uvodi formulu d u ž i n s k o g
m o d u l a p e t lj i, koji pokazuje, koliko se teoretskih prečnika pređe nalaze (smeštaju) u dužini
pređe jedne petlje ℓ, to jest,
m
L
= ℓ/d
t
,
gde je m
L
-dužinski modul petlji;
ℓ- dužina pređe u petlji, mm;
d
t
-teoretski prečnik pređe (bez vazdušnih međuprostora), mm.
Pri jednoj te istoj gustini punoća pletiva se može menjati u zavisnosti od prečnika pređe, odnosno
njene debljine. Zatim pri jednakim gustinama više gušćim trebamo računati pletiva sa najmanjim
modulom petlji.
Smanjenje modula petlji može biti postignuto povećanjem prečnika pređe ili smanjenjem dužine
pređe u petlji. Shodno tome, što je manji dužinski modul petlji, time biće gušće pletivo.
Davanjem modulu petlji za pletiva određenu vrednost, možemo odrediti dužinu pređe u petlji pletiva
u zavisnosti od prečnika pređe. U proračunima uopšte je pravilo da pođemo od modula petlji,
odnosno njegove vrednosti.
Pored dužinskog modula petlji, za potpuniju karakteristiku pletiva određujemo površinski i zapreminski
modul petlji.
P o v r š i n s k i m o d u l p e t lj i m
p
takođe karakteriše punoću i stepen poroznosti
pletiva. Površinski modul petlji utvrđujemo preko prečnika pređe d u slobodnom stanju:
m
p
= AB/ℓd .
44
Z a p r e m i n s k i m o d u l p e t lj i karakteriše zapreminsku propustljivost kao i
zapreminsku masu pletiva. Određujemo ga preko površine poprečnog preseka pređe, koji približno
možemo računati kao površinu elipse:
, ·
2
16 ,
v
p
ABM
M
d d 
=
+ 
gde je M-debljina pletiva, mm;
d
p
- debljina pređe u pletivu, mm.
Osobine i spoljašnji oblik pletiva u znatnoj meri zavisi od njegove strukture, ili prepletaja.
D u ž i n s k a z a p u nj e n o s t karakteriše zapunjenost delova pletiva pređom po visini
reda petlji ili po širini petljinog koraka. Izračunavanje dužinske zapunjenosti pletiva otežano je zbog
složenog oblika elementarnih jedinica (petlje) i njihovog uzajamnog rasporeda.
Za jednostavnije prepletaje, na primer desno-leve (kulirne,glatke), zapunjenost se može izračunati
po formuli, koju je predložio prof A. N. Solovjev;
Po veritkali
E
v
= 2d
t
G
v
,
Po horizontali
E
h
= 4d
t
G
v
.
gde je d
t
-teoretski prečnik pređe.
P o v r š i n s k a z a p u nj e n o s t p l e t i v a određuje se odnosom projekcije pređe u
petlji prema površini petlje, ograničenom visinom reda petlji i širinom petljinog koraka. Za
jednostavnija pletiva površinska zapunjenost se može izračunati po formuli prof. A.N. Solovjeva
E
s
= 100 (d
t
ℓ-4
2
t
d ) / (AB).
Z a p r e m i n s k a z a p u nj e n o s t p l e t i v a određuje se odnosom zapremine pređe
u petlji pletiva prema zapremini petlje.
E
v
= (∂/∂
p
) 100,
gde je ∂- srednja masa pletiva u gr m
-3
, koju izračunavamo po formuli
∂ = QM
-1
,
gde je Q-površinska masa 1m
2
pletiva u gramima;
M-debljina pletiva u mm;
∂
p
-srednja gustina pređe u gr m
-2
.
Z a p u nj e n o s t m a s e određujemo odnosom mase pređe pletiva prema maksimalnoj
njegovoj masi ( prema punoj zapunjenosti ukupne zapremine pletiva sirovinom iz koje se sastoji
pređa)
E
m
= (∂
p
 /)100,
gde je
p
 - specifična gustina sirovine iz koje je izrađena pređa, gr cm
-3
.
Z a p r e m i n s k a p o r o z n o s t pokazuje delove vazdušnih međuprostora među
pređama
Rv = 100 - E
v
.
U k u p n a p o r o z n o s t pokazuje delove svih vazdušnih međuprostora u pletivu, kako
među pređama, tako i u unutrašnjosti pređe
45
R
u
= 100 - E
m
.
Z a p r e m i n s k i k o e f i c i j e n t p l e t i v a određujemo formulom
/ 100 / .
v m
K E K   = =
U g a o z a k r i v lj e n o s t i petljinog reda- to je ugao nagiba petljinog reda prema liniji,
suprotno uzdužnom savijanju pletiva, a ugao zakrivljenosti petljinog niza - ugao nagiba petljinog niza
prema savijanju pletiva ili ivica (krajeva).
Ugao zakrivljenosti možemo izmeriti uglomerom sa greškom ne više od 1
o
.
S k u p lj a nj e z a v r e m e p l e t e nj a
Pletivo, koje je za vreme pletenja u nestabilnom položaju, radi unutrašnje deformacione energije,
se po pravilu skuplja još na samoj mašini za vreme pletenja, tako da se menjaju njegovi geometrijski
parametri. Povlačni, odnosno zatezni valjci, stalno drže pletivo u napetom stanju i s’vremenon na
vreme popustaju pletivo, da bi se isto namotalo na robne valjke. Promena širine pletiva je definisana
sa skupljanjem.
% 100
i s
i
Š Š
S
Š
÷
= ,
gde je Š
i
- širina pletiva na iglama (mašini);
Š
s
-širina skinutog pletiva.
Skupljanje je zavisno od širine iglenice, vrste i kvaliteta materijala, kao i gustine pletiva, i iznosi od
6% do 18%.
S u v a r e l a k s a c i j a
Skupljanje pletiva se po skidanju sa mašine još produžava 5 do 20 dana. Po isteku ovog vremena
pletivo relativno ima stabilno stanje, pošto je sve to vreme prosto ležalo. To je samostalna promena
mera novog pletiva, koja dolazi pod uticajem vremena i okoline (toplota, vlaga) sa zakašnjenjem do
ravnotežnog stanja pri unutrašnjim napetostima. Pošto je pletivo bilo pri pletenju stalno napeto u
uzdužnom pravcu, radi delovanja zateznih valjaka, dolazi za vreme relaksacije po pravilu do izrazitog
izduženja i manje primećenog, odnosno potpunog negativnog poprečnog skupljanja
Skupljanje pletiva definišemo kao i gore.
, 100 (%)
1
2 1
L
L L
s
s
÷
=
gde je L
1
- dužina po skidanju sa mašine;
L
2
-promenjena dužina
Pri suvoj relaksaciji pletivo je samo, u relativno stabilnom stanju, pod uslovom, da ne budu
samostalne promene mera samo onda ako se ne menjaju uslovi njegovog održavanja. Pri
promenjenim uslovima relaksacija se lako produžava.
M o k r a r e l a k s a c i j a
Ako je pletivo duže vreme potopljeno u vodi, koja ima dodato sredstvo za omekšavanje i osušeno bez
napetosti, tada prelazi u relativno stabilno stanje sa nekim većim stepenom relaksacije.
Međutim, ako više puta ponavljamo pranje i sušenje bez napetosti, najbolje se približavamo potpunoj
relaksaciji, to je stanje, kad ima pletivo minimalni obim unutrašnje deformacione energije i kada je pri
najmanjoj tendenciji prema promeni oblika postignuta najveća oblikovna stabilnost.
Promene se definišu kao i ranije
46
1 2
1
(%) 100.
mr
L L
S
L
÷
=
Skupljanje pri pranju je ponovo u smeru petljinih nizova i u smeru petljinih redova. Negativna vrednost
skupljanja u smeru reda petlji nam kaže, da se je pletivo za dati procenat raširilo.
Pletiva pamučnih proizvoda, koja su bila mokro relaksirana, za vreme pranja mogu se promeniti za
5 do najviše 10%.
P r e č n i k p r e đ e za pređe malih uvoja izračunavamo formulom
28
t
T
d

= odnosno
1
0, 00357 ,
t
d T 
÷
=
gde je  - specifična gustina vlakana ili materijala, iz kojeg je izrađena pređa,
gr cm
-3
;
T
t
-podužna masa pređe u tex.
Preko uslovnog prečnika pređe i podužne mase možemo izračunati dužinski modul petlji po formuli
28
.
L
t
m
T
 ·
=

U tabeli 4.1. date su vrednosti gustine vlakana,  ,  i 28  za najčešće upotrebljenih u
trikotažnoj industriji.
Prečnik pređe d bitno zavisi ne samo od gustine vlakana, nego i od strukture pređe, oblika
poprečnog preseka, uvijenosti vlakana i drugih morfoloških karakteristika. Osim toga, neizbežno je
bitna neravnomernost pređe po debljini, pri čemu ona nije jednaka za različite vrste pređa.
Pri proračunu nije moguće uzeti sve osobine, svojstvene pređama, posebno ako se ona sastoji iz
dve ili nekoliko komponenata (vrste vlakana).
Zatim za određivanje modula petlji možemo koristiti uprošćenu formulu
,
32
t
T
m

=
Prihvatanjem da je vrednost 28  približno jednaka 32 za sve vrste pređe ( niti). Pri ovome
trebamo imati u vidu, da vrednosti modula petlji moramo odrediti za svaku vrstu pletiva sa uzimanjem
u obzir vrstu prepletaja, njegovu namenu i vrste primenjene pređe.
Modul petlji najbolje karakteriše petljinu strukturu pletenih proizvoda kako sa strane geometrijske,
tako i fizičko-mehaničke, odražavajući upotrebne vrednosti obeležja pletiva: gustinu, istezanje,
debljinu i površinsku masu 1m
2
.
Nizom istraživačkih radova, po teoretskom obrazloženju strukture petlji pletiva ,potvrđena je
prvostepena važnost modula petlji kao parametra, koji karakteriše geometrijske i fizičko mehaničke
osobine pletiva. U osnovi ovih radova dato je izučavanje krutosti pređe pri savijanju i upredanju na
oblik i osobine petlji pletiva.
Tabela 4.1. Vrednosti gustine vlakana
Vrste vlakana

  28
Pamučno 1,52 1,23 34
Viskozno 1,52 1,23 34
Polivinilhloridno 1,49 1,22 34
Poliestarsko 1,38 1,18 33
47
Acetatno 1,36 1,17 33
Vuneno 1,32 1,15 32
Poliakrilonitrilno 1,17 1,08 30
Poliamidno 1,14 1,07 30
Polipropilensko 0,91 0,96 27
Na osnovu analize veze između modula petlji i krutosti pređe pri savijanju, izveden je zaključak, da
unutrašnje ili spoljašnje sile, koje izazivaju bilo koju relativnu deformaciju pređe u petljama ili petlji
pletenog proizvoda u celosti, suprotno su proporcionalne kvadratu modula petlji. Što je manji modul
petlji, time će biti manje vrednosti unutrašnjih sila i manji nivo potencijalne energije deformacije petlji,
što znači veća nestabilnost oblika petlji.
Prekomerno smanjenje modula petlji otežava proces stvaranja petlji i negativno utiče na
eksploataciju stabilnosti pletiva, pošto povećane sile uzajamnim delovanjem i trenjem u tačkama
kontakta pređe dovode do povećanog dela nepovratne deformacije pletiva.
Na osnovu rečenog zaključujemo, da za svaku vrstu sirovine, prepletaja, proizvoda određene
namene odgovaraju svoje optimalne vrednosti ili neki interval vrednosti modula petlji, pri kojem pletivo
dobija najbolje korisne deformacione osobine ili, suprotno, najbolju stabilnost za vreme eksploatacije.
Zavisnost između dužine pređe u petlji i iglenim korakom mašine nema zadovoljavajuće analitičko
rešenje radi mnogobrojnih faktora, koji utiču na tu zavisnost.Eksperimentalna istraživanja na
čaraparskim mašinama su pokazala zavisnost dvema jednačinama:
,
63 , 0
15 , 2
;
25 , 0
2
max
min
t
T
t
t
T
t
t
t
+ =
+ =


gde je
min
 - minimalna vrednost dužine pređe u petlji, dobijena pri punoj brzini rada automata i
korišćenjem kvalitetne pređe;
max
 - maksimalne vrednosti dužine pređe u petlji pri tim istim uslovima;
t-igleni korak mašine.
Uopšte možemo reći da u industriji trikotaže razlikujemo dva prečnika pređe ili niti:
- teoretski d
t
ili računski d
r
;
- u slobodnom stanju d.
Teoretski prečnik pređe smatramo da je bez vazdušnih prostora među pojedinim vlaknima u pređi.
U procesu pletenja u takvo stanje mogu da dođu samo pojedini delovi pređe, na primer, pod
pritiskom pletaćih organa. Pređa u slobodnom stanju ne podleže delovanju sila i radi vazdušnih
prostora među pojedinim vlaknima ima prečnik
d
t
. d 
projektovanju pletaćih mašina ne koristi se teoretski prečnik pređe već se razmatra samo srednji
prečnik d u slobodnom stanju.
Ako posmatramo poprečni presek jednožične pređe pod mikroskopom možemo videti da je presek
nepravilnog oblika. Međutim, ako prihvatimo da poprečni presek pređe ima kružni oblik onda se pređa
može posmatrati kao cilindar očigledno velike dužine L u km. Tada će prečnik takvog cilindra imati
neki srednji prečnik d.
Masa u gramima cilindrične pređe dužine 1m, T
t
= 0,25 πd
2
ρ, gde je ρ-specifična gustina pređe
u gr cm
-3
; d- prečnik pređe u mm.
48
Masa 1 km pređe biće T
t
= 250 πd
2
ρ, odakle je
2
3, 57 10
t
T
d


÷
· ·
= =
1
0, 0357 .
t
T 
÷
Iz navedene formule se vidi da stvarni prečnik pređe ne zavisi samo od njene podužne mase, već i
od njene gustine ρ. Ako označimo da je k = 3,57
2 1/ 2
10 10 , 
÷
· · dobićemo
d = k .
t
T =
Pored stvarnog prečnika pređe razlikujemo i računski ili teoretski prečnik:
d
t
= 0,00357
1
,
t
T
÷
gde je  - zapreminska gustina vlakana u gr cm
-3
.
Pređa, koju upotrebljavamo u pletioni, najčešće se podvrgava upredanju da bi se povećala njena
jačina. Najčešće koristimo dvožičnu pređu koja ima veću jačinu od jednožične, jer u procesu pletenja
pređa trpi velika naprezanja. Pređa podužne mase 18,5 tex
(dve jednožične kardirane) ima jačinu na kidanje 280 cN, a pređa zajedničke podužne mase 37 tex-
165cN. Jačina pređe je manja za 1,7 puta.
Razmotrićemo srednji prečnik dvožične končane pređe d
sr
. Pri određivanju ovog prečnika treba
uzeti u obzir da u procesu pletenja na kružnim mašinama sa obrtnim cilindrom pređa dvožična dobija
manji broj uvoja ( slika 4.29 ).
Provedena istraživanja su pokazala da poprečni presek dvožične pređe ima oblik elipse sa osama
d i 2d , gde je d- prečnik jednožične pređe.
Pri prelazu od preseka 1-1 na presek 2-2 ova elipsa se okrene za 90
0
. Projektovanjem na
horizontalnoj ravni preseka 1-1 i 2-2, koje se nalaze na različitoj visini, možemo prihvatiti da srednji
prečnik pređe ima odgovarajuću stranu pravougaonika čija je dijagonala jednaka 2d, odnosno
d
sr
= 2d sin 45
0
= 1,41 d.
U tabeli 4.2 date su vrednosti koeficijenta k za različite vrste pređa i niti.
Ako idemo preko zajedničke podužne mase pređe T
tz
= 2T
t
, dobićemo da je
d
sr
= k 1, 41 .
tz
T d =
Za određivanje stvarnog prečnika pređe (Tabela 4.3) moramo uzeti u obzir koeficijent punoće
pređe q, koji nam pokazuje veličinu prostora vlakana prema ukupnom prostoru pređe.
Stvarni prečnik pređe
d = k’ ( ),
t
T mm
gde je k’ = 2/ . q   · ·
Koeficijent punoće pređe q za grublju pređu kreće se u granicama 0,45 do 0,60. Tako naprimer za
beljenu pamučnu pređu sa gustinom vlakana ρ = 1520 kgm
-3
koeficijent punoće pređe q = 0,49 i
dobijamo da je k = 0,0412. Gustina pređe (ρq), koja se koristi u trikotažnoj industriji po preporukama
prof. Dalidoviča, i koeficijent k su dati u tabeli.
49
Posle određivanja gustine po horizontali izračunavamo visinu reda petlji, na osnovu veličine
petljinog koraka i koeficijenta odnosa gustine C:
B = CA.
Po teoriji pletenja pri projektovanju glatkog prepletaja usvajamo da je C = 0,865, odakle je
B = 0,865•4d.
Slika 4. 29. Šema dvožične pređe sa poprečnim presecima
D u ž i n a p r e đ e u p e t lj i. Za karakteristike pletiva veći
značaj ima dužina pređe u petlji, od koje zavisi njegova masa, gustina,
jačina i istezanje.
Dužina petlje može se odrediti stvarno po uzorku pletiva ili teoretskim
izračunavanjem (posle izračunavanja gustine) po formuli, koju je predložio
prof. A.S. Dalidovič.
Po računskim formulama dužinu pređe u petlji ustanovljavamo u
zavisnosti od veličine petljinog koraka A, visine reda petlji B i prečnika ili
debljine pređe d. Iz strukture petlji (slika 4.27) vidimo, da lukovi 2-3-4 i 5-
6-7 sačinjavaju polukrug sa prečnikom D. Svaka od stranica petlji približno
je jednaka visini reda petlji B. Shodno tome dužina petlji je
ℓ = πD+2B.
Iz slike vidimo, da je
A = 2D -2d,
Odakle je
D = A/2+d,
gde je d-stvarni prečnik pređe.
Zamenom vrednosti D u prvoj jednačini, dobićemo
ℓ = π(A/2+d)+2B,
ili
ℓ = 1,57A+πd+2B.
Ako stranice petlji razmatramo kao hipotenuzu pravouglog trougla sa katetom, jednakom visini reda
petlji B i prečnikom pređe d , formula za izračunavanje dužine pređe u petlji dobiće oblik:
ℓ = 78,5/G
h
+2
2 2
. B d d  + +
Tabela 4.2. Vrednosti koeficijenta k
Vrsta pređe i niti k Vrsta pređe i niti k
Pamučna nebeljena
Pamučna beljena
Pamučna(viskozna)
Vunena češljana
Vunena vlačena
Lanena i
konopljina mokro
predena
Lanena i
konopljina
0,039528
0,041109
0,042058
0,041109
0,043007
0,038579
Poliesterska
Poliakrilonitrilna
Pliamidna svila
Viskozna i
bakaramonijačna
svila
Pređa od
poliakrilonitri-
lnih vlakana
Pređa od viskoznih i
0,041109
0,0386
0,044271
0,034785
0,046801
50
suvo predena
Acetatna cel vlakna
Poliamidna
Visoko zapreminska
Poliamidno-mono
vlakno
Viskozne niti
Poliamidne niti
Poliesterske niti
Poliamidni filament
manje upreden
Poliamidni filament
više upreden
Lavsanove niti
0,049015
0,041109
0,049015
0,0569
0,0332
0,041113
0,046805
0,043643
0,0380
0,0370
0,043643
ba-
karamonijačnih
vlakana
Poliakrilonitrilna
svila
Pređa od
poliesterskih
vlakana
Poliesterska svila
Prirodna svila
Pređa od svilenih
otpadaka
Pređa od acetatnih
vlakana
0,03896
0,044271
0,041109
0,037947
0,037947
0,041109
0,04108
Tabela 4.3. Vrednosti koeficijenta k za računski i stvarni prečnik pređe
Pređa ∂ Računski/k ∂.q Stvarni/k
Pamučna sirova
Pamučna beljena
Vunena
Rejon
Acetatna
Poliamidna
Poliakrilonitrilna
Poliakrilonitrilna-
vuliminozna
Lanena
Prirodna svila
Viskozna veštač-
ka svila
Poliesterska
Bakar amonijač-
na veštačka svila
Triacetatna
Polipropilenska
1,520
1,520
1,320
1,500
1,250
1,140
1,170
-
1,50
1,360
1,50
1,38
1,50
1,28
0,91
0,0289
0,0289
0,0310
0,0291
0,0319
0,0334
0,0330
-
0,0291
0,0306
0,0291
0,0303
0,291
0,0315
0,0374
0,825
0,7448
0,700
0,755
0,690
0,675
0,760
0,190
0,755
0,743
0,755
0,776
0,755
0,498
0,365
0,0393
0,0413
0,0420
0,0410
0,0429
0,0434
0,0409
0,0819
0,0426
0,0480
0,0410
0,0459
0,0410
0,0505
0,0590
Stvarnu dužinu pređe u petlji određujemo po uzorku pletiva. Oparamo jedan red petlji, izmerimo
oparanu dužinu pređe i kao rezultat podelimo na broj oparanih petlji ili nizova;
ℓ = L/n,
gde je ℓ- dužina pređe u petlji, mm;
L-dužina pređe u n petlji, ili nizova u mm;
n- broj oparanih petlji.
P o v r š i n s k a m a s a 1 m
2
p l e t i v a. Masa pletiva zavisi od dužine pređe u petlji, iz
kojih se ono sastoji, njegove gustine i podužne mase pređe, iz koje je ono izrađeno.
Površinsku masu 1m
2
glatkog pletiva određujemo, polazeći od dužine pređe u datom pletivu i
podužnom masom pređe:
Q = L•T
t
/1000,
gde je Q- površinska masa 1m
2
pletiva, gr;
L-dužina pređe u datom pletivu, mm;
51
T
t
-podužna masa pređe, tex.
Dužinu pređe L u datom pletivu iskazujemo preko dužine pređe u petlji u mm., i broja petlji n
pletiva, tada je
Q = ℓ•n•T
t
/1000.
Broj petlji u datoj dužini površine pletiva može biti iskazan preko njegove gustine:
n = G
h
•G
v
•S•1000/5•5 ,
sde je S-površina pletiva, mm
2
.
Zamenom vrednosti n u prethodnoj jednačini, dobićemo formulu površinske mase 1m
2
glatkog
pletiva:
Q = 0,4 G
h
G
v
ℓ T
t
/ 1000,
Gde je 400- koeficijent, koji pokazuje, da se u 1m
2
pletiva površina, jednaka 25 cm
2
, na kojoj
izračunavamo gustinu, uklapa 400 puta.
D e b lj i n a p l e t i v a. Debljina pletiva M zavisi od vrste prepletaja i prečnika pređe, iz kojeg
je ona izrađena. Izražava se u mm i određuje brojem prečnika pređe d u njegovom preseku. Debljina
glatkog kulirnog pletiva nešto je veća od d.
J a č i n a p l e t i v a. Jačina pletiva karakteriše se njegovom prekidnom opterećenju. U većini
slučajeva jačinu određujemo na dinamometru istovremeno sa određivanjem istegljivosti.
Jačinu pletiva određujemo po dužini i po širini, njegovim istezanjem u odgovarajućim pravcima
.
S k u p lj a nj e p l e t i v a. Skupljanjem pletiva nazivamo relativnu promenu njegove širine ili
dužine za dati interval vremena ili usled određenih procesa njegove obrade.
Skupljanje pletiva zavisi od odnosa njegovog petljinog koraka i iglenog koraka mašine, na kojoj se
ono izrađuje. Sa povećanjem petljinog korak A skupljanje pletiva se smanjuje, a sa povećanjem
iglenog koraka t povećava.
Skupljanje pletiva se iskazuje u procentima. Ako je širina pletiva pri njegovoj izradi bila Š
p
, a posle
skidanja i odležavanja jednaka A
p
, to će skupljanje po širini S
š
iskazano u procentima, biti
S
š
= 100 1 100,
p p
p
Š A
A
Š t
÷
| |
= ÷
|
\ .
ili
S
š
=
1 1
100 1 100.
A A A
A A
÷ | |
= ÷
|
\ .
Skupljanje po dužini S
d
jednako je
S
d
=
1 1
100 1 100.
B B B
B B
÷ | |
= ÷
|
\ .
Skupljanje pletiva po širini naročito je vidljivo neposredno po skidanju sa mašine. Isti proces
skupljanja se produžava neko vreme ne samo u procesu odležavanja, već i u procesu nošenja i
naročito posle dorade.
52
4.3. Elementi petljine strukture, grafički prikaz
i tehničke patrone
Pletivo se dobija iz jedne pređe ili sistema osnovinih pređa putem stvaranja petlji i njihovim uzajamnim
preplitanjem.
U osnovne elemente pletiva u grafičkom prikazu spadaju petlja 1 (slika 4.30,a), zamka 2 i flotiranje
pređe 3.
Raspored tačaka (slika 4.30,b) označava raspored igala na mašini pri pletenju reda petlji desno-
levih prepletaja (jednostruki ili jednostrani).
Za desno-desne prepletaje (dvostruki ili dvostrani) red petlji je označen tačkama u dva nivoa sa
razmakom za polovinu iglenog koraka t mašine (slika 4.30,c), ili jedna tačka (igla) nasuprot drugoj,
što odgovara rasporedu igala za desno-desne ukrštene-interlok prepletaje (slika 4.30,d).
Još jednom ćemo napomenuti, da u osnovne geometrijske parametre pletiva spadaju: dužina pređe
u petlji, petljin korak i visina reda petlji. Za analizu strukture pletiva predložen je metod geometriskog
modelovanja. Mnogi istraživači analizu pojedinih delova petlji sveli su na iznalaženje oblika savijenog
tankog tela (slika 4.31). Pri ovome se oblik neistegnute homogene otpornosti pređe na savijanje
iskazuje pomoću specijalnih funkcija.
Sličan pristup se primenjuje sa više faza-stepena aproksimativnosti proračuna pređe u uslovima
pletenja prema njenom realnom stanju. Ovaj metod ima prednosti nad
geometrijskim, jer uzima u obzir osobine pređe i daje zavisnost veličine petlji od reoloških
karakteristika pređe.
Kod složenijih prepletaja analitički opis oblika petlji je veoma otežan. Zato se za proračun dužine
pređe u petlji koristi drugi metod- empirijski u kome je dužina petlji povezana sa parametrima pletiva
π/2, π i 2. Ovi parametri se nalaze eksperimentalno za svaku vrstu prepletaja posebno. Ovaj metod,
kao i bilo koji drugi empirijski metod iz bilo koje nauke, ne može se uzeti za univerzalnim.
U saglasnosti sa Kastiljanovim principom stvarni oblik ravnoteže tela razlikuje se od svih mogućih
oblika tela po tome što za njihove veličine deformacija ima minimalne vrednosti. Potencijalna energija
deformacije savijanja pređe u petlji je
W = (1/2)
1
2
0
/ (2 ), M dz EI
}
gde je veličina energije proporcionalna momentu savijanja. Jasno je da minimumu energije
odgovaraju minimalne vrednosti momenta savijanja. Odnos Klebša temelji se na proporcionalnosti
krivine- zakrivljenosti 1/ρ pri deformaciji momenta savijanja:
M = EI/ρ,
gde je EI- krutost poprečnog preseka pri savijanju.
Slika 4.30. Elementi petljine strukture i njihov
grafički prikaz
Površina koju zauzima jedna petlja je
S = AB (mm
2
).
Tada je za ravnotežno stanje petlji neophodna
minimalna krivina pređe u petlji, što odgovara
maksimalnoj površini petlje S.
Nađimo maksimum funkcije S = AB = f(A,B) pri
ukupnoj raspoloživoj vezi među promenljivim
53
φ (A,B) = ℓ-xA-yB-zd = 0.
Ako pojedinačne izvode po A i B izjednačimo sa nulom, dobićemo:
∂φ/ ∂A = B – λ = 0;
∂φ/∂B = A – λy = 0,
Odakle je
B = λx; A = λy.
Slika 4.31. Element modela petlji
Zamenom ovih vrednosti u uslovnoj vezi
ℓ - λxy – λxy – zd = 0;
možemo odrediti λ:
λ = (ℓ - zd)/(2xy).
Zamenom vrednosti λ u izraz sa S, dobićemo
S = (ℓ - zd)
2
/(4xy);
Pri ovome je
A = (ℓ- zd)/(2x); B = (ℓ-zd)/2y.
Za kvalitet ocene ravnotežnog stanja pletiva uvodi se koeficijent
odnosa gustina:
C = B/A = G
h
/G
v
= x/y.
Odstupanja od ovih vrednosti dovode do neravnotežnog stanja i mogućnosti deformacije pletiva.
Kako je u izrazu za dužinu petlje glatkog prepletaja x =π/2,
y = 2, koeficijent gustine za ravnotežno stanje iznosiće:
C = B/A = x/y = π/4 = 0,785.
Između petljinog koraka, visine reda petlji i dužine pređe u petlji postoji određena empirijska veza u
obliku:
A = A(ℓ, T
t
); B = B(ℓ, T
t
).
Pri istezanju pletiva menja se rastojanje ds
o
među tačkama fiksiranim u pletivu pri njihovom
premeštanju u prostoru. Relativna promena određene dužine izražava se na sledeći način:
ε = (ds – ds
o
)/ds
o
;
gde je ds-rastojanje između novog položaja tačaka u deformisanom stanju pletiva.
Deformacija može biti po dužini i širini, odnosno
ε
d
= ( B – B
o
)/B
o
,
ε
š
= (A – A
o
)/A
o
.
Ovi parametri se javljaju kao mera deformisanosti pri istezanju pletiva. Međutim, oni ne
zadovoljavaju važne potrebe aditivnosti (sabirljivosti) dve redosledne deformacije.
Realno dozvolimo da se pređa početne dužine L
o
ispituje u dva redosledna izduženja i to ΔL
1
i ΔL
2
.
Razmotrićemo dva slučaja, kada izduženje ide sa prekidima i neprekidno. Rezultati u oba slučaja
moraju biti jednaki.
54
Relativno izduženje pri deformaciji sa prekidima:
ε
1
+ ε
2
= ΔL
1
/ ΔL
o
+ ΔL
2
/ (L
o
+ ΔL
1
) = , · , · , · , ·
2
1 1 1
/ ,
o o o o
L L L L L L L
(
A + + A + A (
¸ ¸
¸ ¸
Neprekidno
ε
1
+ ε
2
=, · , · , · , · , · , ·
2
1 2 1 2 1 1 2 1
/ ) ( ) / .
o o o o o
L L L L L L L L L L L L L ( A + A = A + A + A + A A + A (
¸ ¸ ¸ ¸
Upoređivanjem oba izraza vidimo da je ε
1+2
= ε
1
+ ε
2
, to jest, zbirna deformacija se ostvaruje
neprekidno i nije jednaka zbiru redoslednih deformacija. Ovo ne odgovara u stvarnosti jer razlike
između ε
1+2
i ε
1
+ ε
2
vremenom iščezavaju i izduženja ΔL
1
i ΔL
2
postaju mala po upoređenju sa L
o
.
Kada ΔL nije malo, onda pri većim izduženjima dolazi do beskonačno male promene dužine dL
prema tekućoj veličini dužine L. Tada beskonačno malo relativno izduženje određujemo izrazom:
dε
H
= dL/L.
Iz početnih graničnih uslova, kada deformacije nema, pri L = L
o
, dobijamo:
ε
H
= , · , · / ln / ln .
o
L
o
L
dL L L L L  = = +
}
Deformaciju ε
H
nazivamo deformacijom izstezanja po Genki.
Razmotrićemo sada dva redosledna istezanja pri deformacijama:
Prekidnoj
, · j ¦; / ln
2 1 2 1 o o
H H
L L L L A + A + = +  
Neprekidnoj
, · j ¦, / ln
2 1 2 1 o o
H
L L L L A + A + =
+

Odakle je
H
2 1+

=
1 2
H H
  + , to jest rezultat ne zavisi od redosleda operacija istezanja. Za ovo
određivanje neophodno je da razmatramo veće uzdužne deformacije koje su karakteristične za
pletivo. Međutim, mi u tehnologiji trikotaže primenjujemo isključivo oblik deformacije za slučaj malih
deformacija.
Različite vrste prepletaja, koje izrađujemo na trikotažnim mašinama, mogu se prikazati crtanjem
petlji, što daje najverniju sliku pletiva, ili pak crtanjem na patronen papiru. Tehnička patrona je jedan
slikoviti prikaz uzorka pletiva. Prikazuje se na kariranom papiru gde svaki kvadrat ili pravougaonik
odgovara jednoj petlji ili igli. Sa kvadratima označavamo zadnju iglenicu mašine, a sa
pravougaonicima prednju iglenicu mašine.
U kvadrate i pravougaonike upisujemo uslovne oznake za: petlju, zamku, skretanu petlju,
polurazvučenu, razvučenu, platiranu, plišanu, ispuštenu i tako dalje.
Na slici 31 prikazane su tehničke patrone u kojima vodoravni red predstavlja jedan niz petlji, ili jednu
iglu mašine, a horizontalni red predstavlja jedan red petlji pletiva.
Za desno-leve prepletaje, koji se stvaraju na jednoj iglenici, tehnička patrona (slika 4.32,a), se
sastoji iz kvadrata, međutim ova patrona može biti samo iz pravougaonika, jer se ovi prepletaji mogu
dobiti i na dvoigleničnim mašinama, ali samo na jednoj od iglenica, prednjoj ili zadnjoj. Ova patrona
služi i za crtanje, odnosno prikazivanje levo-levih prepletaja, gde se prvi red označava kao prednja
iglenica sa petljama na licu, a drugi red u patroni označava zadnju iglenicu sa petljama na naličju.
55
CIP - Каталогизација у публикацији
Народна библиотека Србије, Београд
677.025
ГЛИГОРИЈЕВИЋ, Војислав Р., 1942-
Projektovanje poprečno pletenih
prepletaja / Vojislav R. Gligorijević. -
Leskovac : V. Gligorijević, 2010 (Niš :
Torus). - 308 str. : ilustr. ; 30 cm
Deo teksta uporedo na srp. i engl. jeziku. -
Tiraž 200. - Bibliografija: str. 304-308.
ISBN 978-86-914211-0-6
a) Плетење - Технологија
COBISS.SR-ID 180885260
56
Народна библиотека Србије
Београд, Скерлићева 1
Национална ISBN агенција
тел/факс: 011 2459-444
улаз из улице Боре
Станковића
Међународни стандардни број књиге
International Standard Book Number
Издавач: Глигоријевић Р. Војислав, Лесковац
Поштовани,
За Ваша нова издања достављамо следеће ISBN ознаке:
ISBN 978-86-914211-2-0
ISBN 978-86-914211-3-7
Ознака ISBN је матични број сваке
монографске публикације одговарајућег
издавача.
ISBN ознака треба да се налази у
оквиру CIP записа, на задњим
корицама у доњем десном углу, или на
страни импресума, или на полеђини
насловне стране, или у дну задњег
заштитног омота, или у дну хрбата
књиге, или на клапни, или на налепници
кутије и касета, дискета, ЦД-РОМ-ова, и
сл.
Свако ново измењено, допуњено или
прерађено издање или различит повез
носи нову ISBN ознаку. Публикација у
збирци носи заједничку ISBN ознаку за
збирку и појединачну ISBN ознаку за
сваку свеску. Уколико публикација има
два и више издавача, носи ознаку
извршног издавача, а може и да носи
ISBN број сваког издавача наведеног на
публикацији.
Укључивањем у националну ISBN базу
података, улазите и у регистар
централне базе у Лондону.
Поздрав,
Београд,
29.6.2011
UNIVERZITET U NIŠU
TEHNOLOŠKI FAKULTET
U LESKOVCU
VOJISLAV R. GLIGORIJEVIĆ
LESKOVAC, 2010.
Izdavač: Tehnološki fakultet, Leskovac
Za izdavača: prof.dr. Jovan Stepanović
Urednik: prof.dr Mihajlo Stanković
Recenzenti: prof.dr. Kostadinka Ljapčeva, Tehnološko
metalurški fakultet,Skopje
dr Nadiia Bukhonka, Kijevski Nacionalni Universitet
Tehnologije i dizajna, Kijev
Obrada teksta: Prof.dr Vojislav Gligorijević
Dizajn korica: Prof.dr Vojislav Gligorijević
Proizvođač CD-a : Prof.dr Vojislav Gligorijević
Tiraž: 50
Projektovanje pletenih materijala
Autor: Vojislav Gligorijević, redovni profesor
58
58
CIP - Каталогизација у публикацији
Народна библиотека Србије, Београд
677.025(075.8)
ГЛИГОРИЈЕВИЋ, Војислав Р., 1942-
Projektovanje pletenih materijala /
Vojislav R. Gligorijević. - Leskovac :
Tehnološki fakultet, 2010 (Leskovac : V.
Gligorijević). - 1 elektronski optički disk
(CD-ROM) ; 12 cm
Sistemski zahtevi: Nisu navedeni. - Nasl. sa
omota diska. - Tiraž 50. - Sadrži
bibliografiju.
ISBN 978-86-82367-86-4
a) Плетење - Технологија
COBISS.SR-ID 180110860
Projektovanje pletenih materijala
Autor: Vojislav Gligorijević, redovni profesor
59
59
CIP - Каталогизација у публикацији
Народна библиотека Србије, Београд
677.025
ГЛИГОРИЈЕВИЋ, Војислав Р., 1942-
Projektovanje osnovo pletenih prepletaja
/ Vojislav R. Gligorijević. - Leskovac : V.
Gligorijević, 2010 (Niš : Torus). - 235 str.
: ilustr. ; 30 cm
Deo teksta uporedo na srp. i engl. jeziku. -
Tiraž 200. - Bibliografija: str. 233-235.
ISBN 978-86-914211-1-3
a) Плетење - Технологија
COBISS.SR-ID 180881676
Projektovanje pletenih materijala
Autor: Vojislav Gligorijević, redovni profesor
60
60
CIP - Каталогизација у публикацији
Народна библиотека Србије, Београд
677.025(075.8)
ГЛИГОРИЈЕВИЋ, Војислав Р., 1942-
Tehnologija pletenja sa teorijskom i
eksperimentalnom analizom / Vojislav R.
Gligorijević. - Leskovac : V. Gligorijević,
2011 (Beograd : Nova škola). - 529 str. :
ilustr. ; 30 cm
Deo teksta uporedo na srp. i engl. jeziku. -
Tiraž 200. - O autoru: str. 4. -
Bibliografija: str. 525-529.
ISBN 978-86-914211-2-0
a) Плетење - Технологија
COBISS.SR-ID 185445132
Projektovanje pletenih materijala
Autor: Vojislav Gligorijević, redovni profesor
61
61
CIP - Каталогизација у публикацији
Народна библиотека Србије, Београд
677.025
GLIGORIJEVIĆ, Vojislav R., 1942-
Tehnology of Knitting with the Theoretical
Experimental and Analysis : #a #comprehensive
handbook and practical guide / Vojislav R.
Gligorijevic. - 1st ed. in English. -
Leskovac : V. Gligorijević, 2011 (Beograd :
Nova škola). - 539 str. : ilustr. ; 30 cm
Tiraž 200. - The Author: str. 6. -
Bibliografija: str. 534-538.
ISBN 978-86-914211-3-7
a) Плетење - Технологија
COBISS.SR-ID 185446412
Projektovanje pletenih materijala
Autor: Vojislav Gligorijević, redovni profesor
62
62
Projektovanje pletenih materijala
63
63